Freska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Beli anđeo, deo kompozicije Mironosice na Hristovom grobu od Majstora iz manastira Mileševa
Freska rimske žene iz Pompeje

Freska (ital. fresco; „sveže“ ili „vlažno“ [1] i u suprotnosti sa ital. al secco; na suvo) ili stenopis (csl.) je tradicionalni postupak slikanja, kojim se boje nanose direktno na svež krečni malter. Freska je najstarija tehnika u slikarstvu i dolazi još iz vremena praistorije. Ime i usavršenje tehnike, je poreklom iz italijanske Renesanse. Jedna od najlepših srpskih fresaka je freska Belog Anđela, koja se nalazi u manastiru Mileševa a pored ove freske u Srbiji postoje freske u ostalim srpskim manastirima iz doba procvata umetnosti u Srbiji i koji se nalaze na spisku Uneskove Svetske baštine- SPC pod imenom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji“ i za vreme Zlatnog doba srpskog slikarstva, odnosno vremena kada je ovo slikarstvo, i to upravo freskoslikarstvo, bilo na vrlo visokom nivou u odnosu na celokupno slikarstvo u Evropi[2] u toku 13. veka.

Postupak rada na freskama[uredi | uredi izvor]

Freska se izvodi vodom rezređenim bojama u vlažan krečni malter. Boja se u malter upije i po sušenju se trajno spoji. Boja se bira tako da ne reaguje sa krečom. Kod fresko slikanja, boji slike je posvećena posebna pažnja (zbog trajnosti). Kada se podloga suši, nanose se boje rastvorene u vodi. Izrada fresaka je spora. Slikar nanosi prirodne boje rastvorene u vodi na vlažnoj podlozi, pazeći na vreme i da započne sliku tačno onoliko koliko može da završi za jedan dan, i poveže sa susednim kompozicijama.[1] Boje posle sušenja postaju znatno svetlije.[3]

Postupak slikanja freske je jako zahtevan i slikar mora da podeli svoj rad prema tome koliko može da dnevno oslika fresku tako da tokom dana malter ostaje stalno svež. Prednost freske je stalnost i svetlosnost boje. Na osnovni grubi malter se nanosi vlažnim praškom od krede crtež odnosno pomoćne linije. Posle toga se izvodi smeđe crvenom bojom pripravni crtež koji se zove „sinopia“ po boji koja je bila iz Sinope na Crnom moru. U sadašnjosti je bilo moguće zahvaljujući savremenim postupcima, neke od ovakvih crteža otkriti na starim freskama. Zatim se slika deli kako je rečeno na delove koje se mogu oslikati u jednom danu koji su utoliko manji ukoliko se radi o detaljima slike i ovi delovi se malterišu drugim slojem da bi se oslikali.

Među najpoznatije freske spadaju stare freske u na primer Pompeji koje nam govore o životu u doba starog Rima iz 1. veka, ili freske velikih slikara Đota, Leonarda da Vinčija ili Mikelađela, velikih slikara iz doba renesanse .

Pored fresko tehnike slikanja, postoji i al seko ("al secco") tehnika, gde se pigment boje nanosi na suvu površinu. U ovom slučaju kao vezivo boje koristi se kazein. Dok kod fresko tehnike je vezivo kreč a otapalo voda.

Kreč kao vezivo za boju[uredi | uredi izvor]

Veziva za boje nazivamo u slikarstvu one materijale koje po isparenju svog rastvarača ili svoje tečne straneprelaze u čvrsto i vezuju boje za neku od podloga.

Kreč spada u red mineralnih veziva čija vezivost prelazi iz gašenog kreča u krečnjak i okamenjuje se i postaje osnov za fresko i zgrafito.

Kazein kao vezivo za boju[uredi | uredi izvor]

Kazein spada u u organska veziva i organski je lepak koji se dobija iz mleka, sira (načinjenog od obranog mleka)i kreča i predstavlja vezivo koje je bilo veoma popularno u srednjem veku i koje snagom svoje lepljivosti prevazilazi vezivo stolarskog običnog tutkala.

Pripremanje zida za fresko slikarstvo[uredi | uredi izvor]

Oguliti sa zida sav malter i izgrebati onaj koji se nalazi između opeka, pregledati stanje opeka, a one raspale i u lošem stanju zameniti novim. Zatim čistom vodom kvasiti zid sve dok se opeke ne zasite vlage. Tada je zid spreman za prijem fresko maltera.

Kako se pravi fresko malter[uredi | uredi izvor]

Načini se redak malter od gustog i odstajalog kreče i suvog peska. Razmera kreča i peska za spravljanje maltera je 1:3 (kreč: pesak). Nabaca se kašikom po zidu da se dobije čupavi izgled. Debljina nabacivanja najviše može da iznosi 1 santimetar. Posle pola časa postaviti mistrijom (zidarska alatka kao i kašika) drugi sloj maltera i poravna se izgled zida nabacanog kašikom- fanglom posle opet pola časa se nabaca treći sloj u odnosu 1:2 odn. jedan deo kreča i dva dela sitnog peska (nešto jači od prethodnog). Postavlja se u debljini od 2 cantimetra i treba ga dobro uglačati zidnom alatkom. Prilikom glačanja se alat i zid može više puta poprskati krečnim mlekom. Pošto zid malo provene slika se u mokro- al fresko za razliku od slikanja u suvo al seko. Ako se želi da malter za fresku bude sasvim gladak onda se preko trećeg sloja postavlja četvrti sloj 1:1 s tim da pesak može da zameni „mrvljeno brašno“. Ovaj se malter postavlja u debljini sloja od samo nekoliko milimetara.

Kako se impregnira zid za al seko[uredi | uredi izvor]

Uzeti letvu i lupati po celoj površini zida i ispitati ga na odlepljenost i ta mesta olupati i nakvasiti ih i zatvoriti sa malterom načinjenom od 1 deka kreča i dva dela peska a manje pukotine se mogu zatvoriti i gipsom. Nakon krpljenja i sušenja vrši se premazivanje sapunicom, koja se načini od domaćeg sapuna i mlake vode. Nakon sušenja se vrši krečenje krečnim mlekom. Nakon sušenja koje traje oko 7 dana se može na ovakvom zidu slikati odn. postaviti crtež.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.
  2. ^ prof. arh. Đurđe Bošković Predavanja na Arhitektonskom fakultetu iz Istorije umetnosti Beograd 1971.
  3. ^ Dušan Komluški. Srednjovekovni manastiri i crkve u Srbiji. Službeni glasnikISBN 978-86-7549-344-0.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. u celosti ili delom preuzeto iz istoimenog članka iz češke Vikipedije
  2. Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Freska na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фреска&oldid=27038165”