Hauzmajstor

Hauzmajstor (nem. Hausmeister) ili domar je osoba koja vodi računa o stambenoj zgradi sa većim brojem stanova.

U većim gradovima običaj je bio da se jedan manji stan u prizemlju odvoji za hauzmajstora. Pošto su zgrade bile u privatnom vlasništvu, hauzmajstor je imao zadatak da vodi računa o kući kao dobar domaćin, a u ime vlasnika.

Hauzmajstor je radio sitne popravke po stanovima (vodovod, elektrika) vodio računa da se u kući poštuje red i mir. Hauzmajstorova žena je obično održavala čistoću u zgradi.

Za uzvrat hauzmajstor je imao „krov na glavom“ koji nije plaćao.

U velikim gradovima kao što su Budimpešta ili Pariz stan hauzmajstora je tako napravljen da kroz prozorče na ulaznim vratima može da gleda ko prolazi. Postojali su hauzmajstorski stanovi gde se direktno ulazilo u kuhinju pa bi hauzmajstorova žena kuvajući ručak držala na oku sve koji prolaze hodnikom.

Od 22 časova do 6-7 ujutru zgrada bi se zaključavala i ko je hteo da uđe morao je da zvoni na zvonu koje je bilo u hauzmajstorovom stanu. Za sitnu nadoknadu, hauzmajstor je otvarao vrata kasnom gostu, nepoznata lica nisu mogla da uđu. Hauzmajstor je bio i važan izvor informacija policiji te je tako bio i bitan faktor bezbednosti zgrade.

U Budimpešti stanari nisu imali ključ od lifta pa je hauzmajstor stanarima otvarao vrata od lifta, i ovog puta, za simboličnu nadoknadu.

Hauzmajstori su „sve“ znali šta se dešava u zgradi. Stanari su morali da poštuju kućni red jer su inače mogli lako dobiti otkaz od vlasnika.

Hauzmajstori su postojali u Beogradu do sedamdesetih godina dvadesetog veka. A onda su postepeno ukidani.

Danas postoji firma sa identičnim nazivom koja na poziv vrši popravke u zgradi.