Flamen
Flamen (lat. flamen) bio je visoki rimski sveštenik jednoga od 15 božanstava antičkoga Rima. Najznačajnija tri flamena bili su veliki flameni, koji su služili tri glavna rimska božanstva. Preostalih 12 flamena bili su mali flameni. Za vreme Rimskog carstva zbog kulta cara kao božanstva dodat je još jedan flamen. Petnaest flamena pripadalo je kolegiju pontifika, koji je administrirao poslovima rimske religije. Kada bi ostalo upražnjeno mesto jednoga od flamena jedan pontifik bi ga privremeno zamenjivao. Službena odeća flamena bio je teški vuneni kaput, koji se nosio preko toge.
Istorija i etimologija[uredi | uredi izvor]
Do vremena verske reforme u doba Oktavijana Avgusta mnogim Rimljanima bili nepoznati neki od bogova za koje su postojali flameni. To znači da su ta božanstva imala poreklo u arhajskom dobu. Mnogi istoričari smatraju da je poreklo famina iz razdoblja prvih rimskih kraljeva. Prema Liviju Numa Pompilije je osnovao tri velika flamenai svakome od njih određena je kurulna stolica i lepa odeća. Bili su to flameni Jupitera, Marsa i Kvirina.
Veliki flameni[uredi | uredi izvor]
Tri velika flamena morali su da budu patriciji, a to su bili:
flamen dijalis, koji je nadzirao Jupiterov kult, vrhovnoga boga flamen martialis, koji je nadzirao kult Marsa, boga rata flamen kvirinalis, koji je nadzirao kult Kvirina, koji je predsedavao organizovanim rimskim društvenim životom. Birali su se na kurijatskoj skupštini, a kasnije i u tributskoj skupštini. Flamen Martialis bi pred odlazak legija u rat ritualno tresao svete Marsove strele. Četvrti veliki flamen bio je za vreme carstva povezan sa božanstvom cara. Prvi put je Julije Cezar bio proglašen božanstvom, pa je juedan flamen bio poveza sa njegovim kultom.
Flamen Dijalis[uredi | uredi izvor]
Flamen Dijalis je bio najistaknutiji flamen, koji je imao i posebne počasti. Novi Flamen Dijalis bi se birao po posebnom postupku. Predložena bi bila tri kandidata čiji roditelji bi morali da budu venčani prema religioznoj proceduri. Vrhovni sveštenik (pontifeks maksimus ) je izabirao flamena i posvećivao ga. Imali su pravo na kurulnu stolicu i na togu pretekstu, na sedište u Senatu i na jednoga liktora.
Zabrane[uredi | uredi izvor]
Flamen nie smeo niti jedan dan da napusti Rim. Kasnije u doba Augusta mogao je da bude odsutan dve noći. Zbog te zabrane nije mogao da bude prefekt provincija. Flamen nije smeo da tri noći uzastopce da ne spava u svojoj kući. Nisu smeli da jašu konje, čak ni da ih dotiču. Nije mu bilo dozvoljeno da se obaveže zakletvom. Morao je da ide propisno odeven. Ni na jednom delu odeće nije smelo da bude čvorova. Nije smeo da hoda bez kape. Nije smeo da dotiče mrtvaca, a ni da prisustvuje sahranama. Nije mu dozvoljeno da dotakne ni brašno, ni kvasac, ni kvasni hleb. Nije smeo da dotakne psa, kozu, bršljan, grah ili sirovo meso.
Žena[uredi | uredi izvor]
Morao se oženiti devicom prema određenom ritualu i nije smeo da se ženi po drugi put. U slučaju smrti žene morao je da da ostavku na funkciju flamena.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
| Istorijska enciklopedija | Ovaj članak ili jedan njegov deo je preuzet sa Istorijske enciklopedije gde je dostupan pod Creative Commons Attribution-Share Alike License 3.0 |  |
