Finansijski sistem

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Finansijski sistem je jedan od sistema koji čini jednu ekonomiju, a koji se bavi štednjom i investicijama.

Osnovna uloga finansijskih tržišta je usmeravanje novca od onih koji štede i imaju višak novca ka potrošačima koji ga nemaju dovoljno. Ovo preusmeravanje novca povećava ekonomsko blagostanje celog društva stoga što prenosi kapital iz poseda onih koji nemaju zadovoljavajuće poslovne i investicione mogućnosti u posed onih koji ih imaju, tako povećavajući efikasnost ekonomije.

Finansijska tržišta mogu se klasifikovati na:

  • dužnička i vlasnička tržišta,
  • primarna i sekundarna,
  • novčana i kapitalska i na
  • berzanska i neposredna.

Osnovni finansijski instrumenti su: akcije,

i i slično.

Po roku dospeća dele se na:

  • novčane hartije (kraći od godine dana) i
  • kapitalne hartije (duži od godine dana).

Finansijski posrednici su finansijske institucije koje prikupljaju sresdtva preuzimajući obaveze prema poveriocima i koje plasiraju ta sredstva kupujući imovinu, odnosno dajući zajmove. Finansijske institucije vrše korisnu funkciju stoga što smanjuju transakcione troškove i umanjuju probleme koje stvaraju negativna selekcija i moralni hazard.

Osnovni finansijski posrednici pripadaju trima kategorijama:

  1. banke (komercijalne banke, štedne zadruge i slično),
  2. ugovorne štedne institucije (osiguravajuće organizacije, penzijski fondovi itd) i
  3. investicioni posrednici (investicioni fondovi, finansijske kompanije, uzajamni fondovi itd).

Država reguliše finansijska tržišta iz tri razloga: da uveća raspoložive informacije za investitore, da obezbedi zdravlje fiansnijskog sistema i da unapredi kontrolu nad monetarnom politikom. U tom cilju oslanja se na propise o otkrivanju informacija, ograničenjima ko može da osnuje finansijskog posrednika, ograničenjima kakvu imovinu može posedovati finansijski posrednik, obezbeđenje sigurnosti depozita, obavezne rezerve itd.