Fertilitet

Stopa fertiliteta u svetu 2012, CIA World Factbook

7—8 dece   6—7 dece   5—6 dece   4—5 dece

3—4 dece   2—3 dece   1—2 dece   0—1 dece

Fertilitet ili plodnost jedne populacije najbolje izražava stopa ukupnog fertiliteta. Ona predstavlja prosečan broj dece koju u reproduktivnom dobu rodi jedna žena.

Stopa od 2,1 obezbeđuje prosto obnavljanje stanovništva, stopa od više od 2,1 donosi populacioni rast, dok stopa niža od 2,1 rezultuje smanjenjem stanovništva, a ukoliko ne postoje imigracija i emigracija, odnosno ukoliko je njihov saldo jednak nuli.

U većini razvijenih zemalja, kao i u Srbiji, stopa ukupnog fertiliteta je znatno ispod 2,1. Dok se stanovništvo u razvijenim sa niskim fertilitetom održava stabilnim zahvaljujući imigraciji, dotle je u Srbiji na delu depopulacija, tj. smanjenje ukupnog broja stanovnika.

Pregled

Plodnost je definisana na dva načina; u demografiji to je potencijal reprodukcije posmatrane populacije, za razliku od jednog organizma, dok se u populacijskoj biologiji smatra sličnom fertilnosti, prirodna sposobnost proizvodnje potomstva, merena brojem gameta (jaja), semenskim setom ili aseksualnim načinima propagacije. Manjak plodnosti je neplodnost dok bi se nedostatak plodnosti nazvao sterilnost.

Demografija razmatra samo ljudsku plodnost, po njenim kulturološki različitim stopama, dok biologija proučava sve organizme. Izraz plodnost u biološkoj demografiji često se koristi za opisivanje stope proizvodnje potomstva nakon jednog vremenskog koraka (često godišnje). U tom smislu, plodnost može uključivati i stopu nataliteta i preživljavanje mladih do tog vremenskog koraka. Iako se nivo plodnosti geografski razlikuje, to je uglavnom jedna od karakteristika svake kulture. „Fekundacija“ je još jedan izraz za oplodnju. Superfekunditet ili retrofekunditet odnosi se na sposobnost organizma da skladišti spermu drugog organizma (posle kopulacija) i oplodi jajašca nakon određenog vremenskog perioda, u suštini izgleda kao da je do oplodnje došlo bez sperme (tj. partenogeneza).

Plodnost je važna i dobro studirana u oblasti ekologije populacija, iako je studirana iz neutralne perspektive. Uticaj se može povećati ili smanjiti u populaciji prema datim uslovima i određenim društvenim faktorima. Na primer, u teškoćama za stanovništvo, poput nedostatka hrane ili visokih temperatura,

Pokazano je da se mladalačka i konačno odrasla plodnost smanjuje, zbog nedostatka resursa juvenilne jedinke se ne mogu reprodukovati (na kraju će odraslima ponestati resursa i reprodukcija će prestati). Uz to, društveni trendovi i društvene norme mogu uticati na plodnost, iako je taj uticaj privremen. Zaista, smatra se da je nemoguće zaustaviti reprodukciju zasnovanu na društvenim faktorima, a plodnost obično raste nakon kratkog pada.

U akušerstvu i ginekologiji, fekundabilnost je verovatnoća da će biti trudnoća u jednom menstrualnom ciklusu, a plodnost (fekunditet) verovatnoća postizanja živog rođenja u jednom ciklusu.

Plodnost je prirodna sposobnost stvaranja potomstva. Kao mera, stopa plodnosti je broj rođenih potomaka po reprodukcijskom paru, jedinki ili populaciji. Plodnost se razlikuje od fekunditet, koji se definiše kao potencijal za reprodukciju (pod uticajem proizvodnje gameta, oplodnje i trudnoće) Nedostatak plodnosti je neplodnost, dok bi se nedostatak fekunditeta zvao sterilitet.

Ljudska plodnost zavisi od faktora prehrane, seksualnog ponašanja, srodstva, kulture, instinkta, hormona, tajminga, ekonomije, načina života i emocija.

Demografija

Odnos polova živorođene dece u svetu, uključujući, desno od (crvenog) proseka

U demografskom kontekstu, plodnost se odnosi na stvarnu proizvodnju potomstva, a ne na fizičku sposobnost za proizvodnju koja se naziva fekunditet (stvaranje gameta). Dok se plodnost može meriti, fekunditet ne može. Demografi mere stopu plodnosti na razne načine, koji se uglavnom mogu podeliti na mere „perioda” i „kohortne” mere. Mere „perioda” odnose se na presek populacije u jednoj godini. Podaci „kohorte”, s druge strane, prate iste ljude tokom decenija. Mere perioda i kohorte se široko koriste.

Mere perioda

• Gruba stopa nataliteta (CBR) – broj živorođenih u određenoj godini na 1.000 živih ljudi sredinom te godine. Nedostatak ovog pokazatelja je taj što na njega utiče starosna struktura stanovništva.
• Opšta stopa plodnosti (GFR) – broj rođenih u godini podeljen s brojem žena u uzrastu od 15 do 44 godine, puta 1.000. Fokusira se samo na potencijalne majke i uzima u obzir dobnu distribuciju.
• Odnos dete-žena (CWR) – odnos broja dece mlađe od 5 godina prema broju žena u dobu 15-49 puta 1.000. Posebno je koristan u istorijskim podacima, jer ne zahteva brojanje rođenih. Ova mera je zapravo hibridna, jer uključuje i smrtne slučajeve i rođenja. (To jest, zbog smrtnosti novorođenčadi neki od porođaja nisu uključeni; a zbog smrtnosti odraslih, neke od žena koje su rodile nisu ni uračunate.)
• Kolov indeks plodnosti – poseban parametar koji se koristi u istorijskim istraživanjima.

Kohortne mere

Zemlje prema stopi plodnosti 2020.

• Ukupna stopa plodnosti (TFR) – ukupan broj dece koju bi žena rodila tokom svog života ako bi iskusila prevladavajuće starosne stope plodnosti žena. TFR je jednak zbiru za sve dobne grupe od 5 puta svake ASFR stope. Drugi način za to je zbrajanje ASFR za uzrast 10-14, 15-19, 20-24, itd. i množenje sa 5 (za pokrivanje intervala od 5 godina).
• Bruto stopa reprodukcije (GRR) – broj devojaka koje će imati sintetska kohorta. Pretpostavlja se da će sve devojčice odrasti i doživeti najmanje 50 godina.
• Neto stopa reprodukcije (NRR) – započinje GRR-om i dodaje realnu pretpostavku da će neke žene umreti pre 49. godine; stoga neće biti žive, kako bi rodile neke potencijalne bebe koje su ubrojane u GRR. NRR je uvek niži od GRR-a, ali u zemljama u kojima je smrtnost vrlo niska, gotovo sve devojčice odrastaju u potencijalne majke, a NRR je praktično isto kao GRR. U zemljama s visokim mortalitetom, NRR može biti i do 70% GRR-a. Kada je NRR = 1,0, svaka generacija od 1.000 devojčica odraste i rodi tačno 1.000 devojčica. Kada je NRR manji od jedan, svaka generacija je manja od prethodne. Kada je NRR veći od 1, svaka generacija je veća od one pre. NRR je mera dugoročnog budućeg potencijala za rast, ali obično se razlikuje od postojeće stope rasta stanovništva.

Literatura

• Jones C (mart 2008). „Ethical and legal conundrums of postmodern procreation”. Int J Gynaecol Obstet. 100 (3): 208—10. PMID 18062970. S2CID 13370582. doi:10.1016/j.ijgo.2007.09.031. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Barrett RE, Bogue DJ, Anderton DL (1997). The Population of the United States (3rd izd.). 
• Bock J (mart 2002). „Introduction: evolutionary theory and the search for a unified theory of fertility”. American Journal of Human Biology. 14 (2): 145—148. PMID 11891930. S2CID 27386441. doi:10.1002/ajhb.10039. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Campagne DM (januar 2013). „Can Male Fertility Be Improved Prior to Assisted Reproduction through The Control of Uncommonly Considered Factors?”. International Journal of Fertility & Sterility. 6 (4): 214—223. PMC 3850314 . PMID 24520443. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Chavarro J (2009). The Fertility Diet: Groundbreaking Research Reveals Natural Ways to Boost Ovulation and Improve Your Chances of Getting Pregnant. McGraw-Hill Professional. ISBN 978-0-07-162710-8. 
• Coale AJ, Watkin SC, ur. (1986). The Decline of Fertility in Europe. 
• Ehrhardt J, Kohli M, ur. (2011). „Special issue: Fertility in the History of the 20th Century: Trends, Theories, Policies, Discourses”. Historical Social Research. 36 (2). Arhivirano iz originala 2013-05-27. g. 
• Eversley DE (1959). Social Theories of Fertility and the Malthusian Debate. Arhivirano iz originala 13. 08. 2009. g. Pristupljeno 12. 01. 2021. 
• Garrett E, Reid A, Schürer K, Szreter S (jul 2001). Changing family size in England and Wales: Place, class and demography, 1891–1911. Cambridge University Press. Arhivirano iz originala 15. 12. 2010. g. Pristupljeno 12. 01. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Grabill WH, Kiser CV, Whelpton PK (1958). The Fertility of American Women. Arhivirano iz originala 13. 08. 2009. g. Pristupljeno 12. 01. 2021. 
• Guzmán J, Singh S, Rodríguez G, Pantelides E (1996). The fertility transition in Latin America. International Union for the Scientific Study of Population. Arhivirano iz originala 13. 08. 2009. g. Pristupljeno 12. 01. 2021. 
• Haines MR, Steckel RH, ur. (2000). A Population History of North America. Cambridge University Press. 
• Hawes JM, Nybakken EI, ur. (1991). American Families: a Research Guide and Historical Handbook. Greenwood Press. 
• Klein HS (2004). A Population History of the United States. Cambridge University Press. 
• Knox PL, Bartels EH, Bohland JR, Holcomb B, Johnston RJ (2001). The United States: A Contemporary Human Geography. Longman UK/Wiley USA. 
• Kohler HP (2001). Fertility and Social Interaction: An Economic Perspective. Arhivirano iz originala 13. 8. 2009. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Jones C (mart 2008). „Ethical and legal conundrums of postmodern procreation”. International Journal of Gynaecology and Obstetrics. 100 (3): 208—210. PMID 18062970. S2CID 13370582. doi:10.1016/j.ijgo.2007.09.031. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Leete R (1999). Dynamics of Values in Fertility Change. Arhivirano iz originala 13. 8. 2009. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Lovett LL (2007). Conceiving the Future: Pronatalism, Reproduction, and the Family in the United States, 1890–1938. 
• Mintz S, Kellogg S (1988). Domestic Revolutions: a Social History of American Family Life. 
• Pampel FC, Peters HE (1995). „The Easterlin effect”. Annual Review of Sociology. 21: 163—194. PMID 12291060. doi:10.1146/annurev.so.21.080195.001115. 
• Population Handbook (5th izd.). Population Reference Bureau. 2004. Arhivirano iz originala 2009-06-04. g. 
• Reed J (1978). From Private Vice to Public Virtue: The Birth Control Movement and American Society Since 1830. 
• Tarver JD (1996). The Demography of Africa. Arhivirano iz originala 13. 8. 2009. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Weeks JR (2007). Population: An Introduction to Concepts and Issues (10th izd.). 

Spoljašnje veze

• „Fertility treatment and clinics in the UK”. Human Fertilisation and Embryology Authority (HFEA). Arhivirano iz originala 2009-08-31. g. 
• Population and the American future: the report. United States. Commission on Population Growth and the American Future. (Izveštaj). Washington: The Superintendent of Documents, U.S. Government Printing Office. 1972. hdl:2027/mdp.39015007261855. 
• „United Nations World Population Prospects, the 2008 Revision”. Arhivirano iz originala 2010-07-09. g.