Hardver

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Hardver (engl. Hardware) je skup fizičkih elemenata koji čine kompjuterski sistem. Kopjuterski hardver odnosi se na fizičke delove ili komponente kao što su monitor, miš, tastatura, hard disk, sistemske jedinice (grafička karta, zvučna kartica, matična ploča, memorija, čipovi) itd. Nasuprot tome, softver čine instrukcije koje mogu biti skladištene i pokrenute pomoću hardvera.

Softver je svaki skup instrukcija mašinski čitljiv da usmerava procesor računara da obavlja specifične operacije.Kombinacija hardvera i softvera čini upotrebljiv računarski sistem.

Istorija[uredi]

Prvi uređaji koji su mogli da rade proračune bili jednostavni uređaji poput Tali štapića i šipkama za brojanje, kao Abakus. Složeniji uređaji koji su sposobni da obavljaju jednu vrstu obračuna koji postojao, kao Antikitera mehanizam i Astrolab. Analogni računari su korišćeni za teže proračune, kao što su korišćeni u balistici.

Von Neumann-ova arhitektura[uredi]

Šablon za sve moderne računare je Von Neumann-ova arhitektura razvijena 1945. godine od strane mađarskog matematičara John von Neumann-a. Ona opisuje dizajn arhitekture za elektronski digitalni računar sa grane jedne procesorske jedinice koja se sastoji od aritmetičko-logičke jedinice, procesorskih registara i kontrolne jedinice koja sadrži registar instrukcija i programski brojač, memorije za skladištenje podataka i instrukcija, spoljno masovno skladištenje, i mehanizme za ulaz i izlaz. Von Neumann-ova arhitektura se odnosi na računarski model koji koristi jednu memoriju za instrukcije i podatke. Takođe, razdvajanje memorije od procesora je bitna karakteristika Von Neumann-ove arhitekture. Instrukcije se izvršavaju u cikličnom redu: dohvati-izvrši.

Različiti sistemi[uredi]

Postoji veliki broj različitih tipova kompjuterskih sistema koji se koriste danas.

Personalni računar[uredi]

Personalni računar je jedan od najčešćih tipova računara zbog svoje raznovrsnosti i relativno niske cene. Laptopovi su uglavnom veoma slični, mada mogu koristiti nižu-snagu ili manje komponente.

Kućište[uredi]

Kompjutersko kućište je plastična ili metalna kutija koja sadrži moge komponente. Kućišta koja se koriste kod desktop računara su uglavnom dovoljno mala da stanu ispod stola, ali mnogo novijih računara koriste kompaktniji dizajn. Laptop računari imaju preklop da bi se lakše pakovali. Ovi uređaji imaju itegrisan ekran.

Napajanje[uredi]

Napajanje pretvara naizmeničnu struju u niskonaponsku jednosmernu struju za potrebe unutrašnjih komponenata računara. Laptop računari su sposobni da se napajaju iz baterije nekoliko sati.

Matična ploča[uredi]

Matična ploča je glavna komponenta u kućištu. To je velika pravougaona ploča sa integrisanim kolima gde se priključuju ostli delovi računara uključujući procesor, operativnu memoriju, diskove (CD, DVD, hard disk i druge) kao i periferijske uređaje koje se povezuju preko portova ili slotova za proširenje.

Komponente koje su direktno prikačene na matičnu ploču su:

  • Procesor koji izvodi mnogo računskih operacija koji omogućavaju rad računara i ponekad se naziva kompjuterski mozak. On se uglavnom hladi preko hladnjaka i ventilatora. Mnogi noviji procesori u sebi imaju grafičko jezgro.
  • Čipset, koji obuhvata "severni most", posrednika u komunikaciji između procesora i ostalih komponenti sistema uključujući i glavnu memoriju.
  • Memorija sa slučajnim pristupom (RAM) skladišti kod i podatke koje treba procesor da obradi ili koji su već obrađeni.
  • Memorija isključivo za čitanje (ROM) skladišti BIOS koji se aktivira kada se uključi računar ili na drugi način počinje izvršavanje, proces koji je poznat kao "butovanje".

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Hardver