Hemoptizija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili Masivno iskašljavanje krvi (plućna hemoragija), pogledajte članak Hemoptoja.
Hemoptizija
SinonimiHaemoptysis, coughing up of blood
Krvavi ispljuvak
Izgovor
Specijalnostipulmologija
Simptomipljuvanje malih količina krvi u vidu crvenih končića ili grudvica
Komplikacijeaspiracija u pluća, gušenje
Uzrocibronhitis, rak pluća, određene infekcije
Slična oboljenjakrvarenje iz nosa (u kombinaciji sa post-nazalnim slivanjem krvi)

Hemoptizija, iskašljavanje krvi, krvavi ispljuvak (od latinske reči hemoptysis — krvarenje i grčke reči ptusis — pljuvanje) je iskašljavanje malih količina krvi u vidu crvenih končića ili grudvica.[1] Hemoptizija se može pojaviti u sluzavom ili gnojavom ispljuvku. Postoji mnogo uzroka i poremećaja koji mogu da izazovu hemoptiziju, počev od srčanih oboljenja preko povreda do infekcija pluća i malignih bolesti. Iskašljavanje velikih količina krvi se naziva hemoptoja.[2][3]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Širom sveta, tuberkuloza je najčešći uzrok hemoptizije. U industrijalizovanim zemljama sveta, najčešći uzroci hemoptizije su bronhitis, bronhiektazije upale pluća i  karcinom bronha. U ok 7% bolesnika sa hemoptizijom inicijalno se dijagnostikuje bronhogeni karcinom. Oko 20% bolesnika sa bronhogenim karcinomom pokazuje znake hemoptizije. Krvarenje kod karcinoma su poslesedica nekroze (izumiranja) tumorskog tkiva koja dovodi do ruptura malih krvnih sudova bronha, ili zbog invazije tumora u jedan od krvnih sudova pluća. Tada je krvarenje masivnije i javlja se u obliku hemoptoje.

Faktori rizika[uredi | uredi izvor]

Dole levo: upala bronhusa može izazvati krvavu sluz.

Faktori rizika za pojavu hemoptizije mogu biti; [4]

  • Pol, (muškarci su skloniji)
  • Starost, (osobe preko 40 godina starosti su u većem riziku)
  • Zlaoupotreba duvana, (pušenje)
  • Hemoptizija koja je trajala duže od nedelju dana
  • Kašalj velike jačine, sa velikom količinom iskašljane krvi (više od oko 30 ml po epizodi)
  • Maligni tumori pluća ili drugih organa, sa pratećim metastazama u plućima.
  • Boravak u endemskim područjima u kojima vladaju zarazna bolesti (paraziti, virusi, gljivica, bakterije)
  • Povrede grudnog koša.
  • Profesionalne bolesti (rudari, ronioci, kesonski radnici, čistači itd.)

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Hemoptizija nastaje kao posledica preleska crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) kroz zid alveolo-kapilarne membrane u alveolu, odakle se pomešani sa ispnjuvkom iskašljavaju iz disajnih puteva. Najčešći uzrok hemoptizije su razna stanja i bolesti izaazvane pre svega povećanom propustljivošću alveolo-kapilarne membrane, mehaničkim oštećenjem (pucanjem) krvnih sudova i nekrozom (izumiranjem) okolnog tkiva koja zahvata i krvne sudove.[5]

Plućna hemoragija (krvarenje) može biti difuzna ili fokalna. Difuzna alveolarni hemoragija se najčešće javlja kao izolovano stanje, ali može biti udružena sa oboljenjima i poremećajima funkcije drugih organskih sistema ili biti poledica tih oboljenja. Krvarenje može biti subkliničko i hronično, prezentovano samo preko hipohromne anemije, može biti epizodično i simptomatsko ili prisutno kao masivni, po život opasni gubitak krvi. Fokalna plućna hemoragija je najčešća u sprovodnim disajnim putevima ali se može javiti i u plućnom parenhimu. Najčešći uzročnik hemoptizija u dečjem uzrastu je cistična fibroza.[6]

Oštećenja krvnih sudova u disajnim putevima mogu biti na bilo kom nivou; nos, ždrelo, traheja, bronhialno stablo, plućni parenhim. Iskašljavanje samo krvi, najčešće potiče iz gornjih disajnih puteva i bronhijalnog stabla.[5]

Uzroci hemoptizije
Lokalizacija Mogući uzroci
Pluća Bakterijske infekcije pluća (upala pluća, apsces pluća, tuberkuloza) • Ostale infekcije (amebijaza, gljivične infekcije) • Hemijske povrede-udisanje agresivnih respiratornih otrova (bojni otrovi i drugi lao isparljivi otrovi u oblikui gasa, pare i aerosola) • Mehaničke povrede pluća (barotrauma) • Embolija pluća (septička) • Adenom bronha *
Bronhijalnog stablo Akutni i hronični bronhitis Povrede krvnih sudova u toku jačeg naprezanja za vreme kašlja • Bronhiektazije • Tumori bronha • Oštećenja bronha stranim telom • Korozivnim sredstvima izazvana oštećenja (trovanja) • Aneurizma grudne aorte.
Srce i krvni sudovi, Infarkt srca • Mitralna stenoza • Hronična insuficijencija srca • Arterio-venska fistula • Urođene anomalije plućne arterije • Arterijska hipertenzija. Embolija pluća • „Eisenmenger“ sindrom •
Krv i krvotvorni organi Trombocitopenijska purpura • Hemofilija • Leukemija
Ostalo Uremija • Idiopatska plućna hemosideroza • Akutni visinski edem pluća • Dekompresiona bolest • Endometrioza • Hormonski poremećaji • Naporan fizički rad • Izlaganje prekomernoj toploti i hladnoći. Upotreba lekova (acetilsalicilne kiseline i lekovi sličnog dejstva)• „Goodpasture“ sindom,

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Šematizovan prikaz dijagnostičkih procedura u hemoptiziji

U prodromalnom (početnom) periodu hemoptizija se manifestuje obično u vidu golicanje u grlu ili nadražaja na kašalj, koji kasnije prelazi karakteristični oblik kliničke slike, iskašljavanje krvi-hemoptiziju, u ispljuvku ili iskašljanom vazduhu. Ako se radi o hemoptoji iskašljavanje je praćeno velikim količinama krvi,[7] (>200 ml/ na čas) a kod težih ili dugotrajnih krvarenja i znacima iskrvavljenosti. Svetla, ponekad penušavo krv ukazuje na sveže krvavljenje, dok je krv koja je neko vreme bila u plućima tamna i delimično koagulisana. Rozikast penušav ispljuvak, praćen gušenjem, ukazuje na edem pluća.[8]

Pored iskašljavanja krvi nezavisno od toga šta je uzrok krvavog ispljuvka, u kliničkoj slici bolesnika mogu se javiti i sledeći simptomi; [4]

Nivoi hemoptizije[uredi | uredi izvor]

Na osnovu količine iskašljane krvi postoje tri stepena hemoptizije:[9]

  • Prvi stepen; (blaži oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi do 100 ml/24 časa.
  • Drugi stepen; (umereni oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi od 100 do 500 ml/24 časa.
  • Treći stepen; (težak oblik hemoptizije), ako je količina iskašljane krvi veća od 500 ml/24 časa.
  • Hemoptoja; je poseban, najteži, oblik iskašljavanja krvi koji se naziva i »eksanguinantna hemoptizija«, koju karakteriše krvarenje u količini većoj od 150 ml/čas.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Svako iskašljavanje krvi zahteva detaljno ispitivanje bolesnika. Dijagnoza osnovnog oboljenja se postavlja na osnovu:[10]

  • Anamneze.
  • Objektivnog pregleda.
  • Laboratorijske analize, ispljuvka i krvi (trombocita, faktora koagulacija, krvne slike, krvne grupe ABO + RH faktora itd)
  • Bakteriološke analize ispljuvka, na bacil tuberkuloze i druge infektivne bolesti.
  • Radiografija grudnog koša;
  • Bronhoskopija;
  • CT grudnog koša (kompjuterizovana tomografija).
  • Spirometrija (isipitivanja plućne funkcije).
  • Scintigrafija pluća.
  • Ostalih testova, u zavisnosti od sumnje na mogući uzrok hemoptizije i nakon dobijenih rezultata početnog ispitivanja.

Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Pacijenti često nisu sigurni da li je krv iz respiratornog ili digestivnog trakta. Zato u postoji velika razlika, u diferencijaloj dijagnozi (ali i u konačanom ishodu oporavaka) i lečenja, između hemoptizije i hematemeze (povraćanja krvi).[2]

Diferencijalno-dijagnostičke razlike između hemoptizije i hemetemeze [4][11]

Hemoptizija Hematemeza
  • U anamnezi postoje respiratorni simptom, (kašalj, penušav voden ispljuvak itd)
  • Iskašljana krv je svetlocrvene boje
  • Krv je u tečnom stanju ili usirena, (slična ugrušcima ili končićima)

Terapija[uredi | uredi izvor]

Etiološka terapija[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta terapije, koja se zasniva na lečenju uzroka hemoptizije, primenjuje se obavezno u svim slučajevima hemoptizije, i kada se hemaoptizija ispoljava u blagom ili umereno teškom obliku uz stalni nadzor bolesnika.[12]

Lečenje masivne hemoptizije (hemoptoje)[uredi | uredi izvor]

Kako se kod ovog oblika (hemoptoje) radi o obilnom krvarenju (najčešće preko 200 ml krvi) ona ima osnovni cilj da što pre zaustavi krvarenje i da održava vitalne funkcije (posebno disanja) sve do prestanka daljeg iskašljavanja krvi i obuhvata sledeće mere;

  • Primenu kiseonika, čiji protok terba podesiti tako da se u krvi održava arterijska saturacija kiseonikom veća od 90%
  • Primena infuzija makromolekularnih rastvora i pune krvi (vidi transfuzija krvi) u slučaju masivnih iskrvavljenja i pretećeg hipovolemijskog šoka.
  • Intubacija traheje i mehanička ventilacija ako je bolesnik u komi
  • Infuzija vazokonstriktornih lekova, najčešće zaustavlja krvarenja. U slučaju neuspeha, pristupa se interventnoj embolizaciji (spaljivanju) arterija odgovornih za pojavu krvarenja.
  • Operativni zahvat, primenjuje se kao poslednje sredstvo, u slučaju neuspeha ostalih načina terapije. Bolesnici sa masivnim krvrenjem iz disajnih puteva (hemoptojom) predstavljaju jedan od najtežih problema u grudnoj hirurgiji.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sabatine MS (2014). Pocket medicine (Fifth ed.). [S.l.]: Aspen Publishers, Inc. ISBN 978-1451193787.
  2. ^ a b Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
  3. ^ Cahill, B.C., Ingbar, D.H. (1994) Massive hemoptysis. Assessment and management. Clin Chest Med, 15(1): 147-67
  4. ^ a b v Hemoptysis, Signs and Symptoms Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. фебруар 2009), Приступљено 17. 2. 2010.
  5. ^ а б ABBOTT, OSLER A. (1948). „The Clinical Significance of Pulmonary Hemorrhage: A Study of 1316 Patients with Chest Disease”. Diseases of the Chest. 14 (6): 824—842. ISSN 0096-0217. doi:10.1378/chest.14.6.824. 
  6. ^ Radić, S.et al. "Plućna hemoragija i hemoptizije u dece." Dečja pulmologija 10.1-2 (2002): 21-26., Приступљено 17. 2. 2010. ср
  7. ^ Conlan, A.A.; Hurwitz, S.S.; Krige, L.; Nicolaou, N.; Pool, R. (1983). „Massive hemoptysis”. The Journal of Thoracic and Cardiovascular Surgery. 85 (1): 120—124. ISSN 0022-5223. doi:10.1016/s0022-5223(19)38908-1. 
  8. ^ Brown CA, Raja AS. Hemoptysis. In: Marx JA, Hockberger RS, Walls RM, et al, eds. Rosen's Emergency Medicine: Concepts and Clinical Practice. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Mosby; 2014: 24.
  9. ^ Проф. др Поповац Д. и сарадници: Болести плућа, Colorgrafx, Београд 2004
  10. ^ Проф, др Бошњак - Петровић, В. Акутна стања у пулмологији, Савремена администрација, Д.Д, Београд 1995.
  11. ^ Glogovac Mileta: ZNAČAJ HEMOPTIZIJA I HEMOPTOJA U DIFERENCIJALNOJ DIJAGNOZI TUBERKULOZE PLUĆA, Timočki Medicinski Glasnik, Vol. VIII, br. 2, 1983; 111-116
  12. ^ Dedić Svetislav, Obrenović M., Anđelković D.: SAVREMENA TERAPIJA TUBERKULOZE RESPIRATORNIH ORGANA, Timočki Medicinski Glasnik, Vol. VIII, br. 4, 1983; 312-324

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Класификација
Спољашњи ресурси
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хемоптизија&oldid=27473516”