Hej, Sloveni

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Hej, Sloveni
Tekst himne na hrvatskom jeziku
Tekst himne na hrvatskom jeziku
Država Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ
Flag of FR Yugoslavia.svg SR Jugoslavija
Zastava Srbije i Crne Gore Srbija i Crna Gora
Jezik srpskohrvatski
slovenačkom
makedonskom
Tekstopisac Samo Tomašik
Kompozitor nepoznat
Prihvaćena 1977.
Zvučna datoteka
Hej, Sloveni u izvođenju orkestra američke mornarice
Tekst
Wikisource-logo.svg Na Vikizvorniku, slobodnoj biblioteci, postoje izvornik i prevod.

Hej, Sloveni je panslovencka patriotska pesma , himna mladih sokolskog sportskog i političkog panslovenskog društva. Izvorno nasledstvo ima prva Slovačka republika (1939-1945) .Kasnije implementirana u himnu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 1945. do 1992. Formiranjem Savezne Republike Jugoslavije, Hej, Sloveni je postala himna te države, a kasnije i himna Srbije i Crne Gore.Danas nije u službenoj upotrebi.

Istorija[uredi]

Hej, Slovaci[uredi]

Pesmu je napisao slovački sveštenik, pesnik i istoričar Samo Tomašik dok je bio u poseti Pragu 1834. On je bio revoltiran zbog toga što se nemački jezik češće čuo na ulicama Praga od češkog. Tomašik je zapisao u svoj dnevnik:

U matici Pragu, biseru zapadnoslovenskog sveta, koji će biti izgubljen u Nemačkom moru, šta čeka moja draga domovina, Slovačka, koja gleda u Prag kao duhovnog vaspitača? Uznemiren tom mišlju, setio sam se stare poljske pesme Jeszcze Polska nie zginęła, póki my żyjemy (Poljska nije nestala dogod mi živimo). Ta poznata melodija je izazvala da moje srce izbaci Hej, Slovaci, ešte naša slovenska reč žije (Hej, Slovaci, naš slovački jezik još živi)... Otrčao sam u svoju sobu, zapalio sveću i napisao tri verzije u moj dnevnik. Pesma je završena u trenutku. (Dnevnik Sama Tomašika, nedelja, 2. novembar 1834.)

Panslovenska himna[uredi]

Tomašik je uskoro izmenio stihove da bi uključio sve Slovene i Hej, Sloveni je postala vrlo poznata pesma koja je podržavala panslovenski nacionalizam i pan-slovenska osećanja, posebno u slovenskim zemljama kojima je vladala Austrija. Muzika je komponovana za Sveslovenski kongres u Pragu 1848. Pesma je štampana u brojnim magazinima i kalendarima i pevala se na političkim skupovima, postajući nezvanična himna pan-slovenskog pokreta.

Njena popularnost se nastavila uvećavati kada je usvojena kao zvanična himna Sokolskog društva, koji je zasnovan na pan-slovenskim idealima i bio je aktivan širom Austrougarske. 1905, podizanje spomenika slovenačkom pesniku France Prešernu u Ljubljani je slavljeno od strane velike mase ljudi pevanjem Hej, Sloveni. Tokom Prvog svetskog rata, pesmu su često koristili slovenski vojnici sa suprotstavljenih strana da razgovaraju zajedničkim nacionalnim osećanjima i da izbegnu prolivanje krvi. Mnogi slovenački i hrvatski pripadnici Sokolskog pokreta koji su bili regrutovani u austrougarsku vojsku su se dobrovoljno predavali srpskim i ruskim vojnicima i često su prelazili na njihovu stranu. Pesma se sa njima proširila po Balkanu i Rusiji i ostala je popularna u međuratnom periodu.

Slovačka himna[uredi]

U Slovačkoj, pesma Hej, Slovaci je smatrana za nezvaničnu himnu Slovaka kroz modernu istoriju, posebno u vremenima revolucija. Iako je nakon Prvog svetskog rata pesma Nad Tatrama seva postala zvanična slovačka himna u Čehoslovačkoj i opet 1993. u nezavisnoj Slovačkoj, pesma se još uvek smatra kao druga himna od strane mnogih (uglavnom fašista). Ona je bila zvanična himna Slovačke tokom Drugog svetskog rata.

Jugoslavija[uredi]

1941, Sile Osovine su napale Kraljevinu Jugoslaviju i pobedili je u kratkotrajnom Aprilskom ratu. Pošto je međuratna himna, koja se sastojala iz himni Srba (Bože pravde), Hrvata (Lijepa naša domovino) i Slovenaca (Napred zastavo slave), imala mnogo referenci na kralja i kraljevstvo, antirojalistički partizani predvođeni Josipom Brozom Titom su odlučili da je odbace i usvoje Hej, Sloveni. Pesma je pevana i na Prvom i Drugom zasedanju AVNOJa, zakonodavnog tela partizanskog pokreta i postepeno je postajala smatrana za nacionalnu himnu nove Jugoslavije.

Stara himna je zvanično napuštena nakon oslobođenja 1945, ali nova himna nije bila zvanično usvojena. Bilo je više pokušaja da se promovišu nove, više „jugoslovenske“ pesme kao nacionalna himna (poput „Svečane pesmeMire Alečković i Nikole Hercigonje ili „Himne FNRJČedomira Minderovića), ali nijedna nije dobila veću podršku javnosti i „Hej Sloveni“ se nastavila (nezvanično) koristiti. Zakonom o upotrebi grba, zastave i himne SFRJ od 22. aprila 1977. formalno je uređen status himne „Hej Sloveni“ kada je ozvaničena njena privremena upotreba dok Skupština SFRJ ne utvrdi novu himnu. Tek 1988. godine, posebnim amandmanom na savezni ustav, „Hej Sloveni“ postaje zvanična himna SFR Jugoslavije.

Srbija i Crna Gora[uredi]

Nakon raspada SFRJ tokom 1991-92, kada su samo Srbija i Crna Gora ostale u federaciji, Hej, Sloveni je nastavljena da se koristi kao zvanična himna Savezne Republike Jugoslavije. Državi je 2003. promenjeno ime u Srbija i Crna Gora i očekivalo se da će biti usvojena nova himna, ali pošto nije donet sporazum oko nacionalnih simbola, Hej, Sloveni je ostala himna državne zajednice.

Mešavina crnogorske himne „Oj, svijetla majska zoro“ i srpske „Bože pravde“ je predložena, ali ovaj pokušaj je bio odbijen nakon prigovora Srpske narodne stranke i Socijalističke narodne partije koji su pitali za stav vođa Srpske pravoslavne crkve.

Pošto je Crna Gora postala nezavisna 2006, ovo pitanje je rešeno i „Hej, Sloveni“ nije više korištena kao zvanična himna država naslednica.

Stihovi[uredi]

Jugoslovenska varijanta[uredi]

Srpskohrvatski (srpski, hrvatski, bošnjački i crnogorski[a] jezik)
Istočna Latinicom Istočna Ćirilicom Zapadna Latinicom Zapadna Ćirilicom

Hej Slaveni, jošte živi
Riječ (duh) naših djedova
Dok za narod srce bije
Njihovih sinova

Živi, živi duh slavenski
Živjet će vjekov'ma
Zalud prijeti ponor pakla
Zalud vatra groma

Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese
Stijena puca, dub se lama
Zemlja nek se trese

Mi stojimo postojano
Kano klisurine
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!

Хеј Славени, јоште живи
Ријеч (дух) наших дједова
Док за народ срце бије
Њихових синова

Живи, живи дух славенски
Живјет ће вјеков'ма
Залуд пријети понор пакла
Залуд ватра грома

Нек се сада и над нама
Буром све разнесе
Стијена пуца, дуб се лама
Земља нек се тресе

Ми стојимо постојано
Кано клисурине
Проклет био издајица
Своје домовине!

Hej Sloveni, jošte živi
Duh (reč) naših dedova
Dok za narod srce bije
Njihovih sinova

Živi, živi duh slovenski
Živeće vekov'ma
Zalud preti ponor pakla
Zalud vatra groma

Nek se sada i nad nama
Burom sve raznese
Stena puca, dub se lama
Zemlja nek se trese

Mi stojimo postojano
Kano klisurine
Proklet bio izdajica
Svoje domovine!

Хеј Словени, јоште живи
Дух наших дедова
Док за народ срце бије
Њихових синова

Живи, живи дух словенски
Живеће веков'ма
Залуд прети понор пакла,
Залуд ватра грома

Нек' се сада и над нама
Буром све разнесе
Стена пуца, дуб се лама,
Земља нек' се тресе

Ми стојимо постојано
Кано клисурине,
Проклет био издајица
Своје домовине!

Makedonski Makedonski Latinicom Slovenački Bugarski Istočnorusinski

Еј, Словени, жив е тука
Зборот свет на родот,
Штом за народ срце чука
Преку син во внукот!

Жив е вечно, жив е духот
Словенски во слога.
Не нè плашат адски бездни
Ниту громов оган!

Пустошејќи, нека бура
И над нас сè втурне.
Пука даб и карпа сура,
Тлото ќе се урне!

Стоиме на стамен-прагот —
Клисури и бедем.
Проклет да е тој што предал
Родина на врагот!

Ej, Sloveni, živ e tuka
Zborot svet na rodot
Štom za narod srce čuka
Preku sin vo vnukot!

Živ e večno, živ e duhot
Slovenski vo sloga.
Ne nè plašat adski bezdni
Nitu gromov ogan!

Pustošejḱi, neka bura
I nad nas sè vturne!
Puka dab i karpa sura,
Tloto ḱe se urne:

Stoime na stamen-pragot —
Klisuri i bedem!
Proklet da e toj što predal
Rodina na vragot!

Hej Slovani, naša reč
Slovanska živo klije
Dokler naše verno srce
Za naš narod bije.

Živi, živi, duh slovanski,
Bodi živ na veke,
Grom in peklo, prazne vaše
Proti nam so steke.

Naj tedaj nad nami
Strašna burja se le znese,
Skala poka, dob se lomi,
Zemlja naj se strese.

Bratje, mi stojimo trdno
Kakor zidi grada,
Črna zemlja naj pogrezne
Tega, kdor odpada.

Хей славяни, все още жив е
Духът на нашите предци.
Докато сърцето за народа бие
На техните следовници.

Жив е, жив е духът славянски
Ще живее с векове.
Не ни плашат ни бездните адски,
Нито огнените гръмове.

Нека сега и над нас
Със буря всичко да се разнесе.
Скала се пука, дъбът се цепи,
Земята нек се разтресе.

Ние стоим твърдо
Като крепост.
Проклет да е предателят
На своето отечество!

Гий Славляне, ищи жиє
Дух нашых дїдôв!
Кой за нарôд сирцё биє
Йих вірных сынôв!

Живи, живи дух Славляньскый
Живи лем вікамы!
Нам нестрашны бездны адьскы
Прокляты бісамы!

Нич ся трафит кой над намы
Ся буря рознесе,
Стїна пукне, дуб ся зломит
Зимля ся розтресе

Стойиме сьме, постояны
Гикой йсї скалины!
Проклят буде, уддаватиль
Своєй утцюзнины!

Originalni oblik[uredi]

Slovački Češki Poljski Slovenački (staro) Ruski (staro)

Hej, Slováci, ešte naša
Slovenská reč žije,
Dokiaľ naše verné srdce
Za náš národ bije.

Žije, žije, duch slovenský,
Bude žiť na veky,
Hrom a peklo, márne vaše
Proti nám sú vzteky!

Jazyka dar sveril nám Boh,
Boh náš hromovládny,
Nesmie nám ho teda vyrvať
Na tom svete žiadny;

I nechže je koľko ľudí,
Toľko čertov v svete;
Boh je s nami: kto proti nám,
Toho Parom zmetie.

I nechže sa aj nad nami
Hrozná búrka vznesie,
Skala puká, dub sa láme
A zem nech sa trasie;

My stojíme stále pevne,
Ako múry hradné
Čierna zem pohltí toho,
Kto odstúpi zradne!

Hej Slované, ještě naše
Slovanská řeč žije,
Pokud naše věrné srdce
Pro náš národ bije.

Žije, žije duch slovanský,
Bude žít na věky.
Hrom a peklo, marné vaše,
Proti nám jsou vzteky.

Jazyka dar svěřil nám Bůh,
Bůh náš hromovládný.
Nesmí nám ho tedy vyrvat
Na tom světě žádný.

I nechať je tolik lidí,
Kolik čertů v světě.
Bůh je s námi, kdo proti nám,
Toho Perun smete.

I nechať se též nad námi,
Hrozná bouře vznese.
Skála puká, dub se láme.
Země ať se třese !

My stojíme stále pevně,
Jako stěny hradné.
Černá zem pohltí toho,
Kdo odstoupí zrádně!

Hej Słowianie, jeszcze nasza
Słowian mowa żyje,
Póki nasze wierne serce
Za nasz naród bije.

Żyje, żyje duch słowiański,
I żyć będzie wiecznie,
Gromy, piekło - złości waszej
Ujdziemy bezpiecznie!

Dar języka zwierzył nam Bóg,
Bóg nasz gromowładny.
Nie śmie go nam tedy wyrwać
Na świecie człek żadny.

Ilu ludzi, tylu wrogów,
Możem mieć na świecie,
Bóg jest z nami, kto nam wrogiem,
Tego Piorun zmiecie!

I niechaj się ponad nami
Groźna burza wzniesie,
Skała pęka, dąb się łamie,
Ziemia niech się trzęsie.

My stoimy stale, pewnie,
Jako mury grodu.
Czarna ziemio, pochłoń tego,
Kto zdrajcą narodu!

Hej Slovani, naša reč
Slovanska živo klije,
Dokler naše verno srce
Za naš narod bije.

Živi, živi, duh slovanski,
Bodi živ na veke!
Grom in peklo, prazne vaše,
Proti nam so steke.

Bog pa gromo-vladni nam
Podal je dar jezika,
Da pa nihče na tem svetu,
Nič nam ne podtika,

Bo naj kolikor ljudi, tolikanj
Čertov na sveti,
Bog je z nami, kdor prot' nam, ga
Če Belin podreti.

Naj tedaj nad nami
Strašna burja naj se znese,
Skala poka, dob se lomi,
Zemlja naj se trese.

Bratje! Mi stojimo trdno,
Kakor zidi grada;
Črna zemlja naj pogrezne
Tega kdor odpada!

Гей, славяне, гей, славяне!
Будет вам свобода,
Если только ваше сердце
Вьётся для народа.

Гром и ад! Что ваша злоба,
Что все ваши ковы,
Коли жив наш дух славянский!
Коль мы в бой готовы!

Дал нам бог язык особый —
Враг то разумеет:
Языка у нас вовеки
Вырвать не посмеет.

Пусть нечистой силы будет
Более сторицей!
Бог за нас и нас покроет
Мощною десницей.

Пусть играет ветер, буря,
С неба грозы сводит,
Треснет дуб, земля под ними
Ходенём заходит!

Устоим одни мы крепко,
Что градские стены,
Проклят будь, кто в это время
Мыслит про измены!

Ostale varijante[uredi]

Ruski Ukrajinski

Гей, славяне, наше слово
Песней звонкой льётся,
И не смолкнет, пока сердце
За народ свой бьётся.

Дух Славянский жив на веки,
В нас он не угаснет,
Беснованье силы вражьей
Против нас напрасно.

Наше слово дал нам Бог,
На то Его воля!
Кто заставит нашу песню
Смолкнуть в чистом поле?

Против нас хоть весь мир, что нам!
Восставай задорно.
С нами Бог наш, кто не с нами —
Тот умрёт позорно.

Гей, слов’яни, наше слово
Піснею лунає,
І не стихне, поки серце
За народ страждає.

Наше слово дав Господь нам,
На те Його воля,
Хто примусить нашу пісню
Змовкнути у полі?

Дух слов’янський живе вічно,
В нас він не погасне,
Злої сили біснування
Проти нас завчасне.

Проти нас хоч світ повстане,
Але нам те марно
З нами Бог, а хто не з нами —
Згине той безславно.

Hrvatski (ZAVNOH)

Oj Slaveni, zemlja tutnji
s Volge do Triglava;
istim glasom huče Visla,
Jadran, Timok, Sava.

Živi, živi duh slavenski,
živjet ćeš vjekovma;
zalud ponor prijeti pakla,
zalud vatra groma!

Gromko kliče drug nam Staljin
iz ruskih nizina,
odzivlje se drug mu Tito
s bosanskih planina:

Mi stojimo postojano
kano klisurine,
proklet bio izdajica
svoje domovine!

Za slobodu na braniku
uvijek ćemo biti,
naše zemlje neće nikad
dušman pokoriti.

Makar na nas navalile
cijelog svijeta čete,
mi smo složni, tko prot nama,
s njime hajd pod pete! [1]

Napomene[uredi]

  1. ^ Crnogorska verzija se od dole navedenih primera razlikuje u reči »dedova« (tj. »djedova«). U crnogorskom je to »đedova«

Izvori[uredi]

  1. ^ Pesma Oj Slaveni u: Naše pjesme, Kult.-umjetnički otsjek propagandnog odjela ZAVNOH-a, [s.l.], 1944.

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :