Хибискус

Hibiskus, kineski slez
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Malvales
Porodica:	Malvaceae
Rod:	Hibiscus

Hibiskus (lat. Hibiscus), u narodu poznatiji i kao kineski slez ili japanska ruža, je rod od oko 200 do 220 vrsta biljaka iz porodice slezova (Malvaceae), u koju pripadaju i kakao, pamuk i baobab. Iako se u celom svetu gaji i kao ukrasna biljka prirodno stanište hibiskusa predstavljaju topli i umereni, suπtropski i tropski regioni. U rod hibiskusa spadaju i zeljaste i drvenaste biljke (žbunovi i nisko drveće).

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Hibiskus je poreklom sa prostora današnje Indije i Kine. Mnogi su smatrali da ova biljka potiče iz Sirije, gde se zove sirijska ruža^[1]. Iako nije poznat tačan datum donošenja hibiskusa na tlo Evrope, mnogi stručnjaci smatraju da je to bilo tokom 1731. po povratku biologa sa istraživačkih radova iz Azije. Do 1786. godine opisane su tri vrste hibiskusa. Iako je do sada poznato preko 200 vrsta, taj broj konstantno raste.

Opis biljke[uredi | uredi izvor]

Hibiskus obuhvata biljke najčešće malog i patuljastog rasta. Međutim, postoje i neke vrste koje dostižu visinu i do 4 m, dok im je u sobnim uslovima maksimalna visina oko 150 cm. U tropskim i suptropskim krajevima raste u divljini, dok se u Evropi neguje kao ukrasno bilje. U Sredozemlju obično raste kao drvce. Ukoliko se gaji u povoljnim uslovima, njegova veličina u prvim godinama razvoja se tokom godine udvostručuje.

Doba cvetanja zavisi od mesta na kojem raste. Najčešće je to od kasnog proleća do rane jeseni. Broj cvetova zavisi od veličine biljke. Najčešće se radi o cvetu sa 4 do 8 latica, čija veličina iznosi od 1 do 20 cm. Cvetovi su raznobojni. Zastupljene su gotovo sve nijanse crvenih, belih, narandžastih, plavih, rozih i ljubičastih boja. Neretko znaju da budu i šareni.

Miris hibiskusa u najvećoj meri je blagih nota.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Mnoge vrste uzgajaju se zbog njihovih raskošnih cvetova ili se koriste kao ukrasno žbunje. Hibiskus je glavni sastojak mnogih biljnih čajeva.

Jedna vrsta hibiskusa, poznatija kao Kanaf, koristi se za proizvodnju papira, dok se vrsta Hibiscus sabdariffa koristi kao povrće i za proizvodnju čajeva i džema, naročito na Karibima.

U Meksiku se koristi za proizvodnju Jamajske vode, popularnog pića specifične boje i ukusa.

U Egiptu i Sudanu veoma je rasprostranjena karkada, čaj dobijen od hibiskusovih latica.

Hibiskus je našao primenu i u kozmetičkoj industriji. Koristi se za proizvodnju preparata za negu. Neki narodi koristili su njegovo cveće kao dar bogovima.

Nacionalni simboli[uredi | uredi izvor]

Neke vrste hibiskusa proglašene su za nacionalne simbole država. Tako je vrsta Hibiscus syriacus postala zaštitni znak Južne Koreje, dok su Maležani proglasili vrstu Hibiscus rosa-sinensis za nacionalni cvet.

Staranje[uredi | uredi izvor]

Ukoliko se hibiskus gaji kao kućna biljka, najbolje je ne izlagati ga temperaturama ispod 10°C i iznad 27°C. Ukoliko se drži na idealnoj temperaturi od oko 20°C, biljka će cvetati neprekidno tokom godine. Prevelika količina vode može prouzrokovati truljenje korena, te se preporučuje da se hibiskus zaliva umereno, shodno godišnjem dobu. Svež vazduh i velika vlažnost pripomažu rastu i razvoju biljke.

Nedostatak vlage može prouzrokovati opadanje pupoljaka, dok se sitnjenje listova i necvetanje vezuje za nedostatak minerala u zemlji. Do opadanja listova dolazi zbog neravnomernog zalivanja tokom godine.

Vrste[uredi | uredi izvor]

Hibiskus je veoma rasprostranjena biljka. Iako je bila tema mnogih istraživanja, tačan broj vrsta hibiskusa nije poznat. Procenjuje se da on iznosi od 200 do 220.