Fudbalska reprezentacija Jugoslavije

Jugoslavija

(1920–1941) i (1945–1992)
Nadimak	Plavi
Savez	FSJ
Konfederacija	UEFA (Evropa)
Najviše nastupa	Dragan Džajić (85) (SFR Jugoslavija)
Najbolji strelac	Stjepan Bobek (38) (SFR Jugoslavija)
Fifin kod	YUG
Osnovna oprema Rezervna oprema
Plasman na Fifinoj rang-listi
Najviši	6. kao SR Jugoslavija (decembar 1998)
Najniži	101. kao SR Jugoslavija (decembar 1994)
Prva međunarodna utakmica
Čehoslovačka 7 : 0 Kraljevina SHS (Antverpen, Belgija; 28. avgust 1920) Poslednja međunarodna utakmica Holandija 2 : 0 Jugoslavija (Amsterdam, Holandija; 25. mart 1992)
Najveća pobeda
Jugoslavija 10 : 0 Venecuela (Kuritiba, Brazil; 14. jun 1972)
Najveći poraz
Čehoslovačka 7 : 0 Kraljevina SHS (Antverpen, Belgija; 28. avgust 1920) Urugvaj 7 : 0 Kraljevina SHS (Pariz, Francuska; 26. maj 1924) Čehoslovačka 7 : 0 Kraljevina SHS (Prag, Čehoslovačka; 28. oktobar 1925)
Svetsko prvenstvo
Nastupi	8 (prvi put 1930)
Najbolji rezultat	4. mesto (2): 1930. i 1962.
Evropsko prvenstvo
Nastupi	4 (prvi put 1960)
Najbolji rezultat	2. mesto (2): 1960, 1968.

Osvojene medalje
Fudbal
Olimpijske igre
	1960. Rim	Tim
	1948. London	Tim
	1952. Helsinki	Tim
	1956. Melburn	Tim
	1984. Los Anđeles	Tim
Evropsko prvenstvo
	1960. Francuska
	1968. Italija
Mediteranske igre
	1971. Izmir	Tim
	1979. Split	Tim

Fudbalska reprezentacija Jugoslavije predstavljala je selekcije fudbalera iz Kraljevine Jugoslavije (1918–1941, do 1921. kao Kraljevstvo SHS, 1921—1929. kao Kraljevina SHS), SFR Jugoslavije (1943—1992, do 29. novembra 1945. kao DF Jugoslavija, 29. novembar 1945—1963. kao FNR Jugoslavija) i SR Jugoslavije (1992—2003). Nasledila ju je fudbalska reprezentacija Srbije i Crne Gore (2003—2006).

Reprezentacija je nastupala pod sledećim nazivima država:

• 1918—1920. Kraljevstvo SHS
• 1920—1929. Kraljevina SHS
• 1929—1941. Kraljevina Jugoslavija
• 1941—1945. DF Jugoslavija
• 1945—1963. FNR Jugoslavija
• 1963—1992. SFR Jugoslavija
• 1992—2003. SR Jugoslavija

Istorija

Period pre Drugog svetskog rata

Reprezentacija Kraljevine Jugoslavije je svoju prvu službenu utakmicu odigrala 1920. godine protiv reprezentacije Čehoslovačke na 7. olimpijskim igrama u Antverpenu i izgubila rezultatom 7:0, što je do danas ostao najubedljiviji poraz. Tek sastavljen tim je ovim porazom okončao učešće na ovom Olimpijskom fudbalskom turniru pošto se isti igrao po kup sistemu. Sastav tadašnje reprezentacije činili su: Vrđuka, Župančić, Šifer, Tavčar, Cindrić, Rupec, Vragović, Dubravčić, Perška, Granec, Ružić, Porobić, Šolc, Simić, Kojić, dok je selektor bio Veljko Ugrinić. Na narednim Olimpijskim igrama 1924. godine u Parizu, žreb ponovo nije bio naklonjen Jugoslovenskim fudbalerima. Ponovo su u prvom kolu dobili jednog od glavnih favorita za zlatnu medalju, reprezentaciju Urugvaja.

Fudbal je u Južnoj Americi u tom periodu bio na mnogo većem nivou nego u Evropi koja se još uvek oporavljala od Velikog rata. Prema očekivanju, Jugoslavija je opet poražena rezultatom 7:0. Na narednim Olimpijskim igrama, podmlađena, reprezentacija odlazi sa namerom da zabeleži prvu pobedu i da se ne vrati kući posle prvog kola. Ipak, to se nije dogodilo. Jugoslavija je 29. maja 1928. godine poražena od Portugalije sa 2:1 i to pogotkom u 90. minutu Augusta Silve. Prvi pogodak na nekom međunarodnom takmičenju za reprezentaciju Jugoslavije, upravo na ovom meču, postigao je Mirko Bonačić. Ovaj turnir bio je uvertira za prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo koje je trebalo da se održi u Urugvaju 1930. godine.

Prvo Svetsko prvenstvo 1930. godine u Montevideu

Zbog predugačkog puta, koji je trebalo da traje više od 15 dana, nastup reprezentacije na prvenstvu bio je doveden u pitanje, kao i činjenica da bi se, zbog istog, trebalo prekinuti domaće prvenstvo koje je ulazilo u samu završnicu. Ipak na prvo Svetsko prvenstvo reprezentacija Jugoslavije otišla je u oslabljenom sastavu, bez hrvatskih fudbalera. Nekoliko meseci pre početka prvenstva, FIFA je izmestila sedište Fudbalskog saveza Jugoslavije iz Zagreba u Beograd što je bio razlog da se hrvatski igrači ne odazovu pozivu selektora, Boška Simonovića, bivšeg golmana BSK-a i prvog sudije iz Jugoslavije koji je sudio neku međunarodnu fudbalsku utakmicu. Pored proverenih domaćih fudbalera, kao što su kapiten Milutin Ivković i Blagoje Marjanović, selektor Simonovića se odlučio da u sastav uvrsti i maloletnog igrača BSK-a, Aleksandra Tirnanića, „Tirketa” koji je golovima na prijateljskim mečevima sa Bugarskom u Beogradu, 13. aprila 1930. godine i 15. juna iste godine zaslužio poziv u reprezentaciju. Takođe, reprezentaciji su se priključili i fudbaleri koji su uveliko gradili svoju internacionalnu karijeru: Ivica Bek i Ljubiša Stefanović iz francuskog kluba Set, kao i Branislav „Bane” Sekulić koji je još 1926. godine napustio SK Jugoslaviju i već imao status velike internacionalne fudbalske zvezde. Taj status zavredio je na meču Francuskog kupa između Monpeljea i SAP-a. Monpelje je trijumfovao rezultatom 11:0, a Branislav Sekulić je postigao devet golova.

Na ovom prvenstvu našlo se trinaest reprezentacija, raspoređenih u četiri grupe - jedna je bila sačinjena od četiri, a ostale od po tri reprezentacije. Voljom žreba, selekcija Jugoslavije našla se u grupi 2 sa južnoameričkim reprezentacijama: Brazilom i Bolivijom.

Brazilci su zbog unutrašnjeg razdora igrali gotovo isključivo samo sa igračima iz Rio de Ženeira, no svejedno je bilo očekivano da prođu u polufinale. Jugosloveni su, međutim, iznenadili favorita u prvoj utakmici grupe. Golovima Aleksandra Tirnanića i Ivice Beka Jugoslavija je već na poluvremenu vodila rezultatom 2:0. Jugosloveni su postigli i treći gol, koji im je sudija poništio zbog ofsajda u prvom poluvremenu. U nastavku, Brazil postiže gol za 2:1, do kraja se igra, najviše, pred golom Milovana Jakšića, ali se rezultat nije više menjao. Kasnije su obe ekipe glatko pobedile Boliviju, a Jugoslavija je prošla u polufinale na račun Brazilaca koji nisu opravdali status nosioca. Svojim pogotkom protiv Brazila, Aleksandar Tirnanić, postao je prvi maloletni strelac nekog pogotka na Svetskim prvenstvima.

Rezultati grupe 2 Svetskog prvenstva u Montevideu

Datum	Vreme	Ekipa 1	Ekipa 2	Rezultat	Strelci	Stadion Gledalaca	Sudija	Detalji
14. jul 1930.	12,45	Jugoslavija	Brazil	2:1 (2:0)	Tirnanić 21', Bek 30' ; Preginjo 62'	Stadion Park Sentral 20000	Anibal Tehada Urugvaj	[1]
17. jul 1930.	12,45	Jugoslavija	Bolivija	4:0 (0:0)	Bek 60' i 67', Marjanović 65', Vujadinović 86'	Stadion Park Sentral 20000	Fransisko Mateuči Urugvaj	[2]
20. jul 1930.	13,00	Brazil	Bolivija	4:0 (1:0)	Moderato 37' i 73', Preginjo 57' i 83'	Stadion Sentenario 12000	Toma Belve Francuska	[3]

Tabela

Mesto	Ekipa	Igrao	Pobedio	Nerešio	Izgubio	Dali gol.	Prim. gol	Gol raz.	Bodovi
1	Jugoslavija	2	2	0	0	6	1	+5	4
2	Brazil	2	1	0	1	5	2	+3	2
3	Bolivija	2	0	0	2	0	8	-8	0

U polufinalu su igrali pobednik grupe 1. Argentina, sa pobednikom grupe 4. SAD, a pobednik grupe 2. Jugoslavija sa pobednikom grupe 3. Urugvajem.

U oba polufinala utakmice su završile neuobičajeno visokim rezultatom 6:1. U prvom polufinalu, Argentina je u prvom poluvremenu povela golom Montija protiv SAD. U drugom, desila se katastrofa Amerikanaca čija je snaga ukroćena zahvaljujući pokretljivosti argentinskih napadača. Amerikanci su se žalili na sudiju Johanesa Langenusa, ali službeno nisu ništa preduzeli.

U drugom polufinalu ponovila se priča sa Olimpijskih Igara 1924. kada su snage odmerili Jugoslavija i Urugvaj. Jugoslavija je začuđujuće povela u četvrtom minutu, zahvaljujući golu Đorđa Vujadinovića kojim je šokirao preko 80000 gledalaca. Urugvajci su brzo preokrenuli na 2:1, a Jugoslovenima je nakon toga kontroverzno poništen regularan gol zbog „ofsajda“ Do poluvremena je prednost povećana na 3-1, da bi do kraja rezultat narastao na visokih 6:1. Pedro Sea je postigao het-trik.

Rezultati

Datum	Vreme	Ekipa 1	Ekipa 2	Rezultat	Strelci	Stadion Gledalaca	Sudija	Detalji
26. jul 1930.	14,45	Argentina	Sjedinjene Države	6:1 (1:0)	Monti 20', Skopelji 56', Stabile 69' i 87', Peuselje 80' i 85' ; Braun 89'	Stadion Sentenario 60.000	Johanes Langenus Belgija	[4]
27. jul 1930.	14,45	Urugvaj	Jugoslavija	6:1 (3:1)	Vujadinović 4'; Čea 18', 67' i 72', Anselmo 20' i 31', Irjarte 61'	Stadion Sentenario 80.000	Almeida Rego Brazil	[5] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. april 2010)

Pošto se (sada tradicionalna) utakmica za treće mesto nije igrala na ovom svetskom prvenstvu, dogodilo se jedini put da nije bilo utakmice između polufinala i finala. Zbog činjenice da su u polufinalu poraženi od, kasnije, aktuelnog šampiona, Urugvaja, reprezentativci Jugoslavije osvojili su bronzanu medalju. Međutim, izveštaj FIFA tehničkog komiteta za Svetsko prvenstvo 1986. je uključivao i retrospektivu plasmana svih reprezentacija na prethodnim svetskim prvenstvima; ovaj izveštaj je naveo da je SAD bila treća a Jugoslavija četvrta, a tu praksu je FIFA i nastavila. FIFA se rukovodila time da su ekipe SAD i Jugoslavije imale isti broj pobeda i poraza na prvenstvu (2:1), ali je SAD imala bolju gol razliku. 7:6 (+1), a Jugoslavija 7:7 (0), tako da FIFA zvanično uzima SAD kao trećeplasiranu na Svetskom prvenstvu 1930.

Fudbaleri Jugoslavije sa peharom namenjenim trećeplasiranoj reprezentaciji na Svetskom šampionatu 1930. godine.

1930—1940.

10.Olimpijske igre održane su 1932. godine u Los Anđelesu, u SAD. Kako su te igre održane u doba velike ekonomske krize, osim Los Anđelesa nije bilo drugih gradova kandidata za domaćina. Takođe, velik broj zemalja je iz finansijskih razloga morao odustati od slanja velikog broja sportista ili uopšte nije učestvovao u igrama, tako da je u upoređenju sa prethodnim igrama broj takmičara bio dvostruko manji. Iako je Fudbalska reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država ostvarila sjajan rezultat na Svetskom prvenstvu u Urugvaju to nije izazvalo veće interesovanje kod američke publike čija je verzija fudbala (Američki fudbal) bila, još tada, mnogo popularnija. To je i razlog zbog čega je sa programa 10. Olimpijskih igara fudbal uklonjen, pa je reprezentacija imala jednu, neočekivanu, godinu pauze bez takmičarskih mečeva.

Naredno Svetsko prvenstvo održano je 1934. godine održano je u Italiji. Za ovo Svetsko prvenstvo prvi put su održane kvalifikacije za učešće na glavnom turniru. Kvalifikacije su igrale 32. reprezentacije sa svih kontinenata, a 16 ih se takmičilo na završnom turniru. Reprezentacija Jugoslavije nije uspela da prođe kvalifikacije u grupi sa Švajcarskom i Rumunijom što je predstavljalo pravo razočarenje.

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1934. godine — Grupa 6

Datum	Mesto	Vreme	1. ekipa	Rezultat	2. ekipa	Strelci
24. septembar 1933	Beograd		Jugoslavija	2 : 2	Švajcarska	Kragić 50‘, Marjanović 61‘ — Frigerio 76‘, Jäggi 80‘
29. oktobar 1933	Bern		Švajcarska	2 : 0 (sl)	Rumunija	Utakmica je završila 2-2, ali je FIFA utakmicu registrovala službenim rezultatom 2:0 pošto su Rumuni igeali s igračem koji nije imao pravo nastupa.
29. april 1934	Bukurešt		Rumunija	2 : 1	Jugoslavija	Švarc 38‘, Dobaji 74‘ — Kragić 71‘

Plas.	Tim	IG	D	N	IZ	GD	GP	GR	Bod
1	Švajcarska	2	1	1	0	4	2	+2	3
2	Rumunija	1	1	0	1	2	3	-1	2
3	Jugoslavija	2	0	1	1	3	4	-1	1

IG = Igrao utakmica; D = Dobio; N = Nerešeno; IZ = Izgubio; GD = Golova dao; GP = Golova primio; GR = Gol-razlika ; Bod = Bodovi

Na Olimpijski fudbalski turnir 1936. godine reprezentacija, odlukom igrača, nije želela da učestvuje. Domaćin Olimpijskih igara te 1936. godine bila je Nemačka u kojoj se već razvio fašizam i moglo se naslutiti da nas očekuje novi rat. Između ostalih, peticiju za neodlazak na Olimpijski fudbalski turnir potpisali su kapiten, Milutin Ivković, kao i zvezde reprezentacije tog doba Blagoje Marjanović i Aleksandar Tirnanić.

Za razliku od Olimpijskih igara reprezentacija je učestvovala u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1938. godine čiji je domaćin, takođe, bila Nemačka. Evropske reprezentacije bile su podeljene u devet grupa: jedna sa četiri reprezentacije, tri sa tri i pet sa samo dve selekcije. U grupi sa reprezentacijom Poljske nade za plasman na treći Mundijal izgubljene već nakon prvog meča u Varšavai gde je domaća selekcija ostvarila pobedu od 4:0. U revanš meču u Beogradu, 3. aprila 1938. godine Jugoslavija je trijumfovala sa 1:0 što je bilo nedovoljno za odlazak na Mundijal. Ovo je, ujedno, bilo i poslednje takmičenje pre početka Drugog svetskog rata.

Fudbal u okupiranoj Srbiji (1941—1945)

Dugogodišnji kapiten reprezentacije Jugoslavije, Milutin Ivković ubijen je 1943. godine.

Šestog aprila 1941, uoči samog početka prvenstva države u fudbalu, Nemačka se sa svojim saveznicima obrušila na našu zemlju. Za samo 12 dana zbrisala je Kraljevinu Jugoslaviju s lica zemlje. Sportski klubovi su, za razliku od Prvog svetskog rata i reprezentacije, nastavili sa radom pod okupacijom. Mesec dana posle kapitulacije u Beogradu je odigrana prva fudbalska utakmica. Sastali su se BSK i Jugoslavija (posle nekoliko meseci je neodgovarajuće ime promenila u neutralno: Sport klub 1913).

Nespremni igrači nisu prikazali bogzna kakvu igru, ali je utakmica bila izuzetno uzbudljiva. „Crveni” su poveli s 3:0, „plavi” su izjednačili, ali je ipak pobedila Jugoslavija.

Utakmica je odigrana 18. maja 1941. na stadionu BSK-a, koji je za razliku od Jugoslavijinog, bio gotovo neoštećen u bombardovanju. „Igru je posmatralo”, kako je izvestilo „ Novo vreme”, glavni srpski list za vreme Drugog svetskog rata, „nekoliko hiljada ljudi, među kojima i dosta nemačkih oficira i vojnika.” Strelci su bili: Stevkov u 12, Petrović u 2o, Savić u 42, Valjarević u 64, Božović u 66, Spasojević u 68. i Difranko u 79, a sudio je dr Lalić.

Povratak reprezentacije i prva Olimpijska medalja

Tandem koji je odveo Jugoslaviju do finala Olimpijskog fudbalskog turnira 1948. i 1952. godine, Stjepan Bobek (levo) i Rajko Mitić (desno).

Prvo reprezentativno fudbalsko takmičenje koje je usledilo nakon Drugog svetskog rata bilo je tek 1948. godine. Pre toga, 9. maja 1945. godine reprezentacija je odigrala prvi susret i to, ponovo, protiv Čehoslovačke. Meč je odigran u Pragu (Hitler je želeo da Prag bude prestonica njegove nove države, pa je grad ostao skoro netaknut tokom rata, za razliku od ostalih evropskih glavnih gradova), a za razliku od onog iz 1920. godine završen je pobedom Jugoslavije od 2:0.

Na Olimpijskom fudbalskom turniru u Londonu, 1948. godine, Jugoslavija se pojavila sa novim, mladim, igračima, čiji je fudbalski razvoj rat, jednim delom, usporio. Prvi meč na turniru odigran je 31. jula protiv selekcije Luksemburga i ostvarena je ubedljiva pobeda od 6:1. U ovom meču pažnju na sebe skreću i igrači koji su, polako, postajali ubojit tandem, baš kao što su to, pre rata, bili Tirke i Moša. Reč je o prvotimcima Crvene zvezde i Partizana, Rajku Mitiću i Stjepanu Bobeku. Upravo je Bobek golom u 60. minutu četvrtfinala protiv Turske prelomio meč, a konačan rezultat postavio je Franjo Velf za prvi plasman u polufinale Olimpijskog fudbalskog turnira. Najbolju igru reprezentacija je pokazala, upravo u polufinalu i to protiv domaćina, selekcije Velike Britanije. Pred 40000 navijača na Vembliju, ponovo su blistali Bobek i Rajko Mitić, a u strelce se, još jednom, upisao i Franjo Velf, pa je Jugoslavija rezultatom 3:1 izborila prvu Olimpijsku fudbalsku medalju. U samom finalu, nakon ravnopravnog i rezultatski nerešenog prvog poluvremena (1:1), Švedska je zahvaljujući najboljem igraču na turniru, Gunaru Grenu, prelomila meč i osvojila prvu zlatnu medalju. Na ovom turniru Stjepan Bobek je sa četiri data gola bio najbolji strelac reprezentacije ispred Željka Čajkovskog sa tri.

Period 1950—1960: Decenija najvećih uspeha

Branko Zebec, reprezentativac Jugoslavije u periodu od 1951. do 1961. godine. Najbolji strelac reprezentacije na Olimpijskom fudbalskom turniru 1952. godine u Helsinkiju sa sedam datih golova.

Milorad Arsenijević „Balerina”, selektor Jugoslavije od 1949. do 1952. godine.

Nadahnuti sjajnim rezultatom sa Olimpijskog fudbalskog turnira, reprezentativci Jugoslavije kvalifikovali su se za Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950. godine čiji je domaćin bio Brazil. Ponovo je voljom žreba Jugoslavija bila smeštena u grupu sa Brazilom, ali je ovaj meč bio planiran tek za treće kolo. U prvom, lako je savladana reprezentacija Švajcarske sa 3:0. Na ovom meču istakao se i novi reprezentativac, Kosta Tomašević, u to vreme igrač Crvene zvezde. U drugom kolu, još lakše, savladana je reprezentacija Meksika sa 4:1. Brazil je takođe ostvario dve pobede nad istim rivalima, pa je Jugoslaviji odgovarao i nerešen rezultat zbog bolje gol razlike. Brazilci, opomenuti sa prethodnih prvenstava gde nisu uspeli da savladaju Jugoslovene, pripremili su ovaj meč kao finalni, s' obzirom da poražena selekcija ne bi nastavila takmičenje. Pred, tada rekordnih, 142,429 gledalaca na „Marakani” domaća reprezentacija došla je u prednost već u 4. minutu golom najboljeg strelca, Ademira. U 69.minutu Zizinjo je postigao i drugi gol i postavio konačan rezultat 2:0. Jugoslavija je, na kraju, zauzela peto mesto u generalnom plasmanu.

Na narednom velikom reprezentativnom takmičenju, Olimpijskom fudbalskom turniru u Helsinkiju 1952. godine, reprezentacija se prvi put susreće sa epitetom favorita za neku od medalja. U prvom meču deklasirana je Fudbalska reprezentacija Indije sa čak 10:1 što je, do danas, ostala jedna od dva najubedljivija trijumfa. Na ovom turniru reprezentacija je odigrala i prvi susret sa Sovjetskim Savezom. Uprkos vođstvu od 4:0, te 5:1, Sovjeti uspevaju da se za samo petnaest minuta vrate u meč i do kraja, regularnih, 90minuta izjednači rezultat na 5:5. Nakon dva produžetka pobednika nije bilo, a kako se tada nisu izvodili jedanaesterci, bio je zakazan novi susret, dva dana kasnije. U ponovljenom meču, SSSR je poveo već u šestom minutu, ali je rezultat, do kraja prvog poluvremena, preokrenuli Stjepan Bobek i Rajko Mitić u razmaku od samo deset minuta. Ovoga puta sigurnu pobedu doneo je Zlatko Čajkovski u 54. minutu. Nadahnuti prvom pobedom nad Sovjetskim Savezom, reprezentacija je bez problema u četvrtfinalu savladala Dansku sa 5:3. I ovoga puta, nedostatak koncentracije uslovio je da Danci postignu dva gola u zadnjih pet minuta i smanje potpunu katastrofu. U polufinalu Jugoslaviju je čekala Zapadne Nemačke, koja je kolo pre toga eliminisala Brazil. Posebno motivisani, zbog događaja iz Drugog svetskog rata, reprezentativci Jugoslavije odigrali su najbolji meč na turniru. Golovima Mitića i Čajkovskog još u prvom poluvremenu, Nemcima nije data šansa da se plasiraju u borbu za zlatnu medalju. U finalnom susretu odigranom 2. avgusta 1952. godine, reprezentaciju Jugoslavije čekala je nova nadolazeća fudbalska sila, selekcija Mađarske koja je do finala došla preubedljivim pobedama protiv Turske sa 7:1 i Švedske sa 6:0. Predvođeni sjajnim igračem Honveda, Ferencom Puškašem, „Laka konjica” dolazi do pogotka tek u 70.minutu, a u 88.minutu Zoltan Čibor potvrđuje pobedu Mađarske. Jugoslavija je tako ponovila uspeh sa prošlih Olimpijskih igara iz 1948. godine, a Branko Zebec je sa sedam datih golova bio najbolji strelac turnira.

Svetsko prvenstvo u Švajcarskoj 1954. godine

Novi kvalifikacioni ciklus doneo je i smenu selektora. Reprezentaciju preuzima od 1953. godine i kvalifikacija za Mundijal bivši reprezentativac, Aleksandar Tirnanić. Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1954. godine u Švajcarskoj bile su, u najmanju ruku, čudne. Reprezentacija je kvalifikacionu grupu 10 završila perfektno, sa četiri pobede, te pobede su bile minimalne, 1:0 i to dva puta protiv Grčke i Izraela. Za odlazak u Švajcarsku, selektor Aleksandar Tirnanić je odabrao sledeće igrače: Vladimir Beara, Branko Stanković, Tomislav Crnković, Zlatko Čajkovski, Ivan Horvat, Vujadin Boškov, Miloš Milutinović, Rajko Mitić, Branko Zebec, Bernard Vukas i Dionizije Dvornić. Po mnogima, ovo je bio jedan od najboljih sastava Jugoslovenske reprezentacije svih vremena, koju su činili igrači iz domaćeg šampionata.

Još jednom je žreb sastavio Jugoslaviju i Brazil u istu grupu, ali su i po prvi put dve prvoplasirane selekcije išle dalje u nokaut fazu. U prvom susretu u grupi, pobeđena je, minimalnim rezultatom, Francuska uz pogodak 21. godišnjeg igrača Partizana, Miloša Milutinovića. Ovoga puta Jugoslavija i Brazil sastali su se u drugom kolu, 19. juna. Ponovo su „Plavi” pokazali da se od svih evropskih reprezentacija najlakše nose sa brazilskom igrom. Branko Zebec je doneo prednost golom u 49.minutu, ali je Didi izjednačio u 69. za konačnih 1:1. Po tadašnjim propozicijama FIFA, uprkos činjenici da se na šampionatu našlo 16 reprezentacija podeljenih u četiri grupe, igrana su samo dva meča po grupama, a ne tri, kako je bilo realno za očekivati, pa je Brazil završio grupu kao prvoplasirani, a Jugoslavija kao drugoplasirana selekcija.

Svetsko prvenstvo u Švajcarskoj 1954. godine — Grupa 1

Reprezentacija	Uta	P	N	I	GD	GP	Poena
Brazil	2	1	1	0	6	1	3
Jugoslavija	2	1	1	0	2	1	3
Francuska	2	1	0	1	3	3	2
Meksiko	2	0	0	2	2	8	0

U četvrtfinalu „Plave” je čekao jedan od favorita za titulu Svetskog prvaka, selekcija Zapadne Nemačke. Nemci su brzo poveli, već u devetom minutu autogolom Ivana Horvata, a do kraja, uprkos ofanzivnoj igri, Jugoslavija nije uspela da slomi Nemačku odbranu, koja je inače primila najmanje golova na ovom šampionatu, a konačan rezultat postavio je u 85. minutu Helmut Ran. Za utehu, ostala je činjenica da je Zapadna Nemačka kasnije osvojila prvu titulu Svetskog prvaka, pošto je u finalu savladala Mađarsku sa 3:2.

Treće Olimpijsko srebro

Rajko Mitić u razgovoru sa Vladimirom Dedijerom i Titom, 1960.

Letnje olimpijske igre 1956.godine u Melburnu donele su bojkot većeg broja selekcija, pre svega zbog predugačkog puta od nastupa su, među prvima, odustali Brazilci,a ubrzo nakon toga i aktuelni vicešampioni sveta Mađari. Jugoslavija nikada lakše nije stigla do finala. U četvrtfinalu deklasirana je selekcija Sjedinjenih Američkih Država sa 9:1, uz četiri gola debitanta Todora Veselinovića, igrača Vojvodine. U polufinalu, potcenjena Indija povela je u 52.minutu, da bi, nakon toga, usledila goleada Jugoslovenske reprezentativaca i pobeda od 4:1 za novo, treće uzastopno, finale Olimpijskog fudbalskog turnira. Ipak, u finalu bolja od Jugoslavije bila je reprezentacija Sovjetskog Saveza koja je minimalnom pobedom došla do zlatne medalje.

Oproštaj Bobeka i Mitića

Već na Olimpijskom fudbalskom turniru u Melburnu moglo se naslutiti da se sprema smena generacija. Dugogodišnje uzdanice i najveće zvezde, Stjepan Bobek i Rajko Mitić odlučili su da okončaju reprezentativnu karijeru 1957. godine. Stjepan Bobek je za reprezentaciju Jugoslavije debitovao 9. maja 1946. u prijateljskoj utakmici protiv Čehoslovačke u Pragu, a prvi gol je postigao već u revanšu 29. septembra iste godine, kada je Jugoslavija pobedila Čehoslovačku sa 4:2. Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je 63. puta i postigao 38. golova po čemu je apsolutni rekorder do danas. Od dresa sa državnim grbom oprostio se 16. septembra 1956. u meču Kupa dr. Gerea protiv Mađarske (1:3) u Beogradu.

Rajko Mitić se od dresa reprezentacije oprostio 29. septembra 1957. protiv Rumunije (1:1) u Bukureštu. Imao je 35. godina i 23 dana, četiri dana manje nego njegov dugogodišnji saigrač Branko Stanković koji je kao rekorder poslednju utakmicu u državnom timu odigrao sa 35 godina i 27 dana.

Svetsko prvenstvo u Švedskoj 1958. godine

Vujadin Boškov je 57. puta nastupao za reprezentaciju Jugoslavije. Za „Plave” je debitovao 24. juna 1951. godine u Beogradu u pobedi nad Švajcarcima u revijalnom duelu 7:3, a oprostio se 19. juna 1958. u porazu od Nemaca u Malmeu 0:1, na Svetskom prvenstvu u Švedskoj.

FIFA je odlučila da se Mundijal 1958. godine održi ponovo na Evropskom kontinentu, tj u Švedskoj. Za razliku od prošlog, ispravljen je, preočigledan, nedostatak trećeg susreta u grupi, a broj učesnika završnog turnira ostao je nepromenjen. Po prvi put u svojoj istoriji reprezentacija SSSR−a se kvalifikovala na jedno Svetsko prvenstvo, a takođe se prvi put desilo da su se sve četiri zemlje Ujedinjenog Kraljevstva, Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska kvalifikovale u završnicu takmičenja.

Pored redovnih kvalifikacionih utakmica u Evropi, Vels, iako je završio drugi u kvalifikacionoj grupi iza Čehoslovačke, je izvučen žrebom da igra plej-of utakmicu sa Izraelom, koji nije odigrao ni jednu utakmicu pre toga. Turska, Indonezija i Sudan, konkurenti iz Izraelove kvalifikacione grupe nisu hteli da igraju, već su se povukli iz takmičenja. Posle ovoga FIFA je uvela pravilo da tim koji nije odigrao ni jednu kvalifikacionu utakmicu se ne može takmičiti na završnom prvenstvu. Vels je na ovoj utakmici protiv Izraela pobedio i time sebi obezbedio poziciju u završnici turnira.

Žreb za četiri završne grupe je obavljen 8. februara 1958. godine. Svaka od četiri grupe je sadržavala po jedan tim iz zapadne Evrope, istočne Evrope, tim iz Ujedinjenog Kraljevstva i Južne Amerike.

Jugoslavija je, ovoga puta, izbegla grupu sa Brazilom. U grupi jedan zabeležena su dva remija, sa Škotskom 1:1 i Paragvajem 3:3. Prolaz u nokaut fazu, obezbeđen je zahvaljujući trijumfu nad najjačom selekcijom u grupi, Francuskom, od 3:2, kojoj nije pomogao ni najbolji strelac ovog prvenstva Žist Fonten, strelac čak 13 golova.

Grupa 2

Reprezentacija	Uta	P	N	I	GD	GP	PG	Poena
Francuska	3	2	0	1	11	7	1.57	4
Jugoslavija	3	1	2	0	7	6	1.17	4
Paragvaj	3	1	1	1	9	12	0.75	3
Škotska	3	0	1	2	4	6	0.67	1

---

8. jun 1958. 19:00
	Francuska	7–3	Paragvaj	Norćeping, Stadion Idrotsparken Sudija: Gardazabal (Španija) Gledalaca: 16.500
	Žist Fonten  24’  30’  67’ Rože Pjantoni  52’ Marjan Visneski  61’ Rejmond Kopa  70’ Žan Vinsent  83’	(Izveštaj)	Florensio Amarila  20’  44’ (pen) Horhe Lino Romero  50’

---

8. jun 1958. 19:00
	Jugoslavija	1–1	Škotska	Vesteros, Stadion Arosvalen Sudija: Visling (Švajcarska) Gledalaca: 9.500
	Petaković  6’	(Izveštaj)	Džimi Mjuri  49’

---

11. jun 1958. 19:00
	Jugoslavija	3–2	Francuska	Vesteros, Stadion Arosvalen Sudija: Grifits (Vels) Gledalaca: 12.000
	Petaković  16’ Veselinović  63’  88’	(Izveštaj)	Žist Fonten  4’  85’

---

11. jun 1958. 19:00
	Paragvaj	3–2	Škotska	Norćeping, Stadion Idrotsparken Sudija: Orlandini (Italija) Gledalaca: 12.000
	Huan Agiero  4’ Kajetano Re  45’ Hose Parodi  73’	(Izveštaj)	Džeki Mudi  24’ Bobi Kolins  74’

---

15. jun 1958. 19:00
	Francuska	2–1	Škotska	Erebro, Stadion Ejravalen Sudija: Brozi (Argentina) Gledalaca: 13.500
	Rože Pjantoni  22’ Žist Fonten  44’	(Izveštaj)	{{ #if: { | Semi Bard  58’

---

15. jun 1958. 19:00
	Paragvaj	3–3	Jugoslavija	Ešilstruna, Stadion Tunavalen Sudija: Mako (Čehoslovačka) Gledalaca: 12.000
	Hose Parodi  20’ Huan Agiero  52’ Horhe Lino Romero  80’	(Izveštaj)	Ognjanović  18’ Veselinović  21’ Rajkov  73’

---

• Reprezentacija Francuske zauzela je prvo mesto u grupi zahvaljujući boljoj gol razlici od reprezentacije Jugoslavije.

Ponovo je Jugoslaviju na putu do polufinala čekala reprezentacija Zapadne Nemačke. U još jednom neizvesnom i tvrdom meču, Nemačka je slavila golom Helmuta Rana u 12. minutu. Titulu prvaka 1958. godine osvojila je reprezentacija Brazila predvođena čudesnim tinejdžerom, Peleom, dok je Nemačka završila kao četvrtoplasirana selekcija.

Olimpijsko zlato i prvo Evropsko prvenstvo

Logo prvog Evropskog fudbalskog prvenstva u Francuskoj 1960. godine.

Milan Galić, najbolji strelac Olimpijskog fudbalskog turnira 1960. godine i strelac 37. golova za nacionalnu selekciju.

Godina 1960. bila je, na reprezentativnom nivou, najzahtevnija zbog dva prvenstva u kratkom razmaku. Naime, te 1960. godine, UEFA je donela odluku da pokrene Evropsko prvenstvo, te Evropa više nije bila jedini kontinent bez svog zvaničnog takmičenja.

U kvalifikacijama za prvo Evropsko prvenstvo, tada pod nazivom Kup evropskih nacija, učestvovalo je 17 reprezentacija, a četiri najbolje plasirane plasirale su se na završni turnir čiji je domaćin od 6. do 10. juna bila Francuska. Reprezentacija Jugoslavije u dvomeču je ukupnim rezultatom 3:1 (1:1 u Sofiji) eliminisala selekciju Bugarske u prvom meču kvalifikacija, a zatim u zadnjem u Lisabonu prvo bila poražena od Portugala sa 2:1, da bi u Beogradu rezultatom 5:1, Jugoslavija overila plasman na Kup evropskih nacija kao jedna od četiri najbolje plasirane selekcije.

U prvom polufinalnom meču odigranom 6. juna na Parku prinčeva sastale su se Francuska i Jugoslavija i to je, dugi niz godina, bio jedan od najdramatičnijih susreta prvenstva koje će, kasnije, piti poznatije kao EURO. Jugoslavija je trijumfovala rezultatom 5:4, najviše zahvaljujući golgeterskom tandemu Milan Galić i Dražan Jerković koji je vodio glavnu reč i kroz kvalifikacije. U samom finalu, Plavi su ponovo poraženi od Sovjetskog Saveza sa 2:1, pošto je Viktor Ponedeljnik postigao gol u drugom produžetku, tačnije 113.minutu.

Mesec dana po okončanju prvog Evropskog prvenstva u fudbalu, Plave je očekivao Olimpijski fudbalski turnir čiji je domaćin bila Italija. Po prvi put se početni deo turnira igrao po grupama, a prvoplasirana selekcija obezbeđivala je direktan plasman u polufinale. Nakon laganih pobeda nad Egiptom 6:1 i Turskom 4:0 usledio je novi meč sa Bugarskom. Do 81. minuta, Jugoslavija je het - trikom Milana Galića vodila sa 3:1, ali je u tih zadnjih devet minuta Bugarska došla do boda golovima Špira Debarskog.

Grupa A

26. avgust 1960. 12:00
	Bugarska	3:0 (1:0)	Turska	Groseto Stadion Komunale Sudija: Cezare Đani (Italija) Gledalaca: 3.000
	Diev  31’  58’ Hristov  67’	(Izveštaj)

---

26. avgust 1960. 12:00
	Jugoslavija	6:1 (3:0)	Egipat	Peskara Stadion Adriatik Sudija: Redžinald Lif (UK) Gledalaca: n. p.
	Rifa  3’ (a. g) Galić  30’ (p) Kostić  32’  61’  63’ Knez  49’	(Izveštaj)	Atija  72’

---

29. avgust 1960. 12:00
	Bugarska	2:0 (0:0)	Egipat	L'Akvila Stadion Komunale Sudija: Leo Helge (Danska) Gledalaca: 3.500
	Jordanov  42’ Diev  88’	(Izveštaj)

---

29. avgust 1960. 12:00
	Jugoslavija	4:0 (1:0)	Turska	Firenca Stadion Komunale Sudija: Vinčenco Orlandini (Italija) Gledalaca:
	Kostić  10’  89’ Galić  46’ Knez  61’	(Izveštaj)

---

Reprezentacija	Ut.	P	N	I	G+	G-	Bodova
Jugoslavija	3	2	1	0	13	4	5
Bugarska	3	2	1	0	8	3	5
Egipat	3	0	1	2	4	11	1
Turska	3	0	1	2	3	10	1

U polufinalu, 5. septembra u Napulju, čekao ih je domaćin – Italija. Pošto u regularnom delu nije bilo golova igrali su se produžeci. U 107.minutu najbolji igrač na ovom turniru, Milan Galić, zatresao je mrežu Alfijerija, ali je samo tri minuta kasnije Rosini uspeo da savlada Vidinića. U ovom susretu Italijani su dominirali, ali upravo zahvaljujući golmanu Vidiniću, ostao je nepromenjen rezultat.

Ono što nisu mogli da odluče sami igrači, odlučio je žreb.

Presudni trenutak dogodio se u zatvorenom prostoru bez prisustva publike. Glavni akter bio je Britanac, ser Stenli Raus, predsednik UEFA i član FIFA. On je u beli šešir stavio listiće sa imenima Italije i Jugoslavije, da bi, posle par trenutaka, izvukao jedan i saopštio ime prvog finaliste. Bila je to Jugoslavija!

Reprezentativci na Letnjim olimpijskim igrama 1960..

Plavi su imali mnogo sreće u žrebu (tada nakon produžetaka nisu izvođeni jedanaesterci), a fortuna ih je poslužila i kada je u pitanju protivnik u finalnom susretu. Na veliko iznenađenje reprezentacija Danske eliminisala je Mađarsku sa 2:0. Iznenađenje je bilo ogromno naročito zbog činjenice da su Dancima, neposredno pre početka turnira, poginuli neki od igrača u avionskoj nesreći. Tog 10. septembra u Rimu, Jugoslavija je već u prvom minutu došla do vođstva od 1:0 preko Milana Galića, a u 11. Željko Matuš povećava na 2:0. Uz Galića najbolji igrač turnira, Bora Kostić, u 69.minutu pogađa za 3:1, a Danska uspeva da ublaži poraz golom u zadnjim trenucima meča.

Posle više godina čekanja, Jugoslavija je konačno osvojila zlatnu medalju na Olimpijskom fudbalskom turniru i to sa sastavom u koji je javnost najmanje verovala, a taj isti sastav činili su: Golmani, Blagoje Vidinić, Milutin Šoškić zatim, Novak Roganović, Fahrudin Jusufi, Ante Žanetić, Vladimir Durković, Željko Perušić, Andrija Anković, Željko Matuš, Tomislav Knez, Milan Galić, Bora Kostić, Aleksandar Kozlina, Dušan Maravić, Velimir Sombolac, Silvester Takač, Ante Žanetić, dok su Selektorsku komisiju činili: Aleksandar Tirnanić, Ljubomir Lovrić i Dragomir Nikolić.

Period posle 1960.

Četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962. godine

Nakon dvanaest godina odlukom FIFA Svetsko prvenstvo se ponovo našlo u Južnoj Americi, odnosno u Čileu. Ukupno je 56. reprezentacija uzelo učešće u kvalifikacijama za ovo Svetsko prvenstvo u fudbalu 1962. godine. Ove reprezentacije su se takmičile za 16 mesta, koliko je trebalo ekipa da učestvuje na završnom turniru u Čileu. Automatski su bili kvalifikovani jedino Čile, kao domaćin, i Brazil, kao aktuelni svetski šampion, tako da je ostalo 14 mesta za popunjavanje. U grupi 10 kvalifikacija Jugoslavija je savladala reprezentaciju Poljske (prvi meč 2:1 u Beogradu, a u Varšavi je bilo 1:1), dok meč sa Islandom nije odigran jer su Islanđani odustali od ovih kvalifikacija. Na premijernom meču u grupi, 4. maja 1962. godine naša reprezentacija poražena je od Evropskog šampiona, Sovjetskog Saveza sa 2:0. Nakon toga, usledile su lagane pobede protiv Južnoameričkih selekcija, Urugvaja i Kolumbije, pa je sa druge pozicije bio obezbeđen odlazak u četvrtfinale. U grupnoj fazi, dominirao je napadački tandem Dražan Jerković - Milan Galić.

Svetsko prvenstvo 1962. godine — Grupa 1

Reprezentacija	Uta	P	N	I	GD	GP	PG	Poena
SSSR	3	2	1	0	8	5	1.60	5
Jugoslavija	3	2	0	1	8	3	2.67	4
Urugvaj	3	1	0	2	4	6	0.67	2
Kolumbija	3	0	1	2	5	11	0.45	1

---

30. maj 1962. 15:00
	Urugvaj	2–1	Kolumbija	Arika Stadion Karlos Ditborn Sudija: Dorogi (Mađarska) Gledalaca: 7.908
	Hose Sasija  56’  79’ Luis Kubilja  75’	(Izveštaj)	Francisko Zuluaga  19’ (pen)

---

31. maj 1962. 15:00
	SSSR	2–0	Jugoslavija	Arika Stadion Karlos Ditborn Sudija: Duš (Nemačka) Gledalaca: 15.000
	Valentin Kozmič Ivanov  51’  79’ Viktor Ponedelnik  83’	(Izveštaj)

---

2. jun 1962. 15:00
	Jugoslavija	3–1	Urugvaj	Arika Stadion Karlos Ditborn Sudija: Galba (Čehoslovačka) Gledalaca: 8.829
	Skoblar  25’ (pen) Galić  29’ Jerković  49’	(Izveštaj)	Anhel Kabrera  19’

---

3. jun 1962. 15:00
	SSSR	4–4	Kolumbija	Arika Stadion Karlos Ditborn Sudija: Ecel Filho (Brazil) Gledalaca: 8.040
	Valentin Kozmič Ivanov  8’  11’ Igor Čislenko  10’ Viktor Ponedelnik  56’	(Izveštaj)	Herman Akeros  21’ Markos Kol  68’ Antonio Rada  72’ Marino Klinger  86’

---

6. jun 1962. 15:00
	SSSR	2–1	Urugvaj	Arika Stadion Karlos Ditborn Sudija: Đani (Italija) Gledalaca: 9.973
	Aleksej Mamikin  38’ Valentin Kozmič Ivanov  89’	(Izveštaj)	Hose Sasija  54’

---

7. jun 1962. 15:00
	Jugoslavija	5–0	Kolumbija	Arika Stadion Karlos Ditborn Sudija: Robles (Čile) Gledalaca: 7.167
	Galić  20’  61’ Jerković  25’  87’ Melić  82’	(Izveštaj)

---

Baš kao i na šampionatima 1958. i 1954. godine, reprezentaciju Jugoslavije u četvrtfinalu čekala je selekcija Zapadne Nemačke. Ovo prvenstvo obeležila je tvrda i gruba igra, kao i pojava stila koji će krasiti Italijansku reprezentaciju narednih godina - Katanaćo (u prevodu: katanac). Bez puno prilika i šansi, najbolju priliku u 85. minutu meča iskoristi je Petar Radaković,. To je ujedno bila prva pobeda na Zapadnom Nemačkom od strane Plavih. U polufinalu, Jugoslaviju je čekala selekcija Čehoslovačke. Do 80. minuta, rezultat je bio nerešen, 1:1, a onda je Čehoslovačka golovima Adolfa Šerera u 81. i 84. minutu došla do plasmana u finale. Ponovo je, posle 32. godine, Jugoslavija bila u prilici da osvoji treće mesto. Međutim, u meču protiv domaćeg Čilea, Jugoslavija je prikazala najslabiju partiju na celom turniru. Čile je stvorio daleko veći broj šansi u prvom poluvremenu, a kada je delovalo da će utakmici otići u produžetke, Elario Rohas ne preterano snažnim i preciznim udarcem sa distance, postiže gol u 90. minutu, za trijumf Čilea kome je pripala bronzana medalja. Titulu šampiona odbranila je reprezentacija Brazila koja je u finalu savladala Čehoslovačku.

Evropsko prvenstvo 1968. godine i poraz u finalu od Italije

Dragan Džajić, najbolji igrač i strelac Evropskog prvenstva 1968. godine u Italiji.

Po prvi put, fudbalska reprezentacija Jugoslavije preskočila je dva velika takmičenja: Evropsko prvenstvo 1964. i Svetsko prvenstvo 1966. godine, dok je na Olimpijskom fudbalskom turniru 1964.godine, kao aktuelni šampion, zaustavljena u četvrtfinalu (poraz od Zapadne Nemačke, 1:0). To je rezultiralo smenom selektora, pa je na to mesto, pred početak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, postavljena dojučerašnja legenda reprezentacije, Rajko Mitić.

Do završne faze Kupa Nacija, tj Evropskog prvenstva 1968, Jugoslavija je došla kroz kvalifikacije gde je dva puta pobeđena Albanija (4:0 u Beogradu i 2:0 u Tirani), te trijumfom nad Zapadnom Nemačkom u Beogradu sa 1:0, pa poraz u Hamburgu od 3:1 nije doveo plasman u pitanje.

U prvom polufinalu, Jugoslavija je savladala aktuelnog prvaka Sveta, reprezentaciju Engleske, golom nove zvezde, Dragana Džajića u 86. minutu, koji je debitovao za reprezentaciju 17. juna 1964. u Beogradu, u meču protiv Rumunije (1:2). Finalni susret odigran je 8. juna. Jugoslavija je povela u 39. minutu golom Dragana Džajića, ali je Anđelo Domengini izjednačio u 80. minutu. Posle dva produžetka rezultat je ostao nepromenjen. UEFA je odlučila da šampiona Evrope ne odluči bacanje novčića, (Italijani su na taj način eliminisali Sovjetski Savez u polufinalu) već da se novi meč odigra 10. juna. U ponovljenom susretu Italija je slavila rezultatom 2:0 i postala šampion Evrope. Od ovog prvenstva, turnir menja naziv u Evropsko prvenstvo umesto Kupa Nacija.

Rezultati reprezentacije

Glavni članak: Fudbalska reprezentacija Srbije § Rezultati reprezentacije

Fudbaleri sa najviše odigranih utakmica

Fudbaleri koji su 50 i više puta igrali za reprezentaciju (oni koji su reprezentativnu karijeru završili posle 2002. godine nastupali su i za reprezentacije SR Jugoslavije) i Srbije i Crne Gore.

• Podaci od 1920. do 2006.

Utakmice	Fudbaler	Period
98	Savo Milošević	1994—2006
85	Dragan Džajić	1964—1979
84	Dragan Stojković	1983—2001
73	Predrag Mijatović	1989—2003
70	Zlatko Vujović	1979—1990
65	Branko Zebec	1951—1961
64	Slaviša Jokanović	1991—2002
63	Stjepan Bobek	1946—1956
63	Siniša Mihajlović	1991—2003
61	Branko Stanković	1946—1956
61	Faruk Hadžibegić	1982—1992
60	Ivan Horvat	1946—1956
59	Rajko Mitić	1946—1957
59	Bernard Vukas	1948—1957
59	Vladimir Beara	1950—1959
59	Zoran Mirković	1995—2003
59	Darko Kovačević	1994—2004
57	Blagoje Marjanović	1926—1938
57	Vujadin Boškov	1951—1958
56	Dejan Savićević	1986—1999
56	Dejan Stanković	1998—2006
55	Zlatko Čajkovski	1946—1955
55	Fahrudin Jusufi	1959—1967
55	Jovan Aćimović	1968—1976
54	Ivica Šurjak	1973—1982
54	Safet Sušić	1977—1990
53	Mehmed Baždarević	1983—1991

Najbolji strelci u dresu reprezentacije Jugoslavije

• Podaci od 1920. do 2006.

Fudbaler	Golovi	Utakmice
Stjepan Bobek	38	63
Milan Galić	37	51
Blagoje Marjanović	36	57
Savo Milošević	35	98
Rajko Mitić	32	59
Dušan Bajević	29	37
Todor Veselinović	28	37
Bora Kostić	26	33
Predrag Mijatović	26	73
Zlatko Vujović	24	70
Dragan Džajić	23	85
Bernard Vukas	22	59
Safet Sušić	21	54
Slaven Zambata	21	31
Dejan Savićević	19	56

Selektori

Glavni članak: Spisak selektora fudbalske reprezentacije Jugoslavije

Godina	Ime
1920—1924	Veljko Ugrinić
1924—1924	Todor Sekulić
1924—1925	Dušan Zinaja
1926—1930	Ante Pandaković
1930—1932	Boško Simonović
1933—1933	Branislav Veljković
1933—1934	Boško Simonović
1934—1935	Ivo Šuste, Mata Miodragović, Petar Pleše
1935—1935	Boško Simonović
1936—1936	Nikola Simić
1937—1938	Svetozar Popović
1939—1939	Svetozar Popović
1939—1939	Boško Simonović
1939—1940	Boško Simonović
1940—1941	Svetozar Popović
1946—1948	Milorad Arsenijević, Aleksandar Tirnanić
1949—1952	Milorad Arsenijević
1952—1954	Milorad Arsenijević, Aleksandar Tirnanić, Leo Lemešić
1954—1955	Branko Pešić, Aleksandar Tirnanić, Leo Lemešić, Franjo Velfl, Milovan Ćirić
1955—1958	Aleksandar Tirnanić
1959—1961	Dragomir Nikolić, Aleksandar Tirnanić, Ljubomir Lovrić
1961—1963	Ljubomir Lovrić, Prvoslav Mihajlović, Hugo Ruševljanin
1963—1964	Ljubomir Lovrić, Hugo Ruševljanin
1964—1964	Ljubomir Lovrić
1965—1965	Aleksandar Tirnanić, Milan Antolković, Miljan Miljanić, Abdulah Gegić
1966—1966	Aleksandar Tirnanić, Miljan Miljanić, Rajko Mitić, Vujadin Boškov, Branko Stanković
1966—1966	Aleksandar Tirnanić, Miljan Miljanić
1966—1966	Aleksandar Tirnanić, Milan Antolković, Miljan Miljanić
1967—1970	Rajko Mitić
1971—1973	Vujadin Boškov
1973—1974	Miljan Miljanić, Milan Ribar, Sulejman Rebac, Tomislav Ivić, Milovan Ćirić
1974—1976	Ante Mladinić
1976—1977	Ivan Toplak
1977—1977	Marko Valok, Stevan Vilotić, Gojko Zec
1978—1978	Dražen Jerković
1978—1978	Ante Mladinić
1978—1978	Slavko Luštica
1978—1978	Stevan Vilotić
1979—1982	Miljan Miljanić
1982—1984	Todor Veselinović
1984—1985	Miloš Milutinović
1986—1986	Ivan Toplak, Ivica Osim
1986—1992	Ivica Osim

Oprema

1930.

1950-1968.

1974.

1976.

1982.

1984.

1990.

1992.

1998.

2000.

Galerija

• 
  Reprezentativci Jugoslavije na Svetskom prvenstvu 1930.
• 
  Reprezentativci na Letnjim olimpijskim igrama 1960.
• 
  Finale Evropskog prvenstva 1968. između Jugoslavije i Italije
• 
  Reprezentacija Jugoslavije na Svetskom prvenstvu 1982.
• 
  Reprezentativci Jugoslavije 1989. godine pred nastup Svetskom prvenstvu 1990.

Vidi još

• Rezultati fudbalske reprezentacije Jugoslavije
• Fudbalska reprezentacija Jugoslavije do 21 godine
• Fudbalska reprezentacija Jugoslavije do 20 godina
• Fudbalska reprezentacija Jugoslavije do 19 godina
• Fudbalska reprezentacija Jugoslavije do 17 godina
• Spisak reprezentativaca fudbalske reprezentacije Jugoslavije
• Spisak utakmica fudbalske reprezentacije Jugoslavije
• Spisak fudbalera Jugoslavije po broju odigranih utakmica
• Ženska fudbalska reprezentacija Jugoslavije
• Fudbalska reprezentacija Srbije i Crne Gore
• Fudbalska reprezentacija Srbije
• Fudbalska reprezentacija Hrvatske
• Fudbalska reprezentacija Slovenije
• Fudbalska reprezentacija Severne Makedonije
• Fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine
• Fudbalska reprezentacija Crne Gore

Spoljašnje veze

• Zvanični sajt fudbalske reprezentacije Jugoslavije