Himne noći

Himne noći je završeno delo Novalisa. Objavljeno je 1800. u Ateneumu, programskom časopisu ranoromantičara, a kojeg su uređivala braća Šlegel.

Himna je pohvalna pesma: lirsko „ja“ slavi nešto, čiji se značaj i važne osobine posebnim jezičkim izražajem uzdižu u tonu oduševljenja (= patetike). Jezik himne može biti nošen osećanjima ushićenosti, a da pritom bude potpuno oslobođen forme (rime, metra, strukture strofe). Delo sadrži najbitnije misli romantične religioznosti Hardenberga. Radi se o jednoj poseti grobu njegove neveste Sofi. Glavni motiv je noć. Kao glavna tema uzima se prevazilaženje smrti u samosvesti. Smrt je samo put ka večnosti.

Izdanja

Himne noći se javljaju u dva izdanja:

1) rukopisno - koje je napisano u stihovima; po sadržaju se ova verzija smatra bogatom elementima, koji izražavaju subjektivnost i nose autobiografska obeležja (kraj 1799. - početak1800)

2) štampano ili Ateneum-izdanje - koje je sačinjeno u ritmičkoj prozi; po sadržaju i dalje uz lična obeležja (kraj 1800)

Inspiracija

Izvori za nastanak ovog dela su:

• Razmišljanja mističnih spisatelja (Jakob Beme)
• Noćna razmišljanja Eduarda Janga (The Complaint or Night Thoughts)
• Romeo i Julija Viljema Šekspira
• Nevidljiva loža Žan Paula
• Šilerova elegija (Bogovi Grčke)

1797. umire Sofi fon Kin, pesnikova 15-togodišnja verenica. On se okreće mističnoj poeziji i pijetizmu. Ritmička proza i stihovi ciklusa Himne noći su ekstatičko zaklinjanje noći, koja za pesnika predstavlja misteriju. Himna kao književna forma je već sama po sebi nečista i leluja između lirike i epike. Sve himne Novalisa označene su numerički osim 6. strofe, gde podnaslov glasi: Čežnja za smrću. Na početku slavi pesnik svetlost. Tad zaranja u zagonetni svet snova. Kroz lirsko „ja“ dodiruje noć. Centralno mesto je posvećeno doživljaju Sofi i vodi nas dalje u pesnikov doživljaj noći. 5. strofa je odgovor na Šilerove Bogove Grčke. On završava simbolišući ljubav čežnjom ka preobražaju u trenutku smrti. Pripovedač se oprašta u religioznom maniru, nastaje mir hrišćanske mistike.

Jezički stil prve tri strofe je ritmička proza. Potka stihova je od pravilnog jamba. Omiljena struktura strofa je u to vreme bila stanca (strofa od 8 jedanaesteraca jambičnih stihova), što je paralela sa Šilerovim. Tu treba spomenuti još i prideve, alegorije, retorička pitanja, monologe. Kod pripovedača u prvom licu jednine oseća se da je u pitanju dnevnik, jer je pesnik zapisivao svoje misli. Tipično za ranoromantičare u ovom delu je delo u procesu nastajanja - kod himni se vide nijanse tokom faza stvaranja, od prvobitne verzije u stihovima do ritmičke poezije. Romantičarska lirika nema strogu formu.

U himnama Novalis slavi voljenu kao sunce sveta i veliča noć kao stvaralačku tajnu. Time je posejao seme, koja su kasnije prihvatili i tebali da razviju Šubert u svojim Pogledima o noćnoj strani prirodnih nauka i Klingeman Noćna straža Bonaventure.