Ferdinand Šerner

Ferdinand Šerner
Ferdinand Šerner
Lični podaci
Datum rođenja	(1892-06-12)12. jun 1892.
Mesto rođenja	Minhen, Nemačko carstvo
Datum smrti	2. jul 1973.(1973-07-02) (81 god.)
Mesto smrti	Minhen, Zapadna Nemačka
Vojna karijera
Služba	1911—1945
Vojska	Nemačko carstvo (do 1918) Vajmarska Republika (do 1933) Nacistička Nemačka
Rod	Vermaht
Čin	Feldmaršal
Jedinica	Grupa armija Jug Grupa armija Sever Grupa armija Centar Vrhovna komanda Vermahta
Učešće u ratovima	Prvi svetski rat Drugi svetski rat
Odlikovanja	Gvozdeni krst Orden za zasluge

Ferdinand Šerner (nem. Ferdinand Schörner; Minhen, 12. jun 1892 — Minhen, 2. jul 1973) je bio poslednji nemački oficir koji je bio unapređen u čin feldmaršala. Bio je jedan od 27 ljudi koji su nagrađeni Viteškim krstom sa hrastovim lišćem, mačevima i dijamantima. Bio je poznat po svojoj brutalnosti i do kraja rata je postao Hitlerov omiljeni komandant. Poslednji je umro od svih nemačkih feldmaršala.

Biografija

Prvi svetski rat

Šerner je u svojoj 18. godini napustio školu i priključio se Bavarskoj armiji kao dobrovoljac. Nakon završetka vojnog roka, vratio se u Minhen i završio osnovnu školu. Kad je počeo Prvi svetski rat, Šerneru je dodeljen oficirski čin. Tokom rata, Šerner je služio u Nemačkom alpskom korpusu. Šerner je sa svojom jedinicom, učestvovao u nekim od najkrvavijih bitaka u ratu, kao što je Verdenska bitka. Tokom većeg dela rata je komandovao vodom. Kada je, 17. oktobra 1917. nemačka 17. armija napala italijansku liniju odbrane blizu reke Isonzo, Šerner i njegova jedinica su zauzele brdo 1114, koje se nalazilo na zloglasnom grebenu Kolovrat. Za ovaj poduhvat je nagrađen Ordenom za zasluge.

Međuratni period

Nakon rata, Šerner se kao, i dosta Nemaca, upustio u bavljenje desno orijentisanom politikom. Bio je član paravojne grupe pod komandom Ritera fon Epa. Ta grupa je većinu vremena provela boreći se protiv komunizma. Početkom dvadesetih godina, Šerner se priključio Rajhsveru. Tokom 1923. učestvovao je u gušenju Pivničkog puča, a nakon puštanja Hitlera iz zatvora, priključio se Nacističkoj partiji. Do 1934. napredovao je do čina majora i prebačen je na službu u generalštab.

Drugi svetski rat

Šerner je 1937. postavljen na mesto komandanta 98. planinskog puka. Njegova jedinica je u Pohodu na Poljsku pokazala veliku hrabrost time što je zauzela brdo 374 i uzvišenje Zbolska. Šerner je 1940. unapređen u čin pukovnika. Sa svojom jedinicom je učestvovao u borbama u Belgiji i Francuskoj. Nakon pohoda u Francuskoj, Šerner je preuzeo komandu nad 6. planinskom divizijom, koja je prebačena na Balkan. Ta jedinica je učestvovala u bici za Grčku, i presecanju linija snabdevanja Grčke vojske u pravcu Soluna. 6. planinska divizija i 2. SS divizija su nekoliko nedelja kasnije osvojili Atinu. Zbog ovoga, Šerner je nagrađen Gvozdenim krstom.

Po početku operacije Barbarosa, Šernerova jedinica je bila raspoređena na položaje u Arktičkom sektoru na istočnom frontu. Glavni zadatak te jedinice je bio da zadrži pod kontrolom kompleks fabrike nikla u blizini reke Pečenga. Kada su Sojveti izvršili ofanzivu na severni deo fronta, Šernerova jedinica je učestvovala u odbrani. Postoje informacije da je Šerner lično učestvovao u bliskoj borbi protiv sovjetskih vojnika. Tokom tih borbi 6. planinska divizija je imala velike gubitke.

U januaru 1942. Šerner je unapređen u čin general-majora i preuzeo je komandu nad Norveškim konjičkim korpusom. Dok je bio na toj poziciji, odbio je Sovjetsku ofanzivu. Tokom 1943. preuzeo je komandu nad 40. pancer korpusom, koji je bio stacioniran u Ukrajini, na mostobranu kod Nikopolja. 30. januara položaje 40. korpusa je napao ceo 4. ukrajinski front. Nakon toga, Osma gardijska divizija pod komandom Vasilija Čujkova je napala iz pravca južno od Nikopolja. 2. februara, ruske snage su napredovale u pravcu železničke pruge kooja je povezivala Nikopolj sa tertitorijom pod kontrolom Nemačke. Dva dana nakon toga, Šerner je naredio povlačenje da bi se izbeglo potpuno uništenje korpusa. Nemci su sad držali samo mostobran na Dnjepru.

Šerner je nakon ove operacije preuzeo komandu nad Grupom armija A (kasnije nazvana Grupa armija Južna Ukrajina). Ova jedinica se sastojala od dve nemačke i dve rumunske armije, i jedne armije koja je imala u sebi i rumunske i nemačke jedinice.

Šerner je 7. aprila 1944. poslat u inspekciju trupa na Krimu. Zaključio je da je sve bilo u najboljem redu što nije bilo tačno. 17. armija koja je bila određena za odbranu Krima je bila loše pripremljena i naoružana. Jedan dan nakon inspekcije, 17. armija je napadnuta i skoro cela uništena. Samo manji deo jedinice je uspeo da se povuče u Sevastopolj i da učestvuje u odbrani tog grada. Šerner je pokušao da ubedi Hitlera da se Sevastopolj evakuše, što je Hitler odbio. Nakon toga, Šerner je izdao naredbu da će svaki vojnik koji pokuša da dezertira biti upucan. Sovjeti su izvršili napad na Sevastopolj 5. maja i tom prilikom, 43.000 nemačkih vojnika je zarobljeno.

Nakon poraza na Krimu, Šerneru je pod komandu data Grupa armija Sever, koja je učestvovala u odbrani baltičkih zemalja. Njegova grupa armija je imala znatno manje vojnika od sovjetskih jedinica, i Grupa armija Centar je od njegovih položaja bila udaljena oko 45 km. Šerner je procenio situaciju, i video da nema velike šanse da odbrani Estoniju. U razgovoru sa Hitlerom je tražio da se povuče iz Estonije i da se ona prepusti Rusima, što je Hitler odbio. Sovjeti su 14. septembra izvršili napad sa 130 divizija. Šerner je molio da se odobri povlačenje, što je Hitler ovaj put dozvolio. Nakon polvačenja iz Estonije, ova Grupa armija je do kraja rata ostala blokirana u Kurlandskom džepu.

Sledeća komanda koju je Šerner preuzeo je bila u januaru 1945. i to Grupe armija Centar. Dobio je komandu da zadrži Šlesku pod kontrolom, po svaku cenu. Kada su Sovjeti pokrenuli ofanzivu, Grupa armija Centar je odbačena na položaje u Čehoslovačkoj. U martu, Šerner i Hitler su predvideli da će sledeći napad krenuti preko Praga. Nakon toga, Hitler je naredio da se Grupa armija Centar ojača sa dodatnih 600.000 vojnika. Šerner je 5. aprila unapređen u čin feldmaršala. U pravcu položaja njegovih jedinica se kretalo oko 1,6 miliona izbeglica i vojnika, koje su pobegle od Sovjeta koji su brzo napredovali. Šerner je bio poznat po tome što je skidao ordenje i oznake činova sa vojnika koji su se povukli nakon borbi sa Sovjetima u ovom periodu kampanje. Često je osuđivao na smrt vojnike koji su se dezertirali.

Berlin je 24. aprila bio opkoljen od strane sovjetskih jedinica, i Hitler je 27. aprila izdao obaveštenje da će u slučaju njegove smrti, Šerner preuzeti komandu nad vojskom. Nekoliko sati kasnije, Sovjetske trupe su ušle u Berlin. Nakon toga, Šerner je dezertirao i pokušao avionom da pobegne u Bavarsku. To nije uspeo jer mu je avion pao u Austriji. Šerner je tu ostao do dolaska američkih trupa koje su ga uhapsile. Nakon toga, Amerikanci su ga predali Sovjetima, koji su mu sudili i osudili ga na kaznu zatvora od 25 godina. Odslužio je samo 10 godina kazne, nakon čega se vratio u Nemačku. Tu mu je suđeno za ubijanje nemačkih vojnika i osuđen je na četiri ipo godine zatvora. Nakon izlaska iz zatvora 1963. ostao je da živi u Nemačkoj u kojoj je živeo u siromaštvu sve do smrti 1973. godine.