Hip hop

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Hip hop je vrsta muzike i potkultura koja je nastala sredinom 1970ih u Njujorku, u crnačkim četvrtima Bronksa.

Termin hip hop (engl. hip (hipper; hippest) + hop (hopped; hopping)) odnosi se na muzičku formu (hip hop muzika), i kulturni pokret (hip hop kultura), koji se pretežno razvijao unutar afričko-američke urbane zajednice. Otkako se prvi put pojavio u Njujorku 1970ih godina, hip hop se razvijao i obuhvatio ne samo rep muziku, već ceo životni stil koji se konstantno sjedinjavao sa različitim elementima tehnologije, umetnosti i urbanog života.[1][2][3][4] Hip hop sadrži dve osnovne komponente: repovanje (engl. MCing, od master of ceremonies) i di-džejing (engl. DJing, od disc jockey). Zajedno sa hip hop plesom (uglavnom brejkdensing) i urbanom umetnošću, tj. grafitima, ovo čini četiri elementa hip hop kulturnog pokreta čiju su istoriju započeli mladi, uglavnom ljudi afričkog porekla koji su živeli u Americi.[5][6][7][8]

Istorija hip hopa[uredi]

Nastanak termina „hip hop“ vezuje se za di-džeja Lovebug Starski, koji je upotrebio taj termin u svojoj pesmi HIP HOP SHOOWOP DA BOP. Međutim, termin je zvanično oformljen tek kada je Afrika Bambaataa počeo da ga koristi. Isti termin je takođe upotrebio i Space Cowboy iz grupe The Shugarhill gang u pesmi Rapper's Delight.[9][10]

Cquote2.png

I said a hip hop
the hippie the hippie to the hip hip hop
& you don’t stop the rock it to the
bang bang boogie—say you jumped
the boogie to the rythymn of the boogie
the beat

Cquote1.png
 
Rapper's Delight, The Sugarhill Gang

Prvi element koji je počeo da razvija hip hop kulturu je di-džejing. Naime, tokom ranih 1970ih, DJ Kool Herc poreklom sa Jamajke stigao je u Njujork.[11] Dok je boravio na Jamajci, upoznao je njihovu tradiciju „zdravice“, tj. improvizovane poezije i njenog kazivanja preko rege, disko i fank ploča.[12] Tokom 1980ih i 1990ih godina pa sve do danas, di-džej nije imao neku značajniju ulogu od one koju je imao u klubovima. On je tu da podrži MC-a (repera) tako što izvodi instrumentalnu numeru koja se naziva bit (engl. beat). Bit je u stvari instrumentalna pozadina hip hop pesme koja uključuje pojavu perkusija, sintisajzera i bilo kog drugog zvučnog elementa pesme koji nije glas repera. Bit obično komponuje producent, a neki reperi stvaraju i sopstvene. Izvođači tvrde da je bit veoma bitan deo pesme, zato što diktira tempo, raspoloženje i progresiju pesme. Mnogi umetnici koriste već postojeće bitove za svoju pesmu. Naime, bit se često stvarao tako što se koristio uzorak određenih instrumenata (npr. perkusija) iz već postojećih pesama, obično fank ili soul snimaka.

DJ Kool Herc je takođe bio i jedan od izumitelja tzv. break-beat deejaying (1973. godine).[13] Brejk-bit (engl. Break-beat) je zapravo deo pesme u kome ritam diktira deonica perkusija, ali bez ostalih instrumenata („break“ ili „getdown“ delovi). Brejk-bit je postao i deo pesme u kome su nastupali igrači (B-Boys).

Prva zabeležena rep grupa koja je postojala u Americi bila je Kool Herc and The Herculoids. Zajedno su nastupali po klubovima i vrlo brzo stekli popularnost.[14] Kasnije su se pojavljivale i druge rep grupe koje su u to vreme nastupale samo u klubovima. Pojava grupe The Shugarhill gang sa pesmom Rappers Delight na američkim top listama se u enciklopedijama savremene muzike tretira kao početak rep evolucije.[15] Neki istoričari navode da je grupa King Tim III (Personality Jock) by the Fatback Band imala prvu komercijalnu hip hop pesmu, ali su oni bili fank i disko grupa. 1980. godine Kurtis Blow objavljuje svoj prvi album The Breaks i on je prvi hip hop umetnik koji se pojavio na nacionalnoj televiziji.

Od 1970. godine disko muzika je postajala manje dinamična, daleko otklonjena od njene kulturne baze, i priznata kao muzika bele rase za mlađu populaciju. Ova radikalna promena se osetila među crnačkom mladeži, i u Njujorku sredinom 1970ih godina dominantna muzika među crnom populacijom je upravo bila disko muzika, ali oni nisu bili zadovoljni disko muzikom, za njih je bila suviše nervozna, što u njihovoj terminologiji znači prebrza. Muzički, disko i fank su bili kreativno važni za rep. Kada su klubovi postali osnova za disko muziku, ulica je postala osnova za rep.

Važan momenat u istoriji hip hop muzike zbio se oko 1983, kada su bivši član grupe Afrika Bambaataa - Vlack Spades i the Soul Sonic Force izdali pesmu Planet Rock. Umesto repovanja preko disko bitova, oni su osmislili novi fanki elektro zvuk, i zapravo napravili prvu rep ploču na kojoj se koriste sintisajzeri i elektronske ritam mašine.[16] Velika senzacija je prouzrokovana ovom pesmom i od tada reperi kreiraju sami pozadinsku muziku (bit). Iste godine se javlja tzv. beat boxing - proizvođenje ritma pomoću glasa.

Rani hip hop je često bivao zaslužan za redukovanje nasilja u crnačkom getu zamenjujući fizičko nasilje sa tzv. hip hop borbama u brejkdensu (engl. breakdancing), repovanju i crtanju grafita.[17][18] Do 1985. deca širom sveta su na uličnom uglu, nameštajući stereo uređaj puštala numere od Run DMC, LL Cool J, the Fat Boys, Herbie Hancock, Soul Sonic Force, Jazzy Jay, Egyptian Lover, Dr. Jeckyll and Mr. Hyde, Stetsasonic.

Glavno istorijsko doba hip hopa je old school hip hop era (1970. do 1985), tj. sam početak do njegovog ispoljavanja,[19] i tzv. Zlatno doba hip hopa (1985. do 1993), u kome su se ispoljili zvukovi repera sa istočne i zapadne obale[20][21] i veliki uspon pojedinih pravaca u rep muzici kao npr. gengsta rep i dži-fank. Postoje još neki manji pravci u hip hop muzici, kao npr. Dirty South, Midwest itd. Posle zlatnog doba hip hopa sledi period koji se naziva new school.[22][23]

Tokom tzv. Zlatnog doba hip hopa često je dolazilo do suočavanja između gengsta repera sa istočne i zapadne obale. Glavni sukob bio je između 2Pac i The Notorious B.I.G., što je i dovelo do smrti obojice 1996. i 1997. godine.

N.W.A. oko 1990. godine.

1991. godine grupa N.W.A. (Niggaz With Attitude) izdala je album Niggaz4Life. To je prva hardkor rep ploča koja je stigla do vrha top liste iako su neke prodavnice odbijale da je prodaju, a engleske vlasti su je zaplenile zbog obscenosti.[24] Jedan od članova grupe N.W.A. 1993. izdaje samostalni album The Chronic i započinje seriju gengsta repa. Još jedan značajan momenat u hip hop muzici se desio tokom 2000. godine kada je škotsko-američki beli reper Eminem uz veliku podršku repera i producenta poznatog kao Dr. Dre izdao album The Marshall Mathers LP koji je rasprodat u devet miliona primeraka.[25] Od 2000. godine pa do danas iz godine u godinu se izuzetno povećavao broj hip hop albuma i danas je ovaj žanr jedan od najslušanijih pravaca muzike u svetu.

Važniji pravci u hip hopu[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Lista hip hop pravaca

Hip hop muzika se može podeliti na osnovu vrste muzike i na osnovu tema repovanja.

Podela na osnovu vrste muzike[uredi]

Gengsta rep[uredi]

Jedan od najkontroverznijih pravaca u hip hop muzici je svakako gengsta rep. U okviru njega se govorilo o uličnim bandama, seksu, drogama i nasilju u unutrašnjosti Los Anđelesa i Njujorka i zbog ovakve teme, gengsta rep je privlačio veliku pažnju slušalaca.[26] Gengsta rep se prvi put javno predstavlja publici 1986. godine, a dve godine kasnije izlaskom albuma Straight Outta Compton od N.W.A. koji je privlačio pažnju i FBI-a, afirmiše se na globalnom nivou.[27][28] Bio je to glas ugnjetavane crne rase, s tim što su se gengsta reperi uglavnom nalazili u lošem okruženju: bili su članovi bandi, dilovali drogu itd. Gengsta rep opisuje život na ulici uz sve svoje negativne činjenice: prostituciju, obračun bandi, dilovanje droge, ubistva, nasilje. Međutim, i posle pokušaja da se zbog eksplicitnih tekstova ovakve grupe cenzurišu, gengsta rep je bio još više popularniji. Poslednjih deset godina XX veka ovaj pravac postao je veliki deo američke muzike i izazvao značajnu kontroverzu preko tekstova koji su promovisali nasilje, promiskuitet, drogu i mizoginiju. Predstavnici ovog žanra su: ICE-T, N.W.A., ICE CUBE, 2Pac, Snoop Dogg, Geto Boys, Above the Law, Schooly D, Da Lench Mob, Scarface, Too $hort.

Bas rep[uredi]

Bas rep je vrsta repa koja je karakteristična po bržem tempu, a nastala je na Floridi i do danas je najpopularnija u nekim južnim državama Amerike.[29] Predstavnici ovog žanra su 2 Live Crew i I Quad City DJ's.

Dži-fank[uredi]

Dži-fank je vrsta repa koju su lansirali reperi iz Los Anđelesa (Dr.Dre). Ime je preuzeto od imena grupe Parlament Fankadelik (P fank). Karakteristike dži-fanka su duboki basovi, pojava razvijenije melodije i pojava ženskih pratećih vokala, dok je glavni akcenat, naravno, na glasu repera.[30][31][32] Ovo je i danas jedan od poznatijih pravaca, ali je izumro sa rep scene krajem devedesetih godina. Danas ga koristi samo nekoliko producenata kao što su di-džej Betlket i Daz Dilindžer.

Krosover rep[uredi]

Krosover rep je nekada označavao pravac u rep muzici gde se u samu produkciju dodaje jedna veća doza rok muzike. Međutim, 1990ih godina, došlo je do mešanja rep muzike sa pop i R&B zvukom. Predstavnici ovog žanra su Fugees, Heavy D, Beastie Boys, Salt'n'Pepa, Run DMC, Fifti sent, Snup Dog.

Džez rep[uredi]

Džez rep je nešto manje poznati ali kvalitetniji alternativni pravac rep muzike.[33][34] Ovde se veliki akcenat stavlja na same semplove i produkciju što je opravdano, jer je kod ovakve vrste repa potrebno znati i svirati instrumente. Predstavnici ovog žanra su Tribe Called Quest, Jungle Brothers, the Roots, De La Soul, Digable Planets.

Podela na osnovu tema repovanja[uredi]

Socijalno-politički rep[uredi]

Socijalno-politički rep se prvi put pojavio početkom 1980ih. Odlikuju ga socijalno-političke poruke i borba protiv rasizma, ugnjetavanja od strane belaca i nasilja.[35] Pravi procvat je ostvario 1988. godine izlaskom albuma It Takes A Nation Of Millions To Hold Us Back grupe Public Enemy.[36][37][38] Chuck D, jedan od repera iz pomenute grupe je izjavio:

Vikicitati „Moj posao je da pišem šokantne tekstove koji će probuditi ljude.“
({{{2}}})

Još od 1988. godine tekstovi Chuck D su bili u centru kontroverze koja je kružila u hip hop kulturi i pomogli su da Public Enemy postane jedna od najuspešnijih i najuticajnijih grupa u istoriji repa. Gengsta rep je takođe počeo da se razvija osamdesetih godina, ali mu je trebalo oko desetak godina da se potpuno afirmiše.

Betl rep[uredi]

Ovo je najzastupljeniji rep žanr, iz prostog razloga što se pojavljuje kod svih prethodno navedenih žanrova. On se vezuje za sam početak hip hopa. Prvi reperi su govorili o tome koliko su uspešni i koliko su im dobri tekstovi (rime).[39] Poznata takmičenja, tzv. MC BATTLE, su bila mesta za borbu između najboljih među njima i od početka rep istorije do 1988. godine ovo je bio žanr broj jedan u repu. Najviše su se isticali: Kurtis Blow, Rakim, Ryn DMC, Big Daddy Kane i naravno verovatno najveći braggadacio reper do danas - LL Cool J. Sam žanr je nastavio da uspešno da živi do dana današnjeg, s tim što se danas više ne govori o imidžu, tekstovima, tj. rimama, već o novcu, zlatu, skupim kolima...

Uloga tekstova u pesmama[uredi]

U hip hopu postoji jedno bitno pravilo: budi originalan. Većinu tekstova reperi pišu unapred, ali repovati sa papira se smatra grehom. Zapravo, do izražaja dolazi prava veština kada se dogodi da se zaboravi ono što je na papiru, pa reperi na koncertima jednostavno počnu da izmišljaju stihove na licu mesta. Rep producent Larry Smith za izvođača Melle Mel kaže:[40]

Vikicitati „Kada repuje, on slika sliku. On opisuje rečima, a vi vidite sve o čemu vam Mel govori.“
({{{2}}})

Važniji elementi hip hop kulture[uredi]

Hip hop ples[uredi]

Igrač brejkdensa.
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Hip hop ples

Hip hop se prvobitno igrao uz hip hop muziku, ili se razvio kao deo hip hop kulture. Hip hop muzika, a takođe i igra se može podeliti na staru školu (engl. old school) i novu školu (engl. new school). Hip hop plesni oblici su se pojavili kao nezavisni, i mnogi ljudi ga danas igraju bez obzira što imaju malo ili nikakve veze sa originalnom kulturom. Iz originalnog igračkog oblika u hip hop kulturi su stvoreni podžanrovi, jedan od njih je brejkdens. Igra koja je sastavni deo gengsta repa je krip vok, a izmislili su je članovi bande krips iz Los Anđelesa.[41]

Grafiti[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Grafiti

Za razliku od di-džejinga i repovanja, element hip hopa poznat pod nazivom grafiti art razvija ovu kulturu u vidu likovne umetnosti, a teme su pogled na svet oko nas.[42] Nastali su pre otprilike 30 godina, čime su faktički najstariji element hip hopa, ali i najkontroverzniji jer je ilegalan.

Sleng[uredi]

Hip hop muzika koristi varijante sleng (engl. slang) termina koji se menjaju kako se menja i sam hip hop.[43] Mnoge reči iz ovog rečnika su preuzete iz African American Vernacular English.[44] Sleng korišćen u hip hop muzici nam često može otkriti određeno doba hip hopa. Tokom neobičnog komercijalnog uspeha krajem XX i u ranom XXI veku, kako se hip hop kultura proširila širom sveta, ljudi koji čak i ne govore engleski jezik koriste reči iz slenga hip hopa i često daju modifikovano značenje reči njihovoj sopstvenoj svrsi. Ovo ne podrazumeva da je ulični crni jezik gramatički netačan kada se poredi sa engleskim, već se radi o konstantnom investiranju (ulaganju) i varijaciji nove terminologije udružene sa uličnim govorom. Na primer, još od 1960. razni izvođači upotrebljavaju reči u njihovom suprotnom značenju, kao što je reč „loš“ u značenju „dobar“ ili „izuzetan“. Menjanje značenja „loš“ kao suprotno od nečeg dobrog zavisi samo od vokalne promene, izraza i konteksta u okviru koga je termin „loš“ korišćen. Tokom 1980ih godina tekstopisci rep muzike počeli su da zamenjuju reč „loš“ sa izrazima kao što su def, dope, phat da opišu nešto dobro ili izuzetno. Reči iz slenga su se prilagodile u mnoge različite dijalekte širom Amerike i sveta i čak do ljudi koji nisu obožavatelji hip hopa.

Negativni uticaji hip hopa[uredi]

Bling-Bling[uredi]

Bling-bling nakit.

U poslednjoj deceniji 20. veka uzdiže se popularnost tzv. bling-bling životnog stila rep muzike, tj. fokusiranje na simbole dobra i statusa kao npr. novca, zlata, kola i odeće.[45] Iako je sve ovo postojalo i pre hip hop kulture, nova, intenzivna bling-bling kultura ima korene u ogromnoj komercijalnoj uspešnosti krajem XX veka (zahvaljujući video spotovima). Drugi umetnici, uglavnom van hip hop kulture, su kritikovali težnju bling-bling kao materijalističkog. Rep producent Marley Marl kaže da je rep muzika napravljena za gledanje i da je zapravo svoj album napravio za ljude koji žele da slušaju „kul“ muziku dok voze, jer bitovi su napravljeni da nateraju zvučnike da „urliču“.[46]

Mizoginija u hip hopu[uredi]

Stihovi koji promovišu mržnju, objektifikaciju i eksploataciju žena su sve više prihvaćeni kao oblik umetničkog izraza, posebno u hip hop i rep muzici. Prema Dr. Gwendolyn Pough sa Univerziteta u Minesoti:[47]

Vikicitati „To definitivno utiče na devojke, posebno na crne devojke, u muzici se javljaju poruke koje nam govore šta treba da radimo da bismo bile željene i, u nekim slučajevima, poštovane.“
({{{2}}})

Pesma Down Ass Bitch popularnog umetnika Rule-a kaže:

If you'd lie for me, like you lovin me
Baby say yeah
If you'd die for me, like you cry for me,
Baby say yeah
If you'd kill for me, like you comfort me,
Baby say yeah,
Girl I'm convinced, you're my down ass bitch

Ponekad čak i cenzurisane verzije pesama sadrže mizogine poruke. Pesma I Need Me a Bitch koju izvodi Nate Dogg je cenzurisana da bi mogla da se pušta na radiju. Naziv pesme je promenjen u I Need Me a Chick, ali suština ostaje nepromenjena:

I need me a chick, who ain't scared to flirt
I need me a chick in the middle of the grocery store she'll lift up her skirt
I need me a chick, like I need my crew
I need me a chick to pass on to my boys soon as I get through

Popularnost hip hopa[uredi]

Mnoge radio-stanice prate format koji naginje prioritetu izdavačkih kuća, a to je zarađivati novac. Hip hop je u ovom pogledu korišćen više kao marketinški potez nego kao socijalna forma izraza. Dugo vremena, BET bio je jedini televizijski kanal koji je puštao veliku količinu hip hop muzike,[48] ali poslednjih godina VH1 i MTV počeli su da propagiraju hip hop više nego bilo koji drugi žanr. Mnogi gradovi imaju neku vrstu lokalnih hip hop novina, dok su hip hop magazini sa nacionalnom podelom rasprostranjeni u nekoliko zemalja. XXI vek prati uspon sistema medija, i hip hop sajtovi sada nude obimne dnevne hip hop reportaže.

Vreme je vrlo bitno u rep tradiciji. Postoji specijalan koncept vremena koji je prvo realizovan kao bit. Rep pesma je najčešće u umerenom tempu koji varira od laganog (80-88 bita/1 minut) do umerenog (92-132 bita/1 minut). U rep muzici se ističe ritmičnost teksta i da bi tekst publici bio jasan i pregledan potrebno je da pesma bude u umerenom tempu.

U hip hop muzici ritam je sagrađen od ranijih uzoraka afričko-američke muzike, dok repovanje kombinuje dva glavna sredstva umetničke tradicije „crne Amerike“ – retorika crnačkog pripovedanja, i ritam crnačke muzike. Hip hop muzika podrazumeva i izuzetno ritmičan tekst u kome se koriste tehnike kao npr. asonanca, aliteracija i rima.

Svaka rep pesma je skoro uvek u taktu 4/4. Međutim, umesto jasne 4/4 podele kao npr. u pop muzici, hip hop je zasnovan na predviđenom osećaju (slično naglašavanju svinga u džez perkusijama).

Iako mnogi reperi i obožavatelji hip hopa ističu da je primarna poruka isporučena tekstom, neki kao npr. reper Melle Mel ističu da su instrumentalni delovi zapravo mnogo važniji, zato što oni stvaraju raspoloženje i da su ti delovi izvor brzog vezivanja publike za pesmu.

Muzika je nestala iz većine diskusija o repu, delimično zato što mnogi i ne priznaju rep kao muziku. Džon Bleking je istakao da je i ritmično recitovanje muzika i klasifikuje se kao pesma.[49] Međutim, objektivno uključivanje repa u kategoriju muzike pada u 3 kategorije:

  • hip hop muzika nije originalna,
  • nije melodična
  • ne zahteva muzičke veštine.

Prva tačka označava da producenti ili sami umetnici koriste prethodno snimljene materijale (bit) kao sirov materijal. Hank Shocklee je istakao da reperi ne vole muzičare i da ih ne poštuju. Razlog tome je zato što oni posmatraju ljude koji se bave rep muzikom, kao nekog bez imalo znanja. On tvrdi da je zapravo suprotno, i da oni imaju bolje čulo za muziku i šta se sve sa njom može izvesti. On je predložio i nezvaničnu definiciju muzike da bi opravdao svoj rad:[50]

Vikicitati „Mi verujemo da muzika nije ništa drugo nego organizovana buka. Možete uzeti bilo šta - uličnu buku, nas kako razgovaramo, šta god želite - i napraviti muziku njegovim organizovanjem.“
({{{2}}})

Iako je hip hop muzika nastala u Americi, raširila se širom sveta. Hip hop je bio skoro nepoznat izvan Sjedinjenih država pre 1980. godine. Tokom te decenije ova muzika počela je da se širi na sve kontinente i postala je deo muzičke scene u mnogim zemljama. Širenje muzike je bilo isprepleteno sa hip hop kulturom – popularizovani su razni elementi hip hop kulture, kao npr. brejkdensing.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Stover, A. Shahid (2009). Hip Hop Intellectual Resistance. Xlibris. ISBN 978-1-4415-3425-5. 
  2. ^ Chang, Jeff; DJ Kool Herc (2005). Can't Stop Won't Stop: A History of the Hip-Hop Generation. Macmillan. ISBN 031230143X. 
  3. ^ Castillo-Garstow, Melissa (1. 3. 2008.). „Latinos in hip hop to reggaeton“. Latin Beat Magazine Приступљено 28. 7. 2008.. 
  4. ^ Rosen, Jody (12. 2. 2006.). „A Rolling Shout-Out to Hip-Hop History“. The New York Times: pp. 32- Приступљено 10. 3. 2009.. 
  5. ^ Kugelberg, Johan (2007). Born in the Bronx. New York: Oxford University Press. стр. 17-. ISBN 978-0-7893-1540-3. 
  6. ^ Brown, Lauren (18. 2. 2009.). „Hip to the Game – Dance World vs. Music Industry, The Battle for Hip Hop’s Legacy“. Movmnt Magazine Приступљено 30. 7. 2009.. 
  7. ^ Chang, Jeff (2005). Can't Stop Won't Stop: A History of the Hip Hop Generation. New York: St. Martin's Press. стр. 90-. ISBN 0-312-30143-X. 
  8. ^ Walker, Jason (31. 1. 2005.). „Crazy Legs - The Revolutionary“. SixShot.com (Web Media Entertainment Gmbh) Приступљено 27. 8. 2009.. 
  9. ^ '’JET, April 2007”, Johnson Publishing Company pp. 36-37
  10. ^ Keith Cowboy - The Real Mc Coy, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  11. ^ http://www.stantondj.com/v2/cartridge/artists_herc.php
  12. ^ Campbell & Chang 2005, strane ??.
  13. ^ Browne, P “The guide to United States popular culture” Popular Press, 2001. p.386
  14. ^ Forman M; Neal M “That’s the joint! The hip-hop studies reader”, Routledge, 2004. p.2
  15. ^ „The Story of Rapper's Delight by Nile Rodgers“. RapProject.tv Приступљено 12. 10. 2008.. 
  16. ^ SamplesDB - Afrika Bambaataa's Track, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  17. ^ Chang 2007, strane 62.
  18. ^ metro, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  19. ^ David Toop, Rap Attack, 3rd. ed., London: Serpent's Tail, 2000. (p. 216). ISBN 978-1-85242-627-9.
  20. ^ Jon Caramanica, "Hip-Hop's Raiders of the Lost Archives", New York Times, June 26 2005.
    Cheo H. Coker, "Slick Rick: Behind Bars", Rolling Stone, March 9 1995.
    Lonnae O'Neal Parker, "U-Md. Senior Aaron McGruder's Edgy Hip-Hop Comic Gets Raves, but No Takers", Washington Post, Aug 20 1997.
  21. ^ Jake Coyle of Associated Press, "Spin magazine picks Radiohead CD as best", published in USA Today, June 19 2005.
    Cheo H. Coker, "Slick Rick: Behind Bars", Rolling Stone, March 9 1995.
    Andrew Drever, "Jungle Brothers still untamed", The Age [Australia], October 24 2003.
  22. ^ Dinco D, in conversation with Derek Phifer, "Leader of The New School: Dinco D.", HHNLive, October 15, 2007. Retrieved on July 4, 2008.
  23. ^ Callahan-Bever, Noah. "Lupe Fiasco - Grindin'", Vibe, January 18, 2006. Retrieved on July 2, 2008.
  24. ^ 'N.W.A.' RIAA certifications. RIAA. Accessed November 1, 2007.
  25. ^ „Eminem Bounces Britney From Top Spot“. Rolling Stone Приступљено 23. 4. 2008.. 
  26. ^ Gangsta Rap - What Is Gangsta Rap, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  27. ^ Ritchie, Ryan (28. 2. 2007.). „Eazy to be hard“. Press Telegram (Los Angeles Newspaper group) Приступљено 26. 1. 2008.. 
  28. ^ Deflem, Mathieu (1993). Rap, Rock, and Censorship: Popular Culture and the Technologies of Justice. Приступљено 26. 1. 2008.. 
  29. ^ Unterberger, pgs. 144 - 145
  30. ^ Brown (2005).
  31. ^ Krims (2000), str. 74.
  32. ^ The Dr.'s Always In - Page 3 - Los Angeles Times
  33. ^ Borthwick, Stuart; Moy, Ron (2004). Popular Music Genres: An Introduction, pp. 166. Edinburgh University Press. ISBN 0-7486-1745-0.
  34. ^ Jazz-Rap. Allmusic. Accessed October 29, 2008.
  35. ^ How Conscious Hip Hop Failed Us by Davey D. [1]
  36. ^ Otto, Jeff. „Rolling Stone Essential Albums of the 90s at Rocklist.net“ Приступљено 2. 6. 2007.. 
  37. ^ It Takes a Nation of Millions to Hold Us Back at AcclaimedMusic.net“. AcclaimedMusic.net Приступљено 3. 5. 2007.. 
  38. ^ „The Source's 100 Best Rap Albums at Rocklist.net“ Приступљено 2. 6. 2007.. 
  39. ^ Kool Moe Dee, 2003, There's A God On The Mic: The True 50 Greatest MCs, Thunder's Mouth Press, pp. 22, 23, 101, 201, 226, 228, 292, 306, 327, 328, 339.
  40. ^ Keyes, L. Cheryl (2004). Rap music and street consciousness. University of Illinois. стр. 143-. ISBN 0-252-07201-4. 
  41. ^ Schloss, Joseph (2009). Foundation: B-boys, B-girls, And Hip-Hop Culture In New York. Oxford University Press. 
  42. ^ Hager, Steven. Hip Hop: The Illustrated History of Break Dancing, Rap Music, and Graffiti. St Martin's Press, 1984 (out of print).
  43. ^ Dr. Renford R. Reese's Homepage
  44. ^ Online Etymology Dictionary
  45. ^ http://www.jewel-smile.com Jewel-smile
  46. ^ Allmusic: Marley Marl > Biography, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  47. ^ Gwendolyn D. Pough: Check It While I Wreck It: Black Womanhood, Hip Hop Culture, and the Public Sphere, Pristupljeno 29. 4. 2013.
  48. ^ Johnson, Robert; Dumaine, Brian (1. 10. 2002.). „The Market Nobody Wanted“. Fortune Small Business Приступљено 8. 9. 2008.. 
  49. ^ Austin, Joe (1998). Generations of youth: youth cultures and history in twentieth-century America. NYU Press. ISBN 0-8147-0645-2. 
  50. ^ Sonic Tourism, or "Commodifications of Ethnicity", Pristupljeno 29. 4. 2013.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]