Fedra

Fedra (grč. Φαίδρα) (lat. Phaedra) je u grčkoj mitologiji kćerka Minosa i Pasifaje, a žena junaka Tezeja koji je bio kralj Atine.^[1]

Mitologija[uredi | uredi izvor]

Fedra je bila druga Tezejova žena, koji se pre udaje za nju, želeo oženiti sa njenom sestrom Arijadnom koja je zavolela Tezeja, i dala mu klupko konca da pomoću njega izađe iz lavirinta Minotaura. Tezej je iz prvog braka sa ženom Antiopom imao sina Hipolita, a sa Fedrom je imao dva sina - Demofona i Akamanta.

Hipolit je bio poštovalac boginje lova Artemide, pa je Afrodita, boginja lepote i ljubavi, iz ljubomore prouzrokovala da se Fedra zaljubi u Hipolita. Fedrina dadilja Enona je saopštila Hipolitu da je Fedra, njegova maćeha, zaljubljena u njega, a on je, čuvajući očevu čast odbio sve predloge Fedre i tako na sebe navukao njen gnev, gnev ljubomorne i zaljubljene žene.

Fedra je optužila Hipolita i rekla je Tezeju da je njegov sin pokušao da je zavede, a Tezej je, u gnevu, zamolio svoga oca, boga mora Posejdona, da ubije Hipolita. Posejdon je poslao morsku neman koja je preplašila Hipolitove konje i oni su ga pregazili i ubili.

Enona je obavestila Tezeja šta je uistinu bilo, pa je Fedra, bojeći se kazne svoga muža, izvršila samubistvo.

O Fedri[uredi | uredi izvor]

Mit o Fedri i Hipolitu se nalazi u Euripidovoj tragediji „Hipolit“, kao i u Senekinoj tragediji „Fedra“.
1677. godine Žan Baptist Rasin je napisao tragediju „Fedra“.
1911. godine Miguel de Unamunjo je napisao tragediju Fedra“.
1970. godine Toni Harison je napisao tragediju Fedra Britanika“.
1996. godine Sara Kejn je napisala tragediju Fedrina ljubav“.