Frederik Vilem de Klerk

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Frederik Vilem de Klerk
De Klerk 1990. godine
Lični podaci
Puno imeFrederik Vilem de Klerk
Datum rođenja(1936-03-18)18. mart 1936.
Mesto rođenjaJohanezburg,  Južnoafrička Unija
Datum smrti11. novembar 2021.(2021-11-11) (85 god.)
Mesto smrtiKejptaun,  Južnoafrička Republika
UniverzitetPotchefstroom University for Christian Higher Education
Porodica
SupružnikMarike de Klerk (v. 1959 —  r. 1996)
Elita Georgijades (v. 1999)
Deca3
Politička karijera
Politička
stranka		Nacionalna stranka
predsednik Južnoafričke Republike
15. avgust 1989 — 10. maj 1994.
PrethodnikPiter Vilem Bota
NaslednikNelson Mandela

Frederik Vilem de Klerk (Johanezburg, 18. mart 1936 — Kejptaun, 11. novembar 2021) bio je južnoafrički političar, poznat po tome što je bio sedmi (ujedno i poslednji) predsednik Južnoafričke Republike tokom doba aparthejda.[1][2] Spada u kontroverzne ličnosti u Južnoafričkoj Republici, pošto ga pojedini beli nacionalisti optužuju da ih je izdao ukidanjem aparthejda, dok pojedino crno stanovništvo smatra da nije dovoljno uradio da spreči nerede i postupke tokom njegovog trajanja.[3]

De Klerk je u prvo vreme imenovan za vršioca dužnosti predsednika 15. avgusta nakon što je P. V. Bota dao ostavku. Zvanično je stupio na dužnost predsednika 20. septembra 1989. godine, a 2. februara 1990. je najavio oslobađanje Nelsona Mandele nakon 28 godina provedenih u zatočeništvu, kao i povlačenje zabrane Afričkog nacionalnog kongresa, Pan afrikanističkog Kongresa i Južnoafričke komunističke partije. De Klerk je na narednim izborima, 1994, izgubio i na mestu predsednika ga je nasledio Nelson Mandela.

Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1993. godine, zajedno sa Nelsonom Mandelom.[4]

Tokom svog mandata je oko 1990. godine naredio da se razmontiraju nuklearne bombe koje je Južnoafrička Republika razvijala od 1970—ih. Proces je okončan oko 1991. De Klerk je 1993. javno objavio činjenicu da je država posedovala oko 7 nuklearnih bombi. U intervjuu koji je 2017. dao za američke novine The Atlantic je demantovao pisanja Njujork tajmsa iz 1990—ih da je to uradio kako bi sprečio novu većinski crnu vladu da ih poseduje. Zaključno sa 2020. je Južnoafrička Republika jedina država koja je svojevoljno u potpunosti uklonila sopstveno nuklearno naoružanje.[5] (Bivše članice SSSR-a su po raspadu države sporazumno predale nasleđeni arsenal Rusiji)

Posle kratke i teške bolesti je preminuo 11. novembra 2021.[6] Pred smrt je snimio oproštajni video u kome se između ostalog izvinjava za aparthejd, i njegove posledice. Njegova fondacija je posthumno objavila snimak.[7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „F.W. de Klerk president of South Africa”. Britannica. Pristupljeno 20. 1. 2021. (jezik: engleski)
  2. ^ „Frederik Willem de Klerk”. South African History Online. Pristupljeno 20. 1. 2021. (jezik: engleski)
  3. ^ Pumza Fihlani (11. novembar 2021). „FW de Klerk: The man who still divides South Africa”. bbc.com (na jeziku: engleski). BBC. Pristupljeno 12. novembar 2021. 
  4. ^ „F.W. de Klerk Facts”. The Nobel Prize. Pristupljeno 20. 1. 2021. (jezik: engleski)
  5. ^ Uri Friedman (9. septembar 2017). „Why One President Gave Up His Country's Nukes”. theatlantic.com (na jeziku: engleski). The Atlantic. Pristupljeno 12. novembar 2021. 
  6. ^ „Preminuo Frederik Vilem de Klerk - predsednik Južnoafričke Republike koji je oslobodio Mandelu”. rts.rs. RTS. 11. novembar 2021. Pristupljeno 12. novembar 2021. 
  7. ^ F.W. de Klerk (11. novembar 2021). „FULL SPEECH — FW de Klerk's message from beyond the grave”. Jutjub (na jeziku: engleski). Pristupljeno 12. novembar 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Frederik Vilem de Klerk na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фредерик_Вилем_де_Клерк&oldid=26212619”