Hose Ečegaraj i Eizagire

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hose Ečegaraj i Eizagire
Hose Ečegaraj
Lični podaci
Puno imeHose Ečegaraj i Eizagire
Datum rođenja(1832-04-19)19. april 1832.
Mesto rođenjaMadrid, Španija
Datum smrti14. septembar 1916.(1916-09-14) (84 god.)
Mesto smrtiMadrid, Španija
NagradeNobelova nagrada za književnost

Hose Ečegaraj i Eizagire (šp. José Echegaray y Eizaguirre; Madrid, 19. april 1832 — Madrid, 14. septembar 1916),[1] bio je španskih inženjer, matematičar, državnik i jedan od vodećih španskih dramaturga poslednje četvrtine 19. veka. Zajedno sa pesnikom Frederikom Mistralom, nagrađen je 1904. godine Nobelovom nagradom za književnost, i tako je postao prvi Španac koji ju je dobio „kao priznanje za brojne i briljantne kompozicije koje su, na individualan i originalan način, oživele velike tradicije španske drame“.

Njegova najpoznatija dela su: El gran Galeoto, O locura o santidad, (1877), Mariana (1892), El estigma (1895), The Calum (La duda, 1898) i El loco Dios (1900).

Jedna od ulica u Madridu nosi naziv po Ečegaraju. Ta ulica je danas poznata po tavernama u kojima se igra flamenko.

Rani život[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Madridu 19. aprila 1832. godine.[2] Njegov otac, lekar i institutski profesor grčkog jezika,[3] bio je iz Aragona, a majka iz Navare. Detinjstvo je proveo u Mursiji, gde je završio osnovnu školu. Na Institutu Mursija je i stekao ljubav prema matematici. Još kao dete čitao je Getea, Homera i Balzaka, pa je nastavio sa čitanjima matematičara poput Gausa, Ležandra i Lagranža.

Da bi zaradio dovoljno novca da pohađa Inženjersku školu za puteve, kanale i luke (Escuela Técnica Superior de Ingeniería de Caminos, Canales y Puertos), preselio se sa četrnaest godina u Madrid.[4] Sa dvadeset godina napustio je madridsku školu sa diplomom inženjera, koju je stekao kao prvi u svojoj klasi, i morao je da se preseli u Almeriju i Granadu da bi počeo da radi na svom prvom poslu.[5]

Profesor i naučnik[uredi | uredi izvor]

Godine 1854. počeo je da predaje u Inženjerskoj školi, radeći i kao sekretar. Predavao je matematiku, stereotomiju, hidrauliku, nacrtnu geometriju i diferencijalni račun i fiziku sve do 1868. godine. Od 1858. do 1860. bio je i profesor na Pomoćnoj školi javnih radova.

Njegovi Problemi analitičke geometrije (1865) i Savremene teorije fizike. Jedinica materijalnih snaga (1867) bili su vrlo cenjeni. Postao je član Društva političke ekonomije, pomogao je u osnivanju časopisa La Revista i uzeo istaknuto učešće u propagiranju doktrina slobodne trgovine u štampi.[5]

Kada je revolucija 1868. godine zbacila monarhiju, dao je ostavku u školi, radi mesta u revolucionarnom kabinetu.[5]

Hose Ečegaraj

Državna služba[uredi | uredi izvor]

Ečegaraj je takođe kasnije u životu ušao u politiku. Kao član osnivač republikanske Radikalno-demokratske stranke,[6] ostvario je karijeru u državnom sektoru, bio je postavljen za ministra prosvete, javnih radova i ministra finansija uzastopno između 1867. i 1874. godine.[3] Povukao se iz politike nakon Burbonske restauracije 1874. godine.[5]

Književna karijera[uredi | uredi izvor]

Pozorište je oduvek bilo velika ljubav Hozea Ečegaraja. Iako je i ranije pisao drame (La Hija natural i La Última Noche, obe 1867.), on je zaista postao dramaturg 1874. godine.[5] Njegove drame su odražavale njegov osećaj dužnosti, koji ga je učinio poznatim tokom njegovog službovanja u vladinim kancelarijama. Dileme usredsređene na dužnost i moral su motiv njegovih drama.

Njegova najpoznatija drama je El gran Galeoto, drama napisana u stilu melodrame devetnaestog veka. Reč je o otrovnom efektu koji neosnovano ogovaranje ima na sreću sredovečnog čoveka. Paramount Pictures ga je snimio kao nemi film sa promenjenim naslovom u Svet i njegova žena (The World and His Wife), što je bila osnova za kasniji film The Great Galeoto. Njegove najznačajnije drame su O locura o santidad(1877); Mariana (1892); El estigma (1895); La duda (1898); i El loco Dios (1900).

Među njegovim drugim poznatim dramama su La esposa del vengador (1874); En el puño de la espada (1875); En el pilar y en la cruz (1878); i Conflicto entre dos deberes (1882).[3]

Zajedno sa provansalskim pesnikom Frederikom Mistralom, dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1904. godine, nakon što ga je te godine nominovao član Kraljevske španske akademije, čime je postao prvi Španac koji je dobio tu nagradu.[7]

Hose Ečegaraj je bio aktivan sve do svoje smrti 14. septembra 1916. u Madridu.[2] Njegov obiman rad nije prestao da raste ni u starosti. U završnoj fazi svog života napisao je 25 ili 30 tomova matematičke fizike. U 83. godini je prokomentarisao:

„Ne mogu da umrem, jer ako ću da pišem svoju enciklopediju matematičke fizike, treba mi još najmanje 25 godina.”

Počasti[uredi | uredi izvor]

Nekoliko ulica u Španiji je nazvano po Hozeu Ečegaraju. Ulica Ečegaraj u madridskom naselju Barrio de las Letras is especially noteworthy.[8][9] Banka Španije je 1971. godine izdala novčanicu od 1000 pezeta u njegovu čast.[10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „José Echegaray y Eizaguirre - Spanish dramatist”. Britannica.com. Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  2. ^ a b Sánchez Ron, José Manuel (30. 12. 2004). „José Echegaray: entre la ciencia, el teatro y la política”. Arbor (na jeziku: španski). CLXXIX (707/708): 601—688. ISSN 1988-303X. doi:10.3989/arbor.2004.i707/708.510 Slobodan pristup. 
  3. ^ a b v „The Nobel Prize in Literature 1904:Frédéric Mistral, José Echegaray”. Elsevier Publishing Company. Pristupljeno 7. 2. 2013. 
  4. ^ „Alicia Delibes – José Echegaray”. Libertad Digital. Pristupljeno 2016-12-03. 
  5. ^ a b v g d Fitzmaurice-Kelly 1911, str. 870.
  6. ^ Gómez-Mendoza, Josefina. „José Echegaray, un liberal radical en Fomento”. 
  7. ^ „Nomination Database”. Nobelprize.org. Pristupljeno 9. 6. 2018. 
  8. ^ Nuevo Vialás, Mar (26. 8. 2022). „Echegaray: La calle de Madrid que se cuela entre las más 'cool' del mundo”. Tendencias Hoy, Economía Digital. 
  9. ^ „The best of the barrios: Barrio de las Letras”. Things to Do, Madrid, Time Out (timeout.com). 13. 4. 2014. 
  10. ^ Mira Pérez, Jorge (2000). „Echegaray—Fiscal Scientist and More”. Physics Today. 53 (6): 76—77. Bibcode:2000PhT....53f..76P. doi:10.1063/1.1306382. hdl:10347/18452 Slobodan pristup. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hose Ečegaraj i Eizagire na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хосе_Ечегарај_и_Еизагире&oldid=26245728”