Foke-Vulf Fw-190

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Foke-Vulf Fw 190
Fw-190
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Naoružanje
Dužina8,84
Razmah krila10,50
Visina4
Površina krila18,30
Prazan3200
Normalna poletna4417
Maks. masa pri uzletanju4900 kg
Klipno-elisni motor1 x BMV 801C zvezdasti
Snaga1250 kW
Maks. brzina na Hopt480 km/h
Maks. brzina na H=0653 km/h
Taktički radijus kretanja800 km
Plafon leta11410 m
Brzina penjanja780 m/min
Osnovno2 x mitraljez 13 mm, 4 x top 20 mm, 2 rakete BR 210 mm
Bombe1-4

Foke-Vulf Fw 190 (nem. Focke-Wulf Fw 190), poznatiji pod nadimkom "Würger" (svračak) je bio jednosedi, jednomotorni lovački avion nemačke Luftvafe i jedan od najboljih lovačkih aviona svog vremena. Korišćen je u velikom broju tokom Drugog svetskog rata. Proizvedeno je preko 20.000 primeraka ovog aviona uključućujući i 6.000 u verziji jurišnog bombardera. Proizvodnja je trajala neprekidno od 1941. godine pa sve do prestanka neprijateljstava. Tokom proizvodnje, avion je stalno unapređivan. Njegovi poslednji modeli su po kvalitetu mogli da se mere sa savezničkim avionima, ali su brojčano bili višestruko nadjačani.[traži se izvor]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Prof.dr. inž. Kurt Tank (snimak 1941)
Avion Fw 190 u letu
Avion Fw 190 uzdužni presek
Crtež aviona Fw 190 u 3 projekcije
Raspored naoružanja aviona Fw 190
Motor BMW 801A aviona Fw 190
Motor JUMO 213E1 aviona Fw 190

Konstruisao ga je poznati nemački inženjer Kurt Tank, poznat po mnogim uspešnim avionima. Bez obzira što od strane ministarstva za svoj avion Fw-190 nije dobio zahtevani motor (Dajmler Benc DB 601) napravio je izuzetnu mašinu. Motor koji je tražio imao je mnogo bolje performanse (pogotovu na većim visinama) i stvarao je manji čeoni otpor od vazdušno hlađenog zvezdastog BMV-ovog motora. Ipak, ovaj motor imao je i svoje dobre osobine. Lakši za održavanje, pouzdan i otporniji na oštećenja od vodom hlađenog motora DB 601. Instaliran je i sistem za kratkorajno povaćanje snage (5 minuta), ubrizgavao je smešu vode i metanola u cilindre motora.

Kada se pojavio ovaj avion još je bolje prihvaćen od pilota lovaca i to skoro od svih bez razlike! Mongo lakši za letenje nego Me 109, komforniji i pregledniji kokpit, znatno lakši za sletanje. Zvali su ga i “pilotov avion”. Posle nekoliko sati letenja piloti su imali utisak kao da su “kod kuće” u njemu. Plus strahovito naružanje i mnogo više municije kojom su “prskali” po neprijateljskim avionima. Dovoljan je bio jedan rafal da “rasturi” protivnički lovački avion Zahvaljujući tome bio je dobar jurišni bombarder. Pilot je bio i relativno dobro zaštićenom oklopu.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Foke-vulf Fw 190 je jednokrili, niskokrilni, jednosedi jednomotorni avion potpuno metalne konstrukcije. Trup mu je kružnog poprečnog preseka od kljuna aviona do pilotske kabine a onda prelazi u nepravilni pravougonik koji se sužava i smanjuje prema repu aviona.

Trup: Noseća konstrukcija aviona je bila monokok, set ramova napravljenih od duraluminijuma međusobno su povezani uzdužnim ukrućenjima a aluminijumska obloga je bila zakivcima pričvršćena za uzdužna ukrućenja i poprečne ramove. Nosači motora su bili čelične konstrukcija koje su se međusobno razlikovali u zavisnosti od tipa motora koje se ugrađivao u konkretan avion. Iza motora se nalazio protivpožarni zid iza koga su se nalazili rezervoari za gorivo i ulje za hlađenje motora. Ukupna zapremina rezervoara kod ovog aviona je iznosila 639 litara. Rezervoari su se nalazili u trupu aviona raspoređeni ispred, ispod i iza pilotske kabine. Pored ovih rezervoara avion je mogao biti opremljen sa jednim ili dva spoljna rezervoara (ukupne zapremime 300 litara) ovešana o trup ili krila aviona.

U trup aviona je bila smeštena zatvorena pilotska kabina sa svim potrebnim instrumentima i uređajima za upravljanje avionom. Upravljanje avionom se vrši uz pomoć upravljačkog mehanizma, kormilom pravca se upravlja kombinovanim polužno-kablovskim sistemom, kormilom dubine se upravlja polužnim sistemom, elenori se pokreću polužno-kablovskim sistemom, a flapsovi se pokreću elektromehaničkim sistemom pomoću elektromotora. Stabilizacija pomoću trim sistema se vrši elektro mehaničkim putem pomoću elektromotora. Ovo je bio prvi avion u svetu kod koga se za upravljanje avionom koristio elektromehanički sistem.

Kabina je imala vetrobran napravljen od čeličnog rama i tri dela od neprobojnog stakla i providan poklopac oblika kaplje (najmanji aerodinamički otpor) koji se otvarao povlačenjem unazad omogućavao je pilotu lepu preglednost iz kabine i lako ulaženje i izlaženje iz kabine. Otežano otvaranje poklopca kabine u slučajevima hitnog napuštanja aviona u slučaju opasnosti, a kada je avion u punoj brzini, rešeno je tako što su u poklopac ugrađene eksplozivne patrone koje odbacuju poklopac i omogućavaju pilotu da napusti avion. Pilotovo sedište je oklopljeno tako da je bio sačuvan od mitraljeske municije i gelera granata. Modeli avion Fw 190 (visinski lovci) imali su hermetički zatvorenu kabinu pod pritiskom tako da piloti nisu morali da nose masku sa kiseonikom u toku leta na velikim visinama.

Avion je bio opremljen i dodatnom opremom kao što je: radio komunikacioni uređaj, rezervoari i instalacije za kiseonik, sistem za zaštitu od pregrevanja, optičkim nišanom, električnim sistemom za okidanje mitraljeza i topova sa brojačem utrošene municije, foto mitraljez, paket prve pomoći i signalni (raketni) pištolj.

Pogonska grupa: U ovaj avion se najčešće ugrađivali motori BMW 801 i Jumo 213. Prvi je bio motor sa vazdušnih hlađenjem a drugi sa hlađenjem pomoću tečnosti. Pored ovih motora u avion Fw 190 su se ugrađivali ili eksperimentisalo i sa sledećim motorima: BMW 802; BMW 803; DB 601; DB 603; DB 609; DB 614; DB 623; DB 624; i Jumo 222. U toku razvoja aviona Fw 190, a on se permanentno razvijao od početka do kraja proizvodnje, razvijao se i najčešće ugrađivani motor BMW 801 koji je sa početnom snagom od 1.560 pa preko 1.700, 2.000 dogurao do 2.400 KS[1].

Izduvne cevi iz cilindara motora su bile iza motora izvedenene kroz kapotažu motora na bokove i trbuh aviona. Na vratilu motora je bila pričvršćena trokraka, vučna, metalna elisa, promenljivog koraka proizvod VDM-a, prečnika 3,3 m. Pored ovih ugrađivane su i četvorokrake elise. Motor je bio obložen oblogom od aluminijumskog lima čiji je prečnik bio neznatno veći od prečnika motora kako bi vazdušnu struju usmeravao da opstrujava oko cilindara motora i na taj način uz pomoć ventilatora koji se nalazio iza elise a ispred motora a okretao se oko tri puta brže od elise i klapni iza motora koje su se po potrebi otvarale i zatvarale u zavisnosti od režima rada motora. Sve ovo je obezbeđivalo optimalno halađenje motora. Vazdušna turbina (ventilator) je obezbeđivala i rashladni vazduh za hladnjak motornog ulja koji je bio postavljen u kapotažu ispred motora.

Još 1942. godine paralelno sa ugradnjom motora BMW 801 razvijan je projekt aviona Fw 190 sa mlaznim motorom čija je maksimalna brzina na 9.000 m trebalo da bude 824 km/h, međutim taj projekt nije realizovan.

Krila aviona Foke-vulf Fw 190 su imala trapezast oblik sa blagim zaobljenim krajevima, a osa krila je upravna u odnosu na trup aviona. Tehnološki su krila podeljena u tri dela (sekcije). Prvi deo je glavni i služi za povezivanje krila sa trupom aviona, zatim srednja sekcija i krajnje sekcije sa završetkom krila. U krila su smešteni, stajni trap i prostor za smeštaj točkova za vreme leta, topovi i magacini za municiju, instalacije i uređaji za komande leta. Konstrukcija krila je potpuno metalne konstrukcije kutijastog tipa sa dve ramenjače. Za prvu ramenjaču su bili vezani stajni trap i naoružanje a za drugu ramenjaču su bila pričvršćena zakrilca (flapsovi) i elenori. Elenori su bili metalne konstrukcije presvučeni impregniranim platnom. Na krajevima krila su se nalazila poziciona svetla.

Repne površine: Vertikalni i horizontalni stabilizatori kao i kormilo pravca i visine kao noseću konstrukciju imaju metalnu konstrukciju a oblogu od aluminijumskog lima. Verikalni stabilizator i kormilo pravca su bili trapezoidnog oblika zobljenih ivica a horizontalni stabilizatori i kormila visine su imali pravougaoni oblik. Repne površine su dosta velike što je avionu omogućavao veliku manevarbilnost.

Stajni trap mu je klasičan imao je dve prednje noge sa niskopritisnim gumama, prednji točkovi su bili opremljteni hidrauličnim kočnicama. Prednje noge stajnog trapa su se uvlačile u toku leta u udubljenja u krilima prema sredini trupa aviona pomoću električnih motora, a zadnji točak, samo usmeravajući, koji se u toku leta delimično uvlačio u trup aviona se nalazi na repu aviona. U prednjim nogama stajnog trapa su bili ugrađeni uljni amortizeri za ublažavanje udara pri sletanju aviona. Razmak između točkova je bio dosta velik što je omogućavalo stabilno sletanje aviona.

Varijante[uredi | uredi izvor]

Ratne potrebe i odličan inženjerski tim koji je imao Foke vulf za posledicu su imali jako veliki broj tipova aviona koji su pripadali familiji Fw 190[2]. Razlike između pojedinih tipova su bili u nameni, motorima, naoružanju, krilima i opremi. Ovde se navode osnovne grupe tipova aviona koji pripadaju ovoj familiji:

  • Fw 190 V - razvojni modeli (prototipovi), bilo ih je blizu stotine.
  • Fw 190 A 1-9 - lovci, deset osnovnih tipova i mnoštvo podtipova.
  • Fw 190 B - visinski lovci, motor BMW 801 sa turbokompresorom i ubrizgavanjem, kabina pod pritiskom, podtipovi sa povećanim krilima.
  • Fw 190 C - visinski lovci, motor DB 603, kabina pod pritiskom, podtipovi sa različitim naoružanjem.
  • Fw 190 D - visinski lovci, motor JUMO 213, kabina pod pritiskom, bilo je 11 modela ovih aviona a pojedini su imali i podtipove, još 4 modela su bili u fazi projekta.
  • Fw 190 F - jurišni avioni, namenjeni podršci KoV na frontu, razvijeni na bazi Fw 190 A, oklopljeni svi vitalni delovi i različito naoružanje.
  • Fw 190 G - lovci-bombarderi, nemenjeni ometanju komunikacija u pozadini neprijatelja, razvijeni na bazi Fw 190F, sa manje oklopa.
  • Fw 190 S - školski avion, dvosed namenjen obuci pilota.
  • NC 900 - Fw 190 koji se proizvodio u Francuskoj posle Drugog svetskog rata, proizvedeno 64 primeraka ovih aviona.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Avion je bio naoružan:

  • 2 x MG 131 mitraljez kalibra 13 mm sa po 450 metaka svaki,
  • 2 x MG 151 top kalibra 20 mm u korenu krila sa 250 granata svaki,
  • 2 x MG 151 top kalibra 20 mm u spoljnjem delu krila sa 140 granata svaki,
  • 1 h Revi 16B optički nišan
  • 1 do 4 nosača bombi ili spoljni rezervoar
  • 2 x rakete BR kalibra 210 mm ovešane ispod krila u lansirnim cevima

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Dobre karakteristike:[uredi | uredi izvor]

  • Veoma brz avion
  • Lako upravljanje avionom
  • Izuzetno naoružan
  • Najbolje karakteristike u valjku (vijku) (valjanje preko krila)
  • Prilično žilav avion
  • Dobra preglednost iz kokpita
  • Oklopljenost pilota
  • Dobre osobine pri sletanju (veliki razmak između točkova)
  • Solidan radijus

Loše karakteristike:[uredi | uredi izvor]

  • Veliki radijus okretanja
  • Loše karakteristike u kovitu
  • Relativno slabo ubrzanje
  • Sporo penjanje
  • Slabe performanse na velikim visinama (izuzev varijante D)

Avion je prošao kroz mnoga poboljšanja i to opet mahom na naoružanju i performansama motora. Male izmene su vršene i na samom obliku aviona. Tako su nastale mnoge verzije i najbitnije su one sa oznakama A, od A-1pa do A-9. Izuzetak je verzja D koja je skoro potpuno drugačiji avion. Proizvedeno je preko 20.000 aviona Foke Vulf 190.

Foke-Vulf Fw 190D-9[uredi | uredi izvor]

Avion Fw 190 D-12 u muzeju

Zahtevniji za letenje od ostalih borbenih aviona ovog proizvođača, ali ipak lakši nego Me-109. Ugrađen mu je novi motor Junkers Jumo 213 koji je korišćen mahom kod bombardera i imao je relativno dobre performanse na velikim visinama. Opet Kurt Tank nije dobi motor Dajmler Benc-a koji je tražio za ovaj avion. Opravdanje je bilo da tog motora nema u dovoljnim količinama.

Foke Vulf 190D je bio odličan avion i imao je nadimak “nosonja” zbog produženog prednjeg dela. Produžili su ga da bi novi motor mogao da stane, duži je od zvezdastog BMV-a. Postojale su mnoge verzije varijante D, najbolji model je bio D-9 a najbolje naoružan i najbrži (preko 700 km/h) D-12.

“Nosonja” je postao operativan 1943. godine i korišćen je za presretanje bombardera na velikim visinama. Imao je dobre performanse na velikim visinama (malo slabije od Me-109K, ali zato bolje naoružan) i veliku brzinu. Međutim imao je slabe manevarske sposobnosti (veliki radius okretanja). Korišćen je i za zaštitu aerodroma gde su bili stacionirani najmoderniji nemački mlazni lovci Meseršmit Me 262 zato što su ti avioni bili vrlo ranjivi pri sletanju. U celini to je bio vrlo opasan avion i veoma cenjen od strane pilota. Međutim nije ga bilo u dovoljnom broju jer je nemačka industrija 1944. godine bila već prilično oštećena a i nedostajale su mnoge sirovine . Najveći problem u tom periodu za Luftvafe je bilo nedostatak pilota i benzina.

Mnogi su ga smatrali najboljim avionom Drugog svetskog rata, između ostalog i zbog toga što je korišćen u mnogo većem broju u odnosu na glavnog konkurenta Ta-152.[3][4]

Nasledio je sve dobre karakteristike od Fw 190A a imao je bolje peformanse na svim visinama. Malo je samo izgubio na manevarskim sposobnostima zbog povećane težine aviona.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Dobre karakteristike:[uredi | uredi izvor]

  • Veoma brz avion
  • Lako upravljanje avionom
  • Izuzetno naoružan
  • Najbolje karakteristike u valjku (vijku) (valjanje preko krila)
  • Dobra preglednost iz kokpita
  • Oklopljenost pilota
  • Dobre osobine pri sletanju (veliki razmak između točkova)
  • Solidan radijus
  • Dobre performanse na svim visinama

Loše karakteristike:[uredi | uredi izvor]

  • Veliki radijus okretanja
  • Loše karakteristike u kovitu
  • Relativno slabe manevarske sposobnosti

Napravljeno je oko 700 aviona Fw-190D.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Fw-190 D-9, JV 44

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Prvi put se pojavio na evropskom nebu tokom ratne 1941. godine i izazvao je pravu paniku u savezničkim redovima. Engleski piloti su u više navrata prijavili da su se sukobili sa do tada nepoznatim neprijateljskim lovcem koji je bio brz, izuzetno okretan i strahovito naoružan.

Avion Foke-Vulf Fw-190 se tokom svoje upotrebe podjednako uspešno koristio kao lovac, lovac-bombarder, jurišnik (podrška kopnenim trupama), torpedni bombarder[5] i aero foto izviđač.

Proizvodnja aiona Foke-Vulf Fw-190 se odvijala u periodu od 1941. do okončanja rata maja 1945. godine, a ukupno je sa prototipovima proizvedeno preko 20.000 aviona ovog modela. Ovako velika produkcija nije mogla da se obavi u jednoj fabrici pa je zbog toga angašžovano preko 10 fabrika aviona i tri fabrike avionkih motora. Broj proizvedenih aviona po godinama i vrstama aviona prikazan je u narednoj tabeli[6].

Proizvodnja Fw 190 1941. god 1942. god 1943. god 1944. god 1945. god od 41. do 45.
Lovci 226 1.850 2.171 7.488 1.630 13.365
Lovci-bombarderi - 68 1.183 4.279 1.104 6.634
Ukupno: 226 1.918 3.354 11.767 2.734 19.999

Ovi avioni su korišćeni na svim bojištima na kojima je učestvovala Luftvafe i to od 1941. do kraja Drugog svetskog rata. U toku proizvodnje se neprekidno usavršavao tako da nije gubio korak sa savremenim savezničkim lovcima i lovcima bombarderima.

Avion Foke-Vulf Fw-190 u Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Avion Foke-Vulf Fw-190 se na prostoru Jugoslavije pojavio u leto 1944. godine[7], kada se ovim tipom aviona preoružana 13. eskadrila 151. borbenog gešvadera a bili su stacionirani na aerodromima u Banatu: Veliki Bečkerek (Zrenjanin-Ečka), Kovin i Alibunar. Na ovim aerodromima je vršena preobuka za ovaj tip aviona još nekih jedinica Luftvafe.

Prisustvo velikog broja aviona koji su se nalazili na banatskim aerodromima, a povučeni su sa aerodroma iz Bugarske i Rumunije koje su tada istupile iz trojnog pakta, privukla je pažnju savezničke avijacije koja je u nekoliko navrata bombardovala te aerodrome. U tim napadim je oštećeno ili uništeno oko 40 aviona tipa Foke-Vulf Fw-190.

Sačuvani primerci aviona[uredi | uredi izvor]

Trenutno, u svetu postoji najmanje 28 sačuvanih Fw 190, koji su proizvedeni tokom rata; od kojih je 15 u SAD , 4 u Velikoj Britaniji, tri u Nemačkoj, dva u Norveškoj i po jedan u Francuskoj, Srbiji, Makedoniji, Rusiji, Južnoj Africi i Brazilu.

Jedan sačuvani primerak aviona Foke-Vulf Fw-190 (Focke-Wulf Fw-190 F-8/R1) se nalazi u depou Muzeja vazduhoplovstva[8] na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu i čeka da bude restauriran i izložen u stalnoj postavci muzeja.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 23. 11. 2016. g. Pristupljeno 05. 11. 2016. 
  2. ^ http://www.airvectors.net/avfw190.html
  3. ^ Chant, Christopher (1977). „Focke-Wulf 190”. Drugi svjetski rat - Avioni (na jeziku: (jezik: srpski)). Zagreb: Alfa. str. 16—17. 
  4. ^ Nowarra, Heinz J. (1993). „Focke-Wulf FW 190”. Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2 (na jeziku: (jezik: nemački)). Koblenc: Bernard&Greafe Verlag. str. 72—95. ISBN 978-3-7637-5464-9. 
  5. ^ https://www.mycity-military.com/Drugi-svetski-rat/Focke-Wulf-Fw-190_4.html
  6. ^ Nowarra 1993, str. 72–95. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFNowarra1993 (help)
  7. ^ Mikić, Vojislav (1998). Nemačka avijacija u Jugoslaviji 1941—1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: VIIVJ, Target,. 
  8. ^ „Kolekcija muzejskih aviona”. Arhivirano iz originala 26. 06. 2017. g. Pristupljeno 22. 11. 2016. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Chant, Christopher (1977). „Focke-Wulf 190”. Drugi svjetski rat - Avioni (na jeziku: (jezik: srpski)). Zagreb: Alfa. str. 16—17. 
  • Nowarra, Heinz J. (1993). „Focke-Wulf FW 190”. Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 2 (na jeziku: (jezik: nemački)). Koblenc: Bernard&Greafe Verlag. str. 72—95. ISBN 978-3-7637-5464-9. 
  • Mikić, Vojislav (1998). Nemačka avijacija u Jugoslaviji 1941—1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: VIIVJ, Target. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Ilustrovana istorija, vazduhoplovstva (1987). Ratna krila, Krvožedna ptica, (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: V. Karadžić i Službeni list SFRJ. ISBN 86-307-0085-8. 
  • Dietmar Hermann, Ulrich Levernez, Eberhard Weber; Focke-Wulf FW 190 A. Die ersten Baureihen; Aviatic Verlag, (März ). 2002. ISBN 978-3-925505-72-0.
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. str. 94. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Griehl, Manfred; Dressel, Joachim (1990). Die deutsche Kampfflugzeuge im Einsatz 1936-1945 (na jeziku: (jezik: nemački)). Gedern: Podzun-Pallas Verlag. ISBN 3-7909-0398-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Foke-Vulf Fw-190 na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фоке-Вулф_Fw-190&oldid=27552482”