Hajnrih Oto Viland

Hajnrih Oto Viland
Hajnrih Oto Viland, nemački hemičar
Lični podaci
Datum rođenja	(1877-06-04)4. jun 1877.
Mesto rođenja	Pforchajm, Nemačko carstvo
Datum smrti	5. avgust 1957.(1957-08-05) (80 god.)
Mesto smrti	Štarnberg, Zapadna Nemačka
Obrazovanje	Univerzitet Ludvig Maksimilijan u Minhenu

Hajnrih Oto Viland (nem. Heinrich Otto Wieland, Pforchajm, 4. jun 1877.—Štarnberg, 5. avgust 1957) je bio nemački hemičar. Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1927. godine za istraživanje žučnih kiselina.

Doktorirao je 1901. godine na Univerzitetu u Minhenu kao student Johanesa Tilea. Godine 1914. postao je vanredni profesor za specijalna poglavlja u organskoj hemiji i direktor organske sekcije u Državnoj laboratoriji u Minhenu. Od 1917. do 1918. godine, Viland je radio u Institutu cara Vilhelma za fizičku hemiju i elektrohemiju u Berlinu, što je bila zamena za službu u armiji. Tu je sarađivao na projektu sinteze bojnog otrova iperita. Prvi je uspeo da sintetizuje adamsit. U periodu 1913—1921, bio je profesor na Tehničkom univerzitetu u Minhenu. Godine 1941. Viland ja izolovao toksin alfa-amanitin. Kao uvaženi profesor koristio je svoj položaj da zaštiti neke jevrejske studente.

U njegovu čast se od 1964. godine dodeljuje nagrada za hemiju, biohemiju, fiziologiju i kliničku medicinu lipida, koja nosi njegovo ime. To je jedna od najprestižnijih nagrada za hemiju u svetu. Sponzor nagrade je kompanija Beringer Ingelhajm (Boehringer Ingelheim) sa kojom je Viland sarađivao.