Hanza Brandenburg

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mali Brandenburg (B1)
Avion Hanza-Brandenburg B.I u budimpeštanskom muzeju
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1915
Dužina8,50
Razmah krila12,173
Visina2,926
Površina krila29,15
Prazan680
Normalna poletna960
Klipno-elisni motorMercedes (Mercedes D II)/(Daimler D II)
Snaga73,5 kW
Maks. brzina na Hopt108 km/h
Maks. brzina na H=0120 km/h
Dolet350 km
Plafon leta3.500 m

Hanza Brandenburg (nem. Hansa-Brandenburg) je serija borbenih nemačkih aviona iz Prvog svetskog rata koje je proizvodila firma Hanza Brandenburg (nem. Hansa-Brandenburg Flugzeugfabrik) iz Brista an der Hafelu (nem. Briest an der Havel) i Hamburga.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Brandenburg CI u tri projekcije
Avion Brandenburg CI u tri projekcije
Avion Brandenburg C.I proizvodnja Phonix
Čehoslovački avion Aero Ae-01 licenca Hanza-Brandenburg B.I
Jugoslovenski avion Rogožarski SB licenca Hanza-Brandenburg C.I
Avion Hanza-Brandenburg C.I
Avion Hanza-Brandenburg C.I proizvodnje UFAG iz Budimpešte
Motor Mercedes D II ugrađen na avione Hanza-Brandenburg

Nemački i austrougarski avioni pred i za vreme Prvog svetskog rata si bili razvrstani u nekoliko kategorija[1] koje su bile sastavni deo oznake aviona. Naime, oznaka aviona se sastojala od naziva proizvođača (na pr. Albartos, OEFFAG, UFAG, Hanza Brandenburg), kategorije (slovna oznaka na pr.B, C, D) i tipa aviona (brojna oznaka rimski broj I, II, III). Klasifikacija aviona vojnog vazduhoplovstva je imala sledeće oznake:

  • A - Jednokrilac dvosed obično nenaoružan školski avion,
  • B - Dvokrilac dvosed stariji tip sa snagom motora do 110 kW/(150 KS),
  • C - Dvokrilac dvosed noviji tip sa snagom motora do 120 kW/(160 KS),
  • D - Dvokrilac jednosed - borbeni avion,
  • E - Jednokrilac jednosed - borbeni avion tipa FOKER,
  • F - Dvokrilac snage motora 260kW/(350 KS) - izviđač dugog dometa,
  • G - Dvokrilac dvomotorni - veliki avion,
  • H - Dvokrilac višemotorni - transportni avion.

Za vreme dok je radio za firmu Hanza Brandenburg, inž. Ernst Hajnkel je projektovao i razvio nekoliko tipova aviona Hanza Brandenburg. Prototip Hanza Brandenburg B.I je konstruisan u toku 1914. godine a Hanza Brandenburg C.I 1916. godine. Avion Hanza Brandenburg B.I je bio namenjen osnovnoj obuci pilota, izviđačkim zadacima i kurirskim poslovima, dok je Hanza Brandenburg C.I pored ovih bio korišćen i za bombarderske zadatke. U toku Prvog svetskog rata avioni tipa Brandenburg su proizvođeni u Nemačkoj u Hanza Brandenburg, zatim u Austriji Feniks Fabrika Aviona i Fabrika aviona iz Fišamenda (nem. Fischamend) i u Mađarskoj u UFAG-u.

Na kraju Prvog svetskog rata u zemljama koje su nastale raspadom Austrougarskog carstva kao što su Mađarska, Poljska, Čehoslovačka i Rumunija nastavljeno je korišćenje a zatim i proizvodnja aviona tipa Brandenburg. Isto se desilo i kod nas. Prvo je formiran Tehničko konstrukcioni biro u koga su ušli inženjeri Josip Mikl, Rudolf Fizir, N. Žučenko i B. Nestorov. Zadatak ovog biroa je bio da na osnovu uzoraka, formira tehničku dokumentaciju proverenih austrougarskih školskih aviona Brandenburg B.I i C.I. Formiranje dokumentacije ovih aviona nije se svelo na bukvalno snimanje postojećih modela nego sadržao i inovativnu komponentu tako da su se kasnije proizvedene jugoslovenske kopije aviona Brandenburg razlikovale od originala. Od 1923. godine pa nadalje na osnovu te dokumentacije preduzeće Ikarus iz Novog Sada i Rogožarski iz Zemuna su proizvele ukupno 90 aviona oba tipa.

Avion Hanza Brandenburg B.I se u nas popularno zvao „Mali Brandenburg“ a u literaturi se još za njega mogu naći nazivi kao ŠB (školski Brandenburg) ili ŠB-1 (Školski Brandenburg 1). Avion Hanza Brandenburg C.I je zvan „Srednji Brandenburg“ a u literaturi se još za njega mogu naći nazivi kao Sb (Srednji Brandenburg) ili SB-1 (Srednji Brandenburg 1). Tehničku dokumentaciju ovih aviona Ministarstvo Vojske i Mornarice (MViM) je besplatno ustupilo proizvođačima aviona što je na početku njihovog rada bila neprocenjiva pomoć ovim preduzećima. Hanza Brandenburg B.I ili Mali Brandenburg ŠB-1 je prvi avion proizveden u domaćim fabrikama aviona.[2], zato je od izuzetnog značaja za razvoj našeg vazduhoplovstva i vazduhoplovne industrije u nas[3]

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avioni Hanza Brandenburg B.I и C.I su jednomotorni dvokrilni dvosedi avioni. Avioni su potpuno drvene konstrukcije trup je obložen šperpločama, a krila su presvučena platnom a prednji deo trupa na koga je pričvršćen linijski motor je obložen limom. Elisa koja pokreće avion je dvokraka, napravljena od drveta fiksnog koraka. Poprečni presek trupa je parvougaonog oblika. Krila su četvrtastog oblika sa po dva para upornica sa svake strane i pritegnuta zateznicama od čeličnih užadi. Krilca ima samo na gornjim krilima. Stajni trap je fiksan konvencionalnog tipa, napred točkovi konstrukcije kao u bicikla a nazad na repu aviona nalazi se elastična drljača kao treća oslona tačka.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avioni Brandenburg B.I i C.I su korišćeni u Vojnom vazduhoplovstvu Kraljevine SHS od 1918. godine 1930. godine i to kao školski avioni za osnovnu (Brandenburg B.I) i prelaznu (Brandenburg C.I) obuku vojnih pilota.[4] Mali Brandenburg (B.I) leti u vojnim pilotskim školama do 1926. godine kada ih u toj ulozi zamenjuju Arno HD-320 proizvedenih u zemunskom Zmaju. Neki od isluženih aviona B.I se još izvestan broj godina koristi za sporedne namene a deo se ustupa Aeroklubu za obuku civilnih pilota. Korišćenje Srednjeg Brandenburga (C.I) za prelaznu obuku vojnih pilota traje nešto duže do 1930, kada ih u toj ulozi zamenjuju avioni Fizir, prvo Majbah i Loren a zatim Fizir FP-2. Avioni Srednji Brandenburg posle vojne službe su ustupani Aeroklubu, dobijali civilne registracije i služili za trenažu sportskih i rezervnih pilota.[5]

Osobine aviona Brandenburg[uredi | uredi izvor]

Opšte karakteristike[uredi | uredi izvor]

Avion Hanza Brandenburg B.I Hanza Brandenburg C.I
Naš naziv Mali Brandenburg Srednji Brandenburg
Motor 1 x 73,5 kW Mercedes 1 x 117/136 kW Dajmler
Elisa dvokraka drvena dvokraka drvena
Razmah krila 12,173 m 12,25 m
Površina krila 29,15 m² 29,15 m²
Dužina aviona 8,50 m 8,50 m
Visina aviona 2,926 m 3,32 m
Masa praznog aviona 680 kg 760 kg
Masa punog aviona 960 kg 1.310 kg
Posada 2 člana 2 člana
Stajni trap Fiksan Fiksan

Performanse[uredi | uredi izvor]

Avion Hanza Brandenburg B.I Hanza Brandenburg C.I
Naš naziv Mali Brandenburg Srednji Brandenburg
Maksimalna brzina 120 km/h 140 km/h
Putna brzina 108 km/h 112 km/h
Najveći dolet 350 km 350 km
Plafon leta 3.500 m 5.800 m
Brzina penjanja na 2000m 255 m/min 260 m/min

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Haberfellner & Schroeder 1993.
  2. ^ „Prvi eroplan izrađen u Beogradu” (na jeziku: (jezik: srpski)). Политика 11. маја (1925). pp. 4. Arhivirano iz originala 29. 11. 2010. g. Pristupljeno 24. 7. 2010. 
  3. ^ Nešić, M. (1999). „Prvi beogradski avion“. Aeromagazin br.20. ISSN:.
  4. ^ Ilić, Vidosava (3/2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije“. Let - Flight 3: pp. 88–106. ISSN 1450-684X
  5. ^ „Golden Years of Aviation - Civil Aircraft Register - Yugoslavia” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.goldenyears.ukf.net/reg_YU. Arhivirano iz originala 11. 07. 2012. g. Pristupljeno 6. 6. 2010. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Žutić, Nikola; Bošković, Lazar. (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923—1998. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Ikarbus. 
  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  • Mikić, Sava (1993). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Heeresflugzeuge der k.u.k Luftschifferabteilung bzw. der k.u.k. Fligerkompanien von 1909—1918.”. Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 320,321. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Haberfellner, Wernfried; Schroeder, Walter (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 978-3-8068-0391-4. 
  • Đokić, Nebojša; Nadoveza, Branko (2017). Vazduhoplovna industrija Kraljevine SHS. Beograd: Metafizika. ISBN 978-86-7884-210-8. 
  • Petrović, Ognjan M. (2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Petrović, Ognjan M. (2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 30—87. ISSN 1450-684X. 
  • Ilić, Vidosava (2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Nešić, Miroljub (jun/jul 2000). „Prvi beogradski avion”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. br.20: 34. ISSN:1450-6068. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167—189. 
  • Paunović, Marinko (1981). Svetska avijacija 1783-1930 god. Beograd: Sportska knjiga. 
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068. 
  • Bosnić, Petar (2003). „Domaći školski i prelazni avioni 1924-1941. godine”. Naša krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Jugoslovenski Aeroklub "Naša krila". 36: 7—9. ISSN 0354-5121. 
  • Radovanović, Radovan (2015). Nebojša D. Đokić. „FABRIKA IKARUS I POČECI SRPSKE VAZDUHOPLOVNE IDUSTRIJE”. „ZAPISI“ Godišnjak Istorijskog arhiva Požarevac (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijskog arhiva Požarevac. 4: 179 — 192. ISSN 2334-7082. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hanza Brandenburg na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханза_Бранденбург&oldid=27556737”