Franc Jozef

Franc Jozef I
Lični podaci
Datum rođenja	(1830-08-18)18. avgust 1830.
Mesto rođenja	Beč, Austrijsko carstvo
Datum smrti	21. novembar 1916.(1916-11-21) (86 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrougarska
Porodica
Supružnik	Elizabeta Bavarska
Potomstvo	Sofija od Austrije, Žizela od Austrije, Rudolf od Austrije, Marija Valerija od Austrije
Roditelji	Franc Karl od Austrije Sofija od Bavarske
Dinastija	Habzburg-Loren
Car Austrije Kralj Ugarske, Bohemije, Dalmacije, Hrvatske i Slavonije veliki vojvoda Vojvodstva Srbije
Period	2. decembar 1848 — 21. novembar 1916.
Prethodnik	Ferdinand I od Austrije
Naslednik	Karl I od Austrije
Čin	feldmaršal

Izgled prve strane viteške diplome Franca Jozefa I. Iz Legata Tanje Kragujević i Vasilija Vinca Vujića u Adligatu.

carica Elizabeta

car Franc Jozef u poznijim godinama

Franc Jozef (nem. Franz Joseph, nekada prevođeno kao Franja Josif; Beč, 18. avgust 1830 — Beč, 21. novembar 1916) – je bio car Austrije i kralj Ugarske, Bohemije, Dalmacije, Hrvatske i Slavonije od 2. decembra 1848. do svoje smrti 21. novembra 1916. godine. Od 1. maja 1850. do 24. avgusta 1866. bio je i predsednik Nemačke konfederacije. Jedan je od poslednjih velikih evropskih imperatora. Važio je za kulturnu, proračunatu i analitičnu osobu. On je bio je car Austrije i kralj Ugarske koji je najduže vladao, kao i treći najduže vladajući monarh bilo koje zemlje u evropskoj istoriji, nakon Luja XIV od Francuske i Johana II od Lihtenštajna.

U decembru 1848, car Ferdinand je abdicirao s trona u Olomoucu, kao deo plana ministarskog predsednika Feliksa od Švarcenberga za okončanje Revolucije iz 1848. u Mađarskoj. To je omogućilo Ferdinandovom nećaku Francu Jozefu da se popne na tron. Franc Jozef, koji se uglavnom smatra reakcionarom, ranu vladavinu proveo je odupirući se konstitucionalizmu u svojim domenima. Austrijsko carstvo bilo je primorano da ustupi svoj uticaj nad Toskanom i najveći deo svog uticaja nad Lombardijom–Venecijom kraljevini Pijemont-Sardinija, nakon Drugog italijanskog rata za nezavisnost 1859. i Trećeg italijanskog rata za nezavisnost 1866. godine. Iako Franc Jozef nije ustupio nijednu teritoriju kraljevini Prusiji nakon austrijskog poraza u Austrijsko-pruskom ratu, Praškim mirom (23. avgust 1866) rešeno je nemačko pitanje u korist Pruske, čime je sprečeno da se ujedinjenje Nemačke odvije pod Habzburškom kućom.

Biografija

Na presto je seo kao osamnaestogodišnjak u jeku revolucije 1848. godine, kada je njegov prethodnik Ferdinand I Dobri bio prisiljen da abdicira, a Franc Jozef (koji tada nema pravo na krunu) postaje car tek nakon što je pod pritiskom i njegov otac nadvojvoda Franc Karl odbio carsku krunu.

Uz kolegijalnu vojnu pomoć ruskog cara uspeo je da 1849. godine uguši mađarsku revoluciju, a zatim je uveo centralističko-apsolutistički režim. Da bi prevladao unutrašnju krizu u Monarhiji car Franc popustio je pritisku Mađara i priklonio se stvaranju dvojne Austrougarske monarhije. Time je osigurao lojalnost Nemaca i Mađara svojoj dinastiji, ali je nametanjem njihove dominacije nad nenemačkim i nemađarskim narodima, uglavnom slovenskim stanovništvom, zaoštrio nacionalno pitanje koje je postalo izvor novih sukoba i kriza.

Njihov konačan rasplet, koban za opstanak monarhije, zbio se u Prvom svetskom ratu, ali car nije doživio njegov kraj i propast svoje monarhije.

Mađarska revolucija i druge krize

Mađarska pobuna je ugušena tek uz pomoć ruskih trupa 1849. godine, samo da bi car u svojoj suludoj politici tokom Krimskog rata okrenuo Rusiju zauvek protiv sebe i tako smanjio njen pritisak na Prusku. Tim potezom on ostaje bez jedine prijateljski nastrojene velesile spremne da ide u rat na strani Austrije. U drugom slično „genijalnom“ potezu on najavljuje rat, zajedno s Pruskom, Danskoj čiji članovi kraljevske familije su orođeni britanskom kraljevskom kućom, samo da bi se nekoliko godina kasnije našao u ratu s „prijateljskom“ Pruskom.

Početak XX veka nalazi austrougarsku državu u savezu s Italijom i Nemačkom. To je bilo takvo prijateljstvo da Austrija po svojim vojnim planovima drži jednu armiju u stalnoj rezervi zbog mogućeg rata s Italijom. Istovremeno Nemačku s vremena na vreme potresaju ideje o aneksiji Austrije i prepuštanju ostatka države nezavisnoj Ugarskoj.

Prvi svetski rat i kraj carstva

Ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda kojim počinje Prvi svetski rat zatiče celu državu u ratnom zanosu osim starog Franca Jozefa koji izjavljuje: „Sada viču, zahtevaju rat, a sutra će plakati“.

Za njegovih poznih godina dolazi do niza porodičnih tragedija: u zamku Majerling 1889. godine pronađeni su mrtvi carev sin i prestolonaslednik Rudolf i grofica Marija Večera, a njihova smrt ni do danas nije rasvetljena, zatim, atentat na caricu Elizabetu (Sisi), te ubistvo prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Nasledio ga je rođak Karl, koji postaje poslednji austrijski monarh.

Porodično stablo

16. Franc I, car Svetog rimskog carstva

8. Leopold II, car Svetog rimskog carstva

17. Marija Terezija

4. Franc II

18. Karlo III od Španije

9. Marija Lujza Španska

19. Marija Amalija od Saksonije

2. Franc Karl od Austrije

20. Karlo III od Španije (=18)

10. Ferdinand I od Sicilije

21. Marija Amalija od Saksonije (=19)

5. Marija Terezija Karolina od Dve Sicilije

22. Franc I, car Svetog rimskog carstva (=16)

11. Marija Karolina Austrijska

23. Marija Terezija (=17)

1. Franc Jozef

24. Christian III, Count Palatine of Zweibrücken

12. Count Palatine Friedrich Michael of Zweibrücken

25. Caroline of Nassau-Saarbrücken

6. Maksimilijan I Jozef od Bavarske

26. Count Palatine Joseph Karl of Sulzbach

13. Marija Franciška od Sulcbaha

27. Countess Palatine Elizabeth Augusta Sophie of Neuburg

3. Sofija od Bavarske

28. Karl Fridrih, veliki vojvoda od Badena

14. Karl Ludvig Badenski

29. Lujza od Hesen-Darmštata

7. Karolina Badenska

30. Ludvig IX od Hesen-Darmštata

15. Amalija od Hesen-Darmštata

31. Karoline of Zweibrücken

Porodica

prestolonaslednik Rudolf i princeza Stefani

Supružnik

ime	slika	datum rođenja	datum smrti
Elizabeta Bavarska		24. decembar 1837.	10. septembar 1898.

Deca

ime	slika	datum rođenja	datum smrti	supružnik
Sofija od Austrije		5. mart 1855.	29. maj 1857.	umrla u detinjstvu
Žizela od Austrije		12. jul 1856.	27. jul 1932.	Lepopold od Bavarske
Rudolf od Austrije		21. avgust 1858.	30. januar 1889.	Stefani od Belgije
Marija Valerija od Austrije		22. april 1868.	6. septembar 1924.	Franc Salvator od Austrije

Vidi još

• Sarajevski pogrom nad Srbima 1914.
• Progon Srba u Bosni i Hercegovini (1914—1918)
• Zločini austrougarske i bugarske vojske u Srbiji (1914—1918)

Literatura

• Babić, Mirko; Vujičić, Petar (2014). „Austrougarski pogromi protiv Srba 1914-1918: Sa posebnim osvrtom na ratno zakonodavstvo, logore i zločine šuckora u BiH”. Sarajevski atentat 1914. Ćorovićevi susreti 2013. godine: Međunarodni naučni skup istoričara. Gacko: Prosvjeta. str. 307—324. 
• Honzík, Miroslav; Honzíková, Hana (1984). 1914/1918, Léta zkázy a naděje. Czech Republic: Panorama. 
• Dimić, Žarko (2006). „Poseta austrijskog cara Franje Josifa Karlovcima 1852. godine” (PDF). Zbornik Matice srpske za istoriju. 74: 117—124. 
• Kraljačić, Tomislav (2014) [1992]. „Austrougarski planovi o stvaranju etničkog zida u istočnoj Bosni u Prvom svjetskom ratu”. Moguće strategije razvoja Srbije. Beograd: SANU. str. 930—936. 
• Mitrović, Andrej (1981). Prodor na Balkan: Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nemačke 1908-1918. Beograd: Nolit. 
• Mitrović, Andrej (1984). Srbija u Prvom svetskom ratu. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Mitrović, Andrej (2007). Serbia's Great War 1914-1918. West Lafayette: Purdue University Press. 
• Radojević, Mira; Dimić, Ljubodrag (2014). Srbija u Velikom ratu 1914-1918: Kratka istorija. Beograd: Srpska književna zadruga, Beogradski forum za svet ravnopravnih. 
• Stojančević, Vladimir (1988). Srbija i srpski narod za vreme rata i okupacije 1914-1918. godine. Leskovac: Narodni muzej. 
• Terzić, Slavenko (2012). „Austrougarski logor za Srbe u Doboju 1915-1917”. Glas SANU. 420 (16): 409—421. 
• Ćorović, Vladimir (1920). Crna knjiga: Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme Svetskog Rata 1914-1918 (1. izd.). Beograd-Sarajevo. 
• Albertini, Luigi (2005). The Origins of the War of 1914. New York, NY: Enigma Books. 
• Murad, Anatol (1968). Franz Joseph I of Austria and his Empire. Twayne Publishers. ISBN 978-0-8290-0172-3. 
• Palmer, Alan (1994). Twilight of the Habsburgs: the Life and Times of Emperor Francis Joseph. Atlantic Monthly Press. 
• Bagger, E. S. (1927). Francis Joseph: Emperor of Austria—King of Hungary. New York: G.P. Putnam's Sons. OCLC 1658401. 
• Beller, S. (1996). Francis Joseph. Profiles in Power. London: Longman. OCLC 605339010. 
• Bled, J. (1994). Franz Joseph. Oxford: Blackwell. OCLC 844302638. 
• Cunliffe-Owen, M. (1904). A Keystone of Empire: Francis Joseph of Austria. New York: Harper. OCLC 8393894. 
• Gerő, A. (2001). Emperor Francis Joseph: King of the Hungarians. Boulder: Social Science Monogaphs. OCLC 865200178. 
• Owens, K. (2013). Franz Joseph and Elisabeth: The Last Great Monarchs of Austria-Hungary. Jefferson: McFarland & Company. ISBN 9781476612164. 
• Redlich, J. (1929). Emperor Francis Joseph of Austria. New York: Macmillan. OCLC 936201260. 
• Unterreiner, K. (2006). Emperor Franz Joseph, 1830–1916: Myth and Truth. Vienna: Brandstätter. ISBN 9783902510440. 
• Van der Kiste, J. (2005). Emperor Francis Joseph: Life, Death and the Fall of the Habsburg Empire. Stroud: History Press. ISBN 9780752495477. 
• Winkelhofer, M. (2012). The Everyday Life of the Emperor: Francis Joseph and His Imperial Court. Innsbruck: Haymon Taschenbuch. ISBN 9783852189277. 

Spoljašnje veze

• Franc Jozef na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Franc Jozef na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• Novinski isečci na temu Franc Jozef u Novinskim arhivama 20. veka Nemačke nacionalne biblioteke ekonomije (ZBW)