Hemija

Iz projekta Википедија

Skoči na: navigacija, pretraga

Portal Hemija

Hemija proučava sastav, strukturu i osobine materije, kao i promeni kroz koja ona prođe tokom hemijskih reakcija.

Хемија проучава и интеракције супстанци са другим супстанцама и енергијом.

Hemija proučava i interakcije supstanci sa drugim supstancama i energijom.

Hemija je prirodna i eksperimentalna nauka. Ona proučava građu, osobine i promjene supstanci kao i zakone po kojima se te promjene dešavaju. Klasično se izdvaja četiri polja u hemiji, mada postoji daleko veći broj usko specijalizovanih grana hemije i to:

Hemija je jedna od elementarnih nauka, pored matematike bliska je i: fizici, biologiji, farmaciji, medicini, prehrambenoj industriji... U mnogim poslovima kao i u svakodnevnom životu zastupljena je hemija.

Hemija zauzima centralno mesto među prirodnim naukama. Između ostalog, bavi se i molekulima, njihovom strukturom, osobinama i transformacijama, i principima na kojima se osobine molekula zasnivaju.

Zbog ove svoje sveobuhvatnosti, hemija ima dosta zajedničkih tema sa drugim prirodnim naukama, kao što su fizika, geologija i astronomija, s jedne strane, i biologija, fiziologija i medicina, s druge.

Otkrića u hemiji su izvanredno doprinela razvoju moderne civilizacije. Jedan od najvažnijih pronalazaka 20. veka je veštačka fiksacija azota (sinteza amonijaka: Nobelova nagrada za hemiju 1918., Fric Haber i 1931., Karl Boš) iz koje je izrasla moderna industrija veštačkih đubriva. Procenjuje se da ishrana 40% svetske populacije zavisi od veštačkih đubriva na bazi sinteze amonijaka. (Nature 427, 498-499 (05 Feb 2004)) Druga važna otkrića vezana su za molekulske osnove života gde je hemija uspela da prodre duboko u molekulske mehanizme bioxemijskih procesa i transfera genetskih informacija u živim sistemima.