Faberžeovo jaje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jaje nazvano „Transibirska železnica“.

Faberžeovo jaje je naziv za uskršnja jaja iz kolekcije od ukupno 71 primerka, od kojih su 52 carska (dva primerka su nezavršena), koje je napravio ruski juvelir Karl Petar Faberže za ruske careve u periodu od 1885. do 1917. godine.

Pažnju ruske carske porodice Romanov i kasnije svetsku slavu, Faberže je postigao na Sveruskoj izložbi u Moskvi 1882. godine[1], za koju je, uz pomoć brata Agatona, pripremio originalne komade nakita. Car i carica su mu za tu kolekciju dodelili zlatnu medalju, jer je svojim radom „započeo novu eru u umetnosti izrade nakita“[2]. Posle toga je postao carski nabavljač i dvorski juvelir.[1]

Jaja su pravljena od skupocenih metala, kao što su zlato i srebro, bakar, nikl i paladijum, a gotova jaja na kraju su ukrašavani dragim kamenjem safirima, rubinima, smaragdima, dijamantima.[2] Jaja su u sebi sadržala, najrazličitija iznenađenja: medaljon, konjanik, štafelaj, voz, labud, petao, ptica, srce, pupoljci, kočije i drugi.[1]

Za osnovu jaja korišćen je prirodni kamen: jaspis, rodonit, ahat, kvarc, lapis lazuli i nefrit. Korišćena je tehnika delimično providnog emajla, nekad i u po nekoliko slojeva, od kojih je svaki morao da bude posebno pečen. Mada su u vreme njihove izrade, juveliri koristili svega nekoliko boja, Faberže je eksperimentisanjem uspeo da postigne čak 140 različitih nijansi. Dizajn za izradu jaja inspirisan umetničkim delima preslikanim Ermitaž i važni momenti iz istorije carske porodice, kao što su krunisanje cara Nikolaja, završetak transsibirske železnice i godišnjica braka ili vladavine.[2]

Prvo jaje je ruski car Aleksandar III poklonio svojoj ženi Mariji Fjodorovnoj za Uskrs 1885. godine. Njoj se poklon toliko dopao da je car nastavio sa poklanjanjem skupocenih jaja za svaki sledeći praznik. Tu tradiciju je nastavio i njegov naslednik Nikolaj II.

Spisak jaja[uredi | uredi izvor]

Peter Karl Faberže je posao izrade jaja podelio na nekoliko manjih specijalizovanih radionica. Dva majstora zanata, najodgovornijih za izradu jaja, bili su Mihajlo Perčin i Henrik Vingštrem. Danas je pouzdano locirano 44 jaja, a još dva su prepoznata sa fotografija. Osim carskih postoji još 12 uskršnjih jaja rađenih za sibirskog vlasnika rudnika zlata Aleksandra Kelha.[2]

Spisak jaja napravljena za carsku porodicu[uredi | uredi izvor]

Sledi hronološki spisak jaja izrađenih za carsku porodicu. Otkriće izgubljenog Trećeg carskog Uskršnjeg jaja potvrdilo je ovaj sled.[3]

godina izrade jaje slika opis vlasnik
1885 Kokoška Prvo u nizu od 54 draguljarskih jaja napravljenih za rusku carsku porodicu pod nadzorom Faberžea. Isporučeno je Aleksandru III 1885. godine. Carskom paru se jaje toliko dopalo, da je Aleksandar III naručio od Faberžea novo jaje, kao poklon za svoju ženu, caricu Mariju Fjodorovnu za svaki Uskrs. Viktor Vekselberg
1886 Kokoška sa priveskom od safira Takođe poznato i kao Jaje sa kokoškom u korpi, napravljeno 1886. za Aleksandra III, koji ga je poklonio svojoj ženi. Izgubljeno
1887 Treće carsko jaje Zlatno jaje sa satnim mehanizmom Vacheron & Constantin. Pošto je otkriveno na jednoj američkoj buvljoj pijaci 2014 godine, kupio londonski zlatar Vartski za neindentifikovanog privatnog kolekcionara[4][5] Privatna kolekcija
1888 Heruvim sa kočijom Poznato takođe i kao Anđeo sa jajetom u kočiji, Izrađeno za Aleksandra III, koji ga je poklonio svojoj ženi Izgubljeno
1889 Neseser Izrađeno za Aleksandra III, koji ga je poklonio svojoj ženi Izgubljeno
1890 Danski dvorci Izrađeno za Aleksandra III, koji ga je poklonio svojoj ženi Fondacija Matilde Gedings Grej. Od 2016. čuva se u Muzeju Metropoliten u Njujorku[6]
1891 Pamćenje Azova Čuva se u Palati oružja u Moskovskom Kremlju
1892 Dijamantska mreža Iznenađenje je slon - automat, ranije se smatralo izgubljenim, ali je navodno 2015. godine pronađeno u Kraljevskoj kolekciji u Londonu, ranije se smatrao izgubljenim Kolekcija Doroti i Arta Mekferina
1893 Kavkasko jaje Fondacija Matilde Gedings Grej. Čuva se u Muzeju Metropoliten u Njujorku
1894 Renesansa Viktor Vekselberg
1895 Pupoljak ruže Viktor Vekselberg
1895 Jaje-sat Plava zmija Smatrajući ga kao poklon Aleksandra III svojoj supruzi, tadašnji car Nikolaj II poklonio ga je svojoj udovici-majci carici Mariji Fjodorovnoj. Do marta 2014. verovalo se da je to Treće carsko jaje Albert II, knez od Monaka, Monte Karlo, Monako
1896 Gorski kristal Poznato takođe i kao Jaje sa rotirajućim minijaturama Muzej lepih umetnosti Virdžinija
1896 Dvanaest monograma Poznato i kao Portreti Aleksandra III[7] Iznenađenje nedostaje Muzej Hilvud, Vašington, SAD
1897 Carsko krunisanje Viktor Vekselberg
1897 Mauve Jaje je izgubljeno, preostalo je samo iznenađenje Izgubljeno / Viktor Vekselberg
1898 Đurđevci Napravljeno u Faberžeovom ateljeu pod Faberžeovim nadzorom. Jedno je od dva jaja napravljena u stilu Art nuova. Poklonjeno je 5. aprila caru Nikolaju II, koji ga je poklonio svojoj supruzi, carici Aleksandri Fjodorovnoj Viktor Vekselberg
1898 Pelikan Muzej lepih umetnosti Virdžinija
1899 Buket ljiljana Palata oružja u Moskovskom Kremlju
1899 Dan-i-noć Iznenađenje Matilda Grej Strim, SAD
1900 Transsibirska železnica Palata oružja u Moskovskom Kremlju
1900 Petlić Viktor Vekselberg
1901 Korpa sa cvećem Kraljevska kolekcija, London
1901 Gatčinski dvorac Valter art Muzej, Baltimor, Merilend, SAD
1902 List deteline Palata oružja u Moskovskom Kremlju
1902 Ampir Privatna kolekcija
1903 Petar Veliki Muzej lepih umetnosti Virdžinija
1903 Dansko kraljevsko Izgubljeno
1904 Jaja nisu pravljena
1905 Jaja nisu pravljena
1906 Moskovski kremlj Palata oružja u Moskovskom Kremlju
1906 Labud Švajcarska
1907 Rešetka sa ružama Muzej umetnosti Valters u Baltimoru, Merilend, SAD
1907 Ljubavni trofej Poznato i kao Kolevka sa girlandama Privatna kolekcija
1908 Aleksandrovski dvorac Palata oružja u Moskovskom Kremlju
1908 Paun Švajcarska
1909 Jahta „Standart” Palata oružja u Moskovskom Kremlju
1909 U spomen na Aleksandra III Izgubljeno
1910 Kolonada Kraljevska kolekcija, London
1910 Aleksandar III konjanik Palata oružja u Moskovskom Kremlju
1911 15-godišnjica vladavine Viktor Vekselberg
1911 Lovorovo drvo Takođe poznato i kao Pomorandžino drvo Viktor Vekselberg
1912 Carević Muzej lepih umetnosti Virdžinija
1912 Napoleonovsko Muzeju Metropoliten u Njujorku
1913 300-godišnjica doma Romanovыh Palata oružja u Moskovskom Kremlju
1913 Zima Katar
1914 Mozaik Kraljevska kolekcija, London
1914 Katarina Velika Jaje je napravio „poslednji Faberžeov glavni majstor”. Car Nikolaj II poklonio ga je svojoj majci, carici Mariji Fjodorovnoj. Iznenađenje u njemu (sada izgubljeno) was „mehanička stolica-nosiljka, koju nose dva tamnoputa nosača, u kojoj sedi Katarina Velika".[8] Muzej Hilvud, Vašington, SAD
1915 Crveni Krst sa triptihom Muzej lepih umetnosti Klivlend, Klivlend, Ohajo
1915 Crveni Krst sa carskim portretima Muzej lepih umetnosti Virdžinija
1916 Čelična vojska Palata oružja u Moskovskom Kremlju
1916 Orden Svetog Georgija Napravljeno je tokom Prvog svetskog rata u čast Ordena Svetog Georgija kojim je odlikovan car Nikolaj II i njegov sin, veliki knez i carević Aleksej Nikolajevič.[9] Ovo, kao i prethodno jaje (Čelična vojska) bila su skromnije izrade, u skladu sa štednjom tokom Prvog svetskog rata.[10] Faberže je za oba dobio 13,347 rubalja.[9] Jaje je napustilo Sovjetsku Rusiju zajedno sa svojom vlasnicom, Marijom Fjodorovnom.[11] Viktor Vekselberg
1917 Karelijska breza Jaje je trebalo da bude završeno i isporučeno Caru pred Uskrs 1917. godine, kako bi ga on poklonio svojoj majci. Pre nego što je isporučeno izbila je Februarska revolucija i Nikolaj II je 15. marta primoran da abdicira. Oko mesec dana kasnije, 25. aprila, Faberže šalje Caru račun za jaje, ali ga ne adresira na „Nikolaja II, cara svih Rusa” već na "G. Romanova, Nikolaja Aleksandroviča". Nikolaj je za jaje platio 12,500 rubalja i jaje je poslato velikom knezu Mihailu Aleksandroviču u njegovu palatu, ali je vojvoda napustio palatu pre nego što je jaje stiglo. Ostalo je u palati sve dok nije ukradeno tokom Oktobarske revolucije. Ruski kolekcionar Aleksandar Ivanov. Izloženo je u Ivanovljevom Muzeju Faberžea u Baden-Badenu u Nemačkoj.
1917 Sazvežđe (nedovršeno) Zbog Ruske revolucije 1917. ovo jaje nikada nije dovršeno i poklonjeno Ženi cara Nikolaja, carici Aleksandri Fjodorovnoj. Postoje dva jaja za koja se tvrdi da su jaje Sazvežđe: jedno je u Minerološkom muzeju Fersman u Moskvi, a drugo u posedu ruskog kolekcionara Aleksandra Ivanova i izloženo je u Ivanovljevom Muzeju Faberžea u Baden-Badenu u Nemačkoj Minerološki muzej Fersman u Moskvi ili Muzej Faberžaea Baden-Badenu.

Spisak jaja napravljenih za Aleksandra Kelha[uredi | uredi izvor]

Faberžeu je takođe naručeno i dvanaest jaja za vlasnika rudnika zlata u Sibiru, Aleksandra Ferdinandoviča Kelha, kao pokloni za njegovu ženu Barbaru (Varvara) Kelh-Bazanovu. Iako su proizvedena u Faberžeovoj radionici, ta jaja nisu bila tako detaljna kao carska jaja, i nisu bila ni jedinstvena u dizajnu. Većina su kopije drugih jaja.

Godina izrade Jaje Slika Opis Vlasnik
1898 Kelhova kokoška Viktor Vekselberg
1899 Dvanaest panela Kraljevska kolekcija, London
1900 Šišarka Privatna kolekcija
1901 Cvet jabuke Privatna kolekcija
1902 Rokaj Kolekcija Doroti i Arta Mekferina
1903 Bonbonjera Privatna kolekcija
1904 Kelhov Šantikler Viktor Vekselberg

Spisak ostalih Faberžeovih jaja[uredi | uredi izvor]

Godina izrade Jaje Slika Opis Vlasnik
1885–91 Plavi prugasti emajl Privatna kolekcija
1902 Vojvotkinja od Marlboroa Viktor Vekselberg
1902 Rotšild Ermitaž, Sankt Peterburg
1907 Usupov Švajcarska
1914 Nobelovo ledeno jaje Kolekcija Doroti i Arta Mekferina
1885–89 Vaskrsenje Viktor Vekselberg
1899–1903 Prolećno cveće Moguće da je neautentičan Viktor Vekselberg
1899–1903 Skandinavac Viktor Vekselberg
2017 Faberžeov biser Obloženo je sa 139 finih belih bisera i više od 3000 dijamanata Kuća Faberžea

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Politika: „Uskršnje jaje“, Jelena Tešić, Beograd. 2008. ISBN 978-86-7607-099-2.
  2. ^ a b v g Udruženje zlatara „Novi Sad“: „Faberžeova jaja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. jul 2014)19.5.2013
  3. ^ „The Lost Third Imperial Easter Egg”. Wartski. Pristupljeno 27. 4. 2018. 
  4. ^ Singh, Anita (18. 3. 2014). „The £20m Fabergé egg that was almost sold for scrap”. The Daily Telegraph. Pristupljeno 19. 3. 2014. 
  5. ^ „How did this £20million royal treasure end up on a bric-a-brac stall?”. Daily Mail. 
  6. ^ „Fabergé from the Matilda Geddings Gray Foundation Collection November 22, 2011–November 27, 2016”. Museum of Modern Art. Pristupljeno 5. 9. 2015. 
  7. ^ Hillwood Museum have identified the Twelve Monograms Egg previously dated to 1895 as the Alexander III Portraits Egg of 1896, Artdaily.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. april 2014)
  8. ^ Hillwood Estate, Museum & Gardens - The Catherine the Great Egg
  9. ^ a b „Treasures of Imperial Russia”. www.treasuresofimperialrussia.com. Arhivirano iz originala 28. 07. 2007. g. Pristupljeno 27. 04. 2018. 
  10. ^ „Mieks Fabergé Eggs”. maj 2016. 
  11. ^ „Faberge”. Treasures of Imperial Russia. Arhivirano iz originala 28. 07. 2007. g. Pristupljeno 26. 3. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фабержеово_јаје&oldid=27509000”