Haron

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ukoliko ste tražili pojam iz grčke mitologije, pogledajte članak Haron (mitologija).
Haron[1] ⯕

Haron snimljen sondom Novi horizonti 13. jula 2015. godine
Haron snimljen sondom Novi horizonti 13. jula 2015. godine

Otkriće
Otkrio Džejms Kristi
Datum otkrića 22. juna 1978
Karakteristike orbite
Srednji poluprečnik orbite 24.856±0.001[2] km
Apoapsis 19.572,8[3] km
Ekcentricitet 0,000000 ± 0,000070[3]
Period revolucije 6,3872304 ± 0,0000011[3]
Prosečna brzina revolucije 6,38725 dana
Nagib 0,001° (Äquatorebene)[4]
Fizičke karakteristike
Srednji poluprečnik 1.208,0 ± 3,0 km
Površina 4.560.000 km²
Masa 1.52±0.06×1021[5][6] kg
Zapremina 9.027×108 km³ km³
Gustina 1.65±0.06 g/cm³
Gravitacija 0.278 m/s²
Magnituda 16.8[7][8]
Albedo 0.39

Haron ili Pluton I[1][9][10][11][12][13] je Plutonov satelit. Otkrio ga je 22. juna 1978. godine astronom Džejms Kristi koji je, posmatrajući fotografije Plutona, prvo uočio da postoji ispupčenje na planeti, a zatim je, analizom fotografija iz različitih perioda, utvrđeno da je u pitanju satelit. Ime je predložio upravo Džejms Kristi, po Haronu, iz grčke mitologije, starcu koji je u svom čamcu prevozio duše mrtvih u Hadovo carstvo. Godine 1985. ovo ime je i zvanično prihvaćeno od Međunarodne astronomske unije.

Sve do kraja 2005. godine smatran je jedinim Plutonovim satelitom, kada teleskop Habl otkriva još dva manja satelita u Plutonovom sistemu (S/2005 P1 i S/2005 P2).[14] Pretpostavka je da je Haron nastao na isti način na koji je nastao i Mesec – udarom velikog tela u Pluton, što je u njegovu orbitu izbacilo dovoljno materijala za formiranje satelita.

Crvenkasto-braon kapa severnog pola Harona sastoji se od tolina, organskih makromolekula koji mogu biti suštinski sastojci života. Ovi tolini su proizvedeni iz metana, azota i srodnih gasova koji su možda bili oslobođeni kriovulkanskim erupcijama na ovom mesecu,[15][16] ili su možda preneti preko 19.000 km (12.000 mi) iz atmosfere Plutona na mesec u orbiti.[17]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Haronov prečnik je 1205 km. To je nešto više od polovine Plutonovog prečnika, što ga čini relativno najvećim satelitom (u odnosu na planetu) u Sunčevom sistemu. Ovakav odnos veličina Plutona i Harona neke naučnike navodi na ideju da je u pitanju dvojna planeta.[18]

Haron se nalazi 19.640 km od Plutonovog središta. Njegova revolucija oko Plutona traje 6,38725 dana, što je identično Plutonovoj rotaciji, zbog čega jedan drugom pokazuju uvek istu stranu. Rotiraju retrogradno, suprotno smeru revolucije oko Sunca.[2]

Površina Harona je 4.560.000 km² i prekrivena je vodenim ledom, za razliku od Plutona koji je prekriven azotnim ledom. Gustina mu je 1,71 g/cm3. Unutrašnjost Harona se sastoji od stena (63%) i leda (37%). Verovatno nema značajniju atmosferu. Centar gravitacije Plutona i Harona se nalazi izvan Plutona, ka Haronu, što je jedinstven slučaj u Sunčevom sistemu.

Dana 19. januara 2006. godine NASA je lansirala letelicu «Atlas 5» koja nosi sondu «Novi horizonti». Cilj misije je poseta poslednjoj neistraženoj planeti Sunčevog sistema - Plutonu i njegovom satelitu Haronu.

Otkriće[uredi | uredi izvor]

Haron je otkrio američki astronom Džejms Kristi, koristeći teleskop dug 1,55 m.[19] Svoje otkriće je objavio preko Međunarodne astronomske unije, 7. jula 1978.[20] Na jednoj fotografiji Plutona pojavilo se ispupčenje, naknadna posmatranja Plutona utvrdila su da je ispupčenje zapravo manje svemirsko telo, Haron.[21] Sumnje oko Haronovog postojanja prekinute su kada je Pluton ušao u period od 5 godina uzajamnih pomračenja (1985—1990). Ovo se dešava samo u dva intervala u 248 godina Plutonovog orbitalnog perioda. Jedan od tih intervala se desio ubrzo nakon Haronovog otkrića.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Pogled na Haron sonde Novi horizonti 11. jula 2015. godine.
    Pogled na Haron sonde Novi horizonti 11. jula 2015. godine.
  • Pluton i Haron (umetnička vizija).
    Pluton i Haron (umetnička vizija).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Jennifer Blue (9. 11. 2009). „Gazetteer of Planetary Nomenclature”. IAU Working Group for Planetary System Nomenclature (WGPSN). Pristupljeno 24. 2. 2010. 
  2. ^ a b Buie, Marc W.; Grundy, William M.; Young, Eliot F.; Young, Leslie A.; Stern, S. Alan (5. 6. 2006). „Orbits and Photometry of Pluto's Satellites: Charon, S/2005 P1, and S/2005 P2”. The Astronomical Journal. 132 (1): 290—298. Bibcode:2006AJ....132..290B. arXiv:astro-ph/0512491 Slobodan pristup. doi:10.1086/504422. 
  3. ^ a b v „Planetary Satellite Mean Orbital Parameters — Satellites of Pluto”. Solar System Dynamics. NASA's Jet Propulsion Laboratory. 23. 8. 2013. Pristupljeno 27. 12. 2017. 
  4. ^ Nimmo, F.; Umurhan, O.; Lisse, C.M.; Bierson, C.J.; Lauer, T.R.; Buie, M.W.; Throop, H.B.; Kammer, J.A.; Roberts, J.H.; McKinnon, W.B.; Zangari, A.M.; Moore, J.M.; Stern, S.A.; Young, L.A.; Weaver, H.A.; Olkin, C.B.; Ennico, K.; and the New Horizons GGI team (1. 5. 2017). „Mean radius and shape of Pluto and Charon from New Horizons images”. Icarus. 287: 12—29. Bibcode:2017Icar..287...12N. S2CID 44935431. arXiv:1603.00821 Slobodan pristup. doi:10.1016/j.icarus.2016.06.027. 
  5. ^ Stern, S.A.; Bagenal, F.; Ennico, K.; Gladstone, G.R.; Grundy, W.M.; McKinnon, W.B.; Moore, J.M.; Olkin, C.B.; Spencer, J.R. (16. 10. 2015). „The Pluto system: Initial results from its exploration by New Horizons”. Science. 350 (6258): aad1815. Bibcode:2015Sci...350.1815S. PMID 26472913. arXiv:1510.07704 Slobodan pristup. doi:10.1126/science.aad1815. 
  6. ^ Stern, S.A.; Grundy, W.; McKinnon, W.B.; Weaver, H.A.; Young, L.A. (15. 12. 2017). „The Pluto System After New Horizons”. arXiv:1712.05669 Slobodan pristup [astro-ph.EP]. 
  7. ^ „Classic Satellites of the Solar System”. Observatorio ARVAL. 15. 4. 2007. Arhivirano iz originala 31. 7. 2010. g. Pristupljeno 19. 10. 2007. 
  8. ^ David Jewitt (jun 2008). „The 1000 km Scale KBOs”. Institute for Astronomy (UH). Pristupljeno 13. 6. 2008. 
  9. ^ C.T. Russell (2009) New Horizons: Reconnaissance of the Pluto–Charon System and the Kuiper Belt, p. 96
  10. ^ Kathryn Bosher (2012) Theater outside Athens: Drama in Greek Sicily and South Italy, pp 100, 104–105
  11. ^ Bowman et al. (1979) Studies in Honor of Gerald E. Wade, p. 125–126
  12. ^ William Herbert (1838) Attila, King of the Huns, p.48
  13. ^ Tatiana Kontou (2009) Spiritualism and Women's Writing: From the Fin de Siècle to the Neo-Victorian, p. 60 ff
  14. ^ „Trans-Neptunian objects”. 
  15. ^ Yirka, Bob (7. 9. 2022). „A new explanation for the reddish north pole of Pluto's moon Charon”. Phys.org. Pristupljeno 9. 9. 2022. 
  16. ^ Menten, s.M.; et al. (9. 8. 2022). „Endogenically sourced volatiles on Charon and other Kuiper belt objects”. Nature Communications. 13 (1): 4457. Bibcode:2022NatCo..13.4457M. doi:10.1038/s41467-022-31846-8. 
  17. ^ Bromwich, Jonah Engel; St. Fleur, Nicholas (14. 9. 2016). „Why Pluto's Moon Charon Wears a Red Cap”. The New York Times. Pristupljeno 14. 9. 2016. 
  18. ^ Sutherland, A.P.; Kratter, K.M. (29. 5. 2019). „Instabilities in Multi-Planet Circumbinary Systems”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 487 (3): 3288—3304. Bibcode:2019MNRAS.487.3288S. S2CID 170078974. arXiv:1905.12638 Slobodan pristup. doi:10.1093/mnras/stz1503. 
  19. ^ „Charon Discovery Image”. Solar System Exploration. NASA's Jet Propulsion Laboratory. 16. 12. 2003. Arhivirano iz originala 2. 5. 2013. g. Pristupljeno 10. 7. 2013. 
  20. ^ „IAUC 3241: 1978 P 1; 1978 (532) 1; 1977n”. Central Bureau for Astronomical Telegrams. 7. 7. 1978. Pristupljeno 5. 7. 2011. 
  21. ^ Dick, Steven J. (2013). „The Pluto Affair”. Discovery and Classification in Astronomy: Controversy and Consensus. Cambridge University Press. str. 15—17. ISBN 978-1-107-03361-0. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Haron na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Харон&oldid=27684892”