Herman Holerit

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Herman Holerit
Lični podaci
Datum rođenja(1860-02-29)29. februar 1860.
Mesto rođenjaBufalo, SAD
Datum smrti17. novembar 1929.(1929-11-17) (69 god.)
Mesto smrtiVašington, SAD
ObrazovanjeUniverzitet Kolambija, Gradski koledž u Njujorku, Kolumbijska škola inženjerstva i primenjenih nauka

Herman Holerit (engl. Herman Hollerith; Bufalo, 29. februar 1860 — Vašington, 17. novembar 1929) je bio američki statističar koji je izumeo mehaničke prikaze u tabelama zasnovane na izbušenim karticama koje mogu da brzo tabelarno obrade statističke podatke iz miliona podataka.[1][2][3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 29. februara 1860. godine od oca Johana Georga Holerita, i majke Franciske Brun, oboje poreklom iz Nemačke.[4] Godine 1875. se upisao na Gradski koledž u Njujorku, a diplomirao na Univerzitetu Kolumbija na odseku rudarstva, i 1879. godine dobio zvanje inženjer rudarstva. Godine 1882, Holerit se pridružio Tehnološkom institutu u Masačusetsu gde je predavao mašinstvo i izvodio svoje prve eksperimente sa bušenim karticama.[5] Godine 1890. doktorirao je na Kolumbijskom univerzitetu.[2][6] Iste godine, 15. septembra, oženio se sa Lucijom Beverli Talkot iz Verakruza u Meksiku sa kojom je imalo šestoro dece. Osim svojih izuma, voleo je još tri stvari: svoje nemačko poreklo, svoju privatnost i svoju mačku Bizmarka. Voleo je i dobre cigare, dobro vino i novac. I od svega toga je imao puno. Umro je 1929. godine od srčanog udara i sahranjen je na groblju Oak Hil, u Vašingtonu.

Posao[uredi | uredi izvor]

Po diplomiranju, odmah je dobio posao u Američkom birou za popis stanovništva kao specijalni agent za prikupljanje i analizu statističkih podataka o korišćenju pare i vodene snage u metalurškoj industriji. To je predstavljalo inspiraciju za njegovu opsesiju kao pronalazača i to za samo jedan uspešan izum, dok su mu svi ostali prošli nezapaženo.

Mada je kasnije prešao na Masačusetski tehnološki institut na mesto instruktora, nastavio je rad na istraživanju uređaja za beleženje promena u broju stanovnika. Poznavao je sistem korišćenja ubušenja u karticama za programiranje komplikovanih šema tkanja, od svog zeta koji je radio na tkanju svile u firmi Žakarov razboj (Jacquard loom). Dalju inspiraciju je našao u izbušenim pretplatnim kartama za voz, na kojima je informacije i detalje o putniku (kao što su visina, boja kose...) bušio kondukter duž ivice. Holerit je zaključio da svaki agent za popis stanovništva može da učini isto, i da se te izbušene kartice sortiraju na način kao što je to radila firma Žakarov razboj (Jacquard loom). Važan aspekt ovog izuma je da su rupice učitavane elektronski a ne mehanički, a kartica je sadržavala sve podatke o pojedincima.

Elektronski tabelarni prikaz statističkih podataka[uredi | uredi izvor]

Na insistiranje Džona Šav Bilingsa (John Shaw Billings), Herman je izumeo mehanizam za očitavanje prisustva ili odsustva ubušenja u kartici korišćenjem igala sa oprugom na vrhu, koje bi prolazile kroz ubušenja, i tako ostvarivale električnu vezu koja pokreće brojač da zabeleži svaki podatak.[7] Ključna ideja je bila da se svim ličnim podacima može dodeliti numerička šifra. Holerit je zaključio da ukoliko se brojevi mogu probušiti u određenim kolonama na karticama, onda se kartice mogu sortirati mehanički; i na taj način se odgovarajuće kolone mogu sabirati.[8][9] Iako je jedna od prednosti ovog sistema bila mogućnost sortiranja kartica po logičnom redosledu, čuvanje velikog broja ovih karica se pojavio kao problem. Kako bi ovaj problem rešio, Holerit je kartice napravio po dimenzijama jednog dolara.

Svoju ideju izložio je u patentu br. 395, 782 od 8. januara 1889. godine.[10][11]

Kompanija za proizvodnju tabelarnih mašina[uredi | uredi izvor]

Pod ugovorom sa američkim biroom za popis stanovništva, konstruisao je mašine kojima je uspešno obavljen tabelarni prikaz popisa stanovništva iz 1890. za dve i po godine.

Započeo je svoj sopstveni posao 1896. godine osnivanjem kompanije za proizvodnju tabelarnih mašina. Većina glavnih biroa za popis stanovništva, kao i osiguravajuće kompanije, koristile su njegovu opremu i kupovale njegove kartice. Kako bi obezbedio rad ovog sistema, izumeo je i prvi mehanizam za automatsko ubacivanje kartica.

Godine 1911. njegova firma se spojila sa još dve i osnovala Computing Tabulating Recording Corporation (CTR). Pod rukovodstvom Tomasa Dž. Votsona (Thomas J. Watson), ta firma je 1924. godine promenila ime u IBM.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Cambell-Kelly, Martin; Aspray, William (2004). Computer: A History of the Information Machine (2ND izd.). Basic Books. str. 16. 
  2. ^ a b Da Cruz, Frank (28. 3. 2011). „Herman Hollerith”. www.columbia.edu. Columbia University. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  3. ^ Brooks, Frederick P.; Iverson, Kenneth E. (1963). Automatic Data Processing. Wiley. str. 94 "semiautomatic". 
  4. ^ „Herman Hollerith (1860–1929)”. hnf.de. AUPaderborn: Heinz Nixdorf MuseumsForum. 18. 4. 2012. Arhivirano iz originala 27. 10. 2016. g. Pristupljeno 28. 2. 2014. 
  5. ^ O'Connor, J. J.; Robertson, E. F. „Herman Hollerith”. The MacTutor History of Mathematics Archive. School of Mathematics and Statistics, University of St Andrews, Scotland. Pristupljeno 5. 3. 2013. 
  6. ^ Austrian 1982, str. 56.
  7. ^ Lydenberg, Harry Miller (1924). John Shaw Billings: Creator of the National Medical Library and its Catalogue, First Director of the New York Public Library. American Library Association. str. 32. 
  8. ^ „AN ELECTRIC TABULATING SYSTEM.”. 
  9. ^ Randell, Brian, ur. (1982). The Origins of Digital Computers, Selected Papers (3rd izd.). Springer-Verlag. ISBN 0-387-11319-3. 
  10. ^ US patent 395782, Herman Hollerith, "Art of compiling statistics", issued 1889-01-08 
  11. ^ Austrian 1982, str. 178–179.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Herman Holerit na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херман_Холерит&oldid=27553165”