Hristos
Hristos (grč. χριστός [christós]) grčka je reč koja znači pomazanik, onaj koji je pomazan (miropomazanje). Reč hristos je doslovan prevod hebrejske reči mašiah (hebr. מָשִׁיחַ [māšîaḥ] — „pomazanik“) koja se najčešće prevodi kao mesija.
Ova reč se ponekad pogrešno shvata kao prezime Isusa, iako je ovo u stvari zvanje, titula. Sledbenici Isusa su postali poznati kao hrišćani jer su verovali da je Isus bio Hristos, odnosno mesija čiji dolazak je prorekla jevrejska sveta knjiga Tanah (Stari zavet). Većina Jevreja ne prihvata ovu tvrdnju i oni i dalje čekaju dolazak obećanog Mesije.[1]
U srpskom jeziku prihvaćeno je dvojno rešenje za ovu reč, kada se odnosi na Isusa Hrista. Pravopisno su normirane i reči Hristos i, skraćeno, Hrist u nominativu. Ipak, u kosim padežima dozvoljena je samo deklinacija skraćenog oblika, po ugledu na starogrčki primer. Slična situacija je i kod ostalih slovenskih jezika, ne uzimajući u obzir to što je sama reč u drugačijem obliku (npr. nominativ je češ. Kristus, ali se u kosim padežima -us gubi).[2]
Hristos je svoju misiju započeo pozivanjem svojih budućih učenika, apostola. Oni su bili prosti Galilejci, ribari i običan svet bez nekog naročitog obrazovanja. Sa druge strane, svet u kojem je Hristos započeo misiju spasenja nije bio naivan i prost. Bilo je to vreme koje je prožimala bogata grčko-rimska kultura. Obrazovanje, umetnost i filosofija nisu manjkali.[3]
Između ostalih, sledeće reči koriste skraćen oblik:
- antihrist, a ne antihristos
- hrišćanstvo, a ne hristos(i)janstvo
- hrišćanin, a ne hristos(i)janin
- hristov, a ne hristosov
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Batrelos, Dimitrios (2008). Vizantijski Hristos: Ličnost, priroda i volja u hristologiji svetog Maksima Ispovednika. Kragujevac: Kalenić.
- Lurje, Vadim (2010). Istorija vizantijske filozofije: Formativni period. Sremski Karlovci-Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.[mrtva veza]
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
