Fridrih Veler

Fridrih Veler
Fridrih Veler
Lični podaci
Datum rođenja	(1800-07-31)31. jul 1800.
Mesto rođenja	Ešerhajm, Hesen-Kasel, Sveto Rimsko carstvo
Datum smrti	23. septembar 1882.(1882-09-23) (82 god.)
Mesto smrti	Getingen, Nemačko carstvo
Obrazovanje	Univerzitet u Marburgu

Fridrih Veler (nem. Friedrich Wöhler; 31. jul 1800 — 23. septembar 1882), nemački hemičar. Izolovao je i otkrio aluminijum 1827. Takođe je otkrio itrijum, berilijum i titanijum. Najpoznatiji je po uspehu na sintezi ureje.

Detinjstvo i mladost

Fridrih Veler oko 1850.

Rođen je u Ešershajmu blizu Frankfurta na Majni. Studije medicine je završio u Hajdelbergu 1823. u laboratoriji Leopolda Gmelina, koji mu je omogućio da radi u Stokholmu kod Jensa Jakoba Berceliusa. Od 1825. do 1831. predavao je na politehničkoj školi u Berlinu, zatim je do 1836. bio na višoj politehničkoj školi u Kaselu. Postao je 1836. redovni profesor hemije na univerzitetu u Getingenu, gde je ostao do smrti.

Doprinosi hemiji

Smatra se pionirom organske hemije svojim slučajnim uspehom, kad je sintetizovao ureju 1828. Taj postupak se naziva Velerova sinteza. Do 1828. verovalo se da se organske supstance mogu sintetizovati samo pod uticajem vitalnih sila u telima životinja ili biljki. Veler je dokazao da je to pogrešno verovanje, jer je uspeo da od neorganskih materijala na umetan način sintetizuje ureju. Ta sinteza organskih materijala popbila je teoriju zvanu vitalizam, po kojoj je bila potrebna transcedentna vitalna (životna) sila da bi se stvorili organski materijali i jedinjenja. Zagrevajući amonijev cijanat dobio je ureu. To je bio dobar primer izomerije. Zajedno sa Justusom fon Libigom objavio je 1830. rezultate istraživanja na cijanskoj kiselini i na ureji.

Najveći radovi, otkrića i istraživanje

Jedan je od onih koji su otkrili silicijum i berilijum. Sintetizovao je i kalcijum karbid. Veler i Libig su 1834. objavili istraživanje ulja gorkih badema. Dokazali su u eksperimentima da se grupa atoma ugljenika, vodonika i kiseonika može ponašati kao element, zauzeti mesto elementa i može biti zamenjena elementom u hemijskim jedinjenjima. Time je postavio osnove dokrine složenih radikala, koja je imala snažan uticaj na razvoj hemije.

Nakon što je Hamfri Dejvi otkrio kalijum, pretpostavljalo se da baza za glinu, aluminijum oksid sadrži neki metal u kombinaciji sa kiseonikom. Dejvi, Ersted i Bercelius pokušali su da izdvoje taj metal, ali nisu uspeli. Veler je onda radio na tome i otkrio je i izolovao aluminijum 1827. Izolovao je itrijum, berilijum i titanijum. Otkrio je da se može dobiti u kristalima. Osim toga primetio je da postoji meteorsko kamenje u kome se može naći organskih jedinjenja. Zajedno sa Sent Kler Devilom otkrio je kristalni oblik bora, a Veler i Buf su otkrili vodonikova jedinjenja od silicijuma i okside istog elementa.

Velerova otkrića su imala ogroman uticaj na hemijsku teoriju. Svake godine od 1820 do 1881. objavljivao je u najznačajnim časopisima. Dok je boravio u Kaselu otkrio je čisti metal nikl, pa je sa dva prijatelja osnovao i fabriku za pripremu nikla.

Radovi

• Lehrbuch der Chemie, Dresden, 1825, 4 vols.
• Grundriss der Anorganischen Chemie, Berlin, 1830
• Grundriss der Organischen Chemie, Berlin, 1840
• Praktische Übungen in der Chemischen Analyse, Berlin, 1854

Literatura

• Brigitte Hoppe (2007). „Review of The life and work of Friedrich Wohler (1800-1882) by Robin Keen, edited by Johannes Buttner”. Isis. 98 (1): 195—196. doi:10.1086/519116. 
• George B. Kauffman; Steven H. Chooljian (2001). „Friedrich Wöhler (1800–1882), on the Bicentennial of His Birth”. The Chemical Educator. 6 (2): 121—133. doi:10.1007/s00897010444a.