Fabijan Gotlib fon Belingshausen
Iz projekta Википедија
Fabijan Gotlib fon Belingshausen (nem. Fabian Gottlieb von Bellingshausen), takođe poznat kao Fadej Fadejevič Belingshausen (rus. Фаддей Фаддеевич Беллинсгаузен (30. septembar 1778–13. januar 1852) je služio kao pomorski oficir Ruskog carstva i komandovao je drugom ruskom ekspedicijom na putu oko sveta. Tokom te ekspedicije, fon Belingshausenn je postao jedan od prvih Evropljana koji je video Antarktik.
Rođen u porodici baltičkih Nemaca u Saarema u Estoniji, tada delu Ruskog carstva, fon Belingshausen je stupio u Rusku carsku mornaricu sa 10 godina. Nakon diplomiranja na Krondštatskoj pomorskoj akademiji u 18. godini, fon Belingshausen je bruo stigao do čina kapetana. Kao veliki poštovalac Kukovih putovanja, učestvovao je na prvoj ruskoj ekspediciji oko sveta 1803. Brodom Nadežda je komandovao fon Kruzenštern, je završila svoj zadatak 1806. Fon Belinghauzen je nastavio svoju karijeru komandujući raznim brodovima na Baltičkom i Crnom moru.
Kada je car Aleksandar I 1819. odobrio ekspediciju u južnom polarnom regionu, vlasti su odabrale fon Belingshausena da je vodi. Napustivši Portsmut 5. septembra 1819. sa dva broda, korvetom Vostok i pomoćnim brodom Mirnji, kojim je zapovedao Mihail Petrovič Lazarev, ekspedicija je prešla Antarktički polarni krug (prva koja je to uradila nakon Kuka) 26. januara 1820. Ekpedicija je 28. januara otkrila antarktičko kopno približivši se obali Antarktika na 69°21′28″ JGŠ i 2°14′50″ZGD i tamo su videli ledeni pokrivač. Ova tačka leži oko 36 km od antarktičkog kopna. Belingshausenov dnevnik, njegov izveštaj ruskom ministru pomorstva od 21. jula 1821. i drugi dokumenti su upoređeni sa dnevnicima ostalim moreplovcima koji su tvrdili da su prvi stigli do Antarktika od strane britanskog istoričara A. G. E. Džonsa u njegovoj studiji iz 1982. Džons je zaključio da je fon Belingshausen, pre pripadnika Kraljevske mornarice Edvarda Brensfilda ili Amerikanca Natanijela Palmera, koji su to učinili 20. januara, odnosno 17. novembra 1820., respektivno.
Tokom putovanja fon Belingshausen je takođe posetio Južna Šetlandska ostrva i otkrio i dao imena ostrvima Petar Prvi, Zavodovski, Leškov i Visokoj, a poluostrvo Antarktika je nazvao Aleksandrovaa obala, ali ono danas nosi ime Aleksandrovo ostrvo. Belingshausenovo ostrvo u Južnosendvičkim ostrvima je dobilo ime po njemu.
Ekspedicija je nastavila sa otkrićima u tropskim vodama Tihog okeana.
Belingshausen se borio u Rusko-turskom ratu 1828-1829 i stekao čin admirala. Godine 1839. postao je vojni guvernator Krondštata i tamo je umro 1852.
