Furnijeova gangrena

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Furnijeova gangrena
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosturologija

Furnijeova gangrena, nekrotizirajući fasciitis (lat. Gangraena fulminans) je infekcijom izazvana nekroza mekih tkiva muških polnih organa.[1] Furnijeova gangrena je specifični oblik nekrotizirajućeg fasciitisa i drugi je termin za ovu bolest koji je uveo Vilson 1951. On je opisao nekrozu mekih tkiva izazvanu infekcijom, koja podrazumeva i infekciju duboke i površne fascije, bez obzira na lokalizaciju.[2]

Nastaje kao posledica širenja anorektalnih, mokraćnopolnih ili kožnih infekcija. Princip lečenja ove bolesti podrazumeva stabilizaciju opšteg stanja bolesnika, debridman rane, odstranjivanje nekrotičnih promena, kombinovanu antibiotsku terapiju, oksigenoterapiju i eventualne rekonstruktivne zahvate.[3]

Prvobitno, termin Furnijeova gangrena je korišćen da opiše idiopatsku gangrenu muških polnih organa, ali se takođe koristio i za opisivanje većine nekrotičnih infekcija mekih tkiva međice, nezavisno od uzroka. Današnja upotreba termina Furnijeova gangrena se ograničava na opisivanje infekcija koje primarno uključuju polne organe. Neselektivno korišćenje ovog eponima komplikuje upoređivanje rezultata u kliničkim studijama i definisanje učestalosti ove pojave.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Žan Alfred Furnije

Godine 1764, Burnije je prvi opisao idiopatski, brzo progresivni nekrotizirajući proces mekog tkiva koji dovodi do gangrene muških genitalija. Posle nekoliko decenija 1883. godine, Žan Alfred Furnije (Jean Alfred Fournier 1832—1914),[4] pariski venerolog, dao je detaljan prikaz ove bolesti koja je po njemu i dobila naziv Furnijeova gangrena:[5]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Učestalost

Furnijeova gangrena je jedna od retkih bolesti, koja čini <0,02% svih bolničkih prijema. Bez sezonskih je varijacija a javlja se u svim delovima sveta, u nešto većem broju na afričkom kontinentu.[7]

Jugoistočne Sjedinjene Američke Države imaju najveću prijavljene stope Furnijeove gangrene od 1,9 slučajeva na 100.000 stanovnika.[traži se izvor] Čini se da su ove frekvencije relativno konstantne kod svih pacijenata u SAD, ali i širom sveta.[8]

Prema podacima iz 1992, Pati i saradnici, na osnovu podataka objavljenih u literaturi izračunali su da je u periodu od 1883. do 1992. bilo približno 500 slučajeva genitalne infekcije.[9]

U SAD Furnijeova gangrena je relativno retka. Incidenca bolesti je nepoznata? Retrospektivna istraživanja otkrila su 1726 slučajeva prikazana u literaturi u periodu 1950. do 1999.. Od 1989-1998. u SAD u proseku je godišnje prijavljivano 97 slučajeva.[9]

Učestalost Furnijeove gangrene se verovatno nije značajno promenila, već je prividno povećanje broja slučajeva u novijoj literaturi najverovatnije posledica poboljšanog izveštavanja.

Iako se bolest može pojaviti kod zdravih osoba (26% do 30% slučajeva), obično je povezana sa oslabljenim ili imunokompromitovanim stanjem. Najčešće se viđa kod muških dijabetičara starijih od 50 godina koji imaju istoriju zloupotrebe alkohola.[10][11] Pacijenti sa više komorbiditeta obično imaju lošije ishode.[10]

Mortalitet-Morbiditet

Stopa smrtnosti kod Furnijeove gangrene varira od 4% do 75%. Na visoku smrtnost Furnijeove gangrene utiču; anorektalni poremećaji, starost, ekstenzivne bolesti (trbušnog zid ili butina), stanje šoka ili sepse, bubrežna insuficijencija i disfunkcije jetre.[9]

Smrt obično nastaje kod sistemskih bolesti, kao što su sepsa, koagulopatija, akutna bubrežna insuficijencija, dijabetesna ketoacidoza, ili je rezultat istovremene bolesti više organa

Pol i polne razlike

Bolest ima jaku sklonost prema muškarcima za razliku od žena, sa odnosom 10 prema 1. Incidencija kod muškaraca je 1,6 slučajeva na 100.000 muškaraca.[12][13] Fournier gangrena se najčešće viđa kod muškaraca starosti od 50 do 79 godina, sa incidencom od 3,3 slučaja na 100.000 muškaraca.[12][13]

Iako je manje uobičajeno kod žena, žene imaju tendenciju da budu akutnije bolesne na prezentaciji, imaju dvostruko veću verovatnoću da će im biti potrebna mehanička ventilacija i dijaliza, imaju duže prosečno trajanje hospitalizacije i imaju veću stopu smrtnosti od muških pacijenata.[8]

Niža incidenca kod žena je posledica bolje drenaže perinealne regije kroz vaginalni sekret. Muškarci koji imaju seks sa muškarcima imaju veći rizik razboljevanja, posebno infekcijom genitalija penicilinrezistentnim stafilokokusom aureusom.[14]

Starost

Veća zastupljenost Furnijeove gangrene je kod bolesnika uzrasta od 30 do 60 godina. Od 1997 slučajeva, iz jedne studije sprovedene u SAD, samo 56 su pedijatrijskih slučajevi, a od tog broja 66% su odojčad mlađa od 3 meseca.[14]

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Iako je prvobitno opisana kao idiopatska gangrena genitalija, Furnijeova gangrena je u oko 95% slučajeva nastala kao posledica infekcija u anorektalnom predelu, urogenitalnom traktu, koži ili genitalijama. Bolesti koje ugrožavaju imunski sistem su jedan od predisponirajućih činilaca za razvoj Furnijeove gangrene.[15]

Na osnovu izveštaja turskih lekara u ovoj zemlji je 46% bolesnika sa Furnijeovom gangrenom bolovalo od šećerne bolesti.[16],  dok druge studije kao uzrok bolesti navode kod oko trećine bolesnika šećernu bolest, alkoholizam ili neuhranjenost, a kod preostalih 10% poremećaj imunološkog sistema (imunosupresiju) najčešće izazvanu; hemoterapijom, steroidnim hormonima, malignim tumorima) [17]

Najčešći uzročnici Furnijeove gangrene[uredi | uredi izvor]

Najčešći uzročnici Furnijeove gangrene su:

Uzročnici Furnijeove gangrena prema polu i uzrastu[uredi | uredi izvor]

Najčešći uzročnici Furnijeove gangrena prema polu i uzrastu su:[14]

Pol/uzrast Uzročnici
Muškarci Primena uretralnog katetera, protetske implantati penisa, povrede penisa, genitalni persing, analni odnos (povećava rizik nastanka perianalne infekcije, zbog traume rektuma koju prati infekcija)
Žene Septički abortus, persing, infekcije vulve ili apscesi bartolinijeva žlezde, histerektomija i epiziotomija
Deca Obrezivanje penisa, uklještenje ingvinalnih kila, omfalitis, ujedi insekata, povrede genitalija, nagnječenje uretralnim kateterom, perirektalni apscesi, sistemske infekcije, opekotine

Predisponirajući faktori[uredi | uredi izvor]

Najčešći predisponirajući faktori kod Furnijeove gangrene su:

  • Šećerna bolest (najčešći uzrok - u oko 20% do 60% slučajeva) [22] [23]
  • Enormna gojaznost
  • Leukemija[24]
  • Ciroza jetre
  • Vaskularne bolesti karlice
  • Maligne bolesti
  • Visoko-rizična ponašanja (na primer, alkoholizam, intravenska narkomanija)
  • Hemoterapija[25]
  • Imuno supresija zbog sistemskih bolesti[26] ili upotrebe steroida
  • Nemogućnosti održavanja adekvatne perianalne higijene ili dugotrajna upotreba katetera, kod paraplegičara i drugih dugoležećih (nepokretnih) bolesnika.
  • Trauma[27]

Mikroorganizmi-izazivači Furnijeove gangrene[uredi | uredi izvor]

Infekcija koja predstavlja neravnotežu između imuniteta domaćina i virulencije uzročnika mikroorganizama, etiološki je faktor koji kroz perineum omogućava ulazak mikroorganizama. Kompromitovani imunitet pruža povoljno okruženje za iniciranje infekcije, a virulentnost mikroorganizma promoviše brzo širenje bolesti. Većina autoriteta veruje da je polimikrobna priroda Furnijeove gangrene neophodna za stvaranje sinergije proizvodnje enzima koja promoviše brzo umnožavanje i širenje infekcije.[28] To potvrđuje činjenica da su mikroorganizmi izolovani u kulturi rane, bolesnika sa Furnijeovom gangrenom, polimikrobni (mešoviti) i da je infekcija izazvana prosečno sa do 4 izolovana uzročnika po analiziranom uzorku.[29]

Karakteristično u Furnijevoj gangreni postoji sinergizam samo između teoretski nisko agresivnih bakterija. Na primer, jedan mikroorganizam može proizvesti enzime neophodne da izazovu koagulaciju krvnih sudova. Tromboza krvnih sudova smanjuje lokalno snabdevanje krvlju. Dakle, pritisaka kiseonika u tkivima ada. Nastala hipoksija tkiva omogućava rast fakultativnih anaerobnih i mikroaerofilnih organizama. Neki od mikroorganizmi, zauzvrat, mogu da proizvode enzime (npr lecitinazu, kolagenazu), koji dovode do varenja fascijalnih barijera, podstičući tako brzo širenje infekcije.[30]

U mikroorganizme koji su uobičajeni komensali perinealne kože i genitalnih organa, spadaju klostridija, klebsijela, streptokoke, koliformne bakterije, stafilokoke, bakteroidi i korinebakterije.[31]

Najčešće izolovani aerobni mikroorganizmi su: Escherichia coli, Klebsiella pneumonia, i Staphylococcus aureus. Najčešće izolovani anaerobni mikroorganizam je Bacteriodes fragilis.[32]

U stvari, i aerobi i anaerobi su podjednako prisutni u tkivima, ali su anaerobi ređe izolovani jer ih je teže uzorkovati i sačuvati.[33]

Retki izveštaji navod i druge mikroorganizme koji uključuju Candida albicans[34] i Lactobacillus gasseri.[35]

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Furnijeova gangrena je brzo napredujući oblik nekrotizirajućeg fasciitisa lokalizovan u genitalnom i perinealnom regionu. Fascijalna nekroze i „varenje“ tkiva dejstvom enzima bakterija su glavna obeležja ovog oboljenja.

Predisponirajući činioci kao što su šećerna bolest, onkološke bolesti, imunološki poremećaji hronični alkoholizm itd, su samo neki od činilaca koji pogoduju daljem širenju infekcije ispod fascija, koja može dospeti do ingvinalne regije, butine, pa čak i trbušnog zida.[36]

Infekcija stvara potkožnu trombozu krvnih sudova, koja opet dovodi do nekroze kože i potkožnog tkiva i lokalizovane ishemije i dalje proliferacije bakterija.

U nekrotičnom tkivu bakterije luče toksine i enzime stvarajući još povoljnije uslove za njihovo dalje razmnožavanje. Tromboza lokalnih krvnih sudova smanjuje dotok krvi, što dovodi do pada parcijalnog pritiska kiseonika i pojave hipoksije. Kao posledica hipoksije u tkivima su stvoreni uslovi za rast fakultativno anaerobnih mikroorganizama koji proizvede enzime (lecitinazu i kolagenazu), koji izazivaju „varenje“ fascijalne barijere, čime podstiču brzo širenje infekcije. U nekim izveštajima su opisane stope destrukcije fascijalnog tkiva koje se kreču od do 2 do 3 santimetara na čas.[37]

Na kraju, razvija se obliterativni endarteritis, a kožna i potkožna vaskularna nekroza koja je usledila dovodi do lokalizovane ishemije i dalje proliferacije bakterija. Infekcija površne perinealne fascije može se proširiti na penis i skrotum ili na prednji trbušni zid ili obrnuto. Kako je perinealna fascija pričvršćena za telo perineuma i urogenitalnu dijafragmu pozadi i bočno za pubičnu granu, ograničeno je napredovanje infekcije u ovim pravcima.

Dublja infekcija koja se proteže ispod gornjih slojeva uključuje mionekrozu koja se generalno ne smatra karakteristikom klasične Fournierove gangrene, iako je opisana.[38]

Zahvaćenost testisa je retka kod Fournijeove gangrene zbog odvojenog dovoda krvi u testise.[39]

Zahvaćenost penisa je takođe retka i njegova tela su obično pošteđena dok se koža ljušti. Međutim, prijavljena je tromboza spongioznog i kavernoznog tela.[40]

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Komplikovan slučaj Furnijeove gangrene
Komplikovan slučaj Furnijeove gangrene
Komplikovan slučaj Furnijeove gangrene

Kliničke karakteristike Furnijeove gangrene uključuju iznenadni bol u skrotumu, prostraciju, bledilo i pireksiju. U početku je zahvaćen samo skrotum, ali ako se bolest ne kontroliše, celulitis se širi sve dok se ceo omotač skrotuma ne oljušti, ostavljajući testise izložene, ali zdrave.[41]

Stadijumi u razvoju kliničke slike[uredi | uredi izvor]

  • Bolest obično počinje podmuklo, sa napadima svraba i nelagodnošću u predelu spoljnih polnih organa, i produženim peridom trajanja (2-7 dana) sa nejasnim znacima i simptomima bolesti i groznicom.
  • Bolesnici se javljaju lekaru u proseku petog dana bolesti, zbog intenzivnog bola u području spoljnih polnih organa, što je ponekad praćeno i otokom kože u njihovoj okolini;
  • Sledi pojava progresivnog eritema (crvenila) kože spoljnih polnih organa i perinealnog predela sa povećanim bolom na dodir, i pojava sistemskih simptomi kao što su povišena temperatura, drhtavica, tahikardija i hipotenzija ;
  • Koža iznad zahvaćene površine menja boju, koja je tamna sve do crna i praćena je potkožnim krepitacijama;
  • U završnoj fazi bolesti javlja se klasične klinička slike gangrene spoljnih polnih organa sa obilnom gnojnom sekrecijom, koja može biti praćena prestankom bola zbog nekroze nervnih završetaka.

Znaci i simptomi bolesti[uredi | uredi izvor]

  • Nekroza (razaranja) tkiva u području polnih organa
  • Bol
  • Smežuran (sunđerast) izgled kože
  • Izumiranje kože
  • Bledilo kože
  • Sekrecija gnoja iz gangrenoznog tkiva
  • Groznica, povišena telesna temperatura, tahikardija, hipotenzija
  • Slabost i malaksalost
  • Hiperemija (crvenilo) polnih organa
  • Gangrenozni miris
  • Otok (edem) polnih organa

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Furnijeova gangrena obično se dijagnostikuje klinički, ali se laboratorijski testovi i studije snimanja koriste za potvrdu dijagnoze, utvrđivanje ozbiljnosti i predviđanje ishoda.[42]

Rendgen i ultrazvuk mogu pokazati prisustvo gasova ispod površine kože. CT skeniranje može biti korisno u određivanju mesta porekla i obima širenja procesa.[42]

Ultrazvučni pregled skrotalnog predela kod Furnijeove gangrene

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Diferencijalna dijagnoza Furnijeove gangrene uključuje:[43][44]

  • akutnu bubrežnu kolika, urolitijazu
  • celulitis
  • šankr
  • trombozu dubokih vena
  • epididimitis
  • erzipel
  • gangrenozni balanitis,
  • gangrenozni vulvitis
  • gasnu gangrena (klostridijalna mionekroza)
  • herpes simpleks
  • ingvinalnu limfogranulomatozu
  • invazivnu kandidijazu
  • mukormikozu
  • orhitis
  • perianalni/periuretralni apsces
  • piodermu gangrenozum
  • piomiozitis
  • pionefrozu
  • skrotalni apsces
  • edem skrotuma
  • sifilis
  • torziju testisa
  • toksičnu epidermalnu nekrolizu
  • sindrom toksičnog šoka

Terapija[uredi | uredi izvor]

Furnijeova gangrena se razvija brzo i zato je sa lečenjem neophodno započeti na početku bolesti, kada proces nekroze tkiva može biti zaustavljen, uz oporavak i regeneraciju, manjeg ili većeg dela oštećenog tkiva.

U lečenju furnijeove gangrene primenjuju se tri osnovna principa;[43]

Lekovi[uredi | uredi izvor]

Terapija lekovima zasniva se pre svega na upotrevi antibiotika koji usporavaju tok infekcije i uništavaju bakterije.[43] Primena empirijskih antibiotika širokog spektra je primarna dok se čeka na osetljivost kulture. Antibiotska terapija je istorijski uključivala trostruku terapiju u pokrivanju gram-pozitivnih, gram-negativnih i anaerobnih organizama povezanih sa Furnijeovom gangrenom. To obično uključuje stafilokoke, streptokoke, koliformne bakterije, pseudomonas, bakteroide, klostridijum i možda gljivice.[45]

Kombinacija cefalosporina treće generacije, aminoglikozida, penicilina i metronidazola, klasično se koristila kao trostruka terapija antibioticima. Antibiotska terapija obično zahteva trajanje od najmanje dve nedelje.

Trenutni preporučeni režimi antibiotika za Furnijeovu gangrenu uključuju:

  • Karbapenem (imipenem ili meropenem 1 g IV svakih 6-8 sati, ertapenem 1 g IV svaka 24 časa,[12] ili
  • Piperacilin-tazobaktam (3.375 g IV svakih 6 sati ili 4,5 g IV svakih 8 sati),[46] plus klindamicin (600 do 900 mg IV svakih 8 sati) plus vankomicin (15 do 20 mg/kg IV svakih 8 do 12 sati)[traži se izvor]

Daptomicin ili linezolid mogu biti zamena za vankomicin.[traži se izvor] Antifungalni agensi kao što su amfotericin B, flukonazol ili slični mogu se dodati po potrebi.[46]

Alternativni režimi uključuju aminoglikozide ili fluorokinolone plus metronidazol.[46]

Pacijentima koji su bili izloženi slatkoj ili slanoj vodi, doksiciklin se može dodati za pokrivanje Aeromonas hydrophilia i Vibrio vulnificus.[46][47]

Hirurška obrada[uredi | uredi izvor]

Obrada nekrotičkog tkiva hirurškim metodama ima za cilj da ukloni zaraženo ili mrtvo tkivo, i zaustavi širenje promena. Ovaj korak je veoma važan jer sprečava širenje infekcije u okolna tkiva, masovnije debridmane nekrotičnog tkiva i eventualnu amputaciju.

Hiperbarična oksigenoterapija (HBOT)[uredi | uredi izvor]

Lečenje furnijeove gangrene u barokomori

Ova terapija se zasniva ne primeni 100% medicinskog kiseonika pod povišenim pritiskom (u proseku 2-2,5 bar-a). Hiperbarična kiseonik se koristi kao adjuvantna terapija u lečenju različitih bolesti, među kojima je i furnijeova gangrena.[48]

Povoljan oksigenacije u tkivima koja se postiže primenom hiperoksije, poboljšava se dejstvo mehanizama koji u organizmu deluju baktericidno na mnogobrojne bakterije. Posebno je značajna primena HBOT u lečenju infekcija kod osoba sa anaerobnom ili mešovitim florom, (izuzetno osetljivom na aerobne uslove (hiperoksiju))

Visoka koncentracija kiseonika u krvi (i do dvadeset puta veća nego pri udisanju normobaričnog kiseonika), koja se postiže udisanjem kiseonika pod povišenim pritiskom u barokomorama, stimulišu angiogenezu (stvaranje mladih krvnih sudova) i oslobađanje faktora rasta makrofaga tkiva, čime se pomaže organizmu u sprečavanju krvarenja i ubrzava proces zarastanja tkiva. Nekoliko studija pokazalo je nizak nivo neželjenih efekata uz istovremeno visoki nivo efikasnosti ove vrste terapije.[49][50]

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

S obzirom na razarajući efekat koji Furnijeova gangrena ima na pacijente i visok mortalitet, komplikacije se mogu pojaviti i kratkoročno i dugoročno.

Kratkoročne sistemske komplikacije[uredi | uredi izvor]

Kratkoročne sistemske komplikacije Furnijeove gangrene su rezultat inflamatornog odgovora organizma na ovaj agresivni infektivni proces. Sistemske komplikacije uključuju:

  • akutnu bubrežnu insuficijenciju,
  • akutni respiratorni distres sindrom,
  • srčane aritmije,
  • srčanu insuficijenciju,
  • zatajenje više organa,
  • bakteriemiju, koja može izazvati akutne tromboembolijske događaje kao što su moždani udari i arterijska okluzija u donjim ekstremitetima, što može dovesti do amputacija.

Takođe, pacijenti mogu razviti ileus zbog višestrukih operacija kojima se podvrgavaju. Mogu se javiti i infekcije rane nakon debridmana; međutim, dodatni tretmani kao što je hiperbarični kiseonik imaju za cilj smanjenje stope infekcija rana.[51]

Fekalna i urinarna inkontinencija[uredi | uredi izvor]

Pacijenti koji pate od značajnog oboljenja perineuma mogu često razviti fekalnu inkontinenciju zbog zahvatanja analnog sfinktera, što zahteva debridman. Ovim pacijentima će biti potrebna kolostomija da bi se smanjila fekalna kontaminacija rane. Samo formiranje kolostome dolazi sa višestrukim povezanim komplikacijama. Ove komplikacije uključuju evisceraciju stome i stomalnu infekciju.

Pošto je penis često zahvaćen, infekcije urinarnog trakta su česte komplikacije bolesti. Zadržavanje urina je rezultat periuretralnog otoka, što sprečava mokrenje pacijenta; lečenje uključuje urinarnu kateterizaciju i cistostomiju kod specifičnih grupa pacijenata.[44]

Psihološke komplikacije[uredi | uredi izvor]

Psihološke komplikacije preovlađuju kod pacijenata koji pate od Furnijeove gangrene. Zbog razarajućeg dejstva koje bolest ima na genitalije; mnogi pacijenti imaju dugotrajne bolove kao rezultat bolesti. Ovo stanje dovodi do smanjenog kvaliteta života, što može izazvati depresiju.

Unakaženi ožiljci povezani sa procesom oporavka takođe doprinose psihičkim problemima pacijenata. Pacijenti će često patiti od seksualne disfunkcije usled poremećene funkcije penisa, devijacije penisa i torzije penisa. Gubitak osetljivosti kože penisa i bol povezan sa erekcijom su još dva faktora koja dovode do seksualne disfunkcije.[52][53]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Prognoza Furnijeove gangrene je multifaktorsk. Studija koju su 1995. objavili Laor E, Palmer i sar. pokazala je da je razvoj Furnijeovog indeksa ozbiljnosti gangrene (FGSI) koristan u određivanju prognoze kod pacijenata koji pate od bolesti.[54] Indeks je koristio temperaturu, broj otkucaja srca, brzinu disanja, kalijum i natrijum u serumu, kreatinin, nivoe bikarbonata, hematokrit i belu krvnu sliku. Skor veći od 9 bio je povezan sa mortalitetom većim od 75%, dok su pacijenti sa skorom manjim od 9 imali 78% šanse za preživljavanje. Druge abnormalnosti elektrolita povezane sa lošijom prognozom uključuju povišen nivo kalcijuma i nizak nivo magnezijuma.[55]

Starost pacijenta, kao i stepen zahvatanja tkiva, takođe određuje prognozu. Prognoza pacijenata opada sa starenjem. Veći stepen zahvatanja tkiva je na sličan način povezan sa lošijom prognozom.[56]

Vreme od početka bolesti do hirurškog lečenja je ključno jer pacijenti koji se pojave ranije u toku procesa bolesti i dobiju brzi, hitni hirurški debridman imaju bolje ishode.[57][58] Pacijenti sa dijabetesom sa HgA1c većim od 7 takođe imaju lošiju prognozu.[traži se izvor][traži se izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bjurlin MA, O'Grady T, Kim DY, Divakaruni N, Drago A, Blumetti J, Hollowell CM. Causative pathogens, antibiotic sensitivity, resistance patterns, and severity in a contemporary series of Fournier's gangrene. Urology. 2013 Apr;81(4):752-8.
  2. ^ WILSON B (april 1952). „Necrotizing fasciitis”. Am Surg. 18 (4): 416—31. PMID 14915014. .
  3. ^ Leslie, Stephen W.; Rad, Jonathan; Foreman, Juron (2024), Fournier Gangrene, StatPearls Publishing, PMID 31747228, Pristupljeno 2024-02-04 
  4. ^ Jean Alfred Fournier:WhoNamedIt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. jun 2015) Pristupljeno 1. 5. 2014.
  5. ^ J. A. Fournier: Gangrène foudroyante de la verge. La semaine médicale, Paris, 1883, 3: 345. English translation by Alexander Corman.
  6. ^ Fournier, J. A. (1988). „Jean-Alfred Fournier 1832-1914. Gangrène foudroyante de la verge (Overwhelming gangrene). Sem Med 1883”. Dis Colon Rectum. 31 (12): 984—8. PMID 3063473. doi:10.1007/BF02554904. .
  7. ^ Ayumba BR, Magoha GA. Management of Fournier's gangrene at the Kenyatta National Hospital, Nairobi. East . Afr Med J. 75 (6): 370—3. jun 1998.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  8. ^ a b Sorensen MD, Krieger JN. Fournier's Gangrene: Epidemiology and Outcomes in the General US Population. Urol Int. 2016;97(3):249-259.
  9. ^ a b v Paty R, Smith AD. Gangrene and Fournier's gangrene. Urol Clin North Am. Feb 1992; . 19 (1): 149—62.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  10. ^ a b Joury A, Mahendra A, Alshehri M, Downing A. Extensive necrotizing fasciitis from Fournier's gangrene. Urol Case Rep. 2019 Sep;26:100943.
  11. ^ Sorensen, Mathew D.; Krieger, John N.; Rivara, Frederick P.; Broghammer, Joshua A.; Klein, Matthew B.; Mack, Christopher D.; Wessells, Hunter (2009). „Fournier's Gangrene: Population Based Epidemiology and Outcomes”. Journal of Urology. 181 (5): 2120—2126. ISSN 0022-5347. doi:10.1016/j.juro.2009.01.034. 
  12. ^ a b v Auerbach J, Bornstein K, Ramzy M, Cabrera J, Montrief T, Long B. Fournier Gangrene in the Emergency Department: Diagnostic Dilemmas, Treatments and Current Perspectives. Open Access Emerg Med. 2020;12:353-364.
  13. ^ a b Gadler T, Huey S, Hunt K. Recognizing Fournier's Gangrene in the Emergency Department. Adv Emerg Nurs J. 2019 Jan/Mar;41(1):33-38.
  14. ^ a b v Michael T Marynowski, Andrew A Aronson Fournier Gangrene na emedicine.medscape.com, Pristupljeno 09/2009. (jezik: engleski)
  15. ^ Clayton, M. D.; Fowler Jr, J. E.; Sharifi, R.; Pearl, R. K. (januar 1990). „Causes, presentation and survival of fifty-seven patients with necrotizing fasciitis of the male genitalia”. Surg Gynecol Obstet. 170 (1): 49—55. PMID 2294630. .
  16. ^ Yanar, H.; Taviloglu, K.; Ertekin, C.; Guloglu, R.; Zorba, U.; Cabioglu, N.; Baspinar, I. (2006). „Fournier's gangrene: Risk factors and strategies for management”. World Journal of Surgery. 30 (9): 1750—4. PMID 16927060. S2CID 32207714. doi:10.1007/s00268-005-0777-3. 
  17. ^ Tahmaz, L.; Erdemir, F.; Kibar, Y.; Cosar, A.; Yalcýn, O. (2006). „Fournier's gangrene: Report of thirty-three cases and a review of the literature”. International Journal of Urology : Official Journal of the Japanese Urological Association. 13 (7): 960—7. PMID 16882063. S2CID 10161279. doi:10.1111/j.1442-2042.2006.01448.x. 
  18. ^ Gamagami RA, Mostafavi M, Gamagami A, Lazorthes F. Fournier's gangrene: an unusual presentation for rectal carcinoma. Am J Gastroenterol. 93 (4): 657—8. april 1998.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  19. ^ Mouraviev VB, Pautler SE, Hayman WP. „Fournier's gangrene following penile self-injection with cocaine”. Scand J Urol Nephrol. 36 (4): 317—8. 2002. .
  20. ^ Roca, B.; Cuñat, E.; Simón, E. (oktobar 1998). „HIV infection presenting with Fournier's gangrene”. Neth J Med. 53 (4): 168—71. PMID 9825642. doi:10.1016/S0300-2977(98)00078-3. .
  21. ^ Kohagura K, Sesoko S, Tozawa M, et al. [A female case of Fournier's gangrene in a patient with lupus nephritis]. Nippon Jinzo Gakkai Shi. . 40 (5). jul 1998: 354—8.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  22. ^ Rajbhandari SM, Wilson RM. Unusual infections in diabetes. Diabetes Res Clin Pract. Feb 1998; . 39 (2): 123—8.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  23. ^ Elem B, Ranjan P. Impact of immunodeficiency virus (HIV) on Fournier's gangrene: observations in Zambia. Ann R Coll Surg Engl. 1995 Jul;77(4):283-6.
  24. ^ Mouraviev VB, Pautler SE, Hayman WP. Fournier's gangrene following penile self-injection with cocaine. Scand J Urol Nephrol. 2002;36(4):317-8.
  25. ^ Thwaini A, Khan A, Malik A, Cherian J, Barua J, Shergill I, Mammen K. Fournier's gangrene and its emergency management. Postgrad Med J. 2006 Aug;82(970):516-9.
  26. ^ Moussa M, Abou Chakra M. Isolated Penile Fournier's gangrene: A case report and literature review. Int J Surg Case Rep. 2019;62:65-68.
  27. ^ Bloomgarden Z, Einhorn D, Grunberger G, Handelsman Y. Fournier's gangrene and sodium-glucose cotransporter 2 inhibitors: Is there a causal association? J Diabetes. 2019 May;11(5):340-341.
  28. ^ Meleney, Frank L. (1924). „Hemolytic Streptococcus Gangrene”. Arch Surg. 9 (2): 317—321. doi:10.1001/archsurg.1924.01120080083007. 
  29. ^ Mergenhagen SE, Thonard JC, Scherp HW. Studies on synergistic infections. I. „Experimental infections with anaerobic streptococci”. J Infect Dis. 103 (1): 33—44. Jul-Aug 1958.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć).
  30. ^ Goyette M. Group A streptococcal necrotizing fasciitis Fournier’s gangrene—Quebec. Canada Communicable Disease Report. 23 (13): 101—103. 1997.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  31. ^ Yanar H, Taviloglu K, Ertekin C, et al. Fournier’s gangrene: risk factors and strategies for management. World Journal of Surgery. 30 (9): 1750—1754. 2006.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć). [
  32. ^ Paty R, Smith AD. Gangrene and Fournier’s gangrene. Urologic Clinics of North America. 19 (1): 149—162. 1992.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  33. ^ Addison WA, Livengood CH, Hill GB. Necrotizing fasciitis of vulvar origin in diabetic patients. Obstetrics and Gynecology. 63 (4): 473—479. 1984.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  34. ^ Johnin K, Nakatoh M, Kadowaki T, Kushima M, Koizumi S, Okada Y. Fournier’s gangrene caused by Candida species as the primary organism. Urology. 2000;56(1, article 153)
  35. ^ Tleyjeh IM, Routh J, Qutub MO, Lischer G, Liang KV, Baddour LM. Lactobacillus gasseri causing Fournier’s gangrene. Scandinavian Journal of Infectious Diseases. 2004;36(6-7):501–503.
  36. ^ Saiidy Hasham,, Paolo Matteucci,, Paul R W Stanley,, Nick B Hart, Necrotising fasciitis, Pristupljeno 09/2009. (jezik: engleski)
  37. ^ Safioleas M, Stamatakos M, Mouzopoulos G, Diab A, Kontzoglou K, Papachristodoulou A. Fournier’s gangrene: exists and it is still lethal. International Urology and Nephrology. 2006;38(3-4):653–657.
  38. ^ Rye BA, Seidelin C, Dueholm S. „Perineal progressive myonecrosis following Thiersch’s operation for rectal prolapse”. Annales Chirurgiae et Gynaecologiae. 76 (2): 136—137. 1987. .
  39. ^ Gupta A, Dalela D, Sankhwar SN, et al. Bilateral testicular gangrene: does it occur in Fournier’s gangrene? International Urology and Nephrology. 39 (3): 913—915. 2007.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  40. ^ Campos JA, Martos JA, Gutiérrez del Pozo R, Carretero P. Synchronous caverno-spongious thrombosis and Fournier’s gangrene. Archivos Espanoles de Urologia. 43 (4): 423—426. 1990.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  41. ^ Russell RCG, Williams NS, Bulstrode CJK. Bailey & Love's Short Practice of Surgery. Arnold; 2000.
  42. ^ a b Mallikarjuna, M. N.; Vijayakumar, Abhishek; Patil, Vijayraj S.; Shivswamy, B. S. (2012). „Fournier's Gangrene: Current Practices”. Isrn Surgery. 2012: 1—8. PMC 3518952 Slobodan pristup. PMID 23251819. doi:10.5402/2012/942437 Slobodan pristup. 
  43. ^ a b v Chernyadyev SA, Ufimtseva MA, Vishnevskaya IF, Bochkarev YM, Ushakov AA, Beresneva TA, Galimzyanov FV, Khodakov VV. Fournier's Gangrene: Literature Review and Clinical Cases. Urol Int. 2018;101(1):91-97.
  44. ^ a b Mallikarjuna MN, Vijayakumar A, Patil VS, Shivswamy BS. Fournier's Gangrene: Current Practices. ISRN Surg. 2012;2012:942437.
  45. ^ Hakkarainen TW, Kopari NM, Pham TN, Evans HL. Necrotizing soft tissue infections: review and current concepts in treatment, systems of care, and outcomes. Curr Probl Surg. 2014 Aug;51(8):344-62.
  46. ^ a b v g Montrief T, Long B, Koyfman A, Auerbach J. Fournier Gangrene: A Review for Emergency Clinicians. J Emerg Med. 2019 Oct;57(4):488-500.
  47. ^ Di Serafino M, Gullotto C, Gregorini C, Nocentini C. A clinical case of Fournier's gangrene: imaging ultrasound. J Ultrasound. 2014 Dec;17(4):303-6.
  48. ^ HBOT Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. decembar 2016) Lečenje nekrotizirajućih infekcija primenom hiperbarične oksigenoterapije (HBOT), Pristupljeno 09/2009.(jezik: engleski)
  49. ^ Pizzorno R., Bonini F., Donelli A., Stubinski R., Medica M., Carmignani G. 1997. Hyperbaric oxygen therapy in the treatment of Fournier's disease in 11 male patients. J Urol 158 : 837-840.
  50. ^ Hollabaugh R.S. Jr, Dmochowski R.R., Hickerson W.L., Cox C.E. 1998. Fournier's gangrene : therapeutic impact of hyperbaric oxygen. Plast Reconstr Surg101 : 94-100.
  51. ^ Wolach MD, MacDermott JP, Stone AR, deVere White RW. Treatment and complications of Fournier's gangrene. Br J Urol. 1989 Sep;64(3):310-4.
  52. ^ Thwaini A, Khan A, Malik A, Cherian J, Barua J, Shergill I, Mammen K. Fournier's gangrene and its emergency management. Postgrad Med J. 2006 Aug;82(970):516-9.
  53. ^ Czymek R, Kujath P, Bruch HP, Pfeiffer D, Nebrig M, Seehofer D, Guckelberger O. Treatment, outcome and quality of life after Fournier's gangrene: a multicentre study. Colorectal Dis. 2013 Dec;15(12):1529-36.
  54. ^ Laor E, Palmer LS, Tolia BM, Reid RE, Winter HI. Outcome prediction in patients with Fournier's gangrene. J Urol. 1995 Jul;154(1):89-92.
  55. ^ Verma, Satyajeet; Kala, Sanjay; Rai, Sujeet; Sayana, Ashutosh (2012). „Evaluation of the utility of the Fournier′s gangrene severity index in the management of Fournier′s gangrene in North India: A multicentre retrospective study”. Journal of Cutaneous and Aesthetic Surgery. 5 (4): 273. ISSN 0974-2077. doi:10.4103/0974-2077.104916. 
  56. ^ Yilmazlar, T.; Ozturk, E.; Ozguc, H.; Ercan, I.; Vuruskan, H.; Oktay, B. (2010-06-18). „Fournier’s gangrene: an analysis of 80 patients and a novel scoring system”. Techniques in Coloproctology. 14 (3): 217—223. ISSN 1123-6337. doi:10.1007/s10151-010-0592-1. 
  57. ^ Peetermans M, de Prost N, Eckmann C, Norrby-Teglund A, Skrede S, De Waele JJ. Necrotizing skin and soft-tissue infections in the intensive care unit. Clin Microbiol Infect. 2020 Jan;26(1):8-17.
  58. ^ WONG, CHIN-HO; CHANG, HAW-CHONG; PASUPATHY, SHANKER; KHIN, LAY-WAI; TAN, JEE-LIM; LOW, CHENG-OOI (2003). „NECROTIZING FASCIITIS”. The Journal of Bone and Joint Surgery-American Volume. 85 (8): 1454—1460. ISSN 0021-9355. doi:10.2106/00004623-200308000-00005. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • J. A. Fournier: Gangrène foudroyante de la verge. La semaine médicale, Paris, 1883, 3: 345. English translation by Alexander Corman.
  • A. J. Orfuss, P. Michaelides: Fournier's gangrene. Archives of Dermatology, Chicago, 1964, 90: 440-441.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фурнијеова_гангрена&oldid=27694735”