Hramovno ime

Hramovno ime, mijao-hao (miàohào, 庙号), je posebna vrsta titule koja se posthumno davala kineskim carevima. Hramovna imena vladara bila su ispisivana na tablice u carskom hramu predaka (tàimiào, 太庙) i prinošene su im žrtve u skladu sa konfučijanskim kanonima.

Sistem hramovnih imena

Hramovna imena bila su mnogo manje kompleksna od posthumnih imena. Sastojala su se uvek od dva kineska karaktera: prvi je bio pridev, koji je opisivao vladara odn. period njegove vladavine, a drugi je bio karakter cu (zǔ, 祖, rodonačelnik) ili cung (zōng, 宗, predak). Cu se koristilo samo za osnivače dinastija, i uz njih su najčešće išli pridevi: visoki (gāo, 高) ili uzvišeni (tài, 太).

Kao i kod posthumnih imena, postojao je precizno određen sistem davanja hramovnih imena. Ona su mogla da budu pohvale ili pokude. Međutim, pošto su korišćena u hramovima, u drugačijim okolnostima nego posthumna imena, to su i moguće pokude bile zamaskirane pozitivnim pridevima koji izbegavaju direktno određenje te loše pojedinosti tokom careve vladavine. Tako bi, na primer, loš i dekadentan vladar posle smrti mogao dobiti ime Guang-cung – svetli ili slavni predak.

Neka od najčešće upotrebljavanih hramovnih imena su:

• Tai-cu (太祖) i Gao-cu (高祖) bila su rezervisana za rodonačelnike dinastija.
• Tai-cung (太宗) je najčešće davano drugom caru dinastije.
• Š’-cu (世祖) i Tai-cung (太宗) su vladari koji su uspešno nastavili dela svojih predaka i unapredili državu.
• Š’-cung (世宗) i Gao-cung (高宗) su zakonodavci, i vladari koji su održali uspehe svojih predaka.
• Žen-cung (仁宗), Sjuen-cung (Xuānzōng, 宣宗), Šeng-cung (圣宗), Sjao-cung (孝宗), Čeng-cung (成宗) i Žui-cung (睿宗) su mudri i plemeniti vladari.
• Džung-džung (中宗) i Sjen-cung (宪宗) su carevi tokom čije vladavine je država doživela uspon i preporod.
• Dž’-cung (哲宗) i Sjing-cung (兴宗) su vladari koji su bili tek delimično uspešni za života.
• Šen-cung (神宗) i Jing-cung (英宗) su vladari koji nisu imali dovoljno uspeha u upravljanju državom.
• D’-cung (德宗) i Ning-cung (宁宗) su previše slabi i kukavički vladari.
• Sjuen-cung (Xuánzōng, 玄宗), Džen-cung (真宗), Li-cung (理宗) i Dao-cung (道宗) su imena koja su se davala onima koji su obmanjivali druge.
• Mu-cung (穆宗) i Đing-cung (敬宗) su vladari koji su podjednako imali i uspeha i grešaka.
• Guang-cung (光宗) i Sji-cung (熹宗) su bili glupi i dekadentni carevi.
• Ai-cung (哀宗) i S’-cung (思宗) su doveli do propasti države i bili poraženi.

Istorija

Hramovna imena davana su nesistematično, samo nekim vladarima dinastija Šang i Han, a tek u dinastiji Tang počinju se redovno davati svim carevima. U periodu pre dinastije Tang hramovna imena su se davala samo uspešnim vladarima, i vladarima koji su bili uzorni u vrlinama (祖有功而宗有德).

Pošto se sastoje od samo dva karaktera, lakši su od posthumnih imena za pamćenje i upotrebu, tako da se koriste za careve dinastija Tang, Sung i Juan. Za careve dinastija Ming i Ćing koriste se njihova vladarska imena.

Uticaj na druge zemlje

Običaj davanja hramovnih imena preneo se i na druge zemlje kod kojih je konfučijanizam imao značajnog udela u oblikovanju kulturnih obrazaca – na Koreju i Vijetnam. U Japanu običaj davanja hramovnih imena carevima ne postoji.