Federalna skupština Ruske Federacije
| Federalna skupština Ruske Federacije Federalьnoe Sobranie Rossiйskoй Federacii | |
|---|---|
 | |
| Vrsta | |
| Vrsta | Dvodomni sistem |
| Predvodništvo | |
| Predsednik Saveta Federacije | Valentina Matvienko, od 21. septembra 2011. godine |
| Predsednik Državne Dume | Vjačeslav Volodin, Jedinstvena Rusija od 5. oktobra 2016. godine |
| Sastav | |
| Broj poslanika | 628 (uključujući: 178[1] u Savetu Federacije, 450 u Državnoj Dumi) |
 | |
| Političke grupe (Savet Federacije) | Vanfrakcione (175)[2]
Ostalo (3)
|
 | |
| Političke grupe (Državna Duma) |
|
| Odbori (Savet Federacije) | 10 odbora i 5 komisija
|
| Odbori (Državna Duma) | 32
|
| Izbori | |
| Izborni sistem (Savet Federacije) | namenjen je po teritorijalnom priznaku |
| Poslednji izbori (Savet Federacije) | 12. decembra 1993 |
| Mesto održavanja sednica | |
| Moskva, Rusija | |
| Veb-sajt | |
| www.gov.ru | |
|
| Ovaj članak je dio serije o političkom sistemu Rusije |
Federalna skupština Ruske Federacije (rus. Федеральное Собрание Российской Федерации) je predstavnički i zakonodavni organ Ruske Federacije[3].
Status Federalne skupštine je određen u Poglavlju 5 Ustava Rusije. Funkcije i ovlašćenja Federalne skupštine raspoređene su između dva doma Državne dume (niža palata Federalne skupštine Ruske Federacije) i Saveta Federacije (vrhnja palata Federalne skupštine Ruske Federacije). Savezna skupština je stalno operativno telo. Palate se sastaju odvojeno, ali se mogu okupljati zajedno kako bi se saslušale poruke predsednika Ruske Federacije[4].
Struktura[uredi | uredi izvor]
Federalna skupština se sastoji od dva doma: Državne dume i Saveta Federacije[5].
Sastav palata, kao i principi njihovog kompletiranja, je različit. Državna duma se sastoji od 450 poslanika koji se biraju na direktnim izborima po mešanom izbornom sistemu. U Savet Federacije ulaze po dva predstavnika iz svakog subjekta Rusije: po jedan iz Predstavničkog i izvršnog organa državne vlasti. U Ruskoj Federaciji ima 89 subjekata (uključujući 6 novih DNR, LNR, Republika Krim, grad Sevastopolj, Hersonska i Zaporožska oblast), 178 članova Saveta Federacije. Takođe, u Savet Federacije spadaju predstavnici Ruske Federacije, koje imenuje predsednik, čiji broj nije više od 30 ljudi, od kojih ne više od sedam može biti imenovano doživotno. Takođe, pravo na doživotno mesto u Savetu Federacije dobijaju bivši predsednici Rusije[6].
Državna duma se bira na konstitucionalno određeni rok pet godina, a Savet Federacije nema određeni rok svoje legislature, ali pri tome članovi Saveta Federacije predstavnici subjekata Ruske Federacije imaju ovlašćenja na mandat odgovarajućeg organa državne vlasti subjekta Ruske Federacije[7]. I red formiranja Saveta Federacije i red izbora deputata Državne dume utvrđuju se federalnim zakonima. Ista osoba ne može istovremeno biti član Saveta Federacije i deputat Državne dume.
Savezna skupština je jedinstveni parlamentarni organizam, ali to ne znači da njeni domovi deluju u svim slučajevima zajedno. Naprotiv, Ustav Ruske Federacije utvrđuje da Savet Federacije i Državna duma sede odvojeno. Palate se mogu okupljati zajedno samo u jednom slučaju utvrđenom Ustavom Ruske Federacije za slušanje poruka predsednika Ruske Federacije. Takođe, Ustav predviđa zajedničku skupštinu senatora i deputata Državne dume za privedenje na zakletvu predsednika RF[8].
Apparat Federalne skupštine[uredi | uredi izvor]
Apparat Federalne skupštine (1993-1994)[9][10] privremeni radni organ koji je obezbeđivao rad Federalne skupštine, koji je pripremao projekte dokumenata za obezbeđivanje rada Saveta Federacije i Državne dume Federalne skupštine, koji je obezbeđivao inventarizaciju i sistematizaciju ranije prihvaćenih pravnih akta, zakona i drugih dokumenata[11].
Šef apparati Federalne skupštine[uredi | uredi izvor]
- Podoprigora Vladimir Nikolajevič
Monetarni sadržaj parlamentaraca[uredi | uredi izvor]
U Zakonu o statusu deputata Državne dume i članova Saveta Federacije navodi se da je novčano održavanje deputata i senatora jednako novčanom sadržaju ministara, i prema podacima RBK-a za 2018. godinu, deputat je u proseku dobijao 338,5 hiljada rubalja mesečno[12][13].
Parlamentarni centar[uredi | uredi izvor]
Od sredine 2000-ih godina u Rusiji se raspravlja o ideji da se u jednoj zgradi parlamentarnog centra ujedine Državna duma i Savet Federacije[14][15]. 2012.godine ideju je podržao predsednik Dmitrij Medvedev[16]. Razlozi za izgradnju nove zgrade bili su tesnota radničkih kabineta parlamentaraca, udaljena lokacija usluga neophodnih za njihov rad na deset adresa u Moskvi i želja rukovodstva zemlje da prenese organe vlasti iz centra grada kako bi se smanjila zagušenja puteva[17].
Za smeštanje su razmatrani različiti regioni Moskve: Kutuzovski prospekt, Frunzenska naberežna, Moskva-Siti, Tušinski aerodrom, Krasna Presna (na mestu stadiona), Moskvorecka naberežna (na mestu Vojne akademije raketnih vojska ili hotela Rosija), ploštad kod poselka Kommunarka, Park Muzeon i Sofijska naberežna. U septembru 2014.godine izabrana je teritorija u Mnevnikovskoj poйmi, koju su protestovali ekolozi[18].
Izbor projekta buduće zgrade je ponuđen članovima oba doma parlamenta, Federalnoj službi za zaštitu, upravljanju poslovima predsednika Rusije na osnovu arhitektonskog konkursa[19]. Ali podneseni radovi izazvali su estetske razlike u parlamentarcima, koje nije pomogao ni ponovljeni konkurs[20].
Složenost je izazvala i pitanje finansiranja. Prvobitno je trebalo da se izgradi parlamentarni centar na sredstva privatnog investitora, koji će zatim dobiti u vlasništvo zgrade državne Dume i Saveta Federacije sa mogućnošću izgradnje hotela ili drugih objekata na njihovom mestu. Međutim, po primedbi arhitektonskog kritičara Grigorija Revzina, Državna duma se nalazi u zgradi saveta rada i odbrane iz 1935.godine, autora Arkadija Langmana, spomenika arhitekture koji je zaštićen od strane države i ne može biti srušen[21].
Parlamentarni centar je planiran da počne sa radom 2020.godine[22]. Prema drugim podacima, izgradnja je odložena na neopredeljen rok zbog složene ekonomske situacije u zemlji[23].
Izdanja Federalne skupštine[uredi | uredi izvor]
Federalna skupština izdaje:
- Parlamentarne novine (rus. Парламентская газета)[24]
- Ruska Federacija danas (rus. Российская Федерация сегодня)[25]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Predstaviteli novыh regionov polučili udostovereniя senatorov RF. Parlamentskaя gazeta”. Arhivirano iz originala 2022-12-24. g. Pristupljeno 2022-12-23.
- ^ Zvanično nema frakcija u Savetu Federacije
- ^ Član 94 Ustava Ruske Federacije.
- ^ Ustav Rusije, Član 95, 99, 100.
- ^ Ustav Rusije, član 95.
- ^ Ustav Rusije, član 95 stav 2.
- ^ Ustav Rusije, član 95 stav 3.
- ^ Ustav Rusije, član 82.
- ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 08.10.1993 g. № 1614”. Prezident Rossii (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-11-15.
- ^ „Ukaz Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 20.01.1994 g. № 172”. Prezident Rossii (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-11-15.
- ^ „Rasporяženie Prezidenta Rossiйskoй Federacii ot 24.11.1993 g. № 747-rp”. Prezident Rossii (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2023-11-15.
- ^ „Gosduma raskrыla razmer zarplat deputatov”. RBK. Arhivirano iz originala 2019-01-26. g. Pristupljeno 2019-01-25.
- ^ [hrmonitor.ru/pro/zarplata-deputata-rf.html „Skolьko polučaet i ot čego zavisit zarplata deputata RF”] Proverite vrednost parametra
|url=(pomoć). Monitoring rыnka truda. 2019-01-03. Arhivirano iz originala 2019-01-26. g. Pristupljeno 2019-01-25. - ^ „Sergeй Mironov vыstupit s predloženiem o stroitelьstve Parlamentskogo centra”. Rossiйskaя gazeta. Arhivirano iz originala 2016-03-02. g. Pristupljeno 2016-02-19.
- ^ „Stroitelьstvo parlamentskogo centra — Rossiйskaя gazeta”. www.rg.ru. Arhivirano iz originala 2016-03-02. g. Pristupljeno 2016-02-19.
- ^ „V Gosdume podtverdili pereezd parlamenta v Nižnie Mnevniki”. Rossiйskaя gazeta. Arhivirano iz originala 2016-03-02. g. Pristupljeno 2016-02-19.
- ^ „V Gosdume podtverdili pereezd parlamenta v Nižnie Mnevniki”. Rossiйskaя gazeta. Arhivirano iz originala 2016-03-02. g. Pristupljeno 2016-02-19.
- ^ „Pravitelьstvo Moskvы sobiraetsя pereselitь rossiйskiй parlament vo Mnёvniki”. Grinpis Rossii. Arhivirano iz originala 2016-03-02. g. Pristupljeno 2016-02-19.
- ^ „Pereezd Gosdumы v Mnevniki otložili po эstetičeskim soobraženiяm”. RBK. Arhivirano iz originala 2016-02-24. g. Pristupljeno 2016-02-19.
- ^ „Goroda | Tradicii šizofrenii v russkoй arhitekture — Afiša Daily”. Afiša Daily. Arhivirano iz originala 2016-02-13. g. Pristupljeno 2016-02-19. Nepoznati parametar
|deadlink=ignorisan [|dead-url=se preporučuje] (pomoć); Nepoznati parametar|lang=ignorisan [|language=se preporučuje] (pomoć) - ^ „Goroda | Tradicii šizofrenii v russkoй arhitekture — Afiša Daily”. Afiša Daily. Arhivirano iz originala 2016-02-13. g. Pristupljeno 2016-02-19.
- ^ „Vladimir Resin: Novый parlamentskiй centr otkroetsя k 2020 godu”. Rossiйskaя gazeta. Arhivirano iz originala 2016-03-02. g. Pristupljeno 2016-02-19.
- ^ „Pereezd Gosdumы v Mnevniki otložili po эstetičeskim soobraženiяm”. RBK. Arhivirano iz originala 2016-02-24. g. Pristupljeno 2016-02-19.
- ^ „Parlamentskaя gazeta: Gosudarstvennaя Duma, Sovet Federacii, zakonы | Parlamentskaя gazeta”. www.pnp.ru. Pristupljeno 2023-11-15.
- ^ „Rossiйskaя Federaciя segodnя | Parlamentskaя gazeta”. www.pnp.ru. Pristupljeno 2023-11-15.
Greška kod citiranja: <ref> tag sa imenom „Ustav RF” definisan u <references> nije upotrebljen u prethodnom tekstu.
<ref> tag sa imenom „Ustav RF 100” definisan u <references> nije upotrebljen u prethodnom tekstu.Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt (jezik: ruski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |