Holocenski klimatski optimum

Promena temparature za vreme holocena bazirana na različitim rekonstrukcijama i usrednjena prema različitim procenama.

Holocenski klimatski optimum je bio topli period koji je trajao za vreme holocena od pre 9.000 godina do pre 5.000 godina. Taj događaj poznat je i pod mnogim drugim imenima, kao što su Klimatski optimum, Holocenski optimum, Holocenski termički maksimum.

Nakon toplog perioda usledilo je zahlađenje do oko 2.000 godina pre danas.

Globalni efekti

Holocenski klimatski optimum predstavljao je povećanje temperature do oko 4°C na Severnom polu. Po jednoj studiji zima je u severnom središnjem Sibiru bila toplija za oko 3 do 9°C, a leta za 2 do 6°C . U severozapadnoj Evropi je došlo do zagrevanja, a na jugu je dolazilo i do zahlađivanja. Prosečna temparaturna promena opadala je sa geografskom širinom, tako da na malim geografskim širinama i nije bilo bitne promene. Tropski grebeni pokazuju da se u tom području temparatura povećala za manje od 1°C. Globalni prosek temperature je bio verovatno između 0,5 i 2°C veći nego sredinom 20. veka.

Od 140 lokaliteta na zapadnom Arktiku za 120 lokaliteta postoji jasan dokaz veće temperature nego što je današnja. Na 16 lokaliteta temparatura je bila 1,6±0.8°C toplija od današnje. Najpre se zagrijan severozapad Severne Amerike pred oko 11.000 do 9.000 godina. Laurencijev ledeni pokrivač je još uvek hladio kontinent. Severoistok Severne Amerike je 4.000 godina posle toga imao maksimalnu temparaturu.

Jezera u Sahari

Sedimenti u zapadnoj Africi pokazuju afričko vlažno razdoblje, kada je Afrika bila mnogo vlažnija nego što je danas, a to je bilo pred 16.000 godina do pred 6.000 godina. Tokom toga vremena ojačali su afrički monsuni zbog promena sunčevog ozračivanja Zemlje. Tada je u Sahari bilo mnogo jezera u kojima je bilo krokodila i nilskih konja. Bilo je zanimljivo otkriće da je prelaz iz sušnog u vlažno razdoblje i obratno trajao samo nekoliko dekada. Prethodno se mislilo da je period prelaza trajao milenijumima. Na južnoj hemisferi (na Novom Zelandu i Antarktiku) najtopliji period tokom holocena je bio pre 10.500 godina do pre 8.000 godina, upravo nakon kraja poslednjeg ledenog doba.. Do pre 6.000 godina ta područja su imala temparaturu sličnu sadašnjoj.

Milankovićevi ciklusi

Klimatski događaj je verovatno bio rezultat predvidive promene Zemljine orbite (Milankovićevi ciklusi), a nastavak tih promemna doveo je do kraja poslednjeg ledenog doba.

Zbog toga je severna hemisfera trebalo da ima maksimalno osunčavanje pre oko 9.000 godina, kada je nagnutost ose bila 24. Po proračunima pomoću Milankovićevih ciklusa tokom leta je dolazilo oko 8% više sunčevog zračenja na severnu hemisferu, što je izazivalo veliko zagrejavanje.