Fudbalska reprezentacija Srbije

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Srbija
NadimakOrlovi
SavezFSS
KonfederacijaUEFA (Evropa)
SelektorDragan Stojković
KapitenDušan Tadić
Najviše nastupaDušan Tadić (106)
Najbolji strelacAleksandar Mitrović (57)
Fifin kodSRB
Osnovna oprema
Rezervna oprema
Plasman na Fifinoj rang-listi
Trenutni 28 Pad 3 (21. 9. 2023)[1]
Najvišikao SR Jugoslavija
6. (decembar 1998)
kao Srbija
13.[2] (mart 2010)
Najnižikao SR Jugoslavija
101. (decembar 1994)
kao Srbija
66.[2] (avgust 2015)
Plasman na Elovoj rang-listi
Trenutni 20 Pad 2 (18. 12. 2022)[3]
Najviši4. (jun 1998)
Najniži47. (oktobar 2012)
Prva međunarodna utakmica
 Čehoslovačka 7 : 0 Kraljevina SHS 
(Antverpen, Belgija; 28. avgust 1920)
kao Srbija
 Češka 1 : 3 Srbija 
(Uhersko Hradište, Češka; 18. avgust 2006)
Najveća pobeda
 SFR Jugoslavija 10 : 0 Venecuela 
(Kuritiba, Brazil; 14. jun 1972)
kao Srbija
 Azerbejdžan 1 : 6 Srbija 
(Baku, Azerbejdžan; 17. oktobar 2007)
 Srbija 6 : 1 Bugarska 
(Beograd, Srbija; 19. novembar 2008)
 Srbija 5 : 0 Rumunija 
(Beograd, Srbija; 10. oktobar 2009)
 Srbija 6 : 1  Vels
(Novi Sad, Srbija; 11. septembar 2012)
 Srbija 5 : 0 Rusija 
(Beograd, Srbija; 18. novembar 2020)
Najveći poraz
 Čehoslovačka 7 : 0 Kraljevina SHS 
(Antverpen, Belgija; 28. avgust 1920)
 Urugvaj 7 : 0 Kraljevina SHS 
(Pariz, Francuska; 26. maj 1924)
 Čehoslovačka 7 : 0 Kraljevina SHS 
(Prag, Čehoslovačka; 28. oktobar 1925)
kao Srbija
 Ukrajina 5 : 0 Srbija 
(Lavov, Ukrajina; 7. jun 2019)
Svetsko prvenstvo
Nastupi13 (prvi put 1930)
Najbolji rezultat4. mesto (2): 1930. i 1962.
Evropsko prvenstvo
Nastupi5 (prvi put 1960)
Najbolji rezultat 2. mesto (2): 1960. i 1968.
Osvojene medalje
Fudbal
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto Rim 1960. Tim
Srebrna medalja — drugo mesto London 1948. Tim
Srebrna medalja — drugo mesto Helsinki 1952. Tim
Srebrna medalja — drugo mesto Melburn 1956. Tim
Bronzana medalja — treće mesto Los Anđeles 1984. Tim
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto Francuska 1960.
Srebrna medalja — drugo mesto Italija 1968.
Mediteranske igre
Zlatna medalja — prvo mesto Izmir 1971. Tim
Zlatna medalja — prvo mesto Split 1979. Tim

Fudbalska reprezentacija Srbije predstavlja Srbiju u međunarodnim fudbalskim takmičenjima i pod kontrolom je Fudbalskog saveza Srbije.

Najveće uspehe reprezentacija Srbije je napravila osvajanjem četvrtog mesta na Svetskom prvenstvu 1930. i 1962. godine. Takođe, dva puta su igrana i finala Evropskog prvenstva (1960. i 1968. godine). Na Olimpijskom fudbalskom turniru u Rimu 1960. godine osvojena je zlatna medalja.

Utakmice kao domaćin reprezentacija Srbije najčešće igra na stadionu Rajko Mitić i na stadionu Partizana, koji se nalaze u Beogradu.

Reprezentacija Srbije, od 2006. godine, ima nadimak Orlovi, a pre toga je zbog svojih prepoznatljivih dresova reprezentacija imala nadimak Plavi.

Fifa i Uefa tretiraju reprezentaciju Srbije kao naslednicu medalja i uspeha Jugoslavije.[4] Najviše nastupa za reprezentaciju Srbije ima Dušan Tadić dok je najbolji strelac Aleksandar Mitrović.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Pre 2006. godine, kada je Srbija postala samostalna zemlja, njeni fudbaleri igrali su za države pod sledećim imenima:

Period pre Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Fudbalska reprezentacija Jugoslavije
Blagoje Moša Marjanović prvi je profesionalni srpski fudbaler.

Reprezentacija Kraljevine Jugoslavije je svoju prvu službenu utakmicu odigrala 1920. godine protiv Čehoslovačke na 7. olimpijskim igrama u Antverpenu i izgubila rezultatom 7:0, što je, do danas, ostao najubedljiviji poraz. Tek sastavljen tim je ovim porazom okončao učešće na ovom Olimpijskom fudbalskom turniru, pošto se isti igrao po kup sistemu. Prvi gol za reprezentaciju Jugoslavije postigao je prvi kapiten reprezentacije Artur Dubravčić na utakmici protiv Egipta u Antverpenu 1920. Sastav tadašnje reprezentacije činili su: Vrđuka, Župančić, Šifer, Tavčar, Cindrić, Rupec, Vragović, Dubravčić, Perška, Granec, Ružić, Porobić, Šolc, Simić, Kojić, dok je selektor bio Veljko Ugrinić. Na narednim Olimpijskim igrama 1924. godine u Parizu, žreb ponovo nije bio naklonjen jugoslovenskim fudbalerima. Ponovo su u prvom kolu dobili jednog od glavnih favorita za zlatnu medalju, reprezentaciju Urugvaja.

Fudbal je u Južnoj Americi u tom periodu bio na mnogo većem nivou negoli u Evropi koja se još uvek oporavljala od Velikog rata. Prema očekivanju, Jugoslavija je poražena, takođe, rezultatom 7:0. Na narednim Olimpijskim igrama, podmlađena reprezentacija odlazi sa namerom da zabeleži prvu pobedu i da se ne vrati kući posle prvog kola. Ipak, to se nije dogodilo. Jugoslavija je 29. maja 1928. godine poražena od Portugalije sa 2:1 i to pogotkom Augusta Silve u poslednjem minutu. Prvi pogodak na nekom međunarodnom takmičenju za reprezentaciju Jugoslavije, upravo na ovom meču, postigao je Mirko Bonačić.[5] Ovaj turnir bio je uvertira za prvo Svetsko fudbalsko prvenstvo koje je održano u Urugvaju 1930. godine.

Prvo Svetsko prvenstvo 1930. godine u Montevideu[uredi | uredi izvor]

Fudbaleri Jugoslavije sa peharom namenjenim trećeplasiranoj reprezentaciji na Svetskom šampionatu 1930. godine.

Zbog predugačkog puta, koji je trebalo da traje više od 15 dana, nastup reprezentacije na prvenstvu bio je doveden u pitanje, kao i činjenica da bi se, zbog istog, trebalo prekinuti domaće prvenstvo koje je ulazilo u samu završnicu. Ipak na prvo Svetsko prvenstvo reprezentacija Jugoslavije otišla je u oslabljenom sastavu, bez hrvatskih fudbalera. Nekoliko meseci pre početka prvenstva, FIFA je izmestila sedište Fudbalskog saveza Jugoslavije iz Zagreba u Beograd što je bio razlog da se hrvatski igrači ne odazovu pozivu selektora Boška Simonovića, bivšeg golmana BSK-a i prvog sudije iz Jugoslavije koji je sudio neku međunarodnu fudbalsku utakmicu.[6] Pored proverenih domaćih fudbalera, kao što su kapiten Milutin Ivković i Blagoje Marjanović, selektor Simonović se odlučio da u sastav uvrsti i maloletnog igrača BSK-a, Aleksandra Tirnanića „Tirketa” koji je golovima na prijateljskim mečevima sa Bugarskom u Beogradu, 13. aprila 1930. godine i 15. juna iste godine zaslužio poziv u reprezentaciju.

Na ovom prvenstvu našlo se trinaest reprezentacija, raspoređenih u četiri grupe — jedna je bila sačinjena od četiri, a ostale od po tri reprezentacije. Voljom žreba, selekcija Jugoslavije našla se u grupi 2 sa južnoameričkim reprezentacijama: Brazilom i Bolivijom.

Brazilci su, zbog unutrašnjeg razdora, igrali gotovo isključivo samo sa igračima iz Rio de Žaneira.[7] Jugosloveni su iznenadili u prvoj utakmici grupe i golovima Aleksandra Tirnanića i Ivice Beka već na poluvremenu vodili rezultatom 2:0. Jugosloveni su postigli i treći gol, koji im je sudija poništio zbog ofsajda u prvom poluvremenu.[8] U nastavku, Brazil postiže gol za 2:1, do kraja se igra, najviše, pred golom Milovana Jakšića, ali se rezultat nije više menjao. Kasnije su obe ekipe glatko pobedile Boliviju, a Jugoslavija je prošla u polufinale na račun Brazilaca koji nisu opravdali status nosioca. Svojim pogotkom protiv Brazila, Aleksandar Tirnanić, postao je prvi maloletni strelac nekog pogotka na Svetskim prvenstvima. Jugoslavija je bila prva evropska reprezentacija koja je zaigrala polufinale Svetskog prvenstva. U polufinalu Jugoslavija je poražena od domaćina Urugvaja sa 6:1. Susret je obeležilo kontroverzno i neprofesionalno suđenje brazilskog arbitra Pero Žilberta.[9][10] Utakmica za treće mesto prvi i jedini put na prvenstvu se nije igrala, a kako je Urugvaj postao šampion, Jugoslavija je osvojila bronzanu medalju.[11] Par godina kasnije, FIFA je odlučila da zbog bolje gol razlike, selekciju Sjedinjenih Američkih Država vodi kao trećeplasiranu na ovom šampionatu.

Period od 1948. do 1992.[uredi | uredi izvor]

Dragan Džajić, najbolji igrač i strelac Evropskog prvenstva 1968. godine u Italiji.

Na Olimpijskom fudbalskom turniru u Londonu, 1948. godine, Jugoslavija je osvojila srebrnu medalju.[12] Na Svetskom prvenstvu 1950. godine čiji je domaćin bio Brazil, Jugoslavija je na kraju, zauzela peto mesto u generalnom plasmanu.[13]

Na narednom velikom reprezentativnom takmičenju, Olimpijskom fudbalskom turniru u Helsinkiju 1952. godine, reprezentacija je u finalnom susretu odigranom 2. avgusta 1952. godine, igrala sa Mađarskom i izgubila 2:0. U Švajcarskoj na Svetskom prvenstvu 1954. godine u četvrtfinalu „plave” je čekao jedan od favorita za titulu prvaka sveta, selekcija Zapadne Nemačke. Nemci su brzo poveli, već u devetom minutu autogolom Ivana Horvata, a konačan rezultat postavio je u 85. minutu Helmut Ran.

Na Svetskom prvenstvu u Švedskoj 1958, ponovo je Jugoslaviju na putu do polufinala čekala reprezentacija Zapadne Nemačke. U još jednom neizvesnom i tvrdom meču, Nemačka je slavila golom Helmuta Rana u 12. minutu. U finalu Evropskog prvenstva 1960, Plavi su ponovo poraženi od Sovjetskog Saveza sa 2:1, pošto je Viktor Ponedeljnik postigao gol u drugom produžetku, tačnije 113. minutu. Mesec dana po okončanju prvog Evropskog prvenstva u fudbalu, Jugoslaviju je očekivao Olimpijski fudbalski turnir čiji je domaćin bila Italija. Dana 10. septembra u Rimu, Jugoslavija je protiv Danske već u prvom minutu došla do vođstva od 1:0 preko Milana Galića, a u 11. Željko Matuš povećava na 2:0. Uz Galića najbolji igrač turnira, Bora Kostić, u 69. minutu pogađa za 3:1, a Danska uspeva da ublaži poraz golom u zadnjim trenucima meča.[14] Jugoslavija je zauzela četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962. godine, tako je ponovljen najbolji rezultat iz 1930. godine. Na Evropskom prvenstvu 1968. u prvom polufinalu, Jugoslavija je savladala reprezentaciju Engleske, golom Dragana Džajića u 86. minutu.[15] Finalni susret odigran je 8. juna. Jugoslavija je povela u 39. minutu golom Dragana Džajića, ali je Anđelo Domengini izjednačio u 80. minutu. Posle dva produžetka rezultat je ostao nepromenjen. UEFA je odlučila da šampiona Evrope ne odluči bacanje novčića, (Italijani su na taj način eliminisali Sovjetski Savez u polufinalu) već da se novi meč odigra 10. juna. U ponovljenom susretu Italija je slavila rezultatom 2:0 i postala šampion Evrope.

Kao jedna od najuticajnijih zemalja tada, Jugoslavija je organizovala Evropsko prvenstvo 1976. godine u Beogradu i Zagrebu. Na završnom turniru našle su se još: Čehoslovačka, Zapadna Nemačka i Holandija. U prvom polufinalu, Jugoslavija je poražena od Zapadne Nemačke posle produžetka sa 4:2 iako je na poluvremenu imala vođstvo od 2:0. U borbi za bronzu, takođe, nakon produžetka su poraženi od Holandije sa 3:2. Titulu prvaka Evrope osvojila je Čehoslovačka čuvenim golom Panenke sa jedanaesterca.

Borislav Cvetković, najbolji igrač i strelac Olimpijskog fudbalskog turnira 1984. godine.

Posle neuspeha na Evropskom prvenstvu 1976. godine reprezentacija je propustila dva velika takmičenja: Svetsko prvenstvo 1978. u Argentini i Evropsko prvenstvo 1980. u Italiji. Ni na narednim šampionatima reprezentacija se nije proslavila. Na Mundijalu 1982. u Španiji završili su takmičenje u grupnoj fazi iza domaćina i Severne Irske. Potpuni fijasko doživljen je na narednom Evropskom prvenstvu 1984. godine u Francuskoj kada su pretrpljena sva tri poraza uz gol razliku od dva data i čak deset primljenih golova (sam Mišel Platini je protiv Jugoslavije postigao het - trik). Međutim, potpuno neočekivano došla je medalja sa Olimpijskog fudbalskog turnira iste godine u Los Anđelesu. U poprilično lakoj grupi B, Jugoslavija je savladala Kamerun sa 2:1, Kanadu sa 1:0 i Irak sa 4:2. Predvođeni odličnim Borislavom Cvetkovićem, tada igračem Dinama iz Zagreba, Jugoslavija je deklasirala Zapadnu Nemačku u četvrtfinalu sa 5:2. U polufinalu je poražena od Francuske sa 4:2, da bi u meču za treće mesto pobedom protiv Italije od 2:1, selekcija obezbedila bronzanu medalju. Pored najboljeg strelca turnira, Borislava Cvetkovića, pažnju na sebe skrenuo je i tada mladi Dragan Stojković.

Uspeh na Olimpijskom fudbalskom turniru bio je kratkog daha, pošto se reprezentacija nije kvalifikovala ni za naredno Svetsko prvenstvo 1986. niti za Evropsko prvenstvo 1988. godine. Od 1986. godine reprezentaciju samostalno preuzima Ivica Osim i znatno je podmlađuje. Reprezentacija je igrala dobro u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1988. godine, ali je dva puta poražena od Engleske i nije uspela da izbori plasman na završni turnir.

Okosnicu reprezentacije u kvalifikacijama za Mundijal 1990. godine činili su igrači koji su u Čileu 1987. godine postali prvaci sveta za igrače do 20. godina. Na izuzetno dominantan način u kvalifikacionoj grupi sa reprezentacijama: Škotske, Francuske, Norveške i Kipra zauzeta je prva pozicija uz šest pobeda i dva nerešena rezultata bez poraza.

Prvenstvo je počelo ubedljivim porazom u grupi od Zapadne Nemačke sa 4:1. Krucijalnu pobedu Jugoslavija je ostvarila u drugom kolu minimalnim trijumfom nad Kolumbijom, dok je plasman u osminu finala overen rutinskom pobedom od 4:1 nad Ujedinjenim Arapskim Emiratima u trećem kolu grupe D. Zahvaljujući sjajnoj partiji Dragana Stojkovića - Piksija, dvostrukog strelca, u osmini finala Jugoslavija je eliminisala Španiju sa 2:1 pa je prvi put još od 1962. obezbeđeno četvrtfinale. U ovoj fazi takmičenja, ispali su nakon izvođenja jedanaesteraca (nakon 120 minuta golova nije bilo) a zaustavila ih je Argentina. Jugoslavija je na ovom prvenstvu zauzela peto mesto.

Jugoslavija je uspešno završila i kvalifikacije za EURO 1992. godine, zabeleživši sedam pobeda i samo jedan poraz (od Danske u Beogradu 1:2) zauzela je prvo mesto i plasirala se direktno na šampionat starog kontinenta. U okviru ovih kvalifikacija, 31. oktobra 1991. godine, reprezentacija je odigrala jubilarnu 500. utakmicu u kojoj je pobedila Austriju sa 4:1.[16] Sastavljena od igrača koji su bili nosioci igre u domaćim klubovima, Jugoslavija je važila za jednog od favorita na ovom prvenstvu. Međutim, neposredno pred početak prvenstva, zbog ratnog stanja u zemlji i embarga na Saveznu Republiku Jugoslaviju ostatak reprezentacije, bez igrača iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, 31. maja 1992. godine suspendovan je sa prvenstva.[17][18] Na prvenstvo je otišla Danska koja je kasnije postala i šampion Evrope.

Dana 23. maja 1992. godine, reprezentacija je ostala i bez selektora. Posle punih šest godina ostavku je podneo Ivica Osim, zbog rata u Bosni i Hercegovini.[19]

SR Jugoslavija / Srbija i Crna Gora[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Fudbalska reprezentacija Srbije i Crne Gore
Predrag Mijatović, najbolji igrač i strelac kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Mijatović je u baraž dvomeču sa Mađarskom postigao čak sedam golova.
Slobodan Santrač, selektor fudbalske reprezentacije od 1994. do 1998. godine.

Pored suspenzije sa Evropskog prvenstva u Švedskoj, reprezentacija novoformirane SR Jugoslavije nije mogla da učestvuje u kvalifikacijama za Svetski šampionat u SAD 1994. godine, a zbog kasnog ukidanja sankcija, krajem 1994. godine, propušten je i početak kvalifikacionog ciklusa za Evropsko prvenstvo 1996. godine. Svoju prvu zvaničnu utakmicu posle ukidanja sankcija, sa novim selektorom, Slobodanom Santračem, Jugoslavija je odigrala 23. decembra 1994. godine u Porto Alegreu protiv aktuelnih prvaka sveta, reprezentacije Brazila. Susret je završen pobedom Brazila od 2:0.[20] Tokom 1995. godine, reprezentacija je igrala isključivo prijateljske utakmice i spremala se za novi kvalifikacioni ciklus.

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1998. godine[uredi | uredi izvor]

Početkom 1996. godine, reprezentacija je doživela najniži plasman na FIFA rang listi, 101. mesto, te kao nepovlašćena u grupi 6 kvalifikacija za Mundijal u Francuskoj žrebana zajedno sa selekcijama: Španije, Evropskog viceprvaka Češke, Slovačke, Malte i Farskih Ostrva. Ostvareno je sedam pobeda uz jedan poraz od Španije od 2:0. Nakon nerešenog rezultata sa Španijom u Beogradu 1:1, Jugoslavija je obezbedila drugu poziciju koja je vodila u baraž Evropske zone kvalifikacija.[21] Od direktnog konkurenta za drugu poziciju, reprezentacije Češke, Jugoslavija je oba puta bila bolja. U Beogradu, 1:0 i u Pragu sa 2:1.

U prvom meču baraža protiv Mađarske ostvarena je najubedljivija pobeda u istoriji plej of baraž mečeva od 7:1. Revanš u Beogradu bio je praktično formalnost za izabranike Slobodana Santrača. Golovima Save Miloševića i četiri puta Predraga Mijatovića za pobedu od 5:0 i plasman na deveto Svetsko prvenstvo.[22] Meč pred odlazak na prvenstvo, Jugoslavija je odigrala protiv Nigerije, 29. maja 1998. godine i slavila sa 3:0 što je bila generalna proba.[23]

Svetsko prvenstvo u Francuskoj 1998. godine[uredi | uredi izvor]

Žreb za Svetsko prvenstvo 1998. godine odredio je da reprezentacija igra u grupi F sa Nemačkom, a pored njih još su se našle selekcije SAD i Irana. U prvom kolu, pobeđen je Iran sa 1:0, a jedini pogodak u 73. minutu iz slobodnog udarca postigao je Siniša Mihajlović. U meču protiv Nemačke, „plavi” su vodili golom Dejana Stankovića (gol je kasnije pripisan Predragu Mijatoviću), a na 2:0 rezultat je u 52. minutu povećao Dragan Stojković. Nemci su u samo šest minuta došli do izjednačenja. Prvo, autogolom Siniše Mihajlovića u 72. minutu, a onda i golom Olivera Birhofa u 78. za konačnih 2:2.[24] U zadnjem kolu, minimalnim rezultatom pobeđena je selekcija SAD, pa je Jugoslavija obezbedila osminu finala Svetskog prvenstva.

Kao drugoplasirana iz grupe F, Jugoslaviju je u osmini finala čekala prvoplasirana selekcija iz grupe E, a to je bila Holandija. Holanđani su bili daleko bolji rival u prvom poluvremenu i svoju inicijativu su krunisali golom u 38. minutu preko Denisa Bergkampa. Međutim, u nastavku, Jugoslavija je zaigrala znatno ofanzivnije. U 48. minutu Slobodan Komljenović postiže izjednačujući gol za 1:1. A nedugo nakon tog gola, posle duela u šesnaestercu, Jap Stam nepropisno zaustavlja Vladimira Jugovića, a sudija Hose Garsija Aranda pokazuje na penal. Najstrožu kaznu u vodeći gol nije pretvorio Predrag Mijatović, već je pogodio prečku pa je rezultat ostao nerešen sve do pred kraj utakmice.[25] U sudijskoj nadoknadi Edgar Davids je postigao gol i tako eliminisao Jugoslaviju sa Svetskog prvenstva. Odmah po povratku, Slobodan Santrač je podneo ostavku na mesto selektora.

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000. godine[uredi | uredi izvor]

Nakon Svetskog šampionata u Francuskoj, Jugoslavija je došla do šeste pozicije FIFA rang liste, a drugog šešira u žrebu za Evropsko prvenstvu 2000. godine. U ovim kvalifikacijama dolazi to prvog susreta sa bivšim republikama: Makedonijom i Hrvatskom. Pored njih u grupi su bili još sa Republikom Irskom i Maltom. Reprezentacija je startovala 18. novembra 1998. godine pobedom nad Republikom Irskom u Beogradu sa 1:0.[26] Posle lagane pobede od 3:0 protiv Malte kompletan nastavak kvalifikacija ostao je pod znakom pitanja, jer su zbog NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije i ratnog stanja reprezentaciji pretile nove sankcije.[27] Zato je meč trećeg kola kvalifikacija, takođe protiv Malte, 8. juna odigran u Grčkoj na stadionu PAOK-a, a Malta je savladana sa 4:1.[28] Meč između Hrvatske i Jugoslavije odigrao se 18. avgusta na beogradskoj Marakani, završen je bez golova, a najveću pažnju privukao je nestanak struje za vreme meča.[29] U narednom meču usledio je poraz od Republike Irske od 2:1 koji je poprilično odmakao reprezentaciju od EURA 2000. Pet dana kasnije usledio je susret sa još jednom bivšom jugoslovenskom republikom, Makedonijom. Golovima Stojkovića i Savićevića (konačan rezultat 3:1), Jugoslavija se vratila u pobednički ritam. Tri dana kasnije, odigran je još jedan meč sa Makedonijom u Skoplju. U ovom pretposlednjem meču kvalifikacija su slavili sa rezultatom 4:2, a prvi gol Sava Miloševića postignut je u 12. sekundi što je najbrže dati pogodak u istoriji reprezentacije.[30] Kolo pre kraja, Jugoslavija je na prvoj poziciji grupe imala bod više od Republike Irske, a dva više od Hrvatske sa kojom se sastajala u zadnjem kolu.

Dana 9. oktobra 1999. godine na Maksimiru u Zagrebu Hrvatska je povela golom Alena Bokšića u 20. minutu. Izjednačio je Predrag Mijatović u 25. minutu, a šest minuta kasnije na sličan način, Jugoslavija je povela golom Dejana Stankovića za 2:1.[31] Od 41. minuta ostali su sa desetoricom na terenu, pošto je zbog fizičkog kontakta, posle verbalne rasprave sa Robertom Jarnim, iz igre isključen Zoran Mirković. Na startu drugog poluvremena Hrvatska postiže rani gol za 2:2, ali do kraja susreta rezultat se više nije menjao. Zahvaljujući nerešenom rezultatu između Makedonije i Republike Irske, Jugoslavija je zadržala prvu poziciju i direktno se plasirala na Evropsko prvenstvo.

Evropsko prvenstvo 2000. godine[uredi | uredi izvor]

Savo Milošević uz Patrika Klajverta, bio je najbolji strelac na Evropskom prvenstvu 2000. godine sa pet datih golova.

Po prvi put se od 2000. godine Evropsko prvenstvo održavalo u dve zemlje: Belgiji i Holandiji. Reprezentacija Jugoslavije se posle šesnaest godina vratila na Evropsko prvenstvo i bila je smeštena u Belgiji u grupi C, zajedno sa reprezentacijama: Slovenije, Norveške i Španije.

Selektor Vujadin Boškov odlučio se da na ovo prvenstvo povede iskusan sastav sa samo jednim debitantom, tinejdžerom iz Partizana, Matejom Kežmanom. Sa reprezentacijom Slovenije odigran je zanimljiv meč, koji je na kraju završen rezultatom 3:3.[32] U mnogo zatvorenijem meču drugog kola savladana je Norveška pogotkom Miloševića. Na ovom susretu u 87. minutu debitovao je Mateja Kežman koji je nakon nepunog minuta dobio crveni karton.[33][34] Ovo je najbrže isključenje u istoriji Evropskih prvenstava. Meč zadnjeg, trećeg kola, ujedno je bio i najbolji na celom šampionatu u izboru UEFA. Jugoslavija je odličnom igrom došla u vođstvo u 30. minutu, ponovo akcijom Drulović - Milošević. Osam minuta kasnije Španija preko Alfonsa dolazi do izjednačenja. Dejan Govedarica u 50. minutu donosi novo vođstvo koje, već u narednom napadu, anulira Pedro Munitis za 2:2. Slobodan Komljenović je dao gol u 75. minutu za 3:2. Međutim, u sudijskoj nadoknadi od pet minuta Španci prvo preko Mendijete iz penala dolaze do izjednačenja, a u 95. minutu Alfonso postiže gol za konačnih 4:3.[35] Zahvaljujući nerešenom rezultatu između Slovenije i Norveške, reprezentacija je zauzela drugu poziciju i plasman u četvrtfinale.

U četvrtfinalu Holandija je pred domaćom publikom u Roterdamu ubedljivo pobedila sa 6:1, a u 92. minutu Savo Milošević postigao je utešni pogodak.[36] Bio je to najteži poraz reprezentacije Jugoslavije još od Svetskog prvenstva 1930. godine u Urugvaju kada je identičnim rezultatom poražena od Urugvaja u polufinalu.

Neuspešne kvalifikacije za Svetsko i Evropsko prvenstvo[uredi | uredi izvor]

Nakon učešća na zadnja dva velika takmičenja predstojale su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Japanu i Južnoj Koreji. U grupi sa selekcijama: Rusije, Slovenije, Švajcarske, Luksemburga i Farskih Ostrva, reprezentacija Jugoslavije zauzela je tek treće mesto što je bilo nedovoljno i za baraž. Imali su samo jedan poraz u ovim kvalifikacijama od Rusije u Beogradu od 1:0, ali i čak četiri nerešena rezultata. Krucijalni mečevi bili su sa Slovenijom. U Ljubljani Jugoslavija je vodila do 94. minuta, kada je Zlatko Zahović svojoj reprezentaciji obezbedio bod. Istim rezultatom, 1:1, završen je i meč u Beogradu čime je reprezentacija izgubila sve šanse da dođe makar do druge pozicije i baraža.

U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2004. u Portugaliji reprezentacija se susrela sa smenom generacija, ali i selektora što nije donelo željene rezultate. Kvalifikacije je počela u Napulju remijem sa Italijom 1:1.[37] U drugom kolu, golovima Darka Kovačevića i Peđe Mijatovića pobeđena je Finska u Beogradu. U novu 2003. godinu reprezentacija ulazi sa novim imenom države: Srbija i Crna Gora. Prvi meč pod novim imenom reprezentacija je odigrala 12. februara 2003. godine u Podgorici protiv Azerbejdžana. Prvi gol za reprezentaciju državne zajednice Srbije i Crne Gore, postigao je u 33. minutu iz jedanaesterca Predrag Mijatović. Golom Nikole Lazetića delovalo je da je pitanje pobednika rešeno, ali je Gurban Gurbanov uz dva pogotka šokirao sve na stadionu „Pod Goricom” i doneo svojoj zemlji tek drugi nerešen rezultat u istoriji.[38] U četvrtom kolu kvalifikacija Finska je nanela težak poraz „plavima” od 3:0 i svela šanse za plasman na Evropsko prvenstvo na minimum. U narednom susretu Srbije i Crne Gore i Azerbejdžana, 11. juna 2003. godine, Azerbejdžan je u Bakuu došao i do prve pobede u svojoj istoriji.[39] Ponovo je selekcija Srbije i Crne Gore vodila i to do 88. minuta sa 1:0, ali su onda Gurban Gurbanov i Ismailov preokrenuli rezultat. Nakon ovog poraza reprezentacija Srbije i Crne Gore izgubila je sve šanse da se domogne makar drugog mesta na tabeli kvalifikacione grupe. U preostala tri kola sa najjačim rivalima, reprezentacija nije doživela nijedan poraz. Oba puta je savladan Vels sa 1:0 u Beogradu i 3:2 u Kardifu.[40][41] Drugi meč sa Italijom završen je kao i prvi, nerešenim rezultatom 1:1.[42]

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006. godine[uredi | uredi izvor]

Kežman proslavlja gol protiv Bosne i Hercegovine

Posle dva neuspela ciklusa kvalifikacija, reprezentacija je počela kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006. godine čiji je domaćin bila Nemačka. Reprezentacija je bila smeštena u kvalifikacionu grupu sa: Španijom, Belgijom, Litvanijom, Bosnom i Hercegovinom i autsajderom San Marinom. Posle penzionisanja Mijatovića za novog kapitena imenovan je Savo Milošević.

Reprezentacija Srbije i Crne Gore startovala je pobedom nad San Marinom od 3:0, da bi 9. oktobra po prvi put igrala sa Bosnom i Hercegovinom. U tom meču golova nije bilo. U trećem kolu deklasiran je na San Marino sa 5:0, a pravi ispit za ovu reprezentaciju bio je završni meč u 2004. godini, duel sa Belgijom. Po izuzetno kišnom vremenu u Briselu, Srbija i Crna Gora prva je pripretila i preko Zvonimira Vukića došla u vođstvo već u 8. minutu igre.[43] U 60. minutu Mateja Kežman postiže drugi gol. Prvi meč u 2005. godini reprezentacija je imala 30. marta i to protiv Španije. Na prepunoj „Marakani”, Španija je stvorila više šansi, ali golova nije bilo. U narednom susretu protiv Belgije, po sličnom receptu, selekcija Srbije i Crne Gore se, pre svega, skoncentrisala da sačuva svoj gol, pa je i taj meč završen bez pobednika 0:0. U narednom meču je ostvarena rutinska pobeda na Litvanijom od 2:0, pa je postalo izvesno da se reprezentacija može plasirati na Svetsko prvenstvo. U meču sa Španijom, savladan je prvi golman reprezentacije Dragoslav Jevrić. U 19. minutu meča na „Visente Kalderonu” u Madridu Jevrića je savladao Raul Gonzalez. Ofanzivnija taktika Srbije i Crne Gore u drugom poluvremenu se isplatila, pa je iz prve prave prilike, Mateja Kežman doneo izjednačenje u 69. minutu za 1:1. Nakon ovog remija, reprezentacija je ostala u trci za direktan odlazak na Mundijal. U predzadnjem kolu u Viljnusu, bez većih problema je ponovo sa 2:0, pobeđena Litvanija. Odluka o direktnom odlasku na prvenstvo pala je 12. oktobra 2005. godine na „Marakani” protiv Bosne i Hercegovine. I ovaj susret bio je ispraćen velikim tenzijama, jer su navijači u Beogradu želeli da se revanširaju za „doček” u Sarajevu godinu dana pre.[44] Već u 8. minutu, nakon jednog centaršuta, Nikola Žigić spušta loptu za Kežmana koji pogađa za 1:0 što će, ispostavilo se, biti i jedini gol na ovom meču.[45] Kao prvoplasirana reprezentacija je izborila direktan odlazak na Svetsko prvenstvo u Nemačku.

U okviru ovih kvalifikacija Srbija i Crna Gora se na istorijski način plasirala na Svetsko prvenstvo: bez ijednog poraza i sa samo jednim primljenim golom.

Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine[uredi | uredi izvor]

Bonaventura Kalu postiže pobednički gol za Obalu Slonovače u 86. minutu meča protiv Srbije i Crne Gore.

Nekoliko nedelja pre početka prvenstva, 21. maja 2006.godina Crna Gora se na referendumu o nezavisnosti otcepila od Srbije. Ipak, odlukom svih u savezu, na prvenstvo se otišlo, po poslednji put, pod imenom Srbija i Crna Gora, iako je, kao i na Evropskom prvenstvu za vaterpoliste iste godine, Srbija mogla da nastupi kao nezavisna. U grupi C na prvenstvu, selekcija Srbije i Crne Gore bila je smeštena zajedno sa: Argentinom, Holandijom i debitantom reprezentacijom Obale Slonovače.

Prvi meč, protiv Holandije završen je pobedom „Lala”, pošto je u 18. minutu Arjen Roben postigao pogodak. Do kraja susreta, Srbija i Crna Gora je stvorila veći broj prilika, bila blizu izjednačenja, ali se rezultat nije menjao.[46] Meč drugog kola doneo je pravi debakl reprezentacije, Argentinci su poveli već u šestom minutu preko Maksija Rodrigeza,[47] a do kraja postigli čak šest golova i tako u senku bacili impresivnu odbranu koju je Srbija i Crna Gora imala u kvalifikacijama. Šesti gol za Argentinu bio je ujedno i prvi na Svetskim fudbalskim prvenstvima, tada mladog Lionela Mesija.[48] U zadnjem meču bez rezultatskog značaja protiv Obale Slonovače, Srbija i Crna Gora je odlično startovala. Nikola Žigić i Saša Ilić su do 20. minuta već doveli reprezentaciju u vođstvo. Međutim, uz dva pogotka Aruna Dindandea u 37. i 67. minutu debitant na šampionatu se, rezultatski vratio u susret. U 86. minutu dosuđen je još jedan jedanaesterac za Obalu Slonovače koji u pobednički gol pretvara Bonaventura Kalu. Na ovom šampionatu po poslednji put je intonirana himna „Hej, Sloveni”, a Savo Milošević postao je prvi reprezentativac koji je odigrao 100. utakmica za nacionalni tim.

Nakon razlaza Srbije i Crne Gore[uredi | uredi izvor]

Danko Lazović je postigao prvi gol za reprezentaciju samostalne Srbije na susretu protiv Češke.

Odmah po okončanju Svetskog prvenstva u Nemačkoj krenulo je formiranje tima za narednu rundu kvalifikacija (Srbija je nasledila kontinuitet takmičenja, uspehe i medalje bivših republika). Sa mesta selektora smenjen je Ilija Petković, a doveden španski stručnjak Havijer Klemente.[49] Po prvi put reprezentacija je zaigrala u crvenoj garnituri dresova, a nadimak „Plavi” brzo je zamenjen nadimkom „Orlovi”. Dosta je problema bilo oko sklapanja ekipe, jer se neki igrači još uvek nisu bili izjasnili za koju će reprezentaciju nastupati: Srbiju ili Crnu Goru koja je tek od 2008. godine počinjala kvalifikacije.

Srbija je prvu utakmicu pod ovim imenom odigrala 21. jula 2006. godine u češkom gradu Uhersko Hradište na oproštajnom meču Pavela Nedveda protiv reprezentacije Češke.[50] Ideja je bila da se ponovi situacija kao i 1920. godine kada je prvi, istorijski meč tadašnja Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca odigrala protiv Čehoslovačke, a i posle Drugog svetskog rata, takođe je prva zvanična utakmica bila protiv istog protivnika. Havijer Klemente je izveo sledeću postavu: golman, Vladimir Stojković, odbrana, Milan Stepanov, Milan Biševac, Marjan Marković, Aleksandar Luković, sredina terena, Ognjen Koroman, Saša Ilić, Dejan Stanković, Igor Duljaj i napad, Danko Lazović, Marko Pantelić.[51]

Češka je povela u 3. minutu golom Štajnera, da bi Danko Lazović u 41. doneo izjednačenje i postao prvi strelac za nezavisnu Srbiju. Marko Pantelić u 54. minutu postiže gol za 2:1, a konačan rezultat postavlja rezervista, Aleksandar Trišović u 74. minutu za konačnih 3:1.[52] Na krilima ove pobede, „Orlovi” su se okrenuli kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. godine.

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008. godine[uredi | uredi izvor]

Sa sedam datih golova u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2008. godine, Nikola Žigić bio je najefikasniji igrač Srbije.

U potpuno novom ruhu Srbija je krenula u kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008. godine. Po prvi put Srbija se našla u grupi koja je imala čak osam selekcija, a pored Srbije u grupi A još su bile reprezentacije: Belgije, Portugala, Poljske, Finske, Azerbejdžana, Jermenije i Kazahstana. U prvom susretu savladana je, po prvi put u istoriji, selekcija Azerbejdžana sa 1:0. na „Marakani”. Nakon startne pobede, do kraja 2006. godine, „Orlovi” su remizirali sa Poljskom u Varšavi 1:1, te savladali Belgiju u Beogradu sa 1:0 (golom Nikole Žigića) i rutinski u Beogradu porazili Jermeniju sa 3:0. 2006. godinu Srbija je završila kao lider kvalifikacione grupe A. Međutim, 24. marta 2007. usledio je novi loš rezultat, reprezentacija Kazahstana savladala je „Orlove” u Astani sa 2:1. U narednom meču, Srbija je pružila dobar otpor Portugalcima (rezultat 1:1), a u trku za odlazak na Evropsko prvenstvo vraćaju se posle pobede nad Finskom od 2:0 u Helsinkiju. Naredni meč bio je prelomni u ovim kvalifikacijama. Otpisana i podmlađena Belgija u Briselu je sa 3:2 savladala Srbiju. Jedini na visini zadatka bio je Zdravko Kuzmanović čiji su debitantski golovi bili nedovoljni da se dođe do makar jednog boda. Srbija nije uspela da u narednom meču savlada Finsku u Beogradu, a u susretu protiv Portugalije u Lisabonu golom Branislava Ivanovića u 88. minutu, obezbeđen je nerešen rezultat 1:1. Presudni kiks dogodio se u narednom kolu u Jermeniji. Srbija je i dalje imala problem sa efikasnošću protiv selekcija koje su bile bazirane na ultra defanzivi, pa je duel u Jerevanu završen bez golova. Ceh te neefikasnosti u presudnim trenucima ovih kvalifikacija platio je Azerbejdžan koji je u narednom kolu deklasiran sa 6:1 i tako je, delimično, naplaćen dug ovoj reprezentaciji za kvalifikacije iz 2003. godine. Pošto je Poljska savladala Belgiju sa 2:0, direktni okršaj između Srbije i Poljske odlučivao je o drugoj poziciji i plasmanu na EURO 2008. Poljska je golovima Muravskog i Matušijaka vodila i tokom većeg meča imala kontrolu susreta. U intervalu od dva minuta „Orlovi” su došli do izjednačenja. Oba puta nakon centaršuta Tošića, prvo je Nikola Žigić smanjio na 2:1, a zatim je i Danko Lazović vratio Srbiju rezultatski u meč.[53] Potpuni preokret je izostao, a jedan od razloga je i nikada manja poseta na „Marakani” za ovako važan meč (svega 3000 navijača). Ipak, zvanično najmanju posetu reprezentacija je imala u zadnjem meču ovih kvalifikacija. Pirovu pobedu nad reprezentacijom Kazahstana na stadionu JNA pratilo je svega 400. gledalaca. Nakon ovih kvalifikacija koje su ostale obeležene kiksevima protiv Kazahstana i Jermenije, Havijer Klemente je podneo ostavku.

Tabela grupe A Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Poljska Portugalija Srbija Finska Belgija Kazahstan Jermenija Azerbejdžan I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1.  Poljska 14 8 4 2 24 12 +12 28 — 2:1 1:1 1:3 2:0 3:1 1:0 5:0 7 5 1 1 15 6 16 7 3 3 1 9 6 12
2.  Portugal 14 7 6 1 24 10 +14 27 2:2 — 1:1 0:0 4:0 3:0 1:0 3:0 7 4 3 0 14 3 15 7 3 3 1 10 7 12
3.  Srbija 14 6 6 2 22 11 +11 24 2:2 1:1 — 0:0 1:0 1:0 3:0 1:0 7 4 3 0 9 3 15 7 2 3 2 13 8 9
4.  Finska 14 6 6 2 13 7 +6 24 0:0 1:1 0:2 — 2:0 2:1 1:0 2:1 7 4 2 1 8 5 14 7 2 4 1 5 2 10
5.  Belgija 14 5 3 6 14 16 −2 18 0:1 1:2 3:2 0:0 — 0:0 3:0 3:0 7 3 2 2 10 5 11 7 2 1 4 4 11 7
6.  Kazahstan 14 2 4 8 11 21 −10 10 0:1 1:2 2:1 0:2 2:2 — 1:2 1:1 7 1 2 4 7 11 5 7 1 2 4 4 10 5
7.  Jermenija 12 2 3 7 4 13 −9 9 1:0 1:1 0:0 0:0 0:1 0:1 — X 6 1 3 2 2 3 6 6 1 0 5 2 10 3
8.  Azerbejdžan 12 1 2 9 6 28 −22 5 1:3 0:2 1:6 1:0 0:1 1:1 X — 6 1 1 4 4 13 4 6 0 1 5 2 15 1

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2010.[uredi | uredi izvor]

Atmosfera na meču Srbija—Francuska, 9. septembar 2009. godine.

Krajem avgusta 2008. na mesto selektora doveden je Radomir Antić, sa ciljem da se reprezentacija kvalifikuje za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine. Reprezentaciji su pridruženi i igrači koji su u mladoj reprezentaciji 2007. godine osvojili srebrnu medalju na prvenstvu Evrope. Uz njih, Antić je odlučio da veću minutažu da Milanu Jovanoviću koji je pružao sjajne partije u Standard Liježu.

Na klupi Srbije, Antić je debitovao protiv Farskih Ostrva i zabeležio pobedu od 2:0.[54] Narednu utakmicu u kvalifikacijama Srbija je odigrala na Stad de Frans protiv Francuske i uprkos odličnoj igri poražena 2:1.[55] Dana 11. oktobra Srbija je pobedila Litvaniju 3:0. koja je do te utakmice imala dve pobede i to bez primljenog gola.[56] Četiri dana kasnije, Srbija je pobedila Austriju 3:1 na stadionu Ernst Hapel u Beču.[57]

Dana 28. marta 2009. godine, Srbija je pobedila reprezentaciju Rumunije sa 3:2 u Konstanci.[58] Dana 6. juna Srbija je, ponovo pobedila Austriju sa 1:0 na „Marakani” pred 55 hiljada gledalaca, što je bio najbolji pokazatelj da se poverenje u reprezentaciju vratilo.[59] Nakon nove, rutinske pobede od 2:0 protiv Farskih Ostrva, usledio je meč za prvu poziciju u grupi, protiv Francuske. Srbija je tokom celih kvalifikacija igrala veoma dobro, za razliku od Francuske koja je oba puta odigrala nerešeno sa Rumunijom, a od Austrije je u Beču bila i poražena. Čak su „Galski petlovi” minimalnim rezultatom savladali autsajdere, Litvaniju i Farska Ostrva.

Odlučujući meč za lidersku poziciju u grupi Srbija je imala 9. septembra 2009. godine na prepunoj „Marakani”. Već u devetom minutu isključen je golman Francuske Ugo Ljoris i dosuđen je jedanaesterac za Srbiju. Vođstvo „Orlovima” doneo je Nenad Milijaš. Sa igračem manje u nastavku susreta, Francuzi su ređali šanse jednu za drugom, a u 36. minutu Tijeri Anri donosi izjednačenje. Na kraju je ovaj meč i završen bez pobednika rezultatom 1:1 najviše zahvaljujući odličnoj odbrani kojom je komandovao Nemanja Vidić u to vreme najbolji štoper sveta.[60]

Srbija je overila odlazak na Mundijal narednom utakmicom na svom terenu, 10. oktobra deklasirana je Rumunija sa čak 5:0 u meču gde je „Orlovima” sve išlo od ruke.[61] Na ovom susretu zasijao je Milan Jovanović strelac četvrtog i petog gola.[62] Jovanović je sa ukupno pet datih golova bio najbolji strelac u ovim kvalifikacijama i ispostavio se kao pravi izbor selektora Antića. U zadnjem susretu ovih kvalifikacija Srbija je poražena od Litvanije sa 2:1, uz dva sumnjivo dosuđena jedanaesterca za domaću selekciju.

Tabela grupe 7 Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Srbija Francuska Austrija Litvanija Rumunija Farska Ostrva I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1.  Srbija 10 7 1 2 22 8 +14 22 — 1:1 1:0 3:0 5:0 2:0 5 4 1 0 12 1 13 5 3 0 2 10 7 9
2.  Francuska 10 6 3 1 18 9 +9 21 2:1 — 3:1 1:0 1:1 5:0 5 4 1 0 12 3 13 5 2 2 1 6 6 8
3.  Austrija 10 4 2 4 14 15 −1 14 1:3 3:1 — 2:1 2:1 3:1 5 4 0 1 11 7 12 5 0 2 3 3 8 2
4.  Litvanija 10 4 0 6 10 11 −1 12 2:1 0:1 2:0 — 0:1 1:0 5 3 0 2 5 3 9 5 1 0 4 5 8 3
5.  Rumunija 10 3 3 4 12 18 −6 12 2:3 2:2 1:1 0:3 — 3:1 5 1 2 2 8 10 5 5 2 1 2 4 8 7
6.  Farska Ostrva 10 1 1 8 5 20 −15 4 0:2 0:1 1:1 2:1 0:1 — 5 1 1 3 3 6 4 5 0 0 5 2 14 0
Datum Mesto Gledalaca Protivnik Rezultat Strelci za Srbiju
6. septembar 2008. Beograd, Srbija 9.615  Farska Ostrva 2:0 Jakobsen (30.) (a. g.) Žigić (88.)
10. septembar 2008. Sen Deni, Francuska 53.027  Francuska 1:2 Ivanović (75.)
11. oktobar 2008. Beograd, Srbija 22.000  Litvanija 3:0 Ivanović (6.) Krasić (34.) Žigić (82.)
15. oktobar 2008. Beč, Austrija 47.998  Austrija 3:1 Krasić (15.) Jovanović (18.) Obradović (24.)
28. mart 2009. Konstanca, Rumunija 15.000  Rumunija 3:2 Jovanović (18.) Stojka (44.) (a.g.) Ivanović (59.)
6. jun 2009. Beograd, Srbija 52.000  Austrija 1:0 Milijaš (7. pen.)
10. jun 2009. Torshavn, Farska Ostrva 2.896  Farska Ostrva 2:0 Jovanović (44.) Subotić (69.)
9. septembar 2009. Beograd, Srbija 49.456  Francuska 1:1 Milijaš (12. pen.)
10. oktobar 2009. Beograd, Srbija 39.839  Rumunija 5:0 Žigić (37.) Pantelić (50.) Kuzmanović (78.) Jovanović (87, 90+3.)
14. oktobar 2009. Kaunas, Litvanija 2.000  Litvanija 1:2 Tošić (60.)

Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine[uredi | uredi izvor]

Golman Vladimir Stojković jedini je u istoriji reprezentacije uspeo da odbrani dva jedanaesterca na Svetskim prvenstvima, a da to nije u penal seriji.

Svoje jedanaesto učešće na Svetskim prvenstvima, Srbija je počela 13. juna protiv Gane na Loftus Versfeld stadionu u Pretoriji i izgubila rezultatom 1:0.[63] Orlovi su igrali sa igračem manje od 74. minuta, jer je Aleksandar Luković dobio drugi žuti karton i primili gol sa penala u 85. minutu nakon igranja rukom u šesnaestercu Zdravka Kuzmanovića.

Nakon tog poraza, čekao ih je jedan od favorita za osvajanje, selekcija Nemačke. Na Nelson Mandela Bej stadionu u Gebehi (Port Elizabet) Srbija je povela golom Milana Jovanovića u 38. minutu.[64] Na ruku srpskih igrača išlo je i isključenje Miroslava Klosea u 12. minutu meča. Ipak, da susret ne protekne bez dodatnih uzbuđenja, pobrinuo se Nemanja Vidić. U skoro prekopiranoj situaciji kao iz prvog meča kada je Zdravko Kuzmanović igrao rukom u kaznenom prostoru, ovoga puta to je uradio tada najbolji defanzivac planete, pa je Nemačka imala jedanaesterac u 60. minutu. Najstrožu kaznu u pogodak nije pretvorio Lukas Podolski pošto je njegov udarac odbranio Vladimir Stojković. On je tako postao prvi golman Srbije koji je odbranio jedanaesterac nekom igraču na Svetskom prvenstvu (Tomislav Ivković odbranio je jedanaesterac Maradoni tek u penal seriji na Mundijalu 1990. godine). Do kraja susreta, Srbija je stvorila još jednu odličnu priliku, ali je Nikola Žigić pogodio prečku pa se rezultat nije promenio.[65]

U završnom trećem kolu grupe D, 23. juna, Srbija je protiv Australije u prvom poluvremenu propustila nekoliko odličnih prilika da povede. „Kenguri” su poveli sa 1:0 iz prve prave prilike u 69. minutu preko Tima Kahila, da bi četiri minuta kasnije, Holman postigao i drugi gol za Australiju.[66] Tek u 84. minutu, nakon udarca Zorana Tošića, gol za Srbiju na toj utakmici je postigao Marko Pantelić. Srbija je tako ovo prvenstvo završila na 23. mestu.

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012. godine[uredi | uredi izvor]

Na susretu protiv Slovenije 2011. godine, Nemanja Vidić, odigrao je poslednji meč za reprezentaciju Srbije.

Sa istim selektorom i kompletno očuvanim timom sa Svetskog prvenstva, Srbija je počela kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2012. sa željom da se posle dvanaest godina domogne kontinentalnog takmičenja. Žreb je smestio u grupu C, zajedno sa selekcijama: Italije, Severne Irske, Estonije, Slovenije i ponovo Farskim Ostrvima.

Na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. zabeležila je pobedu od 3:0. protiv Farskih Ostrva.[67] Dana 7. septembra 2010. godine, Srbija je odigrala nerešeno (1:1) sa Slovenijom u Beogradu. Zanimljivo da je ovo bio peti susret Srbije i Slovenije i svaki je završen bio bez pobednika.[68]

Nedelju dana kasnije još od Svetskog prvenstva zategnut odnos na relaciji Radomir Antić — Fudbalski savez Srbije, kulminirao je raskidom ugovora sa Antićem, a na njegovo mesto doveden je Vladimir Petrović Pižon.[69] Zamena selektora ostavila je posledice na tim, pa je 8. oktobra Srbija neočekivano izgubila od Estonije i to sa 1:3 u Beogradu.[70] Četiri dana kasnije, meč između Srbije i Italije je prekinut u 7. minutu zbog nereda na tribinama koje su prouzrokovali srpski navijači.[71] UEFA je odlučila da utakmica bude registrovana službenim rezultatom 3:0 u korist Italije.[72] Prvu pobedu u kvalifikacijama, na klupi Srbije, Pižon je zabeležio 25. marta 2011. godine protiv Severne Irske.[73] Dana 11. oktobra 2011. Srbiji je bila potrebna pobeda protiv Slovenije da bi otišla u baraž. Srbija je primila bizaran gol u finišu prvog poluvremena sa skoro polovine terena,[74] a u drugom poluvremenu Nemanja Vidić je loše izveo jedanaesterac koji je, bez problema, zaustavio Samir Handanovič.[75] Srbija je završila na trećem mestu u grupi sa 4 pobede, 3 remija i 3 poraza. Posle utakmice sa Slovenijom, smenjen je Pižon, a doveden Radovan Ćurčić.[76] Ćurčić je bio privremeni nosilac dužnosti selektora.

Posle te utakmice iz nacionalnog tima su se povukli kapiten Dejan Stanković i najbolji defanzivac planete u tom trenutku Nemanja Vidić.[77] Novi kapiten reprezentacije postao je Branislav Ivanović.

Tabela grupe C Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Italija Estonija Srbija Slovenija Severna Irska Farska Ostrva I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1.  Italija 10 8 2 0 20 2 +18 26 — 3:0 3:0 1:0 3:0 5:0 5 5 0 0 15 0 15 5 3 2 0 5 2 11
2.  Estonija 10 5 1 4 15 14 +1 16 1:2 — 1:1 0:1 4:1 2:1 5 2 1 2 8 6 7 5 3 0 2 7 8 9
3.  Srbija 10 4 3 3 13 12 +1 15 1:1 1:3 — 1:1 2:1 3:1 5 2 2 1 8 7 8 5 2 1 2 5 5 7
4.  Slovenija 10 4 2 4 11 7 +4 14 0:1 1:2 1:0 — 0:1 5:1 5 2 0 3 7 5 6 5 2 2 1 4 2 8
5.  Severna Irska 10 2 3 5 9 13 −4 9 0:0 1:2 0:1 0:0 — 4:0 5 1 2 2 5 3 5 5 1 1 3 4 10 4
6.  Farska Ostrva 10 1 1 8 6 26 −20 4 0:1 2:0 0:3 0:2 1:1 — 5 1 1 3 3 7 4 5 0 0 5 3 19 0

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2014. godine[uredi | uredi izvor]

Detalj sa duela Srbije i Belgije na Marakani, odigran 12. oktobra 2012. godine

U aprilu 2012. Siniša Mihajlović je postao selektor Srbije sa ciljem da se reprezentacija plasira na Mundijal u Brazilu 2014. godine.[78]

Dana 8. septembra 2012. Srbija je na startu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2014. odigrala nerešeno 0:0 protiv Škotske u Glazgovu.[79] Tri dana kasnije, Srbija je ostvarila jednu od najubedljivijih pobeda u istoriji reprezentacije sa 6:1 protiv Velsa u Novom Sadu, što je izazvalo oduševljenje domaće javnosti.[80] To oduševljenje bilo je kratkog trajanja jer je usledio niz od tri poraza u kvalifikacijama: protiv Belgije u Beogradu 0:3, protiv Makedonije u Skoplju 1:0 i protiv Hrvatske u Zagrebu 2:0, čime je reprezentacija na polovini kvalifikacija izgubila šanse da se kvalifikuje za prvenstvo.[81][82][83]

Drugi deo kvalifikacija, lišen bilo kakve realne neizvesnosti sa nadom da se Srbija može domoći makar drugog mesta, doneo je, rezultatski, mnogo bolje partije „Orlova” uz samo jedan poraz od Belgije u Briselu sa 2:1. Na gostovanju je savladan Vels sa 3:0, pobeđena je još jedna selekcija sa ostrva, Škotska sa 2:0, a posebnu pažnju privukao je novi susret sa Hrvatskom. Iako su gosti vodili tokom većeg dela meča u 66. minutu, nakon centaršuta Sulejmanija, najbolji u skoku je bio Aleksandar Mitrović koji donosi izjednačenje.[84]

Srbija je u poslednjoj utakmici kvalifikacija deklasirala Makedoniju 5:1 u Jagodini.[85] Orlovi su završili na trećem mestu u grupi sa 4 pobede, 2 remija i 4 poraza. Po završetku kvalifikacija Siniša Mihajlović je napustio klupu reprezentacije,[86] a privremeni nosilac dužnosti selektora bio je Ljubinko Drulović.[87]

Tabela grupe A Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Belgija Hrvatska Srbija Škotska Vels Severna Makedonija I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1.  Belgija 10 8 2 0 18 4 +14 26 — 1:1 2:1 2:0 1:1 1:0 5 3 2 0 7 3 11 5 5 0 0 11 1 15
2.  Hrvatska 10 5 2 3 12 9 +3 17 1:2 — 2:0 0:1 2:0 1:0 5 3 0 2 6 3 9 5 2 2 1 6 6 8
3.  Srbija 10 4 2 4 18 11 +7 14 0:3 1:1 — 2:0 6:1 5:1 5 3 1 1 14 6 10 5 1 1 3 4 5 4
4.  Škotska 10 3 2 5 8 12 −4 11 0:2 2:0 0:0 — 1:2 1:1 5 1 2 2 4 5 5 5 2 0 3 4 7 6
5.  Vels 10 3 1 6 9 20 −11 10 0:2 1:2 0:3 2:1 — 1:0 5 2 0 3 4 8 6 5 1 1 3 3 5 4
6.  Makedonija 10 2 1 7 7 16 −9 7 0:2 1:2 1:0 1:2 2:1 — 5 2 0 3 5 7 6 5 0 1 4 2 9 1

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016. godine[uredi | uredi izvor]

Neposredno pred početak kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2016. tadašnji predsednik UEFE, Mišel Platini, donosi odluku da se umesto dosadašnjih 16 na prvenstvo plasiraju 24 reprezentacije. To je značilo da iz svake kvalifikacione grupe direktno na šampionat odlaze prve dve reprezentacije, dok trećeplasirane idu u baraž. Srbija je na žrebu bila u jedinoj grupi sa pet selekcija, a tu su se još nalazile reprezentacije: Portugalije, Danske, Jermenije i Albanije.

U julu 2014. holandski stručnjak Dik Advokat, preuzeo je dužnost selektora Srbije i postao drugi stranac na klupi „Orlova”.[88] Holanđanin je debitovao na klupi Srbije 7. septembra u prijateljskom meču protiv Francuske.[89]

Srbija je remijem započela kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2016. protiv Jermenije u Jerevanu, a gol za Srbiju na toj utakmici postigao je Zoran Tošić u 90. minutu.[90] Tri dana kasnije, Srbija je dočekala Albaniju u 2. kolu kvalifikacija. U 41. minutu meča, iznad stadiona JNA pojavio se dron (letelica na daljinsko upravljanje) za koji je bila zakačena zastava sa mapom takozvane velike Albanije. Dron sa zastavom je nadletao teren nekoliko minuta, što je izazvalo veliko negodovanje, zvižduke i skandiranje srpskih navijača. Sudija je prekinuo meč zbog uletanja drona. U jednom trenutku, srpski fudbaler Stefan Mitrović je uhvatio zastavu.[91] Stefan je skinuo zastavu i hteo je da se utakmica nastavi, a albanski fudbaleri su ga napali. Disciplinska komisija Uefe odlučila je 24. oktobra da posle prekida kvalifikacione utakmice za plasman na Evropsko prvenstvo u fudbalu 2016. između Srbije i Albanije kazni srpsku reprezentaciju oduzimanjem tri boda, ali je meč registrovan službenim rezultatom 3:0. u korist srpske reprezentacije, pošto su Albanci odbili da se vrate na teren.[92] Međutim, ovu odluku je 10. jula 2015. osporio Sud za sportsku arbitražu u Lozani, koji je naložio da se utakmica registruje sa 3ː0 u korist albanske reprezentacije, ali da se i pored toga srpskoj reprezentaciji oduzmu tri boda čime je Srbija, po prvi put u istoriji, bila u minusu sa bodovima na tabeli (- 2 boda). Godinama unazad UEFA je određene zemlje sa napetom političkom situacijom (primer Rusije i Gruzije) žrebala u odvojene grupe, a na pitanje zašto to nije urađeno i u slučaju sa Srbijom i Albanijom predsednik Mišel Platini obrazložio je činjenicom da „Srbija i Albanija nikada nisu ratovale jedna protiv druge, pa zato nisu ni bile razdvojene u žrebu”.[93]

Posle poraza od Danske, FSS i Dik Advokat su sporazumno raskinuli ugovor,[94] a za novog selektora je izabran Radovan Ćurčić.[95]

Dana 4. septembra 2015. Srbija je pobedila Jermeniju sa 2:0 i ostvarila prvu pobedu u kvalifikacijama.[96] Srbija je pobedila Albaniju sa 2:0 u Elbasanu, golovima Aleksandra Kolarova i Adema Ljajića u sudijskoj nadoknadi u meču bez rezultatskog značaja, ali takođe i susretu prepunom novih naboja.[97] U poslednjem meču kvalifikacija, Srbija je poražena od Portugalije rezultatom 1:2 u Beogradu.[98] Gol za Srbiju na tom meču postigao je Zoran Tošić i sa 3 pogotka je bio najbolji strelac reprezentacije Srbije u ovim kvalifikacijama i drugi strelac grupe, sa 2 pogotka manje od Kristijana Ronalda. Srbija je završila na pretposlednjem mestu u grupi I, sa 2 pobede, 1 remijem i 5 poraza, sa gol razlikom 8:13.

Tabela grupe I Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Portugalija Albanija Danska Srbija Jermenija I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1.  Portugal 8 7 0 1 11 5 +6 21 — 0:1 1:0 2:1 1:0 4 3 0 1 4 2 9 4 4 0 0 7 3 12
2.  Albanija 8 4 2 2 10 5 +5 14 0:1 — 1:1 0:2 2:1 4 1 1 2 3 5 4 4 3 1 0 7 0 10
3.  Danska 8 3 3 2 8 5 +3 12 0:1 0:0 — 2:0 2:1 4 2 1 1 4 2 7 4 1 2 1 4 3 5
4.  Srbija 8 2 1 5 8 13 −5 4 1:2 0:3 1:3 — 2:0 4 1 0 3 4 8 0 4 1 1 2 4 5 4
5.  Jermenija 8 0 2 6 5 14 −9 2 2:3 0:3 0:0 1:1 — 4 0 2 2 3 7 2 4 0 0 4 2 7 0

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2018. godine[uredi | uredi izvor]

Aleksandar Mitrović, najbolji strelac reprezentacije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2018, sa pet datih golova.

U aprilu 2016. smenjen je Radovan Ćurčić, a doveden je Slavoljub Muslin.[99][100] Nakon dobrih rezultata u prijateljskim mečevima u proleće 2016. Srbija je odigrala nerešeno (2:2) protiv učesnika osmine finala prethodnog Evropskog prvenstva, reprezentacije Republike Irske, 5. septembra u prvom meču kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2018.[101] Golove za Srbiju na toj utakmici postigli su Filip Kostić i Dušan Tadić, koji su ujedno imali i po asistenciju. Mesec dana kasnije, Orlovi su ostvarili prvu pobedu u kvalifikacijama, na gostovanju protiv Moldavije (3:0).[102] Golove su postigli Filip Kostić, kapiten Branislav Ivanović i Dušan Tadić. Na toj utakmici Tadić je uz gol imao i dve asistencije.

Dana 9. oktobra, par dana nakon pobede u Kišinjevu, Orlovi su ostvarili bitnu pobedu (3:2) protiv Austrije.[103] Dva pogotka za Srbiju je postigao Aleksandar Mitrović i jedan Dušan Tadić koji je ponovo, kao na prethodnom meču, postigao gol i zabeležio dve asistencije. Dana 12. novembra, Mitrović je golom u 86. minutu doneo veoma bitan bod Srbiji u poslednjem meču u 2016, protiv polufinaliste Evropskog prvenstva, Velsa u Kardifu.[104] Dana 24. marta, Srbija je posle preokreta savladala Gruziju rezultatom 3:1 u Tbilisiju i ostvarila prvu pobedu u 2017. godini.[105] Tadić je postigao gol sa penala u 45. minutu, zatim Mitrović donosi vođstvo Srbiji, a debitant Mijat Gaćinović se upisao u listu strelaca u 86. minutu. Ponovo je Tadić bio centralna figura meča, sa dve asistencije i jednim golom. Srbija je dočekala 11. juna Vels pred 46 hiljada navijača na stadionu Rajko Mitić i odigrala nerešeno (1:1).[106] Gol za Srbiju postigao je ponovo Aleksandar Mitrović.

Dana 2. septembra Srbija je ostvarila rutinsku pobedu od 3:0. protiv Moldavije na stadionu Partizana i najavili pohod na prvu poziciju i direktan odlazak na Mundijal.[107] Tri dana kasnije, Orlovi su se sastali u verovatno odlučujućoj utakmici u ovim kvalifikacijama, sa Republikom Irskom u Dablinu. Kolarov je sjajnim golom u 55. minutu doneo pobedu Srbiji od 1:0 i doveo na korak od Mundijala. U ovom susretu Srbija je bila daleko superiorniji rival u odnosu na domaćina, da je pobeda trebalo da bude i ubedljivija.[108] Nakon poraza od Austrije u gostima 3:2. usledila je teška i presudna pobeda nad Gruzijom u Beogradu od 1:0 (jedini strelac bio je Aleksandar Prijović). Srbija je ovom pobedom kvalifikacije završila kao prva u grupi D sa 21. poenom i tako izborila direktan plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiji.

Tabela grupe D Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Srbija Republika Irska Vels Austrija Gruzija Moldavija I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1.  Srbija 10 6 3 1 20 10 +10 21 — 2:2 1:1 3:2 1:0 3:0 5 3 2 0 10 5 11 5 3 1 1 10 5 10
2.  Irska 10 5 4 1 12 6 +6 19 0:1 — 0:0 1:1 1:0 2:0 5 2 2 1 4 2 8 5 3 2 0 8 4 11
3.  Vels 10 4 5 1 13 6 +7 17 1:1 0:1 — 1:0 1:1 4:0 5 2 2 1 7 3 8 5 2 3 0 6 3 9
4.  Austrija 10 4 3 3 14 12 +2 15 3:2 0:1 2:2 — 1:1 2:0 5 2 2 1 8 6 8 5 2 1 2 6 6 7
5.  Gruzija 10 0 5 5 8 14 −6 5 1:3 1:1 0:1 1:2 — 1:1 5 0 2 3 4 8 2 5 0 3 2 4 6 3
6.  Moldavija 10 0 2 8 4 23 −19 2 0:3 1:3 0:2 0:1 2:2 — 5 0 1 4 3 11 1 5 0 1 4 1 12 1
Datum Mesto Gledalaca Protivnik Rezultat Strelci za Srbiju
5. septembar 2016. Beograd, Srbija 7.896  Irska 2:2 Kostić (62.) Tadić (69. pen.)
6. oktobar 2016. Kišinjev, Moldavija 6.192  Moldavija 3:0 Kostić (19.) Ivanović (37.) Tadić (59.)
9. oktobar 2016. Beograd, Srbija 14.200  Austrija 3:2 Mitrović (6, 23.) Tadić (74.)
12. novembar 2016. Kardif, Vels 32.879  Vels 1:1 Mitrović (86.)
24. mart 2017. Tbilisi, Gruzija 31.328  Gruzija 3:1 Tadić (44. pen.) Mitrović (64.) Gaćinović (86.)
11. jun 2017. Beograd, Srbija 46.673  Vels 1:1 Mitrović (74.)
2. septembar 2017. Beograd, Srbija 9.974  Moldavija 3:0 Gaćinović (20.) Kolarov (30.) Mitrović (81.)
5. septembar 2017. Dablin, Republika Irska 50.153  Irska 1:0 Kolarov (55.)
6. oktobar 2017. Beč, Austrija 42.400  Austrija 2:3 Milivojević (11.) Matić (83.)
9. oktobar 2017. Beograd, Srbija 43.000  Gruzija 1:0 Prijović (74.)

Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. godine[uredi | uredi izvor]

Fudbalska reprezentacija Srbije — Svetsko prvenstvo u Rusiji.
Fudbalska reprezentacija Srbije — Svetsko prvenstvo u Rusiji.

Odmah po okončanju kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Rusiji sa mesta selektora reprezentacije smenjen je Slavoljub Muslin. Kao jedan od razloga za njegovu smenu predsednik fudbalskog saveza, Slaviša Kokeza, naveo je nepozivanje jednog od najtalentovanijih igrača, Sergeja Milinković Savića. Na poziciju selektora postavljen je Muslinov pomoćnik i nekadašnji reprezentativac, Mladen Krstajić.

Prvi potez koji je izazvao dosta negodovanja u javnosti bila je promena kapitena. Umesto Branislava Ivanovića kapitenska traka dodeljena je Aleksandru Kolarovu[109] fudbaleru Rome.

Žrebom za Mundijal, krajem 2017. godine, Srbija je, iz četvrtog šešira, smeštena u grupu E, zajedno sa reprezentacijama: Švajcarske, Kostarike i Brazila. U pripremama za šampionat u Rusiji, reprezentacija Srbije u 2018. godini imala je dva poraza (Maroko 2:1, Čile 1:0) i dve pobede (Nigerija 2:0, Bolivija 5:1).

Svetsko prvenstvo u Rusiji, reprezentacija je počela pobedom. U meču gde je Srbija bila bolji rival, presudni trenutak odigrao se u 56. minutu, kada je iz slobodnog udarca vodeći gol za Srbiju postigao je kapiten tima, Aleksandar Kolarov.[110] Do kraja, „Orlovi” su sačuvali svoj gol i šampionat otpočeli pobedom. Na ovom susretu Branislav Ivanović zabeležio je 104. nastup za reprezentaciju i tako postao tadašnji rekorder u ovoj kategoriji. Presudni susret drugog kola protiv odigran je protiv Švajcarske. Meč je počeo dobro za reprezentaciju Srbije koja je povela u 5. minutu golom Aleksandra Mitrovića nakon centaršuta Dušana Tadića. Već na startu drugog poluvremena Švajcarska dolazi do izjednačenja golom Granita Džake. Selektor Mladen Krstajić želeo je da dođe do pobede, pa je izvukao, uprkos protivljenjima ostatka tima[111], Luku Milivojevića i ubacio mladog napadača Crvene zvezde, Nemanju Radonjića. Pri rezultatu 1:1, glavni arbitar, Feliks Brih oštetio je reprezentaciju Srbije jer nije dosudio prekršaj nad Aleksandrom Mitrovićem u kaznenom prostoru Švajcarske u 66. minutu, a takođe nije ni kontaktirao VAR sobu.[112] U sudijskoj nadoknadi susreta, Džerdan Šaćiri, uspeva da pobegne Dušku Tošiću i postigne gol za 2:1 i tako donese Švajcarskoj veoma važnu pobedu. Zbog proslavljanja golova na provokativan način koji je imao političku konotaciju, Džerdan Šaćiri i Granit Džaka kažnjeni su novčano od strane FIFE.[113] Da bi prošla u osminu finala Srbiji je bila potrebna pobeda nad Brazilom, a nerešen rezultat je dolazio u obzir samo u slučaju poraza Švajcarske od Kostarike. Brazil je pobedio sa 2:0, a ubedljiviju pobedu Brazilaca sprečio je srpski golman Vladimir Stojković.[114]

Liga nacija 2018/19.[uredi | uredi izvor]

Sredinom 2017. godine postalo je izvesno da će predsednik UEFA-e, Aleksandar Čeferin, pokrenuti takmičenje pod nazivom Liga nacija. Cilj je bio da se dosadašnje prijateljske utakmice, koje nisu imale takmičarski značaj, zamene takmičarskim, a kao nagrada najbolje selekcije iz svojih grupa, tj. liga, izborile bi učešće na Evropsko prvenstvo 2020. godine. Zbog svog rejtinga na UEFA rang listi (28. mesto),[115] Srbija je bila smeštena u Ligu C, a grupu 4 zajedno sa selekcijama: Rumunije, Litvanije i Crne Gore.[116]

Reprezentacija Srbije je osvojila prvo mesto u grupi 4 UEFA Liga nacija 2018/19. i obezbedila baraž u Ligi C, u slučaju da ne prođu na kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2020. igraju utakmicu u gostima protiv Norveške.

Rezultati grupe 4

Datum Mesto Gledalaca Protivnik Rezultat Strelci za Reprezentaciju Srbije Takmičenje
7. septembar 2018. Viljnus, Litvanija 4.638 Litvanija Litvanija 1:0 (1:0) Tadić Gol 38’ (Pen.) UEFA Liga Nacija
10. septembar 2018. Beograd, Srbija 15.946 Rumunija Rumunija 2:2 (1:0) Mitrović Gol 26’, Gol 63’ UEFA Liga Nacija
11. oktobar 2018. Podgorica, Crna Gora 10.000 Crna Gora Crna Gora 2:0 (1:0) Mitrović Gol 18’ (Pen.), Gol 81’ UEFA Liga Nacija
14. oktobar 2018. Bukurešt, Rumunija 44.318 Rumunija Rumunija 0:0 (0:0) — UEFA Liga Nacija
17. novembar 2018. Beograd, Srbija 15.416 Crna Gora Crna Gora 2:1 (2:0) Ljajić Gol 30’ Mitrović Gol 32’ UEFA Liga Nacija
20. novembar 2018. Beograd, Srbija 2.500 Litvanija Litvanija 4:1 (0:0) Autogol Gol 51’ Mitrović Gol 58’ Prijović Gol 71’ Ljajić Gol 73’ UEFA Liga Nacija
Tabela grupe 4 Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Srbija Rumunija Crna Gora Litvanija I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1.  Srbija 6 4 2 0 11 4 +7 14 — 2:2 2:1 4:1 3 2 1 0 8 4 7 3 2 1 0 3 0 7
2.  Rumunija 6 3 3 0 8 3 +5 12 0:0 — 0:0 3:0 3 1 2 0 3 0 5 3 2 1 0 5 3 7
3.  Crna Gora 6 2 1 3 7 6 +1 7 0:2 0:1 — 2:0 3 1 0 2 2 3 3 3 1 1 1 5 3 4
4.  Litvanija 6 0 0 6 3 16 −13 0 0:1 1:2 1:4 — 3 0 0 3 2 7 0 3 0 0 3 1 9 0

Legenda:

   Promocija u Ligu B

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2020.[uredi | uredi izvor]

U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2020. godine, mladi defanzivac, Nikola Milenković, protiv Portugala postigao je svoj debitantski gol za reprezentaciju Srbije.

Žreb za kvalifikacije za EP 2020. održao se 2. decembra 2018. godine u Dablinu u Republici Irskoj, a reprezentacija Srbije svrstana je u grupu B i dobila je sledeće protivnike: Portugalija, Ukrajina, Litvanija i Luksemburg.[117]

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2020. su počele 21. marta 2019. godine, a završile su se 19. novembra iste godine.

Prvu utakmicu Srbija je igrala nerešeno protiv selekcije Portugalije u gostima 1:1.[118] U drugom kolu Srbija je doživela najveći poraz od osamostaljenja 2006. godine, od Ukrajine u gostima, rezultat je bio 5:0.[119][120] Nakon ubedljivog poraza, Srbija je nakon tri dana savladala reprezentaciju Litvanije rezultatom 4:1,[121] a utakmica je odigrana bez prisustva publike zbog prethodno izrečene kazne od strane UEFA zbog rasističkih uvreda srpskih navijača na utakmici protiv Crne Gore u Ligi nacija.[122]

Od jula 2019. godine na mesto selektora reprezentacije postavljen je srpski stručnjak Ljubiša Tumbaković.[123]

Prva utakmica sa Tumbakovićem kao selektorom u kvalifikacijama je bila protiv Portugala kod kuće koja je završena rezultatom 2ː4 za reprezentaciju Portugala. Usledile su pobede u tri naredna kola, oba protiv Luksemburga i jedna protiv Litvanije. U poslednjem kolu Srbija je kod kuće igrala protiv reprezentacije Ukrajine gde je utakmica završena nerešenim rezultatom 2ː2. Srbija je kvalifikacije završila na trećem mestu u grupi B sa 14 bodova i time otišla u baraž protiv reprezentacije Norveške koji je osigurala svojim učinkom u Ligi nacija.

U utakmici protiv Norveške, odigranoj 8. oktobra 2020, Srbija je neočekivano pobedila Norvešku u produžecima 1ː2; strelac oba gola je bio Sergej Milinković Savić i time otišla na finalnu utakmicu protiv Škotske. U utakmici protiv Škotske koja je u regularnom vremenu završena rezultatom 1ː1, gde je Luka Jović dao gol u 90. minutu, Srbija je izgubila u penal seriji protiv Škotske i tako ponovo ostala bez plasmana za Evropsko prvenstvo.

Rezultati Srbije u kvalifikacijama

Kolo Datum Mesto Gledalaca Protivnik Rezultat Strelci za Reprezentaciju Srbije Takmičenje
1. kolo 25. mart 2019. Lisabon, Portugalija 50.342 Portugalija Portugal 1:1 (1:1) Tadić (7.) (Pen.) Kvalifikacije za EP 2020.
2. kolo 7. jun 2019. Lavov, Ukrajina 34.700 Ukrajina Ukrajina 0:5 (0:2) — Kvalifikacije za EP 2020.
3. kolo 10. jun 2019. Beograd, Srbija 52 Litvanija Litvanija 4:1 (3:0) Mitrović (20, 34.), Jović (35), Ljajić (90+2) Kvalifikacije za EP 2020.
4. kolo 7. septembar 2019. Beograd, Srbija 39.839 Portugalija Portugal 2:4 (0:1) Milenković (68), Mitrović (85) Kvalifikacije za EP 2020.
5. kolo 10. septembar 2019. Luksemburg, Luksemburg 6.373 Luksemburg Luksemburg 3:1 (1:0) Mitrović (36, 78.), Radonjić (55) Kvalifikacije za EP 2020.
6. kolo 14. oktobar 2019. Viljnus, Litvanija 2.787 Litvanija Litvanija 2:1 (0:0) Mitrović (49, 53.) Kvalifikacije za EP 2020.
7. kolo 14. novembar 2019. Beograd, Srbija 1.560 Luksemburg Luksemburg 3:2 (2:0) Mitrović (11, 43.), Radonjić (70) Kvalifikacije za EP 2020.
8. kolo 17. novembar 2019. Beograd, Srbija 4.457 Ukrajina Ukrajina 2:2 (1:1) Tadić (9), Mitrović (56) Kvalifikacije za EP 2020.
Baraž 8. oktobar 2020. Oslo, Norveška 200 Norveška Norveška 2:1 (pro) (0:0) Milinković-Savić (82, 102.) Kvalifikacije za EP 2020. (baraž)
Baraž 12. novembar 2020. Beograd, Srbija 0 Škotska Škotska 1:1 (4:5) (0:0) Jović (90.) Kvalifikacije za EP 2020. (baraž)
Tabela grupe B Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Ukrajina Portugalija Srbija Luksemburg Litvanija I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1.  Ukrajina 8 6 2 0 17 4 +13 20 - 2:1 5:0 1:0 2:0 4 4 0 0 10 1 12 4 2 2 0 7 3 8
2.  Portugal 8 5 2 1 22 6 +16 17 0:0 - 1:1 3:0 6:0 4 2 2 0 10 1 8 4 3 0 1 12 5 9
3.  Srbija 8 4 2 2 17 17 0 14 2:2 2:4 - 3:2 4:1 4 2 1 1 11 9 7 4 2 1 1 6 8 7
4.  Luksemburg 8 1 1 6 7 16 -9 4 1:2 0:2 1:3 - 2:1 4 1 0 3 4 8 3 4 0 1 3 3 8 1
5.  Litvanija 8 0 1 7 5 25 -20 1 0:3 1:5 1:2 1:1 - 4 0 1 3 3 11 1 4 0 0 4 2 14 0

Liga nacija 2020/21.[uredi | uredi izvor]

Za drugu sezonu Lige nacija 2020/21, Srbija je bila smeštena u Ligu B, nakon što je u prethodnoj sezoni izborila plasman u višu ligu. Srbija je žrebana u grupi 3 zajedno sa selekcijama: Mađarske, Rusije i Turske.

Nakon pobede kod kuće i poraza u gostima protiv Rusije, nerešene u gostima i poraza kod kuće protiv Mađarske i dve nerešene protiv Turske, reprezentacija Srbije je osvojila treće mesto u grupi 3 UEFA Liga nacija 2020/21. i tako osigurala mesto u Ligi B za sezonu 2022/23.

Rezultati grupe 3

Datum Mesto Gledalaca Protivnik Rezultat Strelci za Reprezentaciju Srbije Takmičenje
3. septembar 2020. Moskva, Rusija 0 Rusija Rusija 1:3 (0:1) Mitrović Gol 78’ UEFA Liga Nacija
6. septembar 2020. Beograd, Srbija 0 Turska Turska 0:0 (0:0) — UEFA Liga Nacija
11. oktobar 2020. Beograd, Srbija 0 Mađarska Mađarska 0:1 (0:1) — UEFA Liga Nacija
14. oktobar 2020. Istanbul, Turska 519 Turska Turska 2:2 (1:0) Milinković-Savić Gol 22’, Mitrović Gol 49’ (pen.) UEFA Liga Nacija
15. novembar 2020. Budimpešta, Mađarska 0 Mađarska Mađarska 1:1 (1:0) Radonjić Gol 17’ UEFA Liga Nacija
18. novembar 2020. Beograd, Srbija 0 Rusija Rusija 5:0 (4:0) Radonjić Gol 10’, Jović Gol 25’, Gol 45+1’, Vlahović Gol 41’, Mladenović Gol 64’ UEFA Liga Nacija
Tabela grupe 3 Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Mađarska Rusija Srbija Turska I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1.  Mađarska 6 3 2 1 7 4 +3 11 - 2:3 1:1 2:0 3 1 1 1 5 4 4 3 2 1 0 2 0 7
2.  Rusija 6 2 2 2 9 12 -3 8 0:0 - 3:1 1:1 3 1 2 0 4 2 5 3 1 0 2 5 10 3
3.  Srbija 6 1 3 2 9 7 +2 6 0:1 5:0 - 0:0 3 1 1 1 5 1 4 3 0 2 1 4 6 2
4.  Turska 6 1 3 2 6 8 -2 6 0:1 3:2 2:2 - 3 1 1 1 5 5 4 3 0 2 1 1 3 2

Legenda:

   Promocija u Ligu A

Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2022. godine[uredi | uredi izvor]

Nakon još jednog neuspešnog kvalifikacionog ciklusa za Evropsko prvenstvo, Ljubiša Tumbaković je dobio otkaz, a ulogu vršioca dužnosti selektora je početkom 2021. preuzeo Ilija Stolica koji je odigrao dve prijateljske utakmice sa reprezentacijama Dominikanske republike i Paname, koje su obe završene nerešenim rezultatom. Nakon toga, ulogu sekeltora je preuzeo nekadašnji reprezentativac Dragan Stojković koji je vodio reprezentaciju u kvalifikacionom ciklusu za Svetsko prvenstvo 2022.

Srbija je žrebana u grupi A zajedno sa reprezentacijama Portugala, Irske, Luksemburga i Azerbejdžana. Srbija je kvalifikacioni ciklus počela u martu 2021. pobedom protiv Irske 3:2 kod kuće golovima Vlahovića i Mitrovića koji je postigao dva pogotka. Usledio je meč protiv Portugala kod kuće koji je završen nerešenim rezultatom 2:2. Ova utakmica je posebno privukla pažnju javnosti gde je na samom kraju utakmice poništen gol Kristijana Ronalda jer lopta nije prešla celu gol liniju. Poslednji meč u martu se igrao u Bakuu protiv reprezentacije Azerbejdžana koji je završen pobedom 2:1.

Nakon prijateljske utakmice sa Katarom u Debrecinu gde je Srbija pobedila 4:0, kvalifikacije su u septembru 2021. nastavljene pobedom kod kuće protiv Luksemburga i nerešenim rezultatom protiv Irske u Dablinu 1:1 gde je Nikola Milenković postigao autogol u 89. minutu. Usledile su i pobede u gostima protiv Luksemburga 1:0 i kod kuće protiv Azerbejdžana 3:1.

Nakon sedam odigranih utakmica i nakon još jedne prijateljske utakmice kod kuće protiv Katara koja je završena rezultatom 4:0, reprezentaciji Srbije je bila neophodna pobeda protiv Portugala u Lisabonu kako bi se direktno kvalifikovala za Svetsko prvenstvo. U meču protiv Portugala, Renato Sanšes je uspeo u 2. minutu da povede za portugalsku reprezentaciju, da bi kasnije u 33. minutu Dušan Tadić uspeo izjednačiti rezultat. Međutim, dramatičnu završnicu je napravio Mitrović koji je u 90. minutu postigao pogodak za konačnih 2:1 i time se reprezentacija Srbije uspela kvalifikovati za Svetsko prvenstvo kao prvoplasirana u grupi A sa 20 bodova.

Datum Mesto Gledalaca Protivnik Rezultat Strelci za Srbiju
24. mart 2021. Beograd, Srbija 0  Irska 3:2 (1:1) Vlahović Gol 40’, Mitrović Gol 69’, Gol 75’
27. mart 2021. Beograd, Srbija 0  Portugal 2:2 (0:2) Mitrović Gol 46’, Kostić Gol 60’
30. mart 2021. Baku, Azerbejdžan 0  Azerbejdžan 2:1 (1:0) Mitrović Gol 16’, Gol 81’
4. septembar 2021. Beograd, Srbija 10.078  Luksemburg 4:1 (2:0) Mitrović Gol 22’, Gol 35’, Šeno Gol 82’ (ag.), Milenković Gol 90+6’
7. septembar 2021. Dablin, Irska 25.415  Irska 1:1 (1:0) Milinković-Savić Gol 20’
9. oktobar 2021. Luksemburg, Luksemburg 2.000  Luksemburg 1:0 (0:0) Vlahović Gol 68’
12. oktobar 2021. Beograd, Srbija 5.890  Azerbejdžan 3:1 (1:1) Vlahović Gol 30’ (pen.), Gol 53’, Tadić Gol 83’ (pen.)
14. novembar 2021. Lisabon, Portugal 58.873  Portugal 2:1 (1:1) Tadić Gol 33’, Mitrović Gol 90’
Tabela grupe A Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Srbija Portugalija Republika Irska Luksemburg Azerbejdžan I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1.  Srbija 8 6 2 0 18 9 +9 20 - 2:2 3:2 4:1 3:1 4 3 1 0 12 6 10 4 3 1 0 6 3 10
2.  Portugal 8 5 2 1 17 6 +11 17 1:2 - 2:1 5:0 1:0 4 3 0 1 9 3 9 4 2 2 0 8 3 8
3.  Irska 8 2 3 3 11 8 +3 9 1:1 0:0 - 0:1 1:1 4 0 3 1 2 3 3 4 2 0 2 9 5 6
4.  Luksemburg 8 3 0 5 8 18 -10 9 0:1 1:3 0:3 - 2:1 4 1 0 3 3 8 3 4 2 0 2 5 10 6
5.  Azerbejdžan 8 0 1 7 5 18 -13 1 1:2 0:3 0:3 1:3 - 4 0 0 4 2 11 0 4 0 1 3 3 7 1

Liga nacija 2022/23.[uredi | uredi izvor]

Za treću sezonu Lige nacija 2022/23, Srbija je bila smeštena u Ligu B, nakon što je u prethodnoj sezoni osigurala mesto u istoj ligi. Srbija je žrebana u grupi 4 zajedno sa selekcijama: Švedske, Norveške i Slovenije.

Rezultati grupe 4

Datum Mesto Gledalaca Protivnik Rezultat Strelci za Reprezentaciju Srbije Takmičenje
2. jun 2022. Beograd, Srbija 9.726 Norveška Norveška 0:1 (0:1) — UEFA Liga Nacija
5. jun 2022. Beograd, Srbija 10.925 Slovenija Slovenija 4:1 (1:1) Mitrović Gol 24’, Milinković-Savić Gol 56’, Jović Gol 85’, Radonjić Gol 90+2’ UEFA Liga Nacija
9. jun 2022. Stokholm, Švedska 24.123 Švedska Švedska 1:0 (1:0) Jović Gol 45+3’ UEFA Liga Nacija
12. jun 2022. Ljubljana, Slovenija 13.782 Slovenija Slovenija 2:2 (2:0) Živković Gol 8’, Mitrović Gol 35’ UEFA Liga Nacija
24. septembar 2022. Beograd, Srbija 14.122 Švedska Švedska 4:1 (2:1) Mitrović Gol 18’, Gol 45+1’, Gol 48’ Lukić Gol 70’ UEFA Liga Nacija
27. septembar 2022. Oslo, Norveška 24.364 Norveška Norveška 2:0 (1:0) Vlahović Gol 42’, Mitrović Gol 54’ UEFA Liga Nacija
Tabela grupe 4 Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Srbija Norveška Slovenija Švedska I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1.  Srbija 6 4 1 1 13 5 +8 13 - 0:1 4:1 4:1 3 2 0 1 8 3 6 3 2 1 0 5 2 7
2.  Norveška 6 3 1 2 7 7 0 10 0:2 - 0:0 3:2 3 1 1 1 3 4 4 3 2 0 1 4 3 6
3.  Slovenija 6 1 3 2 6 10 -4 6 2:2 2:1 - 0:2 3 1 1 1 4 5 4 3 0 2 1 2 5 2
4.  Švedska 6 1 1 4 7 11 -4 4 0:1 1:2 1:1 - 3 0 1 2 2 4 1 3 1 0 2 5 7 3

Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine[uredi | uredi izvor]

Fudbalska reprezentacija Srbije — Svetsko prvenstvo u Kataru.
Fudbalska reprezentacija Srbije — Svetsko prvenstvo u Kataru.

Žrebom za Mundijal, održanog aprila 2022. godine, Srbija je, iz trećeg šešira, smeštena u grupu G, i to ponovo zajedno sa reprezentacijama Švajcarske i Brazila samo što je umesto Kostarike u grupu G bila smeštena reprezentacija Kameruna. U pripremama za šampionat u Kataru, reprezentacija Srbije u 2022. godini imala je jedan poraz (Danska 3:0) i dve pobede (Mađarska 1:0, Bahrein 5:1).

Svetsko prvenstvo u Kataru, reprezentacija je počela očekivanim porazom protiv Brazila 0:2, gde je Srbija odigrala dosta preplašeno. Naredni meč protiv Kameruna je bio dosta iščekivan od strane javnosti da se od Srbije tražila pobeda. Međutim, reprezentacija je razočaravajuće završila meč nerešenim rezultatom 3:3, gde je Srbija nakon prvog poluvremena čak i vodila 3:1 golovima Pavlovića, Milinković-Savića i Mitrovića. Poslednji meč u grupi protiv Švajcarske ostao je u senci provokacija švajcarskog reprezentativca Granita Džake gde je u 65. minutu izvređao rezervne igrače Srbije gde je rezervni golman Predrag Rajković dobio žuti karton. Pri kraju utakmice Džaka je ponovo zbog provokacija ušao i u fizički sukob sa Nikolom Milenkovićem gde su obojica dobili žuti karton. Na kraju Srbija je izgubila meč od Švajcarske 2:3 i sa samo jednim bodom okončala učešće kao poslednja u grupi G, što je javnost dočekala sa velikim razočarenjem jer su očekivanja bila dosta velika.

Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2024. godine[uredi | uredi izvor]

I pored neuspeha u grupnoj fazi Mundijala u Kataru 2022. godine, Dragan Stojković je nastavio da radi kao selektor sa ciljem da odvede Srbiju na Evropsko prvenstvo posle 24 godine.

Srbija je žrebana u grupi G zajedno sa reprezentacijama Mađarske, Crne Gore, Bugarske i Litvanije. Srbija je kvalifikacioni ciklus počela u martu 2023. pobedom protiv Litvanije 2:0 kod kuće golovima Vlahovića i Tadića. Tri dana kasnije usledilo je gostovanje u Podgorici reprezentaciji Crne Gore gde je u meču bez ikakvih tenzija, Srbija odnela pobedu 2:0 sa golovima Vlahovića koji je postigao dva pogotka. Usledio je krucijalni meč sa Bugarskom u Razgradu gde je Darko Lazović u poslednjem minutu uspeo da donese Srbiji jedan bod nakon što je Bugarska povela u 47. minutu.

Srbija je nastavila seriju loših partija gde je protiv Mađarske nakon što je Srbija povela autogolom Atile Salaija za dva minuta uspela da primi dva gola, čiji su strelci bili Barnabaš Varga i Vili Orban i na kraju izgubila rezultatom 1:2. Nakon poraza od Mađarske, usledila je pobeda u gostima protiv Litvanije 3:1 gde je sva tri gola postigao Aleksandar Mitrović. Usledile su utakmice u oktobru 2023. protiv Mađarske u gostima i protiv Crne Gore na domaćem terenu. Srbija je poražena u Budimpešti od Mađarske istim rezultatom kao i na domaćem terenu (1:2), dok je slavila kod kuće protiv Crne Gore rezultatom 3:1. U poslednjem krucijalnom meču na domaćem terenu protiv Bugarske, Srbija je uz dosta muke došla do nerešenog rezultata (2:2), ali i uz dosta sreće uspela da izbori plasman na Evropsko prvenstvo po prvi put posle 24 godine.

Datum Mesto Gledalaca Protivnik Rezultat Strelci za Srbiju
24. mart 2023. Beograd, Srbija 21.125  Litvanija 2:0 (1:0) Tadić Gol 16’, Vlahović Gol 53’
27. mart 2023. Podgorica, Crna Gora 9.831  Crna Gora 2:0 (0:0) Vlahović Gol 78’, Gol 90+6’
20. jun 2023. Razgrad, Bugarska 6.700  Bugarska 1:1 (0:0) Lazović Gol 90+6’
7. septembar 2023. Beograd, Srbija 6.924  Mađarska 1:2 (1:2) Salaj Gol 10’ (ag.)
10. septembar 2023. Kaunas, Litvanija 8.586  Litvanija 3:1 (3:1) Mitrović Gol 21’, Gol 32’, Gol 43’
14. oktobar 2023. Budimpešta, Mađarska 58.215  Mađarska 1:2 (1:2) Živković Gol 33’
17. oktobar 2023. Beograd, Srbija 25.884  Crna Gora 3:1 (1:1) Mitrović Gol 9’, Gol 73’, Tadić Gol 77’
19. novembar 2023. Leskovac, Srbija 7.325  Bugarska 2:2 (1:0) Veljković Gol 17’, Babić Gol 82’
Tabela grupe G Domaći Gosti
Reprezentacija I D N I DG PG GR Bod. Mađarska Srbija Crna Gora Litvanija Bugarska I D N I DG PG Bod. I D N I DG PG Bod.
1.  Mađarska 8 5 3 0 16 7 +9 18 - 2:1 3:1 2:0 3:0 4 4 0 0 10 2 12 4 1 3 0 6 5 6
2.  Srbija 8 4 2 2 15 9 +6 14 1:2 - 3:1 2:0 2:2 4 2 1 1 8 5 7 4 2 1 1 7 4 7
3.  Crna Gora 8 3 2 3 9 11 -2 11 0:0 0:2 - 2:0 2:1 4 2 1 1 4 3 7 4 1 1 2 5 8 4
4.  Litvanija 8 1 3 4 8 14 -6 6 2:2 1:3 2:2 - 1:1 4 0 3 1 6 8 3 4 1 0 3 2 6 3
5.  Bugarska 8 0 4 4 7 14 -7 4 2:2 1:1 0:1 0:2 - 4 0 2 2 3 6 2 4 0 2 2 4 8 2

Utakmice sa reprezentacijom Brazila[uredi | uredi izvor]

Reprezentacija Srbije se, do sada, devetnaest puta susretala sa selekcijom Brazila. Prvi put još 1930. godine na Svetskom prvenstvu u Montevideu kada je tada pod imenom Jugoslavija pobedila sa 2 : 1.

Četiri godine kasnije na prijateljskoj utakmici u Beogradu, Jugoslavija je ponovo pobedila uz rekordan broj golova: 8 : 4.

Svoj poslednji meč za reprezentaciju Brazila, Pele je odigrao protiv Jugoslavije 18. jula 1971. godine. Meč je završen bez pobednika, 2 : 2.

Svetsko prvenstvo:

Kup nezavisnosti :[124]

Prijateljske utakmice:

Protivnik Br. odigranih mečeva Pobede Nerešeno Porazi Datih golova Primljenih golova Gol razlika
 Brazil 22 2 7 13 22 38 -16

Stadioni[uredi | uredi izvor]

Na stadionu Rajko Mitić reprezentacija Srbije je odigrala najviše utakmica.

Nakon raspada SFR Jugoslavije, fudbalska reprezentacija Srbije je odigrala najviše utakmica u Beogradu na stadionu Rajko Mitić i stadionu Partizana — nekad poznat kao JNA. Dana 2. septembra 1998. godine SR Jugoslavija je odigrala prvu utakmicu van Beograda. SR Jugoslavija je odigrala prijateljsku utakmicu u Nišu na Čairu protiv Švajcarske pred 16.000 gledalaca.[127]

Osim u Beogradu, reprezentacija je igrala utakmice i u drugim gradovima Srbije. Prvu utakmicu na stadionu Karađorđe u Novom Sadu Srbija je odigrala 8. septembra 2012. protiv Velsa u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. Srbija je pobedom nad Velsom od 6:1 ostvarila jednu od najubedljivijih pobeda u istoriji reprezentacije. Srbija je na stadionu Karađorđe odigrala 5 utakmica i zabeležila 5 pobeda uz gol razliku 15:2.

Reprezentacija Srbije je odigrala po jednu utakmicu u Smederevu, Kruševcu, Jagodini i Užicu.

Reprezentacija Srbije je poslednju utikmicu odigrala 19. novembra 2023. protiv Bugarske nerešeno sa 2:2 u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u fudbalu 2024. u novoizgrađenom stadionu "Dubočica" u Leskovcu.

Dresovi[uredi | uredi izvor]

Dresove reprezentacije Srbije trenutno proizvodi Puma.

Period Proizvođač
1974—2002. Njemačka Adidas
2002—2006. Italija Loto
2006—2014. Sjedinjene Američke Države Najki
2014—2018. Engleska Umbro
2018— Njemačka Puma

Dresovi kroz istoriju[uredi | uredi izvor]

Kraljevina Jugoslavija / SFR Jugoslavija 1920—1992.[uredi | uredi izvor]

SP 1930.[128][129]
1950–1962
SP 1974.
SP 1982.
EP 1984.
SP 1990.
1992

SR Jugoslavija / Srbija i Crna Gora 1992—2006.[uredi | uredi izvor]

1994
SP 1998.
EP 2000.
2004
SP 2006.

Srbija[uredi | uredi izvor]

Domaći dresovi:

2006–2008
2008–2010
SP 2010.
2012–2014
2014–2016
2016–2018
SP 2018.
2020–2022
SP 2022.
EP 2024.

Gostujući dresovi:

2006–2008
2008–2010
SP 2010.
2012–2014
2014–2016
2016–2018
SP 2018.
2020–2022
SP 2022.
EP 2024.

Rezultati reprezentacije[uredi | uredi izvor]

Svetsko prvenstvo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Svetsko prvenstvo u fudbalu
Glavni članak: Srbija na Svetskim prvenstvima u fudbalu
Rezultati na Svetskom prvenstvu Rezultati u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo
Godina Kolo Plasman IG P N IZ GD GP IG P N IZ GD GP
Kraljevina Jugoslavija Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Jugoslavija
Urugvaj 1930. Polufinale1[130][131] 4. mesto 3 2 0 1 7 7 Bez kvalifikacija
Kraljevina Italija 1934. Nije se kvalifikovala 2 0 1 1 3 4
Francuska 1938 2 1 0 1 1 4
Brazil 1950. 1. kolo 5. mesto 3 2 0 1 7 3 5 3 2 0 16 6
Švajcarska 1954. Četvrtfinale 7. mesto 3 1 1 1 2 3 4 4 0 0 4 0
Švedska 1958. Četvrtfinale 5. mesto 4 1 2 1 7 7 4 2 2 0 7 2
Čile 1962. Utakmica za 3. mesto 4. mesto 6 3 0 3 10 7 4 3 1 0 11 4
Engleska 1966. Nije se kvalifikovala 6 3 1 2 10 8
Meksiko 1970. 6 3 1 2 19 7
Njemačka 1974. 2. kolo 7. mesto 6 1 2 3 12 7 5 3 2 0 8 4
Argentina 1978. Nije se kvalifikovala 4 1 0 3 6 8
Španija 1982. 1. kolo 16. mesto 3 1 1 1 2 2 8 6 1 1 22 7
Meksiko 1986. Nije se kvalifikovala 8 3 2 3 7 8
Italija 1990. Četvrtfinale 5. mesto 5 3 1 1 8 6 8 6 2 0 16 6
Savezna Republika Jugoslavija SR Jugoslavija
Sjedinjene Američke Države 1994. Suspendovana2
Francuska 1998. Osmina finala 10. mesto 4 2 1 1 5 4 12 9 2 1 41 8
Južna KorejaJapan 2002. Nije se kvalifikovala 10 5 4 1 22 8
Srbija i Crna Gora Srbija i Crna Gora
Njemačka 2006. 1. kolo 32. mesto 3 0 0 3 2 10 10 6 4 0 16 1
Srbija Srbija
Južnoafrička Republika 2010. 1. kolo 23. mesto 3 1 0 2 2 3 10 7 1 2 22 8
Brazil 2014. Nije se kvalifikovala 10 4 2 4 18 11
Rusija 2018. 1. kolo 23. mesto 3 1 0 2 2 4 10 6 3 1 20 10
Katar 2022. 1. kolo 29. mesto 3 0 1 2 5 8 8 6 2 0 18 9
Ukupno 13/22 0 titula 49 18 9 22 71 71 136 81 33 22 287 123
Napomene:
1 Nije odigran meč za treće mesto, prema zvaničnom izveštaju FIFE Kraljevina Jugoslavija je zauzela 4. mesto.
2 Zabranjeno učešće zbog sankcija.

Evropsko prvenstvo[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Evropsko prvenstvo u fudbalu
Glavni članak: Srbija na Evropskom prvenstvu u fudbalu
Rezultati na Evropskom prvenstvu Rezultati u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo
Godina Kolo Plasman IG P N IZ GD GP IG P N IZ GD GP
Jugoslavija Jugoslavija
Francuska 1960. Finale 2. mesto 2 1 0 1 6 6 4 2 1 1 9 4
Španija 1964. Nije se kvalifikovala 4 2 1 1 6 5
Italija 1968. Finale 2. mesto 3 1 1 1 2 3 6 4 1 1 14 5
Belgija 1972. Nije se kvalifikovala 8 3 4 1 7 5
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija 1976. Utakmica za 3. mesto 4. mesto 2 0 0 2 4 7 8 6 1 1 15 5
Italija 1980. Nije se kvalifikovala 6 4 0 2 14 6
Francuska 1984. 1. kolo 8. mesto 3 0 0 3 2 10 6 3 2 1 12 11
Zapadna Nemačka 1988. Nije se kvalifikovala 6 4 0 2 13 9
Švedska 1992. Kvalifikovala se1 8 7 0 1 24 4
Savezna Republika Jugoslavija SR Jugoslavija
Engleska 1996. Suspendovana2
BelgijaHolandija 2000. Četvrtfinale 8. mesto 4 1 1 2 8 13 8 5 2 1 18 8
Srbija i Crna Gora Srbija i Crna Gora
Portugalija 2004. Nije se kvalifikovala 8 3 3 2 11 11
Srbija Srbija
AustrijaŠvajcarska 2008. Nije se kvalifikovala 14 6 6 2 22 11
PoljskaUkrajina 2012. 10 4 3 3 13 12
Francuska 2016. 8 2 1 5 8 13
Evropska unija 2020. 10 5 3 2 20 19
Njemačka 2024. 8 4 2 2 15 9
Ukupno 6/17 0 titula 14 3 2 9 22 39 122 64 30 28 221 137
Napomene:
1 Kvalifikovala se, ali joj nije bilo dozvoljeno da učestvuje zbog sankcija tokom Jugoslovenskih ratova. Danska, koja je završila druga u kvalifikacionoj grupi SFR Jugoslavije, učestvovala umesto nje i na kraju osvojila prvenstvo.
2 Zabranjeno učešće zbog sankcija.

Liga nacija[uredi | uredi izvor]

Srbija u UEFA Ligi nacija

Rekordi u UEFA Ligi nacija
Sezona Liga Grupa IG P N I GD GP P/I Poz.
2018/19. C 4 6 4 2 0 11 4 Rast 27.
2020/21. B 3 6 1 3 2 9 7 Same position 27.
2022/23. B 4 6 4 1 1 13 5 Rast 19.
Ukupno 18 9 6 3 33 16

Osvojene medalje[uredi | uredi izvor]

Takmičenje Zlato Srebro Bronza Ukupno
Svetsko prvenstvo 0 0 0 0
Olimpijske igre 1 3 1 5
Evropsko prvenstvo 0 2 0 2
Mediteranske igre 0 0 0 0
Ukupno 1 5 1 7

Sve medalje je osvojila reprezentacija SFR Jugoslavije (1946—1992)

Selektori[uredi | uredi izvor]

Spisak[uredi | uredi izvor]

Godina Ime
Kraljevina Jugoslavija Kraljevina Jugoslavija (1920—1941)
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija SFR Jugoslavija (1946—1992)
Savezna Republika Jugoslavija SR Jugoslavija (1992—2003)
1920—2003. Spisak selektora fudbalske reprezentacije
Kraljevine Jugoslavije, SFR Jugoslavije i SR Jugoslavije
Srbija i Crna Gora Srbija i Crna Gora (2003—2006)
2003. Srbija i Crna Gora Dejan Savićević
2003—2006 Srbija i Crna Gora Ilija Petković
Srbija Srbija (2006—)
2006—2007. Španija Havijer Klemente
2007—2008. Srbija Miroslav Đukić
2008—2010. Srbija Radomir Antić
2010—2011. Srbija Vladimir Petrović Pižon
2012—2013. Srbija Siniša Mihajlović
2014. Holandija Dik Advokat
2014—2016. Srbija Radovan Ćurčić
2016—2017. Srbija Slavoljub Muslin
2018—2019. Srbija Mladen Krstajić
2019—2020. Srbija Ljubiša Tumbaković
2021— Srbija Dragan Stojković

Statistika[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 25. marta 2024.
Selektor Mandat Učinak Važnija takmičenja
Br. utakmica Pobeđenih Nerešenih Izgubljenih Postotak pobeda Postotak remija Postotak poraza
Srbija Dragan Stojković 2021— 37 21 7 9 56,75 18,91 24,32 Svetsko prvenstvo 2022 — kvalifikovala se; grupna faza
Evropsko prvenstvo 2024.
Srbija Ilija Stolica 2021. 2 0 2 0 0 100,00 0
Srbija Ljubiša Tumbaković 2019—2020. 14 6 5 3 42,86 35,71 21,43 Evropsko prvenstvo 2020 — nije se kvalifikovala
Srbija Mladen Krstajić 2017—2019. 19 9 5 5 47,36 26,32 26,32 Svetsko prvenstvo 2018 — kvalifikovala se; grupna faza
Srbija Slavoljub Muslin 2016—2017. 15 8 5 2 53,33 33,33 13,33
Srbija Radovan Ćurčić 2014—2016. 11 5 0 6 45,45 0,00 55,55 Evropsko prvenstvo 2016 — nije se kvalifikovala
Holandija Dik Advokat 2014. 4 0 2 2 0,00 50,00 50,00
Srbija Ljubinko Drulović 2014. 4 2 1 1 50.00 25.00 25.00
Srbija Siniša Mihajlović 2012—2013. 19 7 4 8 36,84 21,05 42,10 Svetsko prvenstvo 2014 — nije se kvalifikovala
Srbija Radovan Ćurčić 2011—2012. 5 2 1 2 40,00 20,00 40,00
Srbija Vladimir Petrović 2010—2011. 13 5 3 5 38,46 23,08 38,46 Evropsko prvenstvo 2012 — nije se kvalifikovala
Srbija Radomir Antić 2008—2010. 28 17 3 8 60,71 10,71 28,57 Svetsko prvenstvo 2010 — kvalifikovala se; grupna faza
Srbija Miroslav Đukić 2007—2008. 5 0 2 3 0,00 40,00 60,00
Španija Havijer Klemente 2006—2007. 16 7 7 2 43,75 43,75 12,50 Evropsko prvenstvo 2008 — nije se kvalifikovala
Srbija i Crna Gora Ilija Petković 2003—2006. 30 11 10 9 36,66 33,33 30,00 Svetsko prvenstvo 2006 – kvalifikovala se; grupna faza
Savezna Republika Jugoslavija Dejan Savićević 2001—2003. 17 4 3 10 23,53 17,65 58,82 Evropsko prvenstvo 2004 — nije se kvalifikovala
Savezna Republika Jugoslavija Boškov—Ćurković—Savićević 2001 8 4 2 2 50,00 25,00 25,00 Svetsko prvenstvo 2002 — nije se kvalifikovala
Savezna Republika Jugoslavija Milovan Đorić 2001. 3 0 2 1 0,00 66,66 33,33
Savezna Republika Jugoslavija Ilija Petković 2000—2001. 4 2 1 1 50,00 25,00 25,00
Savezna Republika Jugoslavija Vujadin Boškov 1999—2000. 15 6 5 4 40,00 33,33 26,66 Evropsko prvenstvo 2000 — kvalifikovala se; četvrtfinale
Savezna Republika Jugoslavija Milan Živadinović 1998—1999. 6 3 2 1 50,00 33,33 16,66
Savezna Republika Jugoslavija Slobodan Santrač 1994—1998. 43 26 10 7 60,46 23,25 16,28 Svetsko prvenstvo 1998 — kvalifikovala se; osmina finala
Ukupno 301 137 79 85 45,51 26,25 28,24 6/13

Za pređašnje reprezentacije (pre 1992) videti: Spisak selektora fudbalske reprezentacije Jugoslavije

Stručni štab[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 19. novembra 2023.
Stručni štab reprezentacije Srbije[132][133]

Trenutni sastav[uredi | uredi izvor]

Ime Datum rođenja Nastupi Golovi Klub
Golmani
Predrag Rajković 31. oktobar 1995. 28 0 Španija Majorka
Marko Dmitrović 24. januar 1992. 19 0 Španija Sevilja
Marko Ilić 3. februar 1998. 1 0 Belgija Kortrijk
Vanja Milinković-Savić 20. februar 1997. 9 0 Italija Torino
Odbrambeni igrači
Stefan Mitrović (zamenik kapitena) 22. maj 1990. 35 0 Španija Hetafe
Nikola Milenković 12. oktobar 1997. 40 3 Italija Fjorentina
Matija Nastasić 28. mart 1993. 34 0 Španija Majorka
Miloš Veljković 26. septembar 1995. 23 0 Njemačka Verder Bremen
Strahinja Pavlović 24. maj 2001. 24 2 Njemačka Red bul Salcburg
Aleksa Terzić 17. avgust 1999. 5 0 Italija Fjorentina
Filip Mladenović 15. avgust 1991. 21 1 Grčka Panatinaikos
Srđan Babić 22. april 1996. 3 0 Španija Almerija
Strahinja Eraković 22. januar 2001. 2 0 Rusija Zenit
Erhan Mašović 22. novembar 1998. 2 0 Njemačka Bohum
Igrači sredine terena
Mihailo Ristić 31. oktobar 1995. 7 0 Portugalija Benfika
Saša Lukić 13. avgust 1996. 34 2 Engleska Fulam
Uroš Račić 17. mart 1998. 9 0 Portugalija Braga
Nemanja Maksimović 26. januar 1995. 42 0 Španija Hetafe
Nemanja Gudelj 16. novembar 1991. 51 1 Španija Sevilja
Nemanja Radonjić 15. februar 1996. 38 5 Italija Torino
Dušan Tadić (kapiten) 20. novembar 1988. 93 20 Turska Fenerbahče
Sergej Milinković Savić 27. februar 1995. 38 7 Saudijska Arabija El Hilal
Filip Đuričić 30. januar 1992. 38 5 Grčka Panatinaikos
Darko Lazović 15. septembar 1990. 28 0 Italija Verona
Ivan Ilić 17. mart 2001. 7 0 Italija Verona
Filip Kostić 1. novembar 1992. 51 3 Italija Juventus
Stefan Mitrović 15. avgust 2002. 1 0 Srbija Crvena zvezda
Napadači
Aleksandar Mitrović 16. septembar 1994. 78 51 Saudijska Arabija El Hilal
Luka Jović 23. decembar 1997. 29 10 Italija Fjorentina
Dušan Vlahović 28. januar 2000. 18 9 Italija Juventus

Statistika igrača[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 25. marta 2024.[134]
Igrači čija je ime i prezime podebljano još igraju za Srbiju.

Najviše odigranih utakmica[uredi | uredi izvor]

Dušan Tadić je odigrao najveći broj utakmica za reprezentaciju.
Najviše utakmica
# Ime i prezime Godine u reprezentaciji Utakmice Golovi
1 Dušan Tadić 2008— 106 22
2 Branislav Ivanović 2005—2018. 105 13
3 Dejan Stanković 1998—2013. 103 15
4 Savo Milošević 1994—2008. 102 37
5 Aleksandar Kolarov 2008—2020. 94 11
6 Aleksandar Mitrović 2013— 89 57
7 Dragan Džajić 1964—1979. 85 23
8 Dragan Stojković 1983—2001. 84 15
Vladimir Stojković 2006—2018. 84 0
10 Zoran Tošić 2007—2016. 76 11

Najviše postignutih golova[uredi | uredi izvor]

Aleksandar Mitrović je igrač s najviše postignutih golova za reprezentaciju.
Najviše golova
# Ime i prezime Godine u reprezentaciji Golovi Utakmice Prosek
1 Aleksandar Mitrović 2013— 57 89 0,66
2 Stjepan Bobek 1946—1956. 38 63 0,60
3 Milan Galić 1959—1965. 37 51 0,72
Blagoje Marjanović 1926—1938. 37 58 0,64
Savo Milošević 1994—2008. 37 102 0,36
6 Rajko Mitić 1946—1957. 32 59 0,54
7 Dušan Bajević 1970—1977. 29 37 0,78
8 Todor Veselinović 1953—1961. 28 37 0,76
9 Predrag Mijatović 1989—2003. 27 73 0,37
10 Borivoje Kostić 1956—1964. 26 33 0,79

Kapiteni (od 1994)[uredi | uredi izvor]

Godina Ime Takmičenja na kojima je bio kapiten
1994—2001. Dragan Stojković Svetsko prvenstvo 1998, Evropsko prvenstvo 2000.
2001—2003. Predrag Mijatović —
2003—2006. Savo Milošević Svetsko prvenstvo 2006.
2006—2011. Dejan Stanković Svetsko prvenstvo 2010.
2011. Nikola Žigić —
2012—2018. Branislav Ivanović —
2018—2021. Aleksandar Kolarov Svetsko prvenstvo 2018.
2021— Dušan Tadić Svetsko prvenstvo 2022.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The FIFA/Coca-Cola World Ranking”. FIFA. 21. 9. 2023. Pristupljeno 21. 9. 2023. 
  2. ^ a b „Serbia”. FIFA.com. Arhivirano iz originala 24. 03. 2019. g. Pristupljeno 5. 4. 2019. 
  3. ^ „World Football Elo Ratings”. eloratings.net. 18. 12. 2022. Pristupljeno 18. 12. 2022. 
  4. ^ „FIFA Association Information”. fifa.com. Arhivirano iz originala 11. 10. 2017. g. Pristupljeno 24. 6. 2015. 
  5. ^ „Mirko Bonačić Olympic Results”. Sports-Reference.com. Sports Reference LLC. Arhivirano iz originala 18. 04. 2020. g. Pristupljeno 7. 10. 2018. 
  6. ^ „Dnevno: Istorijske greške u Montevideu - Ko je zapravo bio 'Dunster', a ko nije ni išao na put”. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  7. ^ „Razdor u brazilskoj reprezentaciji”. Arhivirano iz originala 16. 11. 2007. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  8. ^ „I Brazil smo tukli u Montevideu, Akter Online, Miodrag Milošević, mart 2010”. Arhivirano iz originala 16. 2. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  9. ^ „Kad policajac „asistira“”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  10. ^ „1930 FIFA World Cup”. Arhivirano iz originala 12. 11. 2017. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  11. ^ „Još uvek sjaji bronza iz Montevidea”. Blic. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  12. ^ „Olympic Football Tournament London 1948 - Yugoslavia 1:3 (1:1) Sweden - Overview”. FIFA.com. 12. 1. 2018. Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  13. ^ „1950 FIFA World Cup Brazil ™ - Matches - Brazil-Yugoslavia”. FIFA.com. 1. 7. 1950. Arhivirano iz originala 13. 02. 2018. g. Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  14. ^ „Yugoslavia - Denmark 3-1 (1960 Summer Olympics: Final, 10. 9. 1960)”. YouTube. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  15. ^ „Yugoslavia England”. Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  16. ^ „Jugoslavija - Austrija 4:1 - Cela utakmica 31. 10. 1990 (500-ta jubilarna utakmica reprezentacije)”. YouTube. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  17. ^ „United Nations Security Council Resolution 757 (Implementing Trade Embargo on Yugoslavia), S.C. res. 757, 47 U.N. SCOR at 13, U.N. Doc S/RES/757 (1992)”. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  18. ^ „Jugoslaviji zabranjeno učešće na EP u Švedskoj (02. 06. 1992)”. YouTube. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  19. ^ „Ostavka Osima u Beogradu”. YouTube. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  20. ^ „Brazil - Jugoslavija 2:0 - 23. 12. 1994 (Prva utakmica nakon sankcija)”. YouTube. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  21. ^ „Jugoslavija - Španija 1:1 30. 04. 1997.”. YouTube. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  22. ^ „Yugoslavia - Hungary 5:0 Belgrade 1997”. YouTube. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  23. ^ „Prijateljska utakmica 29. 5. 1998. Jugoslavija - Nigerija 3:0”. YouTube. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  24. ^ „Germany Yugoslavia 2:2”. FIFA. Arhivirano iz originala 26. 12. 2019. g. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  25. ^ „Mijatović - prečka! (Jugoslavija - Holandija 1-2, SP 1998)”. YouTube. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  26. ^ „UEFA EURO 2000 - History - Serbia-Republic of Ireland”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  27. ^ „UEFA EURO 2000 - History - Malta-Serbia”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  28. ^ „UEFA EURO 2000 - History - Serbia-Malta”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  29. ^ „Nestanak struje Jugoslavija - Hrvatska 0:0 18. 8. 1999.”. YouTube. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  30. ^ „UEFA EURO 2000 - History - FYR Macedonia-Serbia”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  31. ^ „Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, Hrvatska - Jugoslavija 2:2”. YouTube. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  32. ^ „EURO 2000 highlights: Yugoslavia 3-3 Slovenia”. YouTube. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  33. ^ „Kežmanov crveni karton posle 34 sekunde”. sportskasecanja. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  34. ^ „UEFA EURO 2000 - History - Norway-Serbia”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  35. ^ „UEFA EURO 2000 - History - Serbia-Spain”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  36. ^ „UEFA EURO 2000 - History - Netherlands-Serbia”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  37. ^ „UEFA EURO 2004 - History - Italy-Serbia”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  38. ^ „UEFA EURO 2004 - History - Serbia-Azerbaijan”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  39. ^ „UEFA EURO 2004 - History - Azerbaijan-Serbia”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  40. ^ „UEFA EURO 2004 - History - Serbia-Wales”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  41. ^ „UEFA EURO 2004 - History - Wales-Serbia”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  42. ^ „UEFA EURO 2004 - History - Serbia-Italy”. UEFA. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  43. ^ „2004 (November 17) Belgium 0-Serbia and Montenegro 2 (World Cup Qualifier)”. YouTube. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  44. ^ „Srbija i Crna Gora - BIH 2005”. YouTube. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  45. ^ „2005 Srbija & Crna Gora - Bosna & hercegovina 1-0 (kvalifikacije za SP 2006)”. YouTube. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  46. ^ „Serbia and Montenegro Netherlands 0:1”. FIFA. Arhivirano iz originala 17. 06. 2019. g. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  47. ^ „Argentina x Serbia y Montenegro (6—0) - Mundial 2006 (Resumen)”. YouTube. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  48. ^ „Argentina — Serbia and Montenegro”. FIFA. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  49. ^ „Havijer Klemente selektor Srbije!”. Mondo. Arhivirano iz originala 07. 04. 2017. g. Pristupljeno 6. 4. 2017. 
  50. ^ „Srbija u Češkoj odigrala 103. utakmicu: Od junaka do gubitnika”. Večernje novosti. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  51. ^ „Србија, бре | Прва утакмица и прва победа за историју (видео)”. Fudbalski savez Srbije. 16. 8. 2020. Pristupljeno 25. 8. 2020. 
  52. ^ „2006 Republika Češka - Srbija 1-3 (prijateljska utakmica)”. YouTube. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  53. ^ „(2007) Srbija - Poljska 2:2, Kvalifikacije za EURO 2008”. YouTube. Pristupljeno 20. 4. 2019. 
  54. ^ „„Srbija - Farska Ostrva 2:0””. B92. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  55. ^ „„Srbija poražena od Francuske””. RTS. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  56. ^ „„Srbija ubedljivo pobedila Litvaniju””. RTS. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  57. ^ „„Pobeda Srbije u Austriji 3:1””. B92. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  58. ^ „„Velika pobeda Srbije u Konstanci!””. B92. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  59. ^ „„Srbija pobedila Austriju””. RTS. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  60. ^ „Serbia—France 1:1”. FIFA. Arhivirano iz originala 13. 06. 2018. g. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  61. ^ „„Petarda briljantne Srbije za SP!””. B92. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  62. ^ „Serbia - Romania 5-0”. YouTube. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  63. ^ „„Poraz Srbije na startu Svetskog Prvenstva!””. B92. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  64. ^ „„Srbija pobedila Nemačku!””. Večernje novosti. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  65. ^ „Germany—Serbia 0:1”. FIFA. Arhivirano iz originala 17. 07. 2019. g. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  66. ^ „„Srbija završila SP””. Večernje novosti. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  67. ^ „„Srbija pobedila Farska Ostrva na startu kvalifikacija””. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  68. ^ „„Jedva remi””. RTS. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  69. ^ „„Smenjen Antić, Vladimir Petrović Pižon novi selektor!””. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  70. ^ „„Katastrofa Srbije, Estonci pobedili sa 3:1!””. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  71. ^ „„Nova sramota: Zbog navijača prekinut meč Italija - Srbija!””. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  72. ^ „„UEFA odlučila: Italija-Srbija 3:0””. RTS. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  73. ^ „„Preokret na Marakani””. RTS. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  74. ^ „Slovenija-Srbija 1:0”. YouTube. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  75. ^ „„Novi krah, Srbija bez baraža””. B92. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  76. ^ „„Ćurčič v.d. selektor Srbije, izbori uskoro””. Večernje novosti. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  77. ^ „„Stanković i Vidić: Zbogom Orlovi!””. Mozzart sport. Arhivirano iz originala 09. 04. 2017. g. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  78. ^ „Tole potvrdio: Siniša Mihajlović novi selektor Srbije!”. Telegraf. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  79. ^ „Remi Srbije i Škotske u Glazgovu”. RTV. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  80. ^ „Konačno prava Srbija! Orlovi deklasirali Vels u Novom Sadu i dobili desetku!”. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  81. ^ „Belgija kontrama kaznila Srbiju”. B92. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  82. ^ „SP: Novi poraz očajne Srbije”. B92. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  83. ^ „Srbija se pobedila na Maksimiru 0:2”. B92. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  84. ^ „Mitrovic Aleksandar Goal Srbija Hrvatska 1 1 Mitrovic Goal”. YouTube. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  85. ^ „Srbija blistala na krilima Baste”. B92. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  86. ^ „Mihajlović nije više selektor Srbije: Biću trener Sampdorije!”. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  87. ^ „Ljubinko Drulović privremeni selektor orlova”. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  88. ^ „Dik Advokat novi selektor Srbije”. RTS. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  89. ^ „Kolarov pocepao mrežu za remi Srbije protiv Francuske”. telegraf.rs. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  90. ^ „Srbija izvukla bod u Jerevanu”. RTS. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  91. ^ „„OVO JE HEROJ SRBIJE: Stefan Mitrović spustio albansku zastavu na zemlju!” Kurir, 15. oktobar 2014”. Kurir.rs. Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  92. ^ Vinulović, B. „„UEFA odlučila: Srbiji pobeda sa 3:0 uz oduzimanje tri boda!” Blic, 24. oktobar 2014”. Sport.blic.rs. Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  93. ^ „Mišel Platini: Srbija i Albanija nisu bile razdvojene na žrebu jer nikada nisu ratovale”. nspm.rs. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  94. ^ Autor: mondo.rs (15. 11. 2014). „„Dik Advokat više nije selektor Srbije!” Mondo, 15. novembar 2014”. Mondo.rs. Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  95. ^ „Ćurčić novi selektor fudbalera Srbije!”. sport.blic.rs. Pristupljeno 11. 5. 2016. 
  96. ^ B. Vinulović / N. Todorović. „„IZAŠLI IZ MINUSA Jermenija pala za prvu pobedu "orlova" u kvalifikacijama” Blic, 4. septembar 2015”. Sport.blic.rs. Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  97. ^ „„MUK U ELBASANU: Srbija golovima Kolarova i Ljajića u nadoknadi deklasirala Albaniju” Kurir, 8. oktobar 2015”. Kurir.rs. 8. 10. 2015. Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  98. ^ Hovhanisjan (11. 10. 2015). „Poraz za kraj tužnih kvalifikacija! Mondo, 11. oktobar 2015”. Mondo.rs. Pristupljeno 22. 2. 2018. 
  99. ^ „Ćurčić više nije selektor Srbije, otišao i Savo!”. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  100. ^ „Muslin selektor Srbije”. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  101. ^ „NA KRAJU - REMI Srbija preokrenula, pa ispustila pobedu!”. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  102. ^ „Rastrčana Srbija ubedljiva u Kišinjevu”. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  103. ^ „Maestro Tadić srušio Austriju, Srbija lider!”. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  104. ^ „KARDIF Srbija uzela bod u Velsu!”. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  105. ^ „Važna pobeda Srbije u Tbilisiju, Tadić centralna figura meča”. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  106. ^ „Novi remi Srbije, Mitrović opet spasao Orlove”. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  107. ^ „Navijači uživali u Humskoj, Orlovi lete ka Rusiji!”. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  108. ^ „Srbija pobedila u Dablinu, korak do Mundijala 2018.”. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  109. ^ „PROMENE U REPREZENTACIJI Kolarov novi kapiten Srbije, Matić zamenik”. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2019. ]
  110. ^ „Serbia Costa Rica 1 0”. FIFA. Arhivirano iz originala 17. 04. 2019. g. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  111. ^ „Ocene Srbija: Izmene kao idealan alibi za viđen poraz”. sportklub.rs. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  112. ^ „I FIFA priznala: Srbija je protiv Švajcarske oštećena za penal - Sputnjik Srbija”. sputnik. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  113. ^ „FIFA SE OBRUKALA: Šaćiri i Džaka samo novčano kažnjeni za provokaciju Srbije!”. Večernje novosti. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  114. ^ „Serbia Brasil 0 2”. sputnik. Arhivirano iz originala 17. 04. 2019. g. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  115. ^ „Liga nacija - Vreme je za žreb, šta nas čeka u novom takmičenju?”. sportske.net. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  116. ^ „LIGA NACIJA: Startuje novo UEFA takmičenje, Srbija u 'C' ligi!”. hotsport.rs. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  117. ^ „Raspored kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2020. godine (EURO 2020) reprezentacija Srbije”. Mondo Sport. 3. 12. 2018. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  118. ^ „VELIKI BOD "ORLOVA" U LISABONU! Fudbaleri Srbije ODOLELI PORTUGALU na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo!”. Blic Sport. 26. 3. 2019. Pristupljeno 8. 6. 2019. 
  119. ^ „Ukraine-Serbia”. UEFA.com. Pristupljeno 8. 6. 2019. 
  120. ^ „ISTORIJSKA BLAMAŽA! Srbija ovo ne pamti: Ovakav debakl nismo doživeli od OSAMOSTALJENJA!”. Blic Sport. 7. 6. 2019. Pristupljeno 8. 6. 2019. 
  121. ^ „"ORLOVI" PREBOLELI UKRAJINU Litvanija sa prazne "Marakane" ispraćena POKEROM, pogađali Mitrović, Jović i Ljajić /FOTO/”. Blic Sport. 10. 6. 2019. Pristupljeno 11. 6. 2019. 
  122. ^ „Uefa kaznila Srbiju, bez navijača protiv Litvanije”. RTS. 21. 12. 2018. Pristupljeno 11. 6. 2019. 
  123. ^ „Promocija Ljubiše Tumbakovića”. fss.rs. 2. 7. 2019. Pristupljeno 6. 7. 2019. 
  124. ^ „1972 (July 2) Brazil 3-Yugoslavia 0 (Brazil Independence Cup)”. YouTube. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  125. ^ „1971 (July 18) Brazil 2-Yugoslavia 2 (Friendly)”. YouTube. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  126. ^ „Brazil - Jugoslavija 1 : 1 - Prvo poluvreme 23. 9. 1998.”. YouTube. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  127. ^ „Jugoslavija - Švajcarska, www.reprezentacija.rs”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 15. 4. 2017. 
  128. ^ „FIFA world cup 1930 group knock out stages - Historical Football Kits”. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  129. ^ „Kako je plavi dres pocrveneo”. Pristupljeno 26. 10. 2017. 
  130. ^ Nije odigran meč za treće mesto, ali je Jugoslaviji dodeljena bronzana medalja.[1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. maj 2010), Pristupljeno 29. april 2013.
  131. ^ „Još uvek sjaji bronza iz Montevidea”. Blic. Pristupljeno 21. 4. 2019. 
  132. ^ „DRAGAN STOJKOVIĆ SELEKTOR SRBIJE”. 3. 3. 2021. 
  133. ^ „LjUBINKO DRULOVIĆ NOVI ČLAN STRUČNOG ŠTABA „A” SELEKCIJE”. FSS. Pristupljeno 4. 9. 2021. 
  134. ^ Mamrud, Roberto. „Yugoslavia (Serbia (and Montenegro)) - Record International Players”. RSSSF. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фудбалска_репрезентација_Србије&oldid=27700199”