Hidroelektrane u Srbiji

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Hidroelektrana Đerdap I
Hidroelektrana Đerdap II
Hidroelektrana Bajina Bašta
Hidroelektrana Ovčar Banja

Hidroelektrane u Srbiji proizvode godišnje oko 9.180 GWh (2011. godina), što je oko 25,5% ukupne godišnje proizvodnje električne energije[1]. Njihova instalisana snaga iznosi 2831 MW, što je 34 % od ukupnih instalisanih elektroenergetskih potencijala za proizvodnju struje. Proizvodnja varira od hidrološke situacije i u 2011. godini je bila manja 26.4 % nego prethodne godine.

Istorija hidroelektrana[uredi]

Hidroelektrana Vučje
Sa izgradnje postrojenja Hidocentrale Vrla I, 1952. godine

Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 2. avgusta 1900. godine i to sa Teslinim sistemom trofaznih struja, elektrocentrala „Pod gradom“ u Užicu na Đetinji. Zaustavljena 1970, pa ponovo pokrenuta 2000. i radi i danas. Iste 1900. godine pokrenuta je Hidroelektrična centrala na reci Gradac.

Druga hidrocentrala je puštena na rečici Vučjanka u Vučju 1903. godine. Radi i danas. Za ove dve i još mnoge hidrocentrale sagrađene pre Prvog svetskog rata u Srbiji zaslužan je Đorđe Stanojević.

Sledeća hidrocentrala bila je „Sveta Petka“ na Nišavi iz 1908. godine i potom „Gamzigrad“ na Crnom Timoku blizu Zaječara iz 1909. godine. Obe elektrane su u operativnom stanju i još uvek rade.

Posle Drugog svetskog rata prva hidroelektrana koja je bila napravljena je bila „Sokolovica“ na Timoku kod Čokonjara, sagrađena je 1948. godine. Prva hidroelektrana na Drini je bila „Zvornik“, puštena je u rad 1955. godine.

Naša najveća hidroelektrana "Đerdap 1" je puštena u pogon avgusta 1970. godine. Svi generatori su proradili punom snagom 16. maja 1972. godine. Poslednja značajnija hidroelektrana, HE „Pirot“ na Visočkoj reci, je puštena u pogon 1990. godine. Od tada nije bilo značajnijih investicija u nove objekte hidroenergetike.

Spisak[uredi]

Hidroelektrane u Srbiji su:

Vrste i snage hidroelektrana
naziv broj generatora aktivna snaga vrsta godišnja proizvodnja zapremina jezera Ukupno
     Dunav
Đerdap I 6 176,3 MW branska 5489 GWh 2800 mil m³ 1026 MW
Đerdap II 10 27 MW rečno-protočna 1504 GWh 716,5 mil m³ 270 MW
     Drina
Zvornik 4 24 MW predbransko-protočna 550 GWh 89 mil m³ 96 MW
Bajina Bašta 4 105 MW pribranska 1819 GWh 340 mil m³ 420 MW
RH Bajina Bašta 2 307 MW reverzibilna 501 GWh 170 mil m³ 614 MW
     Lim
Bistrica 2 51 MW akumulaciona 7,6 mil m³ 102 MW
Potpeć 3 17 MW pribranska 27,5 mil m³ 51 MW
     Uvac
Uvac 1 36 MW derivaciona 213 mil m³ 36 MW
Kokin Brod 2 11 MW pribranska 250 mil m³ 22 MW
     Zapadna Morava
Ovčar Banja 1
1
2,2 MW
3,3 MW
derivaciona 1,5 mil m³ 5,5 MW
Međuvršje 1
1
2,5 MW
4,5 MW
protočna 13 mil m³ 7 MW
     Visočica
Pirot 2 40 MW akumulaciona 87 GWh 180 mil m³ 80 MW
     Vlasina-Hidroenergetski sistem Vlasina
Vrla 1 2
2
11,2 MW
14,2 MW
akumulaciona 165 mil m³ 50 MW
Vrla 2 1
1
10,7 MW
13,3 MW
akumulaciona 51 GWh 0,1 mil m³ 24 MW
Vrla 3 1
1
12,8 MW
16,6 MW
akumulaciona 73 GWh - 29,4 MW
Vrla 4 1
1
11,2 MW
14,2 MW
akumulaciona 63 GWh 0,1 mil m³ 25,4 MW

Od 1988. godine, kada je puštena u rad hidroelektrana Đerdap II, u Srbiji nije građena nijedna nova elektrana značajnijeg kapaciteta.

Revitalizacija[uredi]

S obzirom da je veći deo hidroenergetskih objekata i postrojenja starije od 40 godina, od 2000. godine su pripremani planovi za revitalizaciju postojećih kapaciteta. Procenjeno je da se modernizacijom može snaga postojećih generatora povećati za 128 MW (oko 4,5%) i dodati novih 50 MW. Samo na Đerdapu je predviđeno novih 66 MW, u Bajinoj Bašti 28 MW, u Zvorniku 25 MW a na Vlasinskim hidroelektranama još 5 MW.

Posle više godina dogovaranja i čekanja, juna 2011. godine revitalizovana je turbina 6 na Đerdapu 1. Nominalna snaga generatora je podignuta na 190 MW. Potom je krenula revitalizacija turbine 4 itd. [2]

Na hidroelektrani „Bajina Bašta“ je od 2010. do 2012. godine završena revitalizacija tri generatora, a kada se revitalizuju sva četiri dobiće se dodatna 52 MW, na svakom po 13.[3] Godišnja proizvodnja će biti veća za 40 miliona kWh uz investiciju od 77 miliona evra.[4] Planira se i dodavanje petog agregata snage 42 MW.

Hidroelektrane „Ovčar Banja“ i „Međuvršje“ su revitalizacijom pojačane i snaga im je podignuta sa 13 na 17 MW. [5] [6]

Planira se da revitalizacija turbina i generatora na HE „Zvornik“ gde se očekuje podizanje snage pojedinih generatora sa 24 na 32,4 MW i predviđa se početak radova za 2013. godinu. Takođe se planira dodavanje petog agregata.

Nove elektrane[uredi]

Na Drini kod Ljubovije su planirane još dve hidroelektrane, „Tegare“ i „Mala Dubravica“, ukupne snage oko 300 MW i još dvanaest minihidroelektrana na pritokama Drine, Ljuboviđi, Caparićskoj i Gračaničkoj reci.[7] Direktor Elektroprivrede Srbije je potpisao sporazum sa predstavnikom italijanske kompanije „Seći energije“ o izgradnji tri hidroelektrane na srednjem toku Drine, između Bajine Bašte i Zvornika, ukupne snage 320 MW za koju je procenjena vrednost investicije oko 800 miliona evra[8]. Ove elektrane će proizvoditi oko 1,2 milijardi kWh godišnje. [9] [10] Nemačka kompanija RVE je izrazila interesovanje za izgradnju hidroelektrana u gornjem toku Drine i u tom delu su u razmatranju HE „Buk Bijela“ snage 115 MW, HE „Foča“ snage 52 MW, HE „Sutjeska“ snage 35 MW i HE „Paunci“ snage 36 MW.[11]

Strani investitori su izrazili nameru da na Limu u narednom periodu sagrade dve hidroelektrane, „Brodarevo 1“ i „Brodarevo 2“, ukupne snage 56 MW uz procenjenu vrednost investicije od 140 miliona evra[12]. Pored ovoga, na Limu je najavljena i izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“[13].

Iskorišćenje potencijala Velike Morave je prvi put pomenuto 24. maja 2011. godine kada je potpisan ugovor između Elektroprivrede Srbije i nemačke kompanije RVE (nem. RWE Innogy) o nameri da se izgradi 5 hidroelektrana ukupne snaga 150 MW po ceni od 352 miliona evra[14]. Trebalo bi da gradnja počne 2014. godine.[15]

Na reci Ibar je predviđena izgradnja 10 malih hidroelektrana ukupne snage 103 MW, koju će zajedno graditi EPS i italijanska firma „Seći energija“, uz pretpostavljenu investiciju od 284 miliona evra.[16]

U planu je skora izgradnja sledećih hidroelektrana: HE Ribarići, HE Vrutci, RHE Ribarići a možda i HE Svođe, HE Pakleštica i HE Arilje. Za neke lokacije postoji interesovanje stranih investitora[17].

Takođe je utvrđeno da je na postojećim elektranama i vodoprivrednim akumulacijama moguće izgraditi male hidroelektrane MHE Jezero, MHE Mala Vrla 1, MHE Zavoj i MHE Pirot.

Hidroenergetski potencijal[uredi]

Hidroenergetski potencijal u Srbiji je analiziran u Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije iz 1996. godine koju je izradio institut „Jaroslav Černi“. Bruto potencijal od voda koje otiču vodotokovima u Srbiji iznosi 27,2 TWh/god. Okvirne vrednosti bruto potencijala po rekama su

Reka bruto potencijal
Dunav 10.000 GWh/god
Drina 5.678 GWh/god
Lim 1.584 GWh/god
Beli Drim 1.230 GWh/god
Velika Morava 1.090 GWh/god
Ibar 998 GWh/god
Uvac 937 GWh/god
Južna Morava 797 GWh/god
Zapadna Morava 767 GWh/god
Sava 464 GWh/god
Nišava 430 GWh/god
Toplica (reka) 278 GWh/god
Timok 274 GWh/god
Vlasina 265 GWh/god
Veliki Rzav 202 GWh/god
Temštica 200 GWh/god
Ivanjička Moravica 199 GWh/god
Pek 199 GWh/god
Studenica 152 GWh/god
Crni Timok 151 GWh/god
Kolubara 147 GWh/god
Lepenac 134 GWh/god
Rasina 134 GWh/god
Mlava 131 GWh/god
Resava 80 GWh/god
Svrljiški Timok 77 GWh/god
Jerma 74 GWh/god
Raška 66 GWh/god
Veternica 54 GWh/god
Jablanica 53 GWh/god
Vrla 52 GWh/god
Aleksinačka Moravica 48 GWh/god
Đetinja 48 GWh/god
Jošanica 48 GWh/god
Jadar 43 GWh/god
Skrapež 30 GWh/god
Kamenica 26 GWh/god
Pusta reka 23 GWh/god
Crnica 16 GWh/god
Preševska Moravica 5 GWh/god

Od ovoga, tehnički iskoristivi potencijal iznosi 19,8 TWh/god. Do sada je već iskorišćeno 10,3 TWh/god ovog potencijala. Od neiskorišćenih 9,5 TWh/god je deo i ekonomski isplativ[18].

Postoje planovi za iskorišćenje ostatka hidro potencijala. Postoji određeno više od 50 lokacija sa predviđenim potencijalom preko 10 MW i više od 850 lokacija na kojima je moguće ukupno instalirati oko 450 MW (malih elektrana u rasponu od 100 kW do 10 MW). Među većim potencijalnim hidroelektranama se pominje HE Novi Sad koja bi na Dunavu iskoristila oko 1,1 TWh/god.

Hidroelektrane na gornjem toku Drine i Limu predstavljaju značajan potencijal, ali postoji više varijanti i svaka se može realizovati isključivo saradnjom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske[19]. Stoga je ovaj deo najproblematičniji za planiranje i nejasan povodom izbora konačnog rešenja. Drina u srednjem toku ima još 1,5 TWh/god, a u donjem toku još 1,4 TWh/god neiskorišćene energije.

Na Velikoj Moravi se može sa 6 ili 7 kaskada iskoristiti do 830 GWh/god. Prema jednoj od mogućnosti se predviđa izgradnja 7 kaskada, uspostavljanje plovnog puta od Stalaća do ušća u Dunav, uz iskorišćenje snage od oko 270 MW[20]. Svi ostali slivovi su skromnijih mogućnosti.

Međutim, nisu sva akumulaciona jezera predviđena za hidroelektrane. Neka od njih su namenjena snabdevanju regionalnih vodovoda. Takve su akumulacije Veliki Rzav, Lepenac, Rasina, Studenica itd.

Reverzibilne hidroelektrane[uredi]

Reverzibilne hidroelektrane su nešto drugačija vrsta energetskog objekta. One se mogu posmatrati kao veliki akumulatori, spremnici energije, koji služe da karakterističnu dnevnu veću potrošnju struje nadoknade na račun noćne manje potrošnje čuvajući noćnu energiju za dnevnu potrošnju.

Postojao je projekat iz 1973. godine da se blizu Golupca napravi reverzibilna hidroelektrana, ali je ceo projekat ostao zaboravljen sve do 25. januara 2009. kada je objavljena vest da se vode razgovori o izgradnji Đerdapa 3[21]. Projektovana snaga bi trebala biti 2400 MW i planirana investicija je prvo projektovana na 3 milijarde evra, ali je kasnije prilagođena na 5-6 milijardi[22]. Nemačka firma RVE Inogi je potpisala memorandum sa Elektroprivredom Srbije o izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 novembra 2009. godine[23] a zvaničnici Srbije su pregovarali o finansiranju ovog poduhvata i sa Razvojnom bankom Kine[24].

Veoma realnom i isplativom se smatra izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ sa 4 generatora po 170 MW (ukupno 680) sa predviđenom investicijom 550 do 600 miliona evra[25][26].

Klasifikacija[uredi]

Prema važećim pravilima se u hidroelektrane računaju proizvodni kapaciteti većih snaga od 10 MW. Manje snage se kategorizuju u minihidroelektrane (od 100 kW do 10 MW) i mikrohidroelektrane (do 100 kW). Prema Zakonu o energetici od 2011. godine hidroelektrane snaga ispod 30 MW se smatraju povlašćenim proizvođačima električne energije.

Male hidroelektrane[uredi]

U Srbiji je identifikovano 856 mesta gde je moguće napraviti malu hidroelektranu snage do 10 MW. Procena je da se na ovim lokacijama tehnički može iskoristiti do 450 MW, odnosno da se godišnje može proizvesti oko 1600 GWh električne energije. Trenutno na vodotokovima postoji 31 mala hidroelektrana, a Elektroprivreda Srbije je planirala podizanje kredita za izgradnju još 26 malih hidroelektrana[27].

Spisak reka i karakteristike lokacija za elektrane je moguće videti na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike od 2012. godine.[28]. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine je objavilo javni poziv za izgradnju hidroelektrana na 317 lokacija februara 2013. godine[29].

Elektroprivreda Srbije je vlasnik izvesnog broja malih hidroelektrana, neke od njih su revitalizovane, a u plan je stavljena izgradnja i nekih novih elektrana. Jedna od njih je HE Prvonek na Banjskoj reci kod Vranja, novi energetski objekat na postojećoj brani, koja je završena 1. decembra 2011. godine i puštena u rad. Ima dva agregata, 110 i 800 kW), a cena izgradnje je bila oko 1,5 miliona evra. Projektovana je za godišnju proizvodnju električne energije 2,5 do 3 miliona kWh.[30] [31]

Reference[uredi]

  1. ^ Izveštaj za 2011. godinu, Elektroprivreda Srbije
  2. ^ Novi A-6 u probnom radu, Časopis kWh, 2011, br 447, str. 36
  3. ^ Dačić: EPS neće biti privatizovan, 9. oktobar 2012, RTS
  4. ^ Počela četvrta faza revitalizacije HE „Bajina Bašta“, EPS/vesti, 9. oktobar 2012.
  5. ^ Drugi agregat po planu, Časopis kWh, 2011, br 447, str. 13
  6. ^ Revitalizovane hidroelektrane Ovčar Banja i Međuvršje, 19. februar 2011, Blic onlajn
  7. ^ Na Drini i pritokama - 14 mini HE, Časopis kWh, 2011, br 449, str. 13
  8. ^ Sporazum o izgradnji hidroelektrana na Drini, Večernje Novosti onlajn, 11. februar 2011.
  9. ^ Ibar i Srednja Drina po planu, Časopis kWh, 2011, br 449, str. 18
  10. ^ Srednja Drina napreduje, Časopis kWh, 2011, br 447, str. 36
  11. ^ I Drina u fokusu, Časopis kWh, 2012, br 464, str. 13
  12. ^ Kanađani dižu brane, Večernje Novosti, 28. oktobar 2010.
  13. ^ Lim kreće uzbrdo, Večernje Novosti, 16. oktobar 2010.
  14. ^ Bela knjiga za energetiku, RTS, 24. maj 2011.
  15. ^ EPS je pravi partner, Časopis kWh, 2011, br 448, str. 7-8
  16. ^ Investicije na vidiku, Časopis kWh, 2011, br 449, str. 4)
  17. ^ Kanađani hoće da grade HE u Srbiji, B92, 11. april 2008.
  18. ^ Struje neće biti dovoljno, treba ulagati u hidropotencijal, Tanjug, 22. jun 2008.
  19. ^ RS i Srbija će zajedno graditi nove hidroelektrane, E kapija, 28. februar 2007.
  20. ^ Srbija dobija sedam novih hidroelektrana, Poslovni magazin, 9. jun 2008.
  21. ^ „Đerdap 3" šansa Srbije, Večernje Novosti, 25. januar 2009.
  22. ^ Dogovor sa Rumunima oko hidroelektrane, Večernje Novosti, 13. decembar 2010.
  23. ^ Investicije na vidiku, Časopis kWh, 2011, br 448, str. 7-8
  24. ^ Sredstva za Koridor 11 i „Đerdap 3“, Časopis kWh, 2012, br 464, str. 16
  25. ^ Drugi agregat po planu, Časopis kWh, 2011, br 447, str. 13)
  26. ^ Vreme je za nove elektrane, Časopis kWh, 2011, br 448, str. 9)
  27. ^ Male HE - velika šansa, Časopis kWh, br 447, str. 26
  28. ^ Katastar malih hidroelektrana na sajtu Ministarstva energetike i rudarstva, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  29. ^ Objavljen javni poziv za izgradnju mini-hidroelektrana, sajt Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, 19. februar 2013.
  30. ^ Investicija vredna 1,55 miliona evra, Danas, 4. decembar 2011
  31. ^ Jesenja proba „Prvoneka", Časopis kWh, br 450, str. 32

Spoljašnje veze[uredi]