Hajnkel He 219

Hajnkel He 219

Hajnkel He 219
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Dužina	15,54
Razmah krila	18,50
Visina	4,4
Površina krila	44,50
Prazan	8345
Maks. masa pri uzletanju	15100 kg
Klipno-elisni motor	2 x DB (Dajmler-Benz) 603G
Snaga	1900 KS, 1420 kW
Maks. brzina na Hopt	600 km/h
Taktički radijus kretanja	2000 km
Plafon leta	9800 m
Brzina penjanja	550 m/min

Hajnkel He 219 Uhu (nadimak:Velika ušara) je bio noćni borbeni avion koji je imao svoju ulogu u nemačkom Luftvafeu u kasnijoj fazi Drugog svetskog rata. Ovaj avion je bio relativno sofisticiran, posedovao je 219 razne inovacije, uključujući napredni radar presretač. To je bio prvi operativni avion na svetu opremljen sa izbacivim sedištem, kao i prvi nemački avion sa stajnim trapom tipa tricikl. Pretpostavlja se da je Uhu bio masovno dostupan, imao bi značajan uticaj u borbi protiv strateških bombardera u ofanzivi Kraljevskog vazduhoplovstva, ali je izrađeno samo 268 primeraka pre kraja rata i oni su igrali samo ograničenu ulogu.

Pogonska grupa

Hajnkel He 219 Uhu je bio opremljen sa dva motora 2 x DB (Dajmler-Benz) 603G V12 cilindara, zapremine oko 36.000cm³ sa vodenim hlađenjem i ušpricavanjem goriva, 4 ventila po cilindru, turbo-punjač, sistem za ubrizgavanje smeše vode i metanola kao i nitro-oksida. Snaga ovih motora je iznosila 1900 KS pri 2800 obrtaja u minuti. Dok je avion postizao maksimalnu brzinu od preko 600 km/h na visini 6.000 m.

Naoružanje

Avion je bio opremljen sa četiri topa MK 108, 30,00 mm, dva topa MG 151/20 20,00 mm i dva topa MK 108 30,00 mm (u repu aviona). Neke verzije su bile opremljene i sa dva MK 151/20 20,00 mm „Schrage Music“.

Operativno korišćenje

Hajnkel He 219.

Avion koji nije toliko poznat samo zato što se kasno pojavio na nebu, tek novembra 1943. Ipak treba ga pomenuti zato što se skoro svi slažu da je to bio najbolji noćni lovac Drugog svetskog rata.

He 219 dobio je nadimak „sova“ nem. Uhu, a posadu su činila dva čoveka. Imao je instaliran radar za osmatranje neba i ako bi „napipao“ neki neprijateljski avion sa tim avionom je bilo gotovo. To je bila prava i to brza leteća topovnjača. Kada se pojavio He 219 na zapadnom ratištu su počeli da se ne vraćaju sa noćnih misija avioni Moskito, kojeg do tada nije mogao noću nijedan nemački avion da pronađe i stigne. Radari su tada bili preveliki da bi se ugrađivali u lovačke avione. Nemački noćni pilot lovac Verner Štrajb je na prvoj noćnoj misiji oborio pet savezničkih teških bombardera.

Od aviona He 219 nije moglo pobeći. Međutim došao je kasno i u jako malom broju. Nemačka industrija svakodnevno razarana nije mogla da postigne veću proizvodnju. Stalno je dolazilo do akutnih nedostataka DB 603 motora (neke verzije su imale motore Junkers Jumo 213E) i visokokvalitetnih materijala. Piloti su ga izuzetno cenili, He 219 je bio relativno lak za letenje i leteo je veoma dobro. Zahvaljujući svoj brzini mogao je i da pobegne u nepovoljnim situacijama skoro svakoj poteri.

Karakteristike

He 219

Dobre karakteristike

• Izuzetno brz avion
• Strahovito naoružan avion
• Relativno lak za letenje
• Dobre manevarske sposobnosti
• Veliki radius
• Dobra preglednost iz kokpita

Loše karakteristike

• Sa slabijim Jumo 213 motorima kritično sletanje sa jednim motorom
• Relativno slaba zaštita posade
• Mali broj ovih aviona proizveden

Zbog svojih dimenzija He 219 nije imao neke šanse u manevarskoj (akrobatskoj) borbi sa lakšim lovačkim avionima. Ipak su mu saveznički piloti lovačkih aviona prilazili sa respektom. Za svoju veličinu He 219 je bio prilično pokretljiv avion i dovoljna je mala greška koja bi dovela lovački avion pred njegove topove. Ipak, He 219 je retko korišćen u dnevnim misijama. Napravljeno je 268 aviona ovog tipa, pri čemu nisu svi bili operativni.

Literatura

• Boyne, Walter J. (1994). Clash of Wings. New York: Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-83915-8.