Hedonizam
Hedonizam je težnja ka zadovoljstvu koje je samo po sebi svrha i pravi cilj svih delovanja. Hedonizam ima uporište u brojnim filozofskim mišljenjima: Epikuru i epikurejcima, utopistima kao što je Tomas Mor, utilitaristima, filozofima naturalistima, kao i psihologiji ponašanja. Kako postoje različite koncepcije zadovoljstva, postoje i različite varijante hedonizma. Psihološki hedonizam zastupa mišljenje da pojedinac treba i mora da dela u cilju ostvarenja želje za zadovoljstvom, egoistički erotični hedonizam da pojedinac mora da dela u skadu sa onim što mu najviše donosi zadovoljstvo na duži period i, najzad, univerzalni hedonizam da pojedinac mora da dela u skladu sa onim što će tokom dugog vremena da zadovoljava najveći broj ljudi.
Psihoterapijska praksa je pokazala da postoje osobe čije je životno „vjeruju“ stalno dostizanje zadovoljstva i uživanja u tom stanju. Seksualno funkcionisanje i ponašanje je kod takvih osoba često toliko vrednovano da se poklapa sa samom suštinom njihovog postojanja, pa zapadaju u različita intenzivna stanja straha i poremećaje raspoloženja kada u tom pogledu stvari krenu putem koji se ne želi.
Epikurov hedonizam je zapravo produhovljeni hedonizam. On smatra da su duševni bolovi teži od telesnih, jer telo pati samo zbog sadašnjih bolova, a duša podnosi i prošle i sadašnje, a možda i buduće bolove pod zadovoljstvom podrazumevaju odsustvo telesnih bolova i duševnog nespokojstva. Prijatan život pruža samo razum koji kritički procenjuje razloge za biranje ili odbacivanje mišljenja. Pogrešna mišljenja predstavljaju glavni uzrok za pojavu duševnih zbrka i nespokojstva.
 |
Ovaj tekst je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga |  |
