Hemijska veza

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Hemijska veza je privlačna sila između dva atoma nastala interakcijom njihovih perifernih elektrona. Sila je mnogo jača od energije toplotnog kreatnja tako da su atomi trajno vezani obrazujući stabilnu grupu - molekul. Elektroni su istog naelektrisanja pa bi trebalo da se odbijaju, međutim, u elektronskim orbitalama sparivanje njihovih spinova stabilizuje elektronske parove i ukupan efekat je obrazovanje stabilne veze.[1]

Tipovi hemijskih veza[uredi]

Dva osnovna tipa hemijske veze su jonska i kovalenta ali se u prirodi sreću i 'mešane' veze, t. j., one koje imaju delimično jonski i delimično kovalentni karakter.[2]

Jonska veza[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Jonska veza

Jonska veza se ostvaruje između atoma sa izrazito različitim afinitetom za elektron (različitim elektronegativnostima), recimo između alkalnih metala (koji lako otpuštaju elektron) i halogenih atoma (koji lako primaju elektron). Tada atom koji otpusti elektron postaje pozitivni jon a onaj koji ga prima negativni. Jonska je veza između natrijuma i hlora u kuhinjskoj soli, Na+Cl-. Jonska veza se često formira između atoma metala i nemetala.[3]

Kovalentna veza[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Kovalentna veza

Kovalentna veza nastaje između atoma koji imaju slične afinitete prema elektronu pa elektron koji učestvuje u stvaranju veze ostaje između atoma. Pošto svaki atom daje po jedan elektron (nekada može i više) onda dolazi do obrazovanja elektronskog para. Kovalentne veze formiraju prvenstveno atomi nemetala.[4]

Kovalentna veza može biti polarna i nepolarna. Ako su atomi baš isti (ili veoma slični) onda je nepolarna jer se centar elektronskog para nalazi na sredini između dva atoma. Ako su atomi različiti veza je polarna jer se središte elektronskog para pomera ka atomu sa većim afinitetom pa negde ima malo više pozitivnog a negde više negativnog naelektrisanja. U polarnoj vezi dolazi do razmicanja centara pozitivnog i negativnog naelektrisanja, dakle, dolazi do polarizacije. Nepolarna kovalentna veza je, recimo, u molekulu kiseonika, О2, a polarna u molekulu ugljenmonoksida, CO.

Metalna veza[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Metalna veza

Neke osobine metala (električna provodljivost, toplotna provodljivost) se ne mogu objasniti pomoću jonske i kovalentne veze. Zbog toga se kod metala pretpostavlja postojanje metalne veze. Metalna veza ima dvije teorije: (1) teorija slobodnog elektrona i (2) teorija elektronske vrpce

Reference[uredi]

  1. ^ Peter Atkins, Julio de Paula (2001). Physical Chemistry (7th edition ed.). W. H. Freeman. ISBN 0716735393. 
  2. ^ Weinhold, F.; Landis, C. (2005). Valency and bonding. Cambridge. стр. 96-100. ISBN 978-0-521-83128-4. 
  3. ^ Atkins, Peter; Loretta Jones (1997). Chemistry: Molecules, Matter and Change. New York: W. H. Freeman & Co.. стр. 294-295. ISBN 978-0-7167-3107-8. 
  4. ^ Lewis, Gilbert N. (1916). „The Atom and the Molecule“. Journal of the American Chemical Society 38: 772. 

Spoljašnje veze[uredi]


Literatura[uredi]

  • Weinhold, F.; Landis, C. (2005). Valency and bonding. Cambridge. стр. 96-100. ISBN 978-0-521-83128-4. 
  • Atkins, Peter; Loretta Jones (1997). Chemistry: Molecules, Matter and Change. New York: W. H. Freeman & Co.. стр. 294-295. ISBN 978-0-7167-3107-8. 

Spoljašnje veze[uredi]