Хари Потер и Камен мудрости (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hari Poter i Kamen mudrosti
Zvanični poster filma
Izvorni naslovHarry Potter and the Philosopher's Stone
Žanrfantastični film
RežijaKris Kolambus
ScenarioStiv Klovs
ProducentDejvid Hejman
Temelji se naHari Poter i Kamen mudrosti — Džej-Kej Rouling
Glavne uloge
MuzikaDžon Vilijams
Direktor
fotografije		Džon Sil
MontažaRičard Fransis-Brus
Producentska
kuća
DistributerWarner Bros. Pictures[2]
Godina2001.
Trajanje152 minuta[3]
Zemlja
Jezikengleski
Budžet125 miliona dolara[5]
Zarada1,024 milijardi dolara[5]
Sledeći
Veb-sajtwww.warnerbros.com/harry-potter-and-sorcerers-stone
IMDb veza

Hari Poter i Kamen mudrosti (engl. Harry Potter and the Philosopher's Stone) britansko-američki je fantastični film iz 2001. u režiji Krisa Kolambusa i produkciji Dejvida Hejmana, sa scenarijom Stiva Klovsa, baziran na istoimenom romanu iz 1997. autorke Džej-Kej Rouling. Ovo je prvi deo serijala filmova o Hariju Poteru. Glavne uloge u filmu igrali su Danijel Radklif kao Hari Poter, Rupert Grint kao Ron Vizli i Ema Votson kao Hermiona Grejndžer. Priča prati Harijevu prvu godinu na Hogvortskoj školi za čarobnjaštvo i veštičarenje gde otkriva da je on poznati čarobnjak i započinje svoje formalno čarobnjačko obrazovanje.

Warner Bros. Pictures je 1999. za milion funti kupio filmska prava na knjigu. Produkcija je počela 2000. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, a za režisera filma izabran je Kris Kolambus, sa liste potencijalnih režisera među kojima su bili i Stiven Spilberg i Rob Rajner. Roulingova je insistirala da cela glumačka postava bude sačinjena od Britanaca i Iraca, a tri glavne uloge izabrane su u avgustu 2000. nakon poziva na otvoren kasting. Snimanje se odvijalo od septembra 2000. do marta 2001. godine u Leavesden Film Studios-u i istorijskim građevinama širom Ujedinjenog Kraljevstva.

Film je pušten u britanskim i irskim bioskopima 10. i 11. novembra 2001. kao dvodnevna pretpremijera. Premijera filma održana je 16. novembra u SAD-u, Kanadi i Tajvanu, kao i zvanično u Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj. Film je postao kritički i komercijalno uspešan, sa zaradom od 974 miliona dolara širom sveta tokom premijernog prikazivanja i preko milijardu dolara tokom ponovnih emitovanja. Postao je film sa najvećom zaradom 2001. i drugi film sa najvećom zaradom u to vreme. Film je nominovan za mnoge nagrade, uključujući i Oskara za najbolju originalnu muziku, najbolju scenografiju i najbolju kostimografiju. Usledilo je sedam nastavaka, od kojih je sledeći Hari Poter i Dvorana tajni (2002), a poslednji Hari Poter i relikvije Smrti 2 (2011).

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Kasno jedne noći, Albus Dambldor i Minerva Mek Gonagal, profesori na Hogvortskoj školi za čarobnjaštvo i veštičarenje, zajedno sa školskim čuvarem ključeva Rubijusom Hagridom, donose bebu čarobnjaka po imenu Hari Poter njegovim normalskim tetki i teči — Petuniji i Vernonu Darsliju — njegovim jedinim živim rođacima.

Deset godina kasnije, neposredno pred Harijev jedanaesti rođendan, sove počinju da dostavljaju pisma upućena njemu. Darslijevi odlučno odbijaju da dozvole Hariju da otvori bilo koje i odlaze u jednu kolibu na ostrvu usred mora, gde dolazi Hagrid da Hariju lično uruči pismo, u kojem on saznaje da je primljen na Hogvorts. Hagrid takođe otkriva Hariju da je njegove roditelje, Džejmsa i Lili, ubio mračni čarobnjak Lord Voldemor. Ubilačka kletva koju je Voldemor bacio na Harija se odbila, uništivši Voldemorovo telo i ostavivši Hariju ožiljak u obliku munje na čelu. Hagrid je zatim odveo Harija u Dijagon Aleju kako bi kupio sve potrepštine za školu i poklonio mu ljubimca snežnu sovu kojoj je dao ime Hedviga. Hari je kupio štapić koji je povezan sa Voldemorovim štapićem.

Na stanici Kings Kros, Hari se ukrcao u voz Hogvorts ekspres, i tokom putovanja upoznao Rona Vizlija i Hermionu Grejndžer. Stigavši na Hogvorts, Hari je upoznao i Draka Melfoja, dečaka iz bogate čarobnjačke porodice sa kojim je odmah formirao rivalstvo. Učenici se okupljaju u velikoj sali gde Šešir za razvrstavanje sortira učenike prve godine u četiri odgovarajuće kuće — Grifindor, Haflpaf, Rejvenklo i Sliterin. Hari je smešten u Grifindor zajedno sa Ronom i Hermionom, dok je Drako smešten u Sliterin — kuću poznatu po mračnim čarobnjacima.

Vremenom, Hari saznaje više o svojim roditeljima i Voldemoru, a njegov urođeni talenat za letenje metlom dovodi do toga da Hari postaje član grifindorskog kvidičkog tima kao najmlađi tragač u čitavom veku. Jedne noći, na putu do grifindorske kule, stepenište je promenilo putanju i odvelo Harija, Rona i Hermionu na treći sprat, koji je zabranjen učenicima. Njih troje tamo otkrivaju džinovskog troglavog psa Flafija i uplašeni beže. Na Noć veštica, Ron vređa Hermionu nakon što se pokazala dobrom na času čini. Čuvši ga, ona provodi celo popodne plačući u ženskom toaletu. Te večeri, džinovski planinski trol upada u taj toalet, ali Hari i Ron spašavaju Hermionu nakon čega su se pomirili i postali bliski prijatelji, jer je Hermiona preuzela krivicu za incident rekavši da je otišla da traži trola.

Njih troje otkrivaju da Flafi čuva Kamen mudrosti — magični objekat koji može da pretvori bilo koji metal u zlato i stvoriti eliksir besmrtnosti. Hari sumnja da Severus Snejp, profesor napitaka i glavešina Sliterina, pokušava da ukrade kamen kako bi vratio Voldemora u njegov fizički oblik. Nakon što im Hagrid slučajno otkriva da muzika uspavljuje Flafija, Hari, Ron i Hermiona odlučuju da te noći pronađu kamen pre Snejpa. Na putu do tamo nailaze na već uspavanog Flafija, ali se suočavaju sa drugim preprekama — smrtonosnom biljkom zvanom đavolja zamka, sobom ispunjenom agresivnim letećim ključevima i ogromnom igrom čarobnjačkog u kojoj Ron završava onesvešćen.

Nakon što je prošao sve prepreke, Hari otkriva da je profesor odbrane od mračnih veština Kvirel taj koji pokušava da ukrade kamen, a da je Snejp sve vreme pokušavao da ga spreči, usput štiteći Harija. Kvirel odmotava svoj turban i otkriva slabog Voldemora, koji živi na zadnjoj strani njegove glave. Zbog čini koju je Dambldor bacio, Hari nalazi kamen u svom džepu. Voldemor pokušava da nagovori Harija da menja kamen u zamenu za oživljavanje njegovih roditelja, ali Hari shvata da je u pitanju zamka i odbija. Kvirel tada pokušava da ubije Harija, međutim on umire nakon što Hari svojim dodirom spaljuje njegovu kožu. Od Kvirela ostaje samo pepeo, a Voldemorova duša se uspinje iz pepela i beži, usput onesvestivši Harija.

Hari se budi u bolničkom krilu i Dambldor mu objašnjava da je kamen uništen i da su Ron i Hermiona na bezbednom. Takođe mu i objašnjava kako je uspeo da pobedi Kvirela — Lili je umrla kako bi spasila Harija, tako da je njena žrtva stvorila zaštitničku čin protiv Voldemora, baziranu na ljubavi. Na kraju školske godine, Hari, Ron i Hermiona bivaju nagrađeni dodatnim poenima zbog svojih herojskih dela, izjednačavajući Grifindor sa Sliterinom; Dambldor potom dodeljuje još 10 poena Nevilu Longbotomu jer je pokušao da se suprotstavi Hariju, Ronu i Hermioni u kršenju pravila i time Grifindor osvaja Pehar kuće. Hari se vraća Darslijevima za letnji raspust, srećan što konačno ima pravi dom — Hogvorts.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Spisak glumaca u Hariju Poteru
  • Danijel Radklif kao Hari Poter — jedanaestogodišnji dečak, siroče koje živi sa svojim tetkom, tečom i rođakom. Nakon što je dobio pismo u kojem je obavešten da je primljen na Hogvortsku školu za čarobnjaštvo i veštičarenje, Hari otkriva da je poznat u svetu čarobnjaka i veštica jer je preživeo smrtonosnu kletvu koju je mračni čarobnjak Lord Voldemor pokušao da baci na njega, neposredno nakon što je ubio njegove roditelje. Kolambus je želeo Radklifa za ulogu Harija od kako ga je video u BBC-jevom televizijskom filmu Dejvid Koperfild, ali mu je direktorka kastinga Suzi Figis rekla da mu Radklifovi zaštitnički nastrojeni roditelji neće dozvoliti da prihvati ulogu.[6] Kolambus je istakao da je njegova upornost u davanju uloge Radklifu bila odgovorna za Figisinu ostavku.[6] Hejman i Klovs su zamolili Radklifa da se pojavi na audiciji, kada su upoznali njega i njegove roditelje na produkciji predstave Stones in His Pockets u Londonu.[7] Hejman i Kolambus su uspeli da ubede njegove roditelje da će njihov sin biti zaštićen od medijskog uznemiravanja, nakon čega su mu oni dozvolili da prihvati ulogu Harija.[6] Roulingova je izjavila da „Kris Kolambus nije mogao da nađe boljeg Harija.”[8] Radklif je navodno plaćen milion funti, iako je smatrao da mu honorar „nije toliko važan”.[9]
  • Rupert Grint kao Ron Vizli — Harijev najbolji prijatelj na Hogvortsu i najmlađi sin čarobnjačke porodice Vizli. Pošto je bio obožavalac serijala, Grint je smatrao da bi bio savršen za ulogu Rona „zbog riđe kose”.[9] Nakon što je video reportažu Newsround-a o otvorenom kastingu, poslao je video sebe kako repuje o tome kako želi da dobije ulogu. Njegov pokušaj je bio uspešan jer je kasting tim želeo sastanak sa njim.[9]
  • Ema Votson kao Hermiona Grejndžer — Harijeva najbolja prijateljica i najpametnija veštica svoje dobi. Votsonina profesorka glume na Oksfordu je prosledila njeno ime agentima za kasting, nakon čega je Votsonova morala da uradi više od pet intervjua pre no što je dobila ulogu.[10] Votsonova je audiciju shvatila ozmiljno, ali „nije mislila da ima ikakve šanse da dobije ulogu.”[9] Producenti su bili impresionirani Votsoninim samopouzdanjem i ona je nadmašila hiljade drugih devojaka koje su se prijavile.[11]
  • Robi Koltrejn kao Rubijus Hagrid — poludžin i Hogvortski čuvar ključeva. Koltrejn je bio jedan od dvoje glumaca koje je Roulingova najviše želela u filmu, pored Megi Smit u ulozi Mek Gonagalove.[12][13] Koltrejn je bio obožavalac serijala knjiga, a za ulogu se pripremao tako što je sa Roulingovom razgovarao o Hagridovoj prošlosti i budućnosti.[14][15]
  • Ričard Haris kao Albus Dambldor — direktor Hogvortsa i jedan od najpoznatijih i najmoćnijih čarobnjaka svih vremena. Haris je prvobitno odbio ulogu, ali je tu odluku promenio nakon što mu je unuka rekla da nikad više neće pričati sa njim ako ne prihvati ulogu.[16][17][18]
  • Megi Smit kao Minerva Mek Gonagal — glavešina Grifindora i profesorka preobražavanja na Hogvortsu. Smitova je bila jedna od dvoje glumaca koje je Roulingova najviše želela u filmu, pored Koltrejna u ulozi Hagrida.[12]
  • Ijan Hart kao profesor Kvirel — mucavi profesor odbrane od mračnih veština na Hogvortsu.[19] Hart je takođe i pozajmio glas Lordu Voldemoru,[20] dok je Ričard Bremer poslužio za ulogu maskirane figure Voldemora prikazane u flešbeku.[20][21]
  • Tom Felton kao Drako Melfoj — učenik prve godine raspoređen u Sliterin i Harijev rival.[22]
  • Alan Rikman kao Severus Snejp — glavešina Sliterina i profesor napitaka na Hogvortsu.
  • Ričard Grifits kao Vernon Darsli — Harijev teča normalac.[19]
  • Metju Luis kao Nevil Longbotom — učenik prve godine raspoređen u Grifindor.[23]
  • Džon Hert kao g. Olivander — visoko cenjeni proizvođač štapića i prodavac istih u Dijagon Aleji.[19]
  • Fiona Šo kao Petunija Darsli — Harijeva normalska tetka.[19]
  • Hari Meling kao Dadli Darsli — Harijev rođak, sin Vernona i Petunije Darsli.
  • Šon Bigerstaf kao Oliver Drvce — kapiten i čuvar u Grifindorskom kvidičkom timu.[24]

U filmu se pojavljuju i Lesli Filips koji daje glas Šeširu za razvrstavanje;[25] Zoi Vonamejker u ulozi Madam Bućkuriš — Hogvortske instruktorke letenja i sudije školskih kvidičkih mečeva;[26] Devon Mari kao Šejmus Finigan — učenik prve godine raspoređen u Grifindor.[23] Kris Rankin je igrao Persija Vizlija — grifindorskog prefekta,[27] a njegovu braću blizance Freda i Džordža Vizlija igrali su blizanci Džejms i Oliver Felps.[28] Glas kentauru Firenziju dao je Rej Firon; Grifindorca prvaka Dina Tomasa igrao je Alfred Inok;[23] a ulogu Hogvortskog domara Argusa Filča imao je Dejvid Bredli.[29] Džeraldina Samervil i Adrijan Rolins igrali su Harijeve roditelje — Lili i Džejmsa Potera; Vorvik Dejvis je igrao Filijusa Flitvika, glavešinu Rejvenkloa i profesora čini na Hogvortsu[30] i glavnog goblina u Gringotsu,[19] a takođe je i pozajmio glas Griphuku, kojeg je igrao Vern Trojer.[31] Džon Kliz je igrao Skoro Obezglavljenog Nika — duha grifindorske kuće;[32] Luk Jangblad je igrao Lija Džordana; Džejmi Jejts je bio u ulozi Markusa Flinta; a Melfojeve prijatelje Kreba i Gojla igrali su Džejmi Vejlet i Džošua Herdman.[33] Goniče grifindorskog kvidičkog tima — Alisiju Spinet, Angelinu Džonson i Keti Bel — igrale su Lajla Saderland, Danijela Tejbor i Emili Dejl; Džuli Volters je bila u ulozi Moli Vizli — Ronove majke, koja je u filmu pokazala Hariju kako da dođe na peron ​9 3⁄4,[34] a njenu ćerku Džini Vizli igrala je Boni Rajt.[35] Debelu Damu — sliku koja služi kao ulaz u grifindorsku zajedničku sobu — igrala je Elizabet Sprigs,[36] a Toma — krčmara „Probušenog kotla” — igrao je Derek Dedman.[37]

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Producent Dejvid Hejman je 1997. godine tražio dečju knjigu koja bi se mogla adaptirati u dobro prihvaćen film.[38] Planirao je da producira roman The Ogre Downstairs Dajane Vin Džouns, ali su mu planovi propali. Njegov tim u Heyday Films-u je tada predložio Hari Poter i Kamen mudrosti, za šta je njegov asistent verovao da je „odlična ideja.”[38] Hejman je ideju predstavio Warner Bros.-u,[39] a Roulingova je 1999. kompaniji prodala pravo na prve četiri knjige o Hariju Poteru za milion funti.[40] Roulingova je od Hejmana zahtevala da glumci striktno budu Britanci i Irci, a ne da glume stranci, osim ako to nije neophodno — kao za film Hari Poter i Vatreni pehar (2005) u kojem su francuski i istočnoevropski glumci glumili likove iz tih zemalja.[41] Roulingova je oklevala da proda prava na likove Warner Bros.-u jer „nije želela da im da kontrolu nad ostatkom priče”, što bi im omogućilo da prave nastavke koji nisu pisani od strane autorke.[42]

Iako je Stiven Spilberg u početku pregovarao za ulogu režisera filma, on je ipak odbio ponudu.[43] Spilberg je navodno želeo da roman bude adaptiran u animirani film, sa američkim glumcem Hejlijem Džoelom Osmentom koji bi dao glas Hariju Poteru,[44] ili film koji takođe uključuje i elemente iz narednih knjiga.[45] Spilberg je tvrdio da je, po njegovom mišljenju, to bilo kao „pucanje pataka u buretu. To je samo zakucavanje. To je kao da podignete milijardu dolara i stavite ih na svoj lični bankovni račun. Nema izazova.”[46] Roulingova tvrdi da nije imala nikakvu ulogu u odabiru režisera za filmove i da „svako ko misli da bih mogla (ili želela) da ga [Spilberga] odbijem treba da proveri svoje brzocitatno pero.”[47] Hejman je izjavio da je Spilberg umesto Harija Potera odlučio da režira film Veštačka inteligencija.[45]

„Hari Poter je vrsta vanvremenskog književnog dostignuća koje se dešava jednom u životu. Pošto su knjige izazvale tako strastvene sledbenike širom sveta, bilo nam je važno da pronađemo režisera koji ima afiniteta i za decu i za magiju. Ne mogu da se setim nikog idealnijeg za ovaj posao od Krisa.”

—Lorenco di Bonaventura[48]

Nakon što je Spilberg napustio projekat, započeli su razgovori sa drugim režiserima, uključujući Krisa Kolambusa, Terija Gilijama, Džonatana Demija, Majkla Njuela (koji će kasnije režirati četvrti film), Alana Parkera, Volfganga Petersena, Roba Rajnera, Ajvana Rajtmana, Tima Robinsa, Breda Silberlinga, M. Najta Šjamalana i Pitera Vira.[45][49][50] Petersen i Rajner su se povukli u martu 2000. godine,[51] tako da je izbor bio sužen na Silberlinga, Kolambusa, Parkera i Gilijama.[52] Autorkin izbor je bio Teri Gilijam,[53] ali je Warner Bros. izabrao Krisa Kolambusa, navodeći da su na njihovu odluku uticali drugi porodični filmovi koje je Kolambus režirao — Sam u kući (1990) i Gospođa Dautfajer (1993).[48] Kolambus je postao obožavatelj serijala knjiga nakon što ga je ćerka naterala da pročita prva tri dela, što ga je navelo da pozove svog agenta kako bi mu ovaj ugovorio sastanak sa Warner Bros.-om u želji da režira film. Kada mu je agent rekao da najmanje 25 drugih režisera želi da upravlja projektom, Kolambus je od svog agenta zatražio da se postara da njegov sastanak bude poslednji kako bi mogao da ostavi „trajni utisak” i da bude „najsvežija osoba u njihovom sećanju”. Tokom dvonedeljnog čekanja, Kolambus je napisao režisersku verziju scenarija od 130 stranica kako bi prikazao svoju viziju toka filma. Na dan sastanka sa rukovodiocima Warner Bros.-a, među kojima je bio i Alana F. Horna, Kolambus je održao „strastveni 45-minutni govor” i pokazao im svoj scenario sa dodatnim beleškama na njemu. Nekoliko nedelja kasnije, studio je obavestio Kolambusa da je dobio posao i poslao ga u Škotsku da se sastane sa Roulingovom i Hejmanom.[54] Kolambus je dva sata iznosio svoju viziju filma, navodeći da želi da normalske scene budu „sumorne i dosadne”, a da one smeštene u čarobnjačkom svetu „budu pune boja, raspoloženja i detalja.” Inspiraciju je dobio u Dejvid Linovoj adaptaciji filmova Velika očekivanja (1946) i Oliver Tvist (1948), želeći da koristi „tu vrstu tame, taj kvalitet kinematografije,” a takođe je bio inspirisan i dizajnom boja u filmovima Oliver! (1968) i Kum (1972).[45]

Stiv Klovs je izabran za pisanje scenarija. On je adaptaciju knjige opisao „teškom”, jer „nije bila pogodna za adaptiranje, kao ni naredne dve knjige.”[55] Klovs je od Warner Bros.-a često dobijao sinopise knjiga koje su trebale da se adaptiraju u filmove — koje „skoro nikad nije čitao” — ali je Hari Poter bio veoma uticajan za njega.[39] Izašao je i kupio knjigu, i odmah je postao obožavatelj serijala.[55] U razgovoru sa Warner Bros.-om je izjavio da film mora da bude britanski i da mora verno da isprati likove.[55] Klovs je bio nervozan kada se prvi put sastao sa Roulingovom jer nije želeo da ona pomisli da će on „uništiti njenu bebu.”[39] Roulingova je priznala da je „stvarno bila spremna da zamrzi tog Stiva Klovsa,” ali se onda prisetila svog prvog susreta sa njim: „Prvi put kada sam ga srela, rekao mi je, ’Znaš li ko je moj omiljeni lik?’ I pomislila sam, reći ćeš Ron. Znam da ćeš reći Ron. Ali on je rekao ’Hermiona.’ I jednostavno sam se istopila.”[39] Roulingova je dobila veliku slobodu u kreativnoj kontroli — aranžman koji Kolambusu nije smetao.

Warner Bros. je prvobitno planirao da film objavi tokom vikenda 4. jula 2001, što bi omogućilo kratak period produkcije, zbog čega se nekoliko kandidovanih režisera povuklo iz izbora. Zbog vremenskog ograničenja, odlučeno je da film ipak bude prikazan 16. novembra 2001. godine.[56]

Kasting[uredi | uredi izvor]

Roulingova je insistirala da glumačka postava bude sačinjena od Britanaca.[41] Suzi Figis je imenovana za direktorku kastinga, radeći sa Kolambusom i Roulingovom na audiciji za tri glavna lika — Harija, Rona i Hermionu.[57] Održan je otvoren kasting za tri glavne uloge,[58] uz razmatranje samo britanske dece.[59] Glavne audicije su se sastojale iz tri dela — prisutni su prvo morali da pročitaju stranicu iz romana, zatim da improvizuju scenu dolaska učenika na Hogvorts i na kraju da pročitaju nekoliko stranica iz scenarija pred Kolambusom.[59] Na audiciji su korišćene i scene iz Kolambusovog scenarija za film Mladi Šerlok Holms (1985).[60] Figisova je 11. jula 2000. napustila produkciju, žaleći se da Kolambus nijedno od hiljade dece koje su saslušali nije smatrao „dostojnim”.[60] Tokom avgusta 2000, Alan Rikman i Ričard Haris su bili u završnim pregovorima za uloge Severusa Snejpa i Albusa Dambldora,[61] što je potvrđeno kasnije tog meseca. Tim Rot je bio prvi izbor za ulogu Snejpa, ali je ipak odbio ponudu zbog filma Planeta majmuna.[62][8] Autorkini favoriti za uloge Minerve Mek Gonagal i Rubijusa Hagrida — Megi Smit i Robi Koltrejn — dobili su uloge 14. avgusta 2000. godine. Kako je Figisova izjavila, Robin Vilijams je bio zainteresovan za učešće u filmu, ali je odbijen za ulogu Hagrida zbog pravila „samo Britanci i Irci” kojeg se Kolambus pridržavao.[13][63][12] Danijel Radklif, Rupert Grint i Ema Votson su 21. avgusta 2000. godine izabrani za uloge Harija Potera, Rona Vizlija i Hermione Grejndžer. Tom Felton, Lijam Ejken i Vilijam Mozli, koji je kasnije dobio ulogu Pitera Pevensija u serijalu Letopisi Narnije, takođe su bili na audiciji za ulogu Harija Potera.[64][65] Heti Džouns, koja je igrala glavnu ulogu u filmu Madeline (1998), razmatrana je za ulogu Hermione Grejndžer i bila je na audiciji zajedno sa Votsonovom.[66] Tomas Brodi Sangster je bio na audiciji za Rona Vizlija, ali je odbijen.[67][68][69] Džuli Volters i Džon Kliz su se u novembru 2000. godine pridružili glumačkoj postavi u ulogama Moli Vizli i Skoro Obezglavljenog Nika.[34][70] Dejvid Tjulis je bio na audiciji za Kvirela; kasnije će dobiti ulogu Remusa Lupina u filmu Hari Poter i zatvorenik iz Askabana.[71] Autorka romana, Džej-Kej Rouling, razmatrana je za ulogu Harijeve majke, Lili Poter, ali je ulogu ipak dobila Džeraldina Samervil.[72]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Veliki zamak, sa rovom i drvećem ispred njega.
Zamak Alnvik u Nortamberlandu je korišćen kao glavna lokacija za snimanje Hogvortsa.

Dva zvaničnika britanske filmske industrije zatražila su da se film snima u Ujedinjenom Kraljevstvu, nudeći svoju pomoć u obezbeđivanju lokacija za snimanje, upotrebu Leavesden Film Studios-a, kao i promenu britanskog zakona o dečijem radu (dodavanjem malog broja radnih sati nedeljno i čineći vreme školovanja tokom snimanja fleksibilnijim).[45] Warner Bros. je prihvatio njihov predlog. Glavno snimanje je počelo 29. septembra 2000. u Leavesden Film Studios-u.[73] Snimanje na Goutlandskoj železničkoj stanici (Severni Jorkšir) održano je 2. oktobra 2000.[74] Kenterberijska katedrala i škotski zamak „Inverailort” bili su potencijalne lokacije za snimanje Hogvortsa; Kenterberijska katedrala je odbila ponudu Warner Bros.-a zbog zabrinutosti oko „paganske” teme filma.[75][76] Zamak Alnvik i Glosterska katedrala su na kraju izabrani za glavne lokacije Hogvortsa,[6] a neke scene su snimane i u herouskoj školi.[77] Ostale hogvortske scene su snimane u Durhamskoj katedrali u periodu od dve nedelje;[78] one su uključivale prikaz hodnika i neke scene iz učionica.[79] Škola „Divinity” oksfordskog univerziteta poslužila je kao hogvortsko bolničko krilo, a biblioteka vojvode Hemfrija (deo Bodleane) korišćena je kao hogvortska biblioteka.[80] Scene iz Šimširove ulice su snimljene u ulici Picket Post Close u Braknelu (Berkšir).[78] Snimanje ulice trajalo je dva umesto planiranog jednog dana, pa su shodno tome povećane i isplate stanarima ulice.[78] Snimanje svih naknadnih scena smeštenih u Šimširovoj ulici odvijalo se na izgrađenom setu u Leavesden Film Studios-u, što se pokazalo jeftinijim od snimanja na originalnoj lokaciji.[81] Australijska kuća u Londonu je poslužila kao lokacija Gringotsa,[6] a Hristova crkva (Oksford) kao hogvortska soba sa trofejima.[25] Londonski zoološki vrt je korišćen kao lokacija za scenu u kojoj je Hari slučajno nahuškao zmiju na Dadlija,[25] a korišćena je i prava stanica Kings Kros za scene na toj lokaciji.[82] Snimanje je završeno 23. marta 2001, a završni radovi su obavljeni u julu 2001. godine.[49][83][73]

Zgrada ofarbana u plavo, sa natpisom „staklena kuća”.
Prodavnica u Londonu korišćena kao spoljašnjost „Probušenog kotla”.

Pošto je američki naziv filma bio drugačiji od britanskog, sve scene u kojima se spominje kamen mudrosti morale su biti snimljene dva puta — jednom su glumci izgovarali „philosopher's stone”, a drugi put „sorcerer's stone”.[49] Deca su snimala četiri sata, a zatim su radila školske zadatke tri sata. Radklif je prvobitno trebalo da nosi zelena kontaktna sočiva jer su mu oči plave, a ne zelene kao Harijeve, ali su mu sočiva izazvala ekstremnu iritaciju. Nakon konslutacije sa Roulingovom, dogovoreno je da Hari može da ima plave oči.[84]

Parna mašina korišćena u filmu kao Hogvorts ekspres bila je GWR 4900 Class 5972 Olton Hall. Kako bi promovisala knjigu, lokomotiva južne železnice 34027 Taw Valley je prefarbana i privremeno preimenovana, ali ju je režiser Kris Kolambus odbio jer je izgledala „previše moderno” za film.[85][86]

Dizajn i specijalni efekti[uredi | uredi izvor]

Judijana Makovski je bila kostimografkinja filma. Ona je redizajnirala kvidičke dresove — u početku je planirala da koristi one prikazane na koricama američke verzije knjige, ali ih je smatrala „neredom.” Umesto toga, kvidičke igrače je obukla u „fensi džempere, mačevalačke pantalone iz 19. veka i štitnike za ruke.”[87] Dizajner produkcije Stjuart Krejg je izgradio setove u Leavesden Studios-u, među kojima je i onaj za hogvortsku veliku salu, koja se bazirala na mnogim engleksim katedralama. Iako je zamoljen da koristi postojeću staru ulicu za snimanje scena u Dijagon Aleji, Krejg je odlučio da napravi spostveni set, za koji je koristio tjudorsku, džordžijansku i arhitekturu kraljice Ane.[87]

Kolambus je prvobitno planirao da koristi animatroniku i CGI animaciju za prikaz magičnih stvorenja, uključujući i Flafija.[57] Nik Dadman, koji je radio na filmu Ratovi zvezda: Epizoda I — Fantomska pretnja, dobio je zadatak da napravi potrebnu protetiku, a kompanija Jim Henson's Creature Shop je bila zadužena za stvaranje efekata stvorenja.[88] Džon Kopinger je izjavio da su magična stvorenja koja su trebala da budu stvorena morala biti dizajnirana više puta.[89] Film sadrži skoro 600 specijalnih efekata, u čijem stvaranju su učestvovale brojne kompanije. Kompanija Industrial Light & Magic je stvorila lice Lorda Voldemora na poleđini Kvirelove glave, kompanija Rhythm & Hues je animirala Norberta (Hagridovu bebu zmaja), a Sony Pictures Imageworks je radio na kvidičkim scenama.[90]

Muzika[uredi | uredi izvor]

Džon Vilijams — kompozitor muzike iz filma.
Glavni članak: Harry Potter and the Philosopher's Stone (saundtrek)

Za kompozitora filma izabran je Džon Vilijams, koji je prethodno sarađivao sa Kolambusom na filmovima Sam u kući i Sam u kući 2: Izgubljen u Njujorku.[91] Vilijams je muziku iskomponovao u svojim domovima u SAD-u pre no što ju je snimio u Londonu u septembru 2001. godine. Glavna muzička tema filma je Hedwig's Theme, koja se kasnije pojavila i u ostalim delovima.[92] Prvi izbor za kompozitora filma bio je Džejms Horner, koji je odbio ponudu.[93] Saundtrek album je objavljen 30. oktobra 2001. u CD formatu.[92]

Razlike u odnosu na knjigu[uredi | uredi izvor]

Kolambus se redovno konslutovao sa Roulingovom kako bi se postarao da i najmanji detalji budu tačni.[88] Klovs je film opisao kao „zaista veran” knjizi, a dijaloge koje je dodavao je Roulingova prvo trebalo da odobri. Jedan od dijaloga koji je prvobitno trebalo da bude uključen u film je morao da ukloni, nakon što mu je Roulingova rekla da bi to bilo kontradiktorno događaju u tada neobjavljenom petom romanu o Hariju Poteri — Hari Poter i Red feniksa.[94]

Nekoliko likova je uklonjeno iz filmske verzije, od kojih je najistaknutiji poltergajst Pivs. Ulogu Pivsa je dobio Rik Mejol, ali su scene u kojima se on pojavljuje izbačene iz filma i nikad nisu objavljene. Prvo poglavlje knjige, ispričano iz ugla Vernona i Petunije Darsli, izostavljeno je u filmu. Prvi susret Harija i Draka u Madam Aljkavušinoj radnji za odore i njihov ponoćni dvoboj nisu prikazani. U filmu, odgovornost za odvođenje Norberta je prepisana Dambldoru, dok su u knjizi Hari i Hermiona morali ručno da ga odnesu prijateljima Čarlija Vizlija.[95] Ovo je izazvalo i promenu zapleta o njihovoj kazni — u knjizi, Filč hvata Harija i Hermionu kako napuštaju astronomski toranj i stavlja ih na kaznu sa Nevilom i Melfojem, dok u filmu Hari, Ron i Hermiona dobijaju kaznu nakon što ih Melfoj pronalazi u Hagridovoj kolibi u kasno doba noći.[95] Klovs je rekao da je ovo „deo knjige za koji je [Roulingova] osećala da se lako može promeniti”.[87] Teren za kvidič je izmenjen iz tradicionalnog stadiona u otvoreni teren okružen kulama za gledaoce.[87]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Harry Potter and the Philosopher's Stone (aka Harry Potter and the Sorcerer's Stone)”. British Council. Arhivirano iz originala 15. 4. 2020. g. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  2. ^ „Harry Potter and the Sorcerer's Stone (2001)”. AFI Catalog of Feature Films. Arhivirano iz originala 15. 4. 2020. g. Pristupljeno 24. 7. 2018. 
  3. ^ „Harry Potter and the Philosopher's Stone (PG)”. British Board of Film Classification. Arhivirano iz originala 26. 8. 2014. g. Pristupljeno 10. 12. 2014. 
  4. ^ „Harry Potter and the Sorcerer's Stone (2001)”. British Film Institute. Arhivirano iz originala 19. 2. 2017. g. Pristupljeno 26. 12. 2017. 
  5. ^ a b „Harry Potter and the Sorcerer's Stone”. Box Office Mojo. IMDb. Arhivirano iz originala 1. 9. 2020. g. Pristupljeno 15. 12. 2021. 
  6. ^ a b v g d Jensen, Jeff; Fierman, Daniel (14. 9. 2001). „Inside Harry Potter”. Entertainment Weekly. str. 5. Arhivirano iz originala 27. 11. 2010. g. Pristupljeno 7. 2. 2010. 
  7. ^ Koltnow, Barry (8. 7. 2007). „One enchanted night at theater, Radcliffe became Harry Potter”. East Valley Tribune. Arhivirano iz originala 15. 4. 2020. g. Pristupljeno 15. 7. 2007. 
  8. ^ a b Sussman, Paul (23. 8. 2000). „British child actor 'a splendid Harry Potter'”. CNN. Arhivirano iz originala 29. 12. 2019. g. Pristupljeno 7. 2. 2010. 
  9. ^ a b v g „When Danny Met Harry”. The Times. 3. 11. 2001. 
  10. ^ Schwartz, Missy (17. 12. 2001). „"Harry Potter"'s Hermione talks sequel and more”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 15. 1. 2018. g. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  11. ^ Kulkani, Dhananjay (23. 6. 2004). „Emma Watson, New Teenage Sensation!!”. Buzzle. Arhivirano iz originala 29. 6. 2012. g. Pristupljeno 3. 8. 2007. 
  12. ^ a b v Davies, Hugh (14. 8. 2000). „Author's favourites are chosen for Potter film”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 29. 3. 2020. g. Pristupljeno 24. 12. 2017. 
  13. ^ a b Bradley, Bill (31. 12. 2016). „The Hilarious Reason Daniel Radcliffe Was Cast As Harry Potter”. The Huffington Post. Arhivirano iz originala 3. 4. 2020. g. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  14. ^ Jensen, Jeff; Fierman, Daniel (14. 9. 2001). „Inside Harry Potter”. Entertainment Weekly. str. 4. Arhivirano iz originala 27. 11. 2010. g. Pristupljeno 7. 2. 2010. 
  15. ^ Rowling, J. K. (2. 11. 2001). „JK Rowling interview in full”. Newsround (intervju). Intervju sa Mzimba, Lizo. CBBC. Arhivirano iz originala 16. 9. 2019. g. Pristupljeno 31. 12. 2016. 
  16. ^ Younge, C. (27. 11. 2001). „Richard Harris: The Envelopes, Pleas”. People. Arhivirano iz originala 16. 4. 2020. g. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  17. ^ „Obituary: Patrick McGoohan”. BBC News. 14. 1. 2009. Arhivirano iz originala 26. 1. 2021. g. Pristupljeno 8. 2. 2021. 
  18. ^ „Did you know Sean Connery was offered a role in 'Harry Potter and the Sorcerer's Stone'?”. Deccan Herald. 16. 11. 2021. Arhivirano iz originala 16. 11. 2021. g. Pristupljeno 9. 7. 2023. 
  19. ^ a b v g d McCarthy, Todd (9. 11. 2001). „Harry Potter and the Sorcerer's Stone”. Variety. Arhivirano iz originala 25. 5. 2018. g. Pristupljeno 19. 10. 2010. 
  20. ^ a b Elvy, Craig (1. 10. 2019). „Harry Potter: Every Actor To Play Lord Voldemort”. Screen Rant. Arhivirano iz originala 29. 3. 2020. g. Pristupljeno 9. 8. 2020. 
  21. ^ Davies, Hugh (2. 11. 2001). „Studio has last word over Harry Potter and the broken voice”Neophodna novčana pretplata. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 14. 5. 2017. g. Pristupljeno 12. 8. 2001. 
  22. ^ Schwartz, Terri (13. 7. 2011). „Tom Felton 'Grateful' He Wasn't Cast as Harry Potter”. MTV. Arhivirano iz originala 22. 9. 2021. g. Pristupljeno 11. 12. 2021. 
  23. ^ a b v Spencer, Ashley (12. 9. 2016). „Exclusive! Harry Potter's Devon Murray opens up about life after Hogwarts: 'I've got a stud farm in Ireland'”. Nine.com.au. Arhivirano iz originala 11. 8. 2020. g. Pristupljeno 11. 8. 2020. 
  24. ^ „Harry Potter 'goes home' for première”. BBC News. 6. 11. 2001. Arhivirano iz originala 29. 1. 2020. g. Pristupljeno 11. 8. 2020. 
  25. ^ a b v Linder, Brian (15. 11. 2000). „Potter Set News & Pics”. IGN. Arhivirano iz originala 7. 1. 2016. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  26. ^ „Wanamaker 'insulted' by Potter pay”. BBC News. 12. 11. 2001. Arhivirano iz originala 16. 10. 2020. g. Pristupljeno 1. 8. 2022. 
  27. ^ Barber, Martin (16. 12. 2002). „"It is odd." - Life as Percy Weasley”. BBC. Arhivirano iz originala 1. 5. 2019. g. Pristupljeno 18. 8. 2020. 
  28. ^ Linder, Brian (17. 11. 2001). „Brian Linder's Review of Harry Potter and the Sorcerer's Stone”. IGN. Arhivirano iz originala 14. 4. 2019. g. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  29. ^ Mitchell, Elvis (16. 11. 2001). „Film Review; The Sorcerer's Apprentice”. The New York Times. Arhivirano iz originala 29. 10. 2019. g. Pristupljeno 18. 4. 2020. 
  30. ^ Robinson, Tasha (7. 11. 2001). „Warwick Davis”. The A.V. Club. Arhivirano iz originala 15. 11. 2019. g. Pristupljeno 4. 6. 2020. 
  31. ^ Cho, Diane J. (14. 1. 2022). „Remembering the Harry Potter Actors We've Lost Through the Years”. People. Arhivirano iz originala 2. 8. 2022. g. Pristupljeno 1. 8. 2022. 
  32. ^ Linder, Brian (22. 3. 2001). „Cleese Talks Harry Potter”. IGN. Arhivirano iz originala 4. 6. 2020. g. Pristupljeno 4. 6. 2020. 
  33. ^ „Potter baddies: full interview”. Newsround. CBBC. 24. 10. 2002. Arhivirano iz originala 28. 2. 2019. g. Pristupljeno 20. 8. 2020. 
  34. ^ a b „Walters joins Potter cast”. BBC News. 7. 11. 2000. Arhivirano iz originala 30. 10. 2019. g. Pristupljeno 15. 7. 2020. 
  35. ^ Peppin, Hayley (3. 4. 2020). „Ginny Weasley actor Bonnie Wright said her friends found out about her kiss with Harry Potter before she did because they were further ahead in the books”. Insider. Arhivirano iz originala 11. 8. 2020. g. Pristupljeno 11. 8. 2020. 
  36. ^ „Elizabeth Spriggs”. The Daily Telegraph. 3. 7. 2008. Arhivirano iz originala 5. 8. 2008. g. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  37. ^ Bley Griffiths, Eleanor (8. 2. 2017). „This Harry Potter character was completely recast – and no one noticed”. Radio Times. Arhivirano iz originala 30. 5. 2018. g. Pristupljeno 27. 8. 2020. 
  38. ^ a b Jensen, Jeff; Fierman, Daniel (14. 9. 2001). „Inside Harry Potter”. Entertainment Weekly. str. 1. Arhivirano iz originala 24. 1. 2008. g. Pristupljeno 7. 2. 2010. 
  39. ^ a b v g Jensen, Jeff; Fierman, Daniel (14. 9. 2001). „Inside Harry Potter”. Entertainment Weekly. str. 2. Arhivirano iz originala 11. 10. 2008. g. Pristupljeno 7. 2. 2010. 
  40. ^ Bagwell, Sheryle (19. 7. 2000). „Wi£d about Harry”. The Australian Financial Review. Arhivirano iz originala 16. 4. 2020. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  41. ^ a b „Harry Potter and the Philosopher's Stone”. The Guardian. 16. 11. 2001. Arhivirano iz originala 7. 4. 2020. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  42. ^ Fordy, Tom (3. 1. 2022). „JK Rowling's battle to make the Harry Potter films '100 per cent British'”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 8. 6. 2022. g. Pristupljeno 2. 8. 2022. 
  43. ^ Linder, Brian (23. 2. 2000). „No "Harry Potter" for Spielberg”. IGN. Arhivirano iz originala 7. 1. 2016. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  44. ^ Jensen, Jeff (17. 3. 2000). „Potter's Field”. Entertainment Weekly. str. 2. Arhivirano iz originala 14. 1. 2008. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  45. ^ a b v g d Jensen, Jeff; Fierman, Daniel (14. 9. 2001). „Inside Harry Potter”. Entertainment Weekly. str. 3. Arhivirano iz originala 3. 2. 2009. g. Pristupljeno 7. 2. 2010. 
  46. ^ „Quote of the Day: Spielberg on not making Harry Potter”. Hollywood.com. 5. 9. 2001. Arhivirano iz originala 28. 1. 2020. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  47. ^ Rowling, J.K. „Rubbish Bin: J K Rowling Veto-ed Steven Spielberg”. Arhivirano iz originala 16. 4. 2020. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  48. ^ a b Linder, Bran (28. 3. 2000). „Chris Columbus to Direct Harry Potter”. IGN. Arhivirano iz originala 2. 12. 2018. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  49. ^ a b v Schmitz, Greg Dean. „Harry Potter and the Sorcerer's Stone (2001)”. Yahoo! Movies. Arhivirano iz originala 15. 12. 2007. g. Pristupljeno 9. 8. 2008. 
  50. ^ Douglas, Edward (10. 7. 2006). „A Good Night for Harry Potter?”. ComingSoon.net. Arhivirano iz originala 21. 7. 2006. g. Pristupljeno 20. 10. 2007. 
  51. ^ Linder, Brian (7. 3. 2000). „Two Potential "Harry Potter" Director's Back Out”. IGN. Arhivirano iz originala 7. 1. 2016. g. Pristupljeno 8. 7. 2007. 
  52. ^ Davidson, Paul (15. 3. 2000). „Harry Potter Director Narrowed Down”. IGN. Arhivirano iz originala 25. 8. 2018. g. Pristupljeno 8. 7. 2007. 
  53. ^ „Terry Gilliam bitter about Potter”. Beyond Hogwarts. 29. 8. 2005. Arhivirano iz originala 5. 1. 2020. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  54. ^ Perez, Lexy (11. 11. 2000). „'Harry Potter and the Sorcerer's Stone' Turns 20: Director Chris Columbus Reflects on Pressures to Adapt Book and Hopes to Direct 'Cursed Child'”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 11. 11. 2021. g. Pristupljeno 15. 11. 2021. 
  55. ^ a b v Sragow, Michael (24. 2. 2000). „A wizard of Hollywood”. Salon. Arhivirano iz originala 9. 3. 2020. g. Pristupljeno 8. 7. 2007. 
  56. ^ Linder, Brian (17. 5. 2000). „Bewitched Warner Bros. Delays Potter”. IGN. Arhivirano iz originala 24. 12. 2015. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  57. ^ a b Linder, Brian (30. 3. 2000). „Chris Columbus Talks Potter”. IGN. Arhivirano iz originala 4. 11. 2016. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  58. ^ Linder, Brian (30. 5. 2000). „Attention All Muggles!”. IGN. Arhivirano iz originala 15. 11. 2018. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  59. ^ a b Linder, Brian (11. 7. 2000). „Harry Potter Casting Frenzy”. IGN. Arhivirano iz originala 3. 10. 2017. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  60. ^ a b Linder, Brian (11. 7. 2000). „Trouble Brewing with Potter Casting?”. IGN. Arhivirano iz originala 8. 12. 2019. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  61. ^ Davis, Simon (11. 8. 2000). „Rickman and Harris lined up for Potter film”. The Daily Telegraph. Arhivirano iz originala 12. 4. 2019. g. Pristupljeno 15. 7. 2020. 
  62. ^ Adler, Shawn (7. 12. 2007). „What Would "Potter" Have Been Like with Tim Roth as Snape?”. MTV. Arhivirano iz originala 2. 2. 2019. g. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  63. ^ „Robin Williams turned down for Potter”. The Guardian. 15. 11. 2001. Arhivirano iz originala 6. 1. 2020. g. Pristupljeno 14. 8. 2015. 
  64. ^ Hersey, Liz (22. 4. 2023). „The Harry Potter Character Draco Malfoy Actor Tom Felton Auditioned For”. ScreenRant. 
  65. ^ „"It just can't be": Daniel Radcliffe Almost Lost Harry Potter Before J. K. Rowling's Stern Rule That Denied Robin Williams Saved 34 Year's Actor Carrer”. FandomWire. Visarg. 19. 8. 2023. 
  66. ^ „This Little-Known Actress Very Nearly Played Hermione Granger Instead Of Emma Watson”. 
  67. ^ Lamont, Tom (5. 4. 2015). „Thomas Brodie-Sangster: 'They got my autograph but still wouldn't serve me a pint'”. The Guardian. Arhivirano iz originala 25. 7. 2021. g. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  68. ^ Carroll, Larry (2. 5. 2008). „"Narnia" Star William Moseley Reflects on Nearly Becoming Harry Potter”. MTV. Arhivirano iz originala 18. 9. 2019. g. Pristupljeno 2. 5. 2008. 
  69. ^ „Daniel Radcliffe, Rupert Grint and Emma Watson Bring Harry, Ron and Hermione to Life for Warner Bros. Pictures "Harry Potter and the Sorcerer's Stone"”. Warner Bros. 21. 8. 2000. Arhivirano iz originala 4. 4. 2007. g. Pristupljeno 26. 5. 2007. 
  70. ^ de Graaf, Belinda (13. 11. 2000). „John Cleese in film over Harry Potter” [John Cleese in film about Harry Potter]. Trouw (na jeziku: holandski). Arhivirano iz originala 15. 7. 2020. g. Pristupljeno 15. 7. 2020. 
  71. ^ Morris, Clint (9. 6. 2004). „Interview: David Thewlis”. Moviehole. Arhivirano iz originala 16. 4. 2020. g. Pristupljeno 15. 4. 2020. 
  72. ^ Tyler, Adrienne (26. 3. 2020). „Harry Potter: The Character J. K. Rowling Almost Played Herself”. ScreenRant. 
  73. ^ a b „Harry Potter and the Sorcerer's Stone - Miscellaneous Notes”. Turner Classic Movies. Arhivirano iz originala 18. 11. 2018. g. Pristupljeno 21. 10. 2015. 
  74. ^ Linder, Brian (2. 10. 2000). „Potter Pics: Hagrid, Hogsmeade Station, and the Hogwarts Express”. IGN. Arhivirano iz originala 7. 1. 2016. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  75. ^ „All 7 Harry Potter Books to Film?”. 28. 6. 2000. Arhivirano iz originala 7. 1. 2016. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  76. ^ „Euro-AICN Special Report: Harry Potter, and a Little Bit on Aardman's next”. Ain't it Cool News. 20. 6. 2000. Arhivirano iz originala 17. 4. 2020. g. Pristupljeno 8. 7. 2007. 
  77. ^ Linder, Brian (5. 9. 2000). „Another Hogwarts Location for Potter”. IGN. Arhivirano iz originala 7. 6. 2019. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  78. ^ a b v Linder, Brian (26. 9. 2000). „Potter Privet Drive Pics”. IGN. Arhivirano iz originala 31. 3. 2017. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  79. ^ Linder, Brian (3. 10. 2000). „Potter Pics: Part Two – The Hogwarts Set at Durham Cathedral”. IGN. Arhivirano iz originala 23. 1. 2017. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  80. ^ Linder, Brian (25. 10. 2000). „Hogwarts Oxford Location Pics & Rowling Speaks”. IGN. Arhivirano iz originala 22. 12. 2016. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  81. ^ Shephard, Ben (7. 7. 2007). Harry Potter: Behind the Magic (TV). ITV1. 
  82. ^ Linder, Brian (21. 2. 2001). „Lumos!”. IGN. Arhivirano iz originala 30. 5. 2017. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  83. ^ „Harry Potter at Leavesden”. Warner Bros. Studio Tour London – The Making of Harry Potter. Arhivirano iz originala 23. 9. 2012. g. Pristupljeno 16. 9. 2012. „Filming began on Harry Potter and the Philosopher's Stone at Leavesden Studios on Friday 29th September 2000.” 
  84. ^ A Conversation between JK Rowling and Daniel Radcliffe. Warner Bros. Pictures. 2011. Arhivirano iz originala 2021-12-21. g. Pristupljeno 16. 4. 2020 — preko YouTube. 
  85. ^ „Harry Potter Express”. steamtrain.info. Arhivirano iz originala 13. 8. 2008. g. Pristupljeno 2. 9. 2013. 
  86. ^ Stubbings, David (27. 2. 2023). „Severn Valley Railway's purple 'royal' loco gets a makeover as it's painted into new colour”. Shropshire Star. Pristupljeno 14. 8. 2023. 
  87. ^ a b v g Cagle, Jess (5. 11. 2001). „Cinema: The First Look at Harry”. Time. Arhivirano iz originala 23. 9. 2015. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  88. ^ a b Linder, Brian (8. 1. 2001). „Davis Confirms Potter Role”. IGN. Arhivirano iz originala 19. 9. 2016. g. Pristupljeno 16. 4. 2020. 
  89. ^ Linder, Brian (11. 1. 2001). „Potter Creature Feature”. IGN. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 17. 4. 2020. 
  90. ^ Jensen, Jeff; Fierman, Daniel (14. 9. 2001). „Inside Harry Potter”. Entertainment Weekly. str. 6. Arhivirano iz originala 27. 11. 2010. g. Pristupljeno 7. 2. 2010. 
  91. ^ Linder, Brian (17. 8. 2000). „Harry Potter Composer Chosen”. IGN. Arhivirano iz originala 7. 1. 2016. g. Pristupljeno 17. 4. 2020. 
  92. ^ a b Linder, Brian (23. 5. 2001). „Potter Postlude”. IGN. Arhivirano iz originala 4. 7. 2020. g. Pristupljeno 17. 4. 2020. 
  93. ^ Vishnevetsky, Ignatiy (23. 6. 2015). „R.I.P. James Horner”. The A.V. Club. Arhivirano iz originala 7. 6. 2021. g. Pristupljeno 7. 6. 2021. 
  94. ^ Linder, Brian (6. 2. 2001). „Screenwriter Kloves Talks Harry Potter”. IGN. Arhivirano iz originala 7. 1. 2016. g. Pristupljeno 17. 4. 2020. 
  95. ^ a b Dadds, Kimberley; Zendle, Miriam (9. 7. 2007). „Harry Potter: Books vs films”. Digital Spy. Arhivirano iz originala 7. 4. 2020. g. Pristupljeno 17. 4. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хари_Потер_и_Камен_мудрости_(филм)&oldid=27472671”