Histerija
Histerija (grč. ὑστέρα — „materica”) jeste izraz koji kolokvijalno znači nemogućnost kontrole jakih emocija.[1] U 19. veku, histerija se smatrala fizičkom bolešću koja pogađa žene. Osnov za njenu dijagnozu bilo je uverenje da žene imaju polno zasnovanu predispoziciju za mentalne poremećaje i poremećaje ponašanja.[2] U 20. veku, histerija počinje da se smatra mentalnom bolešću. Mnogi uticajni psihijatri i neurolozi, poput Sigmunda Frojda i Žan-Martena Šarkoa, posvetili su svoja istraživanja pacijentima sa navodnom histerijom.[3] Danas većina lekara ne prihvata histeriju kao medicinsku dijagnozu. Nekada opšta dijagnoza histerije, sada je podeljena na brojne psihološke i neurološke poremećaje kao kao što su epilepsija, histrionični poremećaj ličnosti, konverzivni poremećaj, disocijativni poremećaj, kao i druga stanja mentalnog zdravlja.[4]
Istorijski simptomi[uredi | uredi izvor]
Telesni, senzorni, motorički i mentalni simptomi koji su se najčešće vezivali za histeriju jesu:
- napadi smeha i plača,
- preterana razdražljivost,
- somnambulizam,
- halucinacije,
- strepnja,
- uznemirenost,
- tahikardija,
- mučnina,
- povraćanje,
- bolovi u različitim delovima tela,
- kontrakcije itd.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Basavarajappa, Chethan; Dahale, Ajit Bhalchandra; Desai, Geetha (2020-07-15). „Evolution of bodily distress disorders”. Current Opinion in Psychiatry (na jeziku: engleski). Publish Ahead of Print (5): 447—450. ISSN 0951-7367. PMID 32701520. S2CID 220731306. doi:10.1097/YCO.0000000000000630.
- ^ Chaplin, Tara M.; Hong, Kwangik; Bergquist, Keri; Sinha, Rajita (2008). „Gender Differences in Response to Emotional Stress: An Assessment Across Subjective, Behavioral, and Physiological Domains and Relations to Alcohol Craving”. Alcoholism: Clinical and Experimental Research (na jeziku: engleski). 32 (7): 1242—1250. ISSN 1530-0277. PMC 2575018
. PMID 18482163. doi:10.1111/j.1530-0277.2008.00679.x.
- ^ North, Carol S. (2015). „The Classification of Hysteria and Related Disorders: Historical and Phenomenological Considerations”. Behavioral Sciences (na jeziku: engleski). 5 (4): 496—517. PMC 4695775 . PMID 26561836. doi:10.3390/bs5040496 .
- ^ Micale, Mark S. (2019). Approaching hysteria : disease and its interpretations (Princeton Legacy Library izd.). Princeton, New.Jersey. ISBN 978-0-691-65646-5. OCLC 1190671971.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
- Briquet P (1859). Traité clinique et thérapeutique de l'Hystérie. JB Baillière — preko Gallica.
- Chodoff P (maj 1982). „Hysteria and women”. The American Journal of Psychiatry. 139 (5): 545—51. PMID 7041658. doi:10.1176/ajp.139.5.545.
- Halligan PW, Bass C, Marshall JC, ur. (2001). Contemporary Approach to the Study of Hysteria: Clinical and Theoretical Perspectives. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-263254-8.
- Hennefeld M (decembar 2016). „Death from Laughter, Female Hysteria, and Early Cinema”. differences: A Journal of Feminist Cultural Studies. Duke University Press. 27 (3): 45—92. doi:10.1215/10407391-3696631.
- Rousseau GS, Gilman SL, King H, Porter R, Showalter E, ur. (1993). Hysteria beyond Freud. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-08064-5.
- Scull A (2009). Hysteria : the biography. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956096-7.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Is Hysteria Real? Brain Images Say Yes at the New York Times.
- The H-Word, Guardian Unlimited, 2002-09-02
- Hysteria, BBC Radio 4 discussion with Juliet Mitchell, Rachel Bowlby & Brett Kahr (In Our Time, Apr. 22, 2004)
- New York Times VIDEO: Opinion | Hysterical Girl
