Foker D.XII

Foker D.XII
	Foker D.XII
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Foker
Broj primeraka	3
Dužina	6,74
Razmah krila	11,00
Visina	2,77
Površina krila	21,83
Prazan	998
Normalna poletna	1400
Klipno-elisni motor	1 V-1150 (Curtiss D-12)
Snaga	1 x 323 kW
Brzina krstarenja	220 km/h
Maks. brzina na Hopt	250 km/h
Dolet	1.100 km
Plafon leta	6.500 m
Brzina penjanja	410 m/min

Foker D.XII (nem. Fokker D.XII) je lovački avion napravljen u Holandiji. Avion je prvi put poleteo 1924. godine. ^[1]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Foker D.XII je projektovao Reinhold Platz (Rajnhold Plac) glavni konstruktor Fokera 1924. godine, na osnovu specifikacije USAAC (Američkog vazdušnog korpusa).

Prvi prototip je razvijen na osnovu prethodnih modela fabrike Foker D.IX i D.XI sa istim osmocilindričnim motorom Hispano-Suiza 8Fb (Hispano-Suiza 8Fb) snage 300 KS. Projektant se odlučio za letilicu tipa seskiplan, kod koga je donje krilo imalo znatno manji razmah od gornjeg krila. Druga dva prototipa aviona D.XII su imala dva tanka krila istog razmaha krila (to je bio klasičan drvokrilac) sa motorom Curtiss D-12 snage 440 KS.

Avion sa Kertisovim motorom je prvi put poleteo 21. avgusta 1924^[2].

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija trupa je bila napravljena od zavarenih tankozidih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Ramovi su iza pilotske kabine pa do kraja repa bili ukrućeni žičanim španerima a od motora pa zaključno sa pilotskom kabinom ova ukrućenja su bila izvedena od čeličnih cevi. Prednji deo, iza motora je bio obložen aluminijumskim limom a ostali deo trupa je bio oblepljen impregniranim platnom. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu^[3]. Preglednost iz pilotske kabine je bila dobra jer je motor dobro uklopljen u konturu aviona.

Pogonska grupa: Prvi prototi je poleteo sa 8-mo cilindričnim tečnošću hlađenim linijskim motorom V rasporeda cilindara, Hispano-Suiza 8Fb snage 300 KS(220kW). Model sa motorom Curtiss D-12 snage 440 KS (323 kW) je prvi put poleteo 21. avgusta 1924. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, od metala ili laminiranog drveta napravljena elisa, nepromenljivog koraka. Motor je obložen limenom kapotažom kroz čije otvore vire izduvne cevi motora. Hladnjak za tečnost se nalazi iza motora a rashladne ćelije mu se vide sa obe strane trupa aviona. Hladnjak za ulje se nalazi ispod trupa aviona.

Krila: Zajednička karakteristika krila sva tri modela ovog aviona je to što su krila drvene konstrukcije. Krila debelog profila su bila obložena šperpločama a tanko profilna krila platnom. Gornja krila su imala dve ramenjače a donja krila kod dvokrilaca takođe su imala dve ramenjače kod seskiplana donja krila su imala jednu ramenjaču. Elroni su se nalazili samo na gornjim krilima^[3].

Repne površine kod prvog prototipa ovog aviona se sastoje od horizontalnih i vertikalnog stabilizatora, kormila pravca i dva kormila visine. Drugi prototip nije imao vertikali stabilizator. Svi ovi ovi elementi su napravljeni kao cevasti čelični ram sa šupljim rebrima i platnenom oblogom. Vertikalno kormilo je postavljeno na kraju repa a kormila visine su pričvršćena za horizontalne stabilizatore koji su pričvršćeni za gornju ivicu trupa a čeličnim upornicama se oslanjaju na donju ivicu trupa. Sva kormila su čeličnim sajlama direktno vezana za upravljački sistem aviona^[3].

Stajni organ je bio klasičan (dva točka napred a treća oslona tačka ispod repa aviona), napravljen kao čelična konstrukcija od zavarenih tankozidih cevi sa fiksnom osovinom. Točkovi su bili dimenzija Ø 690 mm x 83 mm. Amortizacija je bila pomoću gumenih kaiševa a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača^[3].

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Avion je bio naoružan sa dva sinhronizovana mitraljeza koji su se nalazila ispred pilota na gornjoj strani trupa i pucala su kroz obrtno polje elise. Mitraljezi su se nalazili u haptičkom polju pilota tako da je mogao da interveniše u slučaju zastoja u paljbi, što u to vreme nije bio redak slučaj.

Naoružanje aviona: Foker D.XII
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza	2
Broj metaka	500 po mitraljezu
Kalibar	7,7^* mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)

^*promenljiva kategorija na zahtev kupca

Verzije[uredi | uredi izvor]

D.XII 1. prototip - Prvi prototip je bio zasnovan na modelima D.X i D.XI to je bila letelica tipa seskiplan sa krilima debelog profila. Donje krilo je znatno manjih dimenzija od gornjeg. Krila su pri svojim krajevima bila spojena metalnim V upornicama. Koren V upornice je bio oslonjen na ramenjaču donjeg krila a krajevi upornice su bili pričvršćeni za prednju i zadnju ramenjaču gornjeg krila. Krajevi krila su bili odsečeni. Avion je bio opremljen 8-mo cilindričnim tečnošću hlađenim linijskim motorom V rasporeda cilindara, Hispano-Suiza 8Fb snage 300 KS(220kW). Ovom prototipu je bila izvršena jedna modifikacija a to je krajevi krila (gornja i donja) su stanjeni do tehnološkog minimuma (tj. do linije debljine materijala).

Posle završenih letnih ispitivanja ovom avionu su promenjena krila. Umesto seskiplana avion je postao klasičan dvokrilac. Dobio je dva ista krila tankog profila, čiji su krajevi spojeni upornicama u obliku ćirilićnog slova I, gledano sa bočne strane aviona. Vertikale ovih upornica povezuju prednju sa prednjom ramenjačom i zadnju sa zadnjom ramenjačom donjeg i gornjeg krila dok dijagonala između paralelnih upornica obezbeđuje dodatnu krutost celom sistemu. Novost je bila što su gledano sa prednje strane krila uvedene metalne upornice u obliku latiničnog slova V. Koren ove upornice je bio pričvršćen za prednju ramenjaču gornjeg krila a krajevi su se oslonjali na prednju ramenjaču donjeg krila. Zahvanjujući ovom rešenju izbegnuti su otpori vibrirajućih žičanih zatezača u toku leta. Ovo rešenje je prvi put primenjeno kod aviona Ansaldo SVA. Eleroni (krilca) su sa nalazila samo na gornjim krilima. Sve ostalo: trup, motor, rep i stajni trap su ostali nepromenjeni.

D.XII 2. prototip - Ovaj model je isti kao prvi prototip dvokrilac s tim što je izvršena korekcija repa i promenjen motor. Kod ovog modela je ugrađen motor Curtiss D-12.

D.XII - Konačna verzija: klasičan dvokrilac sa jednakim gornjim i donjim krilima, tankog profila, korigovanim repom i 12-to cilindričnim motorom V rasporeda Curtiss D-12 snage 440 KS (323 kW). Na krilima V upornice koje su zamenile žičane zatezače sada povezuju prednje ramenjače na donjim krilima sa zadnjim ramenjačama na gornjim krilima. Eleroni (krilca) su sa nalazila samo na gornjim krilima.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Napravljeno je samo 3 aviona ovog tipa i sva tri su se međusobno razlikovala. U suštini su to bili tri prototipa na kojima je Foker iskristalisao stavove u kom pravcu ide konstrukcija lovačkih aviona u to doba. Dilema između dva rata je bila kako pomiriti okretnost višekrilaca sa sve većom brzinom koju omogućavaju jednokrilci^[4]. Kada su projektovani i pravljeni ovi avioni već se znalo da je maksimalna brzina koju mogu da dostignu dvokrilci oko 300 km/h. Sa ovim projektima Foker se približio toj granica a već sa narednim projektom oboreni su svetski brzinski rekordi.

Ovi avioni su korisno poslužili kao snova za pregovore sa novim kupcima. Na osnovu ovih iskustava nastao je projekt aviona D.XIII koji je razvijen za potrebe Nemačke vojske.

Nije sačuvan ni jedan primerak ovih aviona.

Zemlje koje su koristile avion[uredi | uredi izvor]

Holandija

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „Fokker D.XII” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. jul 2010.
^ https://www.fokker-history.com/en-gb/d-xii
^ ^a ^b ^v ^g D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
^ Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1.

Literatura[uredi | uredi izvor]

D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[Fokker_D.XII-1] „Fokker D.XII” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. jul 2010.

[2] ttps://www.fokker-history.com/en-gb/d-xii

[Дуле-3] v ^g D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,

[4] Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1.

[1]

[2]

[3]

[4]

p r u Avioni « Foker »
Izviđački avioni	C.I C.II C.III C.IV C.V C.VI C.VII C.VII-W C.VIII C.VIII-W C.IX C.X C.XI C.XIV G.I
Lovački avioni	D.I D.II D.III D.IV D.V D.VI D.VII D.VIII D.IX D.X D.XI D.XII D.XIII D.XIV D.XVI D.XVII D.XXI Dr.I E.I E.II E.III E.IV E.V F.6
Bombarderi i Eksper. avioni	T.II T.III T.IV T.V T.VIII T.IX K.I V.8
Putnički-transportni avioni	F.V F.VII F.VIII F.IX F.X F.XI F.XII F.XIV F.XX F.14 F.18 F.27 F.28 50 100
Fokker