Henri III Plantagenet

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Henri III.

Henri III Plantagenet
Henri III Plantagenet
Lični podaci
Datum rođenja	(1207-10-01)1. oktobar 1207.
Mesto rođenja	Zamak Vinčester, Engleska
Datum smrti	16. novembar 1272.(1272-11-16) (65 god.)
Mesto smrti	Vestminster, Engleska
Porodica
Supružnik	Eleonora od Provanse
Potomstvo	Edvard I Plantagenet, Margareta od Engleske, Beatris Engleska, Edmund Grbavi, Katarina od Engleske
Roditelji	Jovan bez Zemlje Izabela Angolemeska
Dinastija	Plantagenet
Kralj Engleske
Period	28. oktobar 1216 − 16. novembar 1272.
Prethodnik	Jovan bez Zemlje
Naslednik	Edvard I Plantagenet

Henri III ili Henrik III (engl. Henry III of England; Zamak Vinčester, 1. oktobar 1207 — Vestminster, 16. novembar 1272) je bio engleski kralj (1216—1272), nasledivši svog oca Jovana. Henrijeva vladavina je obeležena sukobom sa baronima, a posebno sa Simonom Monforom. Na prestolu ga je nasledio sin Edvard I.

Maloletni kralj

Sin je Jovana bez Zemlje. Nakon očeve smrti krunisan je 1216. sa devet godina. Podržali su ga baroni, koji su bili pozvali francuskog prestolonaslednika Luja VIII da svrgnu Jovana bez Zemlje. Henrijevi regenti su odmah pristali da vladaju prema Velikoj povelji slobode, koju je Jovan bez Zemlje najpre bio pod prinudom potpisao, a onda odbio da je prihvati.

Regenti su vladali zemljom do 1227. umesto maloletnog Henrija.

Pobožan kralj

Henri III se iskrcava u Akvitaniji, slika iz 15. veka (Bibliothèque Nationale, MS fr. 2829, folio 18)

Kada je Henrik postao punoletan, nastojao je obnoviti kraljevski autoritet, ugledajući se na francuski autokratski model. Bio je izuzetno pobožan, tako da je često kasnio na putovanja zbog insistiranja da prisustvuje crkvenim službama i nekoliko puta dnevno. Bio je obuzet kultom Edvarda Ispovednika, kralja koji je vladao do 1066. Edvard Ispovednik je osnovao Vestminstersku opatiju. Zbog toga je Henrik pozvao francuske arhitekte iz Remsa da renoviraju Vestminstersku opatiju u gotičkom stilu. Centralni deo Vestminsterske opatije postaje grob Edvarda Ispovednika. Vestminsterska palata, koja se nalazila kraj Vestminsterske opatije postaje najveći ceremonijalni prostor kraljevstva i tu se sastaje savet plemića.

Baroni prisiljavaju kralja da potpiše Oksfordske propise

Henrik je finansirao papin rat na Siciliji, da bi dobio titulu za svog mlađeg sina Edmunda. Mnogi baroni su počeli smatrati da time ide stazama svoga oca Jovana bez Zemlje. Simon Monfor je postao vođa barona, koji su zahtevali da kralj poštuje Veliku povelju slobode i da preda još vlasti baronskom veću. Sedam barona je prisililo Henrija da 1258. pristane na Oksfordske propise, po kojima se ukida apsolutistička monarhija i vlast se predaje veću od 15 barona, koji bi vladali. Osim toga postojao bi parlament, koji bi se sastajao tri puta godišnje da nadzire rad veća.

Henrik je dobio 1262. papinu bulu, po kojoj je izuzet od zakletve, koju je dao pri donošenju Oksfordskih propisa. Pre izbijanja rata obe strane su bile prihvatile da francuski kralj Luj IX arbitrira. U januaru 1264. Luj IX je presudio da su Oksfordski propisi nezakoniti i da su prema tome ništavni.

Drugi baronski rat

Simon Monfor nije prihvatio arbitražnu odluku, nego je krenuo u rat protiv Henrija. Dve strane, rojalisti i baroni, su time krenule u građanski rat, nazvan Drugi baronski rat. Henri je poražen u bici kod Luisa 14. maja 1264, a posle toga su on i njegov sin Edvard su stavljeni pod kućni pritvor. Henri je otada bio samo simbolički kralj. Simon Monfor je nastavio vladati Engleskom bez ikakve kraljevske kontrole. Simon Monfor stvorio je prvi parlament za koji su grofovije i opštine birale svoje predstavnike. Glasali su oni koji su prelazili određeni imovinski prag. Baroni, koji su u početku podržali Monfora, počeli su sumnjati da je otišao predaleko.

Henrijev sin Edvard I je uspeo da pobegne iz kućnog pritvora 1265. i poveo je rojaliste protiv Monfora. Rojalisti su pobedili 4. avgusta 1265. u bici kod Evšama. Rojalisti su imali 4 puta više vojnika. Posle bitke usledila je žestoka osveta, koja nije bila primerena dotada uglavnom viteškim vojskama. Simon Monfor je ubijen, nakon što se predao. Tom bitkom završeno je razdoblje viteštva u Engleskoj. Dotada su vitezi retko bili ubijani u bici. Najčešće bi bili zarobljavani i oslobađani otkupom. Prestolonaslednik i budući kralj Edvard I je pobio većinu plemića, iako su se nastojali predati.

Lik Henrija III na njegovom kovčegu u Vestminsterskoj opatiji.

Porodično stablo

16. Fulk I Jerusalimski

8. Žofrua Plantagenet, grof Anžua

17. Ermengarda Anžujska

4. Henri II Plantagenet

18. Henri I

9. Matilda od Engleske

19. Matilda od Škotske

2. Jovan bez Zemlje

20. Vilijam IX Akvitanski

10. Vilijam X Akvitanski

21. Filipa Tuluska

5. Eleonora od Akvitanije

22. Amori I, vikont od Šatlroa

11. Enora od Šatlroa

23. Dangerosa od Lil Bušara

1. Henri III Plantagenet

24. Wulgrin II Taillifer, Count of Angoulême

12. William VI (Taillefer IV), Count of Angoulême

25. Panica de la Marche

6. Ejmeri Angolemeski

26. Raymond I, Viscount of Turenne

13. Marguerite de Turenne

27. Matilda de la Perche

3. Izabela Angolemeska

28. Luj VI

14. Petar I Kurtene

29. Adelaida od Savoje

7. Alisa od Kurtenea

30. Reinald of Courtenay

15. Elizabet Kurtene

31. Hedwig du Donjon

Literatura

• Encyclopedia Britannica. 
• Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka I. Beograd.