Hitlerjugend

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Hitlerjugend (nem. Hitler-Jugend De-HJ.ogg slušaj , skraćeno HJ, u prevodu Hitlerova omladina) je bila paravojna organizacija Nacističke partije. Postojala je od 1922. do 1945, i bila druga najstarija nacističa paravojna grupa, osnovana godinu dana nakon slične grupe za odrasle, Šturmabtajlung (SA).

Počeci[uredi]

Poster za regrutovanje u Hitlerjugend. Natpis na posteru glasi: Omladina služi firera [vođu]. Svi desetogodišnjaci u Hitlerjugend.

Hitlerjugend je osnovan 1922. kao JsAH.ogg Jungšturm Adolf Hitler . Sedište je bilo u Minhenu, Bavarska, svrha je bila treniranje i regrutovanje budućih članova SA (ili Olujne divizije), paravojnog krila Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije ili NSDAP, nemačke nacističke partije.

Nakon neuspelog Pivničkog puča (1923), Hitlerjugend je zvanično raspuštena, ali mnogi elementi su jednostavno prešli u ilegalu, delujući u tajnosti u malim jedinicama. Organizacija je ponovo formalno uspostavljena početkom 1926, godinu dana nekon što je i sama Nacistička partija reorganizovana. Arhitekta reorganizacije je bio Kurt Gruber, student prava i Hitlerov poštovalac iz Plauena, Saksonija. On je spojio nekoliko tajnih omladinskih grupa, i osnovao organizaciju Großdeutsche Jugendbewegung (Omladinski pokret Velike Nemačke).

Nakon kratke borbe za premoć sa rivalskom organizacijom Gerharda Rosbaha, Šiljugend, Gruber je pobedio, i njegov Omladinski pokret Velike Nemačke je postao zvanična organizacija Nacističke partije. Jula 1926, je preimenovan u Hitler-Jugend, Bund deutscher Arbeiterjugend (Hitlerova omladina, savez nemačke radničke omladine) i, po prvi put, zvanično je postao deo Šturmabtajlunga.

Do 1930, Hitlerjugend je upisao preko 25.000 dečaka starih četrnaest godina i više. Takođe je uspostavljen i juniorski ogranak, Dojčes jungfolk, za dečake od deset do četrnaest godina. Devojčice od deset do osamnaest godina su imale paralelnu organizaciju, Bund Deutscher Madel(BDM), Savez nemačkih devojčica.

Aprila 1932, kancelar Hajnrih Brining je zabranio Hitlerjugend, u pokušaju da zaustavi širenje političkog nasilja. Međutim, već u junu, zabranu je ukinuo njegov naslednik, Franc fon Papen kako bi umirio Hitlera, koji je brzo dobijao na popularnosti.

Do veće ekspanzije je došlo kada je 1933, Baldur fon Širah postao prvi Rajhsjugendfirer, i uložio mnogo vremena i novca u projekat.

Doktrina[uredi]

Hitlerovi omladinci su bili viđeni kao budući arijevski nadljudi, i bili su indoktrinirani u antisemitizam. Jedan od ciljeva je bio da se u decu ugradi motivacija koja će omogućiti Hitlerovim omladincima da se kao vojnici verno bore za Treći rajh. Hitlerjugend je stavljao veći naglasak na fizički i vojni trening nego na akademsko uzdizanje.

Nakon što je izviđački pokret zabranjen u zemljama koje su kontrolisali Nemci, Hitlerjugend je sprovodio mnoge od aktivnosti izviđača, uz izmenjen sadržaj i nameru. Na primer, mnoge aktivnosti Hitlerjugenda su veoma ličile na vojni trening, jer su uključivale rukovanje oružjem, osnove strategije i slično. Doza surovog ponašanja starijih dečaka prema mlađima je bila tolerisana pa čak i ohrabrivana, jer se smatralo da će se na taj način odstraniti nesposobni a ostali će očvrsnuti.

Pripadnici Hitlerjugenda su nosili uniforme koje su vrlo ličile na uniforme SA, sa sličnim činovima i oznakama.

Organizacija[uredi]

Hitlerjugend je bio organizovan u korpuse pod vođstvom odraslih, a opšte članstvo su činili dečaci starosti od četrnaest do osamnaest godina. Od 1936, članstvo u Hitlerjugendu je bilo obavezno za sve mlade Nemce. Hitlerjugend je bio smatran i važnom stepenicom u budućem članstvu u elitnom SS. Članovi Hitlerjugenda su bili posebno ponosni na činjenicu da ih je SS darovao jednom zig runom (simbol pobede). SS je kao svoju oznaku koristio dve zig rune, i ovaj čin je predstavljao simboličko povezivanje dve grupe.

Hitlerjugend je bio organizovan u ćelije na nivou lokalnih zajednica. Takve ćelije su imale nedeljne sastanke na kojima su odrasle vođe podučavale nacističku doktrinu. Regionalne vođe su obično organizovale okupljanja i poljske vežbe. Najveći miting Hitlerjugenda je obično održavan jednom godišnje kod Nirnberga, gde su pristizali članovi iz cele Nemačke na godišnje okupljanje Nacističke partije.

Hitlerjugend je organizovao akademije za obučavanje, nalik pripremnim školama u Britaniji. One su bile zamišljene za obuku budućeg vođstva partije, i samo najradikalniji i najposvećeniji pripadnici su mogli da se nadaju prilici da pohađaju ove akademije.

Takođe je organizovano i nekoliko korpusa zamišljenih da obrazuju buduće oficire za Vermaht. Ove jedinice su pružale specijalistički pred-trening za vrste oružja za koje su se članovi Hitlerjugenda pripremali. Pomorski Hitlerjugend je, na primer bio najveći takav korpus, i služio je kao pomoć za vodena spašavanja za Krigsmarine (nemačka mornarica).

Zastave Hitlerjugenda[uredi]

Zastava Hitlerjugenda (opšta zastava)

Osnovna jedinica HJ je bila Bann, ekvivalent vojnom puku. Ovih pukova je bilo više od 300 širom Nemačke, svaki jačine oko 6.000 dečaka. Svaka jedinica je nosila zastavu gotovo identičnog dizajna, a pukovi su se razlikovali po brojevima koji su bili izvezeni crnom bojom na žutoj traci iznad orlove glave. Dimenzija zastava je bila 200 cm sa 145 cm. Orao na zastavi je preuzet sa zastave bivše Carske Države Pruske. U kandžama je držao beli mač i crni čekić. Ovi simboli su korišćeni na prvim zvaničnim zastavama predatim Hitlerjugendu na nacionalnom okupljanju NSDAPa avgusta 1929. u Nirnbergu. Mač je predstavljao nacionalizam, a čekić je bio simbol socijalizma.

Zastave koje su nosili Gefolgschaft, što je ekvivalent čete brojnosti oko 150 dečaka, je imala amblem koji se sastojao od crne svastike. Ova zastava je bila 180 cm dugačka i 120 cm široka sa tri horizontalne trake, svaka širine 40 cm. Kako bi se razlikovale čete, kao i ogranci Hitlerjugenda kojima su pripadale, svaka zastava je imala malo polje za identifikaciju u gornjem levom uglu. Te zašivke su bila različitih boja u zavisnosti od ogranka Hitlerjugenda.

Zastave Dojčes jungfolka (DJ)[uredi]

Dojčes jungfolk (nem. Deutsches Jungvolk) je bio omladinski ogranak Hitlerjugenda, za dečake od deset do četrnaest godina. DJ Jungbann zastave su obično bile istog stila kao i zastave Hitlerjugenda. Razlike su bile u sledećem: DJ je imao skroz crno polje; orao DJ je bio negativ HJ-orla (beli orao sa crnom svastikom); traka iznad orlove glave je bila bela, sa crnim slovima; mač, čekić, kljun, kandže i leva noga orla su bili srebrno-sive boje.

Fahnlein zastave Dojčes jungfolka su bile vrlo jednostavnog dizajna. Na njima je bilo jedno runsko S u belom na crnoj pozadini. Fahnlein broj se nalazio na beloj zašivci u gornjem levom uglu.

Članstvo[uredi]

Hitlerjugend, 1939.

HJ je prvo postojao samo u Minhenu. 1923, organizacija je imala jedva preko hiljadu članova. 1925, kada je Nacistička partija ponovo osnovana, broj članova je porastao na preko 5.000. Pet godina kasnije, na nivou države, Hitlerjugend je imao 25.000 pripadnika. Do kraja 1932. (nekoliko nedelja pre nego što su nacisti došli na vlast) bilo je 107.956 članova. Krajem 1933. bilo ih je 2.300.000. Veći deo ovog prirasta je došao od manje ili više prisilnog spajanja drugih omladinskih organizacija sa Hitlerjugendom. (Velika organizacija Evangelische Jugend (Evangelistička omladina), sa 600.000 članova je integrisana 18. februara 1934).[1]

Do decembra 1936, članstvo Hitlerjugenda je brojalo preko pet miliona. Istog meseca je članstvo u organizaciji postalo obavezno, po zakonu pod imenom Gesetz uber die Hitlerjugend. Ova pravna obaveza je obnovljena 1939. aktom Jugenddienstpflicht i članstvo u HJ je bilo obavezno čak i ako su se roditelji deteta protivili. Od tada, većina nemačkih tinejdžera je bila u članstvu Hitlerjugenda. Do 1940. bilo je osam miliona članova, a za kasnije je teško proračunati, jer je usled velikih akcija regrutovanja skoro svaki dečak star deset godina i više na neki način bio povezan sa Hitlerjugendom.

Hitlerjugend u Drugom svetskom ratu[uredi]

1940. godine Artur Aksman je zamenio Širaha na mestu rajhsjugendfirera, i preuzeo vođstvo nad Hitlerjugendom. Aksman je počeo da reformiše grupu u pomoćne snage koje bi mogle da vrše ratne dužnosti. Hitlerjugend je postao aktivan u vatrogasnim brigadama i pomagao u obnovi nemačkih gradova nakon savezničkih bombardovanja. Organizacija je takođe pomagala poštanskoj službi, i sličnim organizacijama, kao i posadama PVO baterija.

Do 1943, nacističke vođe su počele da pretvaraju Hitlerjugend u vojne rezervne snage za crpljenje ljudstva kojeg je bilo sve manje usled ogromnih vojnih gubitaka. 1943. je formirana 12. SS oklopna divizija „Hitlerjugend“, pod komandom Frica Vita. Radilo se o kompletnoj Vafen-SS oklopnoj diviziji, a većina ljudstva je poticala iz Hitlerjugenda (starosti od šesnaest do osamnaest godina). Borbe je počela u bici za Normandiju protiv britanskih i kanadskih snaga severno od Kana. Tokom narednih meseci, divizija je stekla reputaciju zbog agresivnosti i fanatizma. Kada je Vit poginuo, Kurt Majer je preuzeo komandu, postavši najmlađi komandir divizije (33 godine).

Jozef Gebels sa pripadnicima Hitlerjugenda.
Pripadnih HJ star 13 godina, koga su Amerikanci zarobili kod Nartincela 1945.

Kako su se nemački gubici gomilali usled operacija Bagration i Lvov-Zandomirc na istoku i operacije Kobra na zapadu, čak i mlađa deca su regrutovana kao borci u Hitlerjugend. Do 1945, za Folksšturm je bilo uobičajeno da regrutuje dvanaestogodišnjake. Tokom bitke za Berlin, Aksmanov Hitlerjugend je činio veći deo nemačke zadnje linije odbrane, i pričalo se da su deca bila među oštrijim borcima. Iako je komandir grada, general Helmut Vajdling naredio Aksmanu da raspusti borbene formacije Hitlerjugenda, u opštem rasulu ovo naređenje nije izvršeno.

Nakon Drugog svetskog rata[uredi]

Hitlerjugend su raspustile savezničke vlasti kao deo procesa denacifikacije. Neki pripadnici HJ su osumnjičeni za ratne zločine, ali pošto se radilo o deci, nije bilo ozbiljnijih napora da se počinioci osude. Iako Hitlerjugend nikada nije proglašen kriminalnom organizacijom, odraslo vođstvo HJ je smatrano odgovornim za kvarenje umova mladih Nemaca. Mnogim odraslim vođama Hitlerjugenda su saveznici sudili, i Baldur fon Širah je osuđen na dvadeset godina zatvora. Međutim, on je osuđen zbog zločina protiv čovečnosti kao gaulajter Beča, a ne kao vođa Hitlerjugenda.

Nemačka deca rođena dvadesetih i tridesetih godina dvaesetog veka su postala punoletna tokom Hladnog rata. Kako je članstvo u Hitlerjugendu bilo obavezno od 1936, nije bila retkost da su čelnici Zapadne i Istočne Nemačke bili pripadnici Hitlerjugenda. Nisu načinjeni ozbiljniji napori da se sačine spiskovi političkih ličnosti koji su bili u Hitlerjugendu.

Uprkos ovome, nekoliko poznatih ličnosti su mediji razotkrili kao bivše pripadnike HJ. Među njima su gradonačelnik Štutgarta, Manfred Romel; bivši ministar spoljnih poslova Nemačke, Hans-Ditrih Genšer; filozof Jirgen Habermas, i drugi.

Aprila 2005. mediji su saopštili da je papa Benedikt XVI, kao četrnaestogodišnji Jozef Racinger bio pripadnik Hitlerjugenda.

Hans Šol, jedan od vodećih ljudi antinacističkog pokreta otpora Bela ruža (Weiße Rose), je takođe bio član Hitlerjugenda. Ova činjenica se ističe u filmu Bela ruža, koji govori kako je Šol bio u stanju da se odupre nacističkim idealima iako je bio pripadnik nacističke organizacije.

Izvori[uredi]

  1. ^ Priepke, Manfred (1960). Die evangelische Jugend im Dritten Reich 1933-1936. Norddeutsche Verlagsanstalt. стр. 187-189. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]