Florens Najtingejl

Florens Najtingejl
Florens Najtingejl (1856)
Datum rođenja	(1820-05-12)12. maj 1820.
Mesto rođenja	Firenca,  Veliko vojvodstvo Toskana
Datum smrti	13. avgust 1910.(1910-08-13) (90 god.)
Mesto smrti	London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Potpis

Florens Najtingejl (engl. Florence Nightingale; Firenca, 12. maj 1820 — London, 13. avgust 1910) je bila osnivačica sestrinstva, posebne discipline u okviru medicinske deontologije. Radila je kao negovateljica, organizatorka, istraživačica, reformatorka, spisateljica i učiteljica.

Biografija

Rođena je 12. maja 1820. u Firenci, po kojoj je dobila ime. Poreklom je iz bogate engleske porodice. Kao mlada imala je mogućnost da putuje i stekne obrazovanje. Govorila je sedam jezika, pokazivala sklonost prema matematici, posebno statistici, ali i za sestrinstvo. Negovala je rođake, poslugu, komšije i sa majkom obilazila siromašne. U to vreme za negovateljstvo nije bile potrebne kvalifikacije. Taj posao je bio lišen društvenog ugleda i najčešće su ga obavljale žene iz radničke klase, koje nisu nalazile druge mogućnosti za zaposlenje. Međutim, pošto su takve žene često bile na lošem glasu, roditelji su se protivili njenoj odluci da se bavi takvim poslom. Međutim, ona je ostala uporna u svojim namerama.

Prilikom putovanja na koja su je roditelji slali, koristila je priliku da obilazi bolnice i da razgovara sa stručnjacima što su u njima radili. U povratku sa putovanja po Egiptu, tokom 1849/50. godine je provela dve nedelje u Ustanovi za đakonese u Kajzersvertu u Nemačkoj, gde je naučila o značaju reda i discipline u zdravstvenim ustanovama, što joj je pomoglo na prvom radnom mestu upravnika Ustanove za bolesne gospođe, gde je radila od 1853. godine do Krimskog rata 1854. godine.

Najpre je sa grupom medicinskih sestara pozvana da ode u Skadar, gde je oformljena vojna bolnica za ranjenike i bolesne vojnike. Odmah pošto je stigla, prikupila je podatke o sanitarnim uslovima bolnice. Zabeležila je nedostatak svežeg vazduha, nečistoću, prenatrpanost, što je uzrokovalo visoku stopu smrtnosti vojnika, koja je iznosila 42,7%. Zatim je izradila plan za izmenu takvog stanja, obezbedivši čistu odeću i postelju, odgovarajuću hranu, odredivši odgovarajuću veličinu kreveta i prostor između njih. Osim toga, i sama je previjala rane, pomagala pri amputacijama, noću obilazila bolesnike, obezbedila prostor u kome su vojnici provodili slobodno vreme, kako bi ih odvratila od konzumiranja alkohola. Kao rezultat preduzetih mera, došlo je do smanjenja stope Rezultat načinjenih izmena, u saradnji sa vojnicima, bilo je smanjenje stope smrtnosti vojnika na 2,2%.

Reforme i mere u sanitetskoj službi i nezi ranjenika i bolesnika, koje je ona uspostavila pre više od jednog veka i danas se koriste:

• obilaženje bolesnika noću
• dokumentovanje svih podataka relevantnih za stanje bolesnika
• praćenje ishoda u vezi sa pacijentom
• norme za građenje i uređivanja bolnica

Tokom Krimskog rata je i sama obolela od krimske groznice (vrsta tifusa), zbog čega se pretpostavlja da se nakon rata vratila sa hroničnom tuberkulozom, tako da je najveći deo vremena posle rata provela u postelji. I pored toga nastavila je da radi.

Brinula se o rođacima, komšijama, kao i radnicima zaposlenim na porodičnim imanjima. Mada zbog posete i veličine imanja, nije mogla da bude uvek u njihovoj blizini, organizovala je posete lekara onima kojima je bila potrebna medicinska pomoć, pismenim putem se informisala o njihovom stanju, potrebama i lečenju. Sama je negovala majku i sestru, sve do kraja njihovog života i osećala se odgovornom za njihovo zdravlje.

U svom radu je koristila statistički metod, po uzoru na belgijskoga statističar Adolph Quetelet. Statistiku je smatrala ključnom u donošenju mera koje bi sprečile dalje obolevanje i smrt.

Spomenik Florens Najtingejl u Londonu ()

Radila je na reformama sestrinstva i javnog zdravlja.

Tražila je da se detaljno ispitaju sanitarni uslovi u britanskoj vojskom na Istoku, kako se katastrofa kakvu je ona zatekla u Skadru više nikad ne ponovi. Od kraljice je dobila dozvolu za osnivanje Kraljevske komisije. Zajedno sa uglednim zdravstvenim statističari Vilijamom Farom, koji je u to vreme obavljao funkciju načelnika Odeljenja za statistiku Generalnog registra za Englesku i Vels u to vreme prikupljala je podatke o sanitarnim uslovima u vojsci. Svoje rezultate sama je prikazivala na grafikonima pite i sačinila izveštaj pod nazivom „Beleške o zdravlju, efikasnosti i bolničkoj administraciji u britanskoj vojsci”, koje se smatraju njenim najboljim statističkim delom.

Njih dvoje su nastavili saradnju i nakon izrade izveštaja. Dok je ona prikupljala podatke o zdravstvenom stanju britanskih vojnika, on joj je prenosio svoje statističko znanje i informacije o zdravlju civilnog stanovništva.

Otvorila je prvu službu za medicinske sestre. Njene učenice su kasnije otvorile škole takvog tipa u mnogim zemljama. U Beogradu 1924. godine izašla je prva generacija medicinskih sestara.

Ona i danas predstavlja model za medicinske sestre i tehničare. Nastavljajući njenu viziju i vrednosti, medicinske sestre brinu o svim ljudima, vodeći društva širom sveta ka boljem zdravu

Zakletva

Smatrala je da je za dobro funkcionisanje sestrinstva neophodno ispuniti dva uslova: a)dobro poznavanje nege bolesnika kao specifične medicinske veštine i b)visoka moralna zrelost medicinske sestre. Slična polazišta su uočljiva i u Hipokratovoj zakletvi, koja se smatra prvim pisanim dokumentom iz medicinske etike.

Prva je napisala zakletvu namenjenu medicinskim sestrama, s namerom da definiše moralni lik medicinske sestre. U zakletvi se ističe neophodnost življenja u moralnom čistunstvu, kako u profesionalnom, tako i u svakodnevnom životu, potvrđuje se pravilo lat. Primum non nocere, kao i obaveza čuvanja profesionalne, odnosno medicinske tajne, te ističe obaveza saradnje s lekarom radi postizanja zajedničkog cilja - poboljšanja zdravlja bolesnika. Osnova visoke moralnosti lika medicinske sestre je dobra stručna osposobljenost i ponavljanje pravila sestrinske struke. Sestra se obavezuje na stalno usavršavanje i podizanje stručnosti na viši nivo.

Svečano se obavezujem pred Bogom i u prisustvu ovog skupa, da ću provesti ceo svoj život u moralnoj čistoti i da ću se odano baviti svojom profesijom.

Ja ću se uzdržavati od bilo kakvog nekontrolisanog postupka sa bolesnikom i neću svesno primeniti lek koji bi ga mogao oštetiti.

Sve što je u mojoj moći, učiniću, da poboljšam nivo svoje profesije i držaću u tajnosti sve lične informacije koje sam saznala i sve poverljive informacije koje doznajem prilikom obavljanja mog posla.

Sa punom lojalnošću, do kraja ću pomagati lekaru u njegovom poslu i odano ću obavljati sve poslove oko bolesnog čoveka.

— Tekst zakletve Florens Najtingejl

Medalja za milosrđe „Florens Najtingejl“

Po Florens Najtingejl, kao uzoru požrtvovanosti, hrabrosti i nesebičnog pružanja pomoći ranjenima i bolesnima, u Vašingtonu 1912, na IH konferenciji Međunarodnog crvenog krsta sa sedištem u Ženevi ustanovljena je Medalja za milosrđe „Florens Najtingejl“, koja je dodeljivana na predlog nacionalnih društava Crvenog krsta. Zbog izbijanja Prvog svetskog rata, prva dodela je izvršena tek 1920. godine.

Prva Srpkinja i prva žena sa prostora Kraljevine Jugoslavije, dobitnica ovog priznanja je bila Delfa Ivanić (1920), koja je svoju medalju 1962. poklonila Srpskom lekarskom društvu. Dobitnice su bile i Anka Đurović (1923), Ljubica Luković (1925), Bosa Ranković (1931).

Literatura

• Savić, Maja (2011). Srpske dobrovoljne bolničarke — sledbenice Florens Najtingejl. Novi Sad: Projekat Rastko - Istorija medicine. Pristupljeno 3. 9. 2016. 
• Milutinović Dragana; Šumonja, Sanja; Maksimović, Jovan (2012). „Ličnost i delo Florens Najtingejl - tvorac modernog sestrinstva i pionira javnog zdravlja” (PDF). Medicinski pregled. Novi Sad: Društvo lekara Vojvodine. LXV (5-6): 263—267. Pristupljeno 3. 9. 2016. 
• Nenadović, Milutin (2007). „Medicinsko etička praksa i društvo”. Medicinska etika (drugo izd.). Beograd: Kosovska Mitrovica: Medicinski fakultet Univerziteta u Prištini. ISBN 978-8680601-28-1. Pristupljeno 4. 9. 2016. 
• Milanović, Jasmina (2011). Biljana Dojčinović, ur. „Vojska milosrđa”. Knjiženstvo. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. 1. ISSN 2217-7809. Pristupljeno 5. 9. 2016. 
• Bostridge, Mark (2008). Florence Nightingale: The Woman and Her Legend. London: Viking. ISBN 978-0-670-87411-8. 
• Gill, G. The extraordinary upbringing and curious life of Miss Florence Nightingale Random House, New York (2005).
• Lytton Strachey; Eminent Victorians, London (1918).
• Goldie, Sue, A Calendar of the Letters of Florence Nightingale, Oxford: Wellcome Institute for the History of Medecine, 1983.
• McDonald, Lynn ed., Collected Works of Florence Nightingale. Wilfrid Laurier University Press.
• Pugh, Martin; The March of the Women: A revisionist analysis of the campaign for women's suffrage 1866–1914, Oxford (2000), at 55.
• Sokoloff, Nancy Boyd.; Three Victorian women who changed their world, Macmillan, London (1982).
• Webb, Val; The Making of a Radical Theologician, Chalice Press (2002).
• Woodham Smith, Cecil; Florence Nightingale, Penguin (1951), rev. 1955.
• Baly, Monica, and E. H. C. G. Matthew. "Nightingale, Florence (1820–1910)", Oxford Dictionary of National Biography Oxford University Press, 2004; online edn, January 2011 accessed 22 February 2013
• Bostridge, Mark (2008). Florence Nightingale. The Woman and Her Legend. Viking (2008); Penguin (2009). US title Florence Nightingale. The Making of an Icon. Farrar Straus (2008).
• Bullough, Vera L., Bonnie Bullough and Marieta P. Stanton, Florence Nightingale and Her Era: A Collection of New Scholarship, New York, Garland, 1990.
• Chaney, Edward (2006). "Egypt in England and America: The Cultural Memorials of Religion, Royalty and Revolution", in: Sites of Exchange: European Crossroads and Faultlines, eds. M. Ascari and A. Corrado. Rodopi, Amsterdam and New York, 39–74.
• Cope, Zachary, Florence Nightingale and the Doctors, Museum, 1958
• Davey, Cyril J. (1958). Lady with a Lamp. Lutterworth Press. ISBN 978-0-7188-2641-3. 
• Gill, Gillian (2004). Nightingales: The Extraordinary Upbringing and Curious Life of Miss Florence Nightingale. Ballantine Books. ISBN 978-0-345-45187-3. 
• Magnello, M. Eileen. "Victorian statistical graphics and the iconography of Florence Nightingale's polar area graph," BSHM Bulletin: Journal of the British Society for the History of Mathematics (2012) 27#1 pp 13–37
• Nelson, Sioban, and Anne Marie Rafferty, eds. Notes on Nightingale: The Influence and Legacy of a Nursing Icon (Cornell University Press; 2010) 184 pages. Essays on Nightingale's work in the Crimea and Britain's colonies, her links to the evolving science of statistics, and debates over her legacy and historical reputation and persona.
• Rees, Joan. Women on the Nile: Writings of Harriet Martineau, Florence Nightingale, and Amelia Edwards. Rubicon Press: 1995, 2008
• Rehmeyer, Julia (26. 11. 2008). „Florence Nightingale: The Passionate Statistician”. Science News. Pristupljeno 4. 12. 2008. 
• Richards, Linda (2006). America's First Trained Nurse: My Life as a Nurse in America, Great Britain and Japan 1872–1911. Diggory Press. ISBN 978-1-84685-068-4. 
• Strachey, Lytton (1918). Eminent Victorians. Garden City, N.Y.: Garden City Pub. Co., Inc. ISBN 978-0-8486-4604-2.  – available online at http://www.bartleby.com/189/201.html

Spoljašnje veze

• Florence Nightingale na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Florens Najtingejl na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
  • UCLA Elmer Belt Florence Nightingale Collection, hosted at Internet Archive
• Florens Najtingejl na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• 1890 audio recording of Florence Nightingale speaking
• Victorians.co.uk: Florence Nightingale
• Eminent Victorians: Florence Nightingale by Lytton Strachey
• „New photo of 'Lady of the Lamp'”. BBC News. 6. 8. 2006. Pristupljeno 7. 8. 2008. 
• University of Guelph: Collected Works of Florence Nightingale project
• „Archival material relating to Florens Najtingejl”. UK National Archives. 
• Florence Nightingale Foundation
• Florence Nightingale Correspondence from the Historic Psychiatry Collection, Menninger Archives, Kansas Historical Society
• Florence Nightingale Letters Collection – A collection of letters written by and to Florence Nightingale from the UBC Library Digital Collections
• Florence Nightingale Letters Collection – correspondence in the University of Illinois at Chicago digital collections
• Florence Nightingale Collection at Wayne State University Library consists primarily of letters written by Florence Nightingale throughout her life. Major topics of the letters include medical care for the soldiers and the poor, the role of nursing, and sanitation and public works in colonized India.
• Florence Nightingale Declaration Campaign for Global Health established by the Nightingale Initiative for Global Health (NIGH)
• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Florens Najtingejl”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
• Florence Nightingale Window at St Peter's, Derby
• Papers of Florence Nightingale, 1820–1910
• Southern Star article
• Episode 6: Florence Nightingale Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. april 2023) from Babes of Science Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. mart 2019) podcasts
• Texas Woman's University Special Collections has a large collection of Florence Nightingale artefacts, letters, and primary sources.