Frankfurtski sporazum (1871)

Frankfurtski mir (franc. Le traité de Francfort, nem. Friede von Frankfurt) je mirovni sporazum potpisan u Frankfurtu 10. maja 1871. godine, na kraju Francusko-pruskog rata.

Sadržaj

Frankfurtski mir

Sporazum:

• Potvrđuju se granice između Treće francuske republike i Nemačkog carstva, uključujući secesiju Alzasa, Lorena i mnogih delova Vogesije.
• Stanovnicima se daje pravo povratka u Alzas-Loren regiju do 1. oktobra 1872. godine, s tim što mogu da zadrže svoje francusko državljanstvo i emigriraju ili da ostanu i postanu građani Nemačke.
• Postavlja se vremenski rok za povlačenje nemačih trupa iz određenih oblasti.
• Reguliše se plaćanje francuske ratne štete od pet milijarde franaka (u toku tri godine).
• Priznaje se prihvatanje Vilhelma I kao cara Nemačke.
• Ostaje nemačka okupacija nekih delova Francuske dok se ne isplati ratna šteta (na iznenađenje Nemačke, Francuska je brzo platila ratnu štetu).

Sporazum je takođe sadržao i ove tačke

• Korišćenje vodenih puteva u Alsazu i Lorenu
• Trgovina između dve zemlje
• Povratak zarobljenika

Uticaj sporazuma

Strategija

Nemačka vojska je zahtevala kontrolu ovih teritorija kao potrebu da se zaštiti Nemačka. Najvažnije, nemačka vojska je kontrolisala put između Tionvila i Meca kao najvažnije područje za neki budući rat sa Francuskom.

Nacionalizam

Nova politička granica umnogome je praćena i lingvističkom granicom. Činjenica da je većina nove Carske teritorije (Reichsland) govorila nemački dijalekat dozvoljavao je Berlinu da opravda aneksiju ovih teritorija.

Ekonomija

Prirodni resursi u Alzasu i Loreni (rude gvožđa i ugalj) nisu igrali preveliku ulogu u potrebi Nemačke za aneksijom ovih teritorija. Vojna aneksija je bila glavni strateški cilj kao i ujedinjenje svih Nemaca.

U isto vreme Francuska je izgubila 1.447.000 hektara, 1,694 sela i 1.597.000 građana. Takođe je izubila 20% svojih potencijala rude gvožđa.

Sporazum o trgovini iz 1862. godine sa Prusijom nije obnovljen ali je Francuska garantovala Nemačkoj, za trgovinu i plovidbu, najpovoljnije uslove. Francuska je ovo poštovala do izbijanja Prvog svetskog rata.

Legat

Ovaj sporazum je polarizovao francusku politiku prema Nemačkoj u sledećih četrdeset godina. Ponovno osvajanje Alzasa i Lorena, „izgubljenih provincija“ postala je opsesija karakteristična za revanšizam što je bio jedan od najjačih motiva za francuski ulazak u Prvi svetski rat.

Literatura

• Hawthorne, Richard (Jan, 1950), The Franco-German Boundary of 1871, World Politics, str. 209—250 
• Eckhardt, C.C. (May, 1918). "The Alsace-Lorraine Question", The Scientific Monthly, Vol. 6, No. 5, pp. 431-443.