Freja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Freja (1905), Džon Bauer (1882–1918)
Freja

Freja, Mardel ili Sir je boginja ljubavi i lepote u nordijskoj mitologiji. Njin muž je Od–Svipdag, a ćerka Nos (Dragocenost) i Gersimi. Navodno je lila zlatne suze za odsutnim mužem, ali je često optuživana i za promiskuitet. Praktikovala je seidr, određenu vrstu magije koju je naučila i Odina. Njenu kočiju vukle su dve mačke a sama se mogla pretvoriti u sokola. Posedovala je ogrlicu Brisingamen koju su joj napravila i poklonila četiri patuljka pod uslovom da provede noć sa svakim od njih. Polovina ratnika palih u borbi pripada njoj.

Ime[uredi | uredi izvor]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Ime Freja na staroskandinavskom jasno znači 'dama, ljubavnica'.[1] Ono potiče od protogermanske imenice ženskog roda *frawjōn („dama, ljubavnica“), što je srodno sa starosaksonskom frūa („dama, ljubavnica“) ili starovisokonemačkom frouwa („dama“; up. moderni nemački Frau). Freja je takođe etimološki blisko imenu boga Frejra, što znači 'gospodar' na staroskandinavskom.[2][3] Stoga se smatra da je teonim Freja bio epitet po poreklu, koji je zamenio lično ime koje je danas neposvedočeno.[4]

Alternativna imena[uredi | uredi izvor]

Pored Freje, staronordijski izvori boginju pominju sledećim imenima:

Ime (Staronordijski) Značenje imena Svedočenje Napomene
Gef 'davatelj'[5] Gilfagining, Nafnabulur Ime Gefn verovatno znači „ona koja daje (prosperitet ili sreću) i generalno se smatra povezanom sa imenom boginje Gefjon, ali etimologija imena Gefjon je predmet spora. Koren Gef- u Gef-jon je generalno teoretisano da je povezan sa korenom Gef- u imenu Gef-n."[6] Veza između dva imena je rezultirala etimološkim rezultatima Gefjun što znači „onaj koji daje”.[7] Imena Gefjun i Gefn su oba povezana sa grupama Alagab ili Ologab, Matron.[8]

Naučnik Ričard Nort teoriše da staroengleski geofon i staroskandinavski Gefjun i Frejino ime Gefn mogu da potiču od zajedničkog porekla; gabija germanska boginja povezana sa morem, čije ime znači „davanje“.[9]

Horn 'flaksen'(?)[5] Gilfagining, Nafnafulur Pojavljuje se u švedskim nazivima mesta Hernesand, Hernevi i Jernevi, koja potiču od rekonstruisanog staroskandinavskog naziva mesta *Hörnar-vé (što znači „Hernovo svetilište”).[10] Pored toga, ime Hern se takođe pojavljuje kao ime žene trola u Nafnaþulur.[11]
Mardol Potencijalno 'posvetljivač mora' preko mar ('more') u kombinaciji sa drugim elementom koji može biti povezan sa Delingrom, što ukazuje na svjetlost.[12] Ime bi inače moglo značiti 'onaj koji čini da more nabuja'.[13] Gilfagining, Nafnabulur Može biti povezan sa imenom boga Hajmdalr.[13]
Skjalf 'tresač'[5] Nafnabulur Takođe ime ćerke finskog kralja u Inglinškoj sagi. Zbog slika ogrlice u finskoj Skjalfovoj priči (Freja sama poseduje Brisingamen) možda postoji veza između dva imena.[14]
Sir 'sov'[5] Gilfagining, Skaldskaparmal, Nafnabulur Svinja je bila važan simbol Vanira i žrtvenih praksi (blot) povezanih sa grupom, posebno u vezi sa Frejom i njenim bratom Frejirom.[15]
Treng 'treng'[5] Beletristika
Trungva 'gomila'[5] Nafnabulur
Valfreja 'Freja od ubijene', 'dama ubijene' Njals saga Ovaj oblik se javlja u keningu u poeziji sadržanoj u Njals sagi (Valfrejiju stafr, 'Valfrejino osoblje'; 'dama od pobijenog osoblja' i/ili 'Freija od ubijenog osoblja').[16][17][18][19]
Vanadis 'dis od vanira'[5] Skaldskaparmal Ime „van-dete” („dete Vanira”) za „vepar” može biti povezano.[20]

Svedočenja[uredi | uredi izvor]

Veluspa sadrži strofu koja pominje Freju, nazivajući je „Ođovom devojkom“; Freja je žena svog muža, Oda. U strofi se govori da je Freja jednom bila obećana neimenovanom graditelju, za koga se kasnije otkrilo da je jotun i da ga je Tor kasnije ubio (detaljno ispričano u Gilfagining poglavlju 42; videti odeljak Proza Eda ispod).[21] U pesmi Grimnismal, Odin (prerušen u Grimnira) govori mladom Agnaru da Freja svakog dana dodeljuje mesta polovini onih koji su ubijeni u njenoj dvorani Folkvangr, dok Odin poseduje drugu polovinu.[22]

Freja i Loki se svađaju na ilustraciji (1895) Lorenca Froliha

U pesmi Lokasena, gde Loki optužuje skoro svaku ženu koja prisustvuje za promiskuitet ili nevernost, dolazi do agresivne razmene između Lokija i Freje. U uvodu pesme se napominje da među drugim bogovima i boginjama, Freja prisustvuje proslavi koju je održao Aegir. U stihu, nakon što se Loki posvađao sa boginjom Frigom, Freja se ubacuje, govoreći Lokiju da je lud jer je iskopavao svoja strašna dela, i da Friga zna sudbinu svih, iako je ne govori. Loki joj govori da ćuti i kaže da zna sve o njoj — da Freja nije manje kriva, jer su joj svi bogovi i vilenjaci bili ljubavnici. Freja to poriče. Ona kaže da Loki laže, da samo želi da brblja o nedelima, a pošto su bogovi i boginje besni na njega, može očekivati da će kući otići poražen. Loki govori Freji da ćuti, naziva je zlobnom vešticom i dočarava scenario gde je Freja jednom bila na jahanju svog brata kada su svi bogovi, smejući se, iznenadili njih dvoje. Njord se ubacuje — kaže da je žena koja ima ljubavnika koji nije njen muž bezopasna, i ističe da je Loki stvorio decu, i naziva Lokija perverznjakom. Pesma se nastavlja redom.[23]

Moderni uticaj[uredi | uredi izvor]

Počevši od ranih 1990-ih, derivati od Freje počeli su da se pojavljuju kao ime za devojčice.[24] Prema norveškoj bazi podataka o imenima iz Centralnog zavoda za statistiku, oko 500 žena je navedeno sa imenom Frøya (savremeni norveški pravopis imena boginje) u zemlji. Postoji i nekoliko sličnih imena, kao što je prvi element ditematskog ličnog imena Frøydis.[25]

Freja je predstavljena u nekoliko video igara kao što je igra Ensemble Studios iz 2002. godine Doba mitologije, gde je ona jedan od devet manjih bogova koje nordijski igrači mogu obožavati.[26][27][28] Takođe je predstavljena u igrici Santa Monika Studija iz 2018. Bog rata (stilizovana Freja u igri), gde ima ulogu i sporednog protagoniste i antagoniste.[29] Ona se pojavljuje u nastavku igre, Bog rata Ragnarok, koja bi trebalo da bude objavljena 2022. godine.[30] U višekorisničkoj onlajn igri trećeg lica na bojnom polju Smajt Freja je jedan od nekoliko bogova iz nordijskog panteona.[31]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Freja na Vikimedijinoj ostavi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ de Vries (1962), str. 142: "Freyja f. herrin, frau ; name einer göttin"
  2. ^ de Vries (1962), str. 142.
  3. ^ Orel (2003), str. 112.
  4. ^ Grundy (1998), str. 55–56.
  5. ^ a b v g d đ e Orchard (1997), str. 48.
  6. ^ Sturtevant 1952, str. 166
  7. ^ Orchard (1997), str. 52.
  8. ^ Davidson 1998, str. 79
  9. ^ North 1998, str. 226
  10. ^ Simek (1996), str. 156–157.
  11. ^ Faulkes (1987), str. 156.
  12. ^ See Orchard (1997), str. 84 for the rendering 'sea-brightener' and Turville-Petre (1964), str. 178 for elements.
  13. ^ a b Simek (1996), str. 202.
  14. ^ Simek (1996), str. 291.
  15. ^ Simek (1996), str. 309.
  16. ^ Finnur Magnusson (1828), str. 534.
  17. ^ Grimm (1882), str. 305, 420.
  18. ^ Golther (1888), str. 27.
  19. ^ Price (2020), str. 261.
  20. ^ Faulkes (1987), str. 257.
  21. ^ Larrington (1999), str. 7.
  22. ^ Larrington (1999), str. 53.
  23. ^ Larrington (1999), str. 84, 90.
  24. ^ Näsström (1995), str. 22.
  25. ^ „Names”. Statistics Norway. 
  26. ^ „The Minor Gods: Norse - Age of Mythology Wiki Guide - IGN”. 
  27. ^ „Age of Mythology”. 
  28. ^ „Age of Mythology Reference Manual”. 
  29. ^ „Freya is the Real Villain of God of War”. Screen Rant. 15. 7. 2020. 
  30. ^ „God of War: Ragnarok Villains Are Thor and Freya, Game Includes All 9 Realms”. 10. 9. 2021. 
  31. ^ „Smite game”. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

External links[uredi | uredi izvor]

  • Mediji vezani za članak Freja na Vikimedijinoj ostavi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фреја&oldid=27550337”