Hron (Titan)
| Hron | |
|---|---|
 Hron guta Posejdona; slika Petera Paula Rubensa | |
| Porodica | |
| Supružnik | Reja |
| Potomstvo | Hestija, Demetra, Hera, Had, Posejdon, Zevs, Hiron |
| Roditelji | Uran i Geja |
| Porodica | Tetija, Okean, Reja, Teja, Hiperion, Temida, Krij, Mnemosina, Kej, Feba, Japet, Kiklopi i Hekatonhiri |
| Ekvivalenti | |
| Rimski ekvivalent | Saturn |
U grčkoj mitologiji, Kron ili Hron, odnosno Kronos (grč. Κρόνος [Krónos], lat. Cronus), r. najmlađi sin Geje i Urana, vođa prve generacije Titana i na kratko vladar svih bogova i ljudi. Uspešno je vodio pobunu protiv svog oca ali je ubrzo nastavo da vlada tiranski baš kao i on, zarobljavajući Kiklope i Hekatonhire i gutajući su svoju decu osim poslednjeg. To dete, koje je bio Zevs, će ga svrgnuti i zarobiti u Tartar.
Kron je obično prikazivan sa srpom ili kosom, oružjem koje je upotrebio da kastrira svog oca, Urana. U Atini se dvanaestog dana atičkog mjeseca hekatombajona u čast Krona održavao festival Kronija, koje je slavio žetvu, što je ukazivalo na to da je, kao rezultat njegove povezanosti s plodnim Zlatnim vekom, Kron nastavio da predsedava kao zaštitnik žetve. Kronov pandan u rimskoj mitologiji je Saturn.
Rodoslov[uredi | uredi izvor]
Kron je bio sin Urana i Geje, najmalđi od originalnih dvanaest Titana. Imao je petoro braće (Okean, Hiperion, Kej, Krij i Japet) kao i šest sestara (Teja, Reja, Mnemosina, Feba, Temida i Tetija), Kron je na kraju oženio svoju sestru Reju sa kojom je imao šestoro dece: Hestiju, Demetru, Heru, Hada, Posejdona i Zevsa.
Prema staroj priči Kron je takođe bio otac kentaura Hirona kog je rodio kada se pretvorio u kobilu da bi zbunio ljubomornu Reju i tajno se spario sa Filirom, ćerkom titana Okeana.
Mitologija[uredi | uredi izvor]
U antičkim mitovima koje je zapisao Hesiod u svojoj „Teogoniji“, Kron je zavidio moći svog oca, gospodara sveta, Urana. Uran je navukao neprijateljstvo svoje žene, a Kronove majke, Geje, kada je sakrio njihobu džinovsku najmlađu djecu, storuke Hekatonhire i jednooke Kiklope u Tartar, tamo gde nema svetlosti. Geja je napravila veliki kameni srp i pozvala Krona i njegovu braću, Titane, da ih ubedi da kastriraju Urana. Jedino je Kron pristao da to učini, pa mu je Geja dala srp i napravila zasedu Uranu. Kada se Uran sastao s Gejom, Kron ga je napao srpom, kastrirao ga, i bacio njegove testise u more. Iz krvi (ili, kažu neki, iz semena) koja se prosula iz Urana i pala na zemlju, nastali su se Giganti, Erinije i Melijade. Od testisa je nastala bela pena iz koje se pojavila Afrodita.[1] Zbog ovoga, Uran je zapretio da će se osvetiti jer su prekoračili granice i usudili se da počine takvo delo.
U drugoj verziji ovog mita, dobroćudniji Kron je zbacio s vlasti zlu zmiju Titana Ofiona, i na taj način oslobodio svet okova i vladao njime pravedno.
Nakon što je porazio Urana, Kron je opet zarobio Hekatonhire, Gigante i Kiklope i postavio zmaja Kampu da stražari. On i njegova sestra Reja su postali vladari sveta. Period Kronove vlasti naziva se „Zlatni vek“[2], jer tada ljudima nisu bili potrebni zakoni ili pravila; svi su činili ispravne stvari, a nemorala nije bilo.
Kron je saznao od Geja i Urana da mu je sudbina da ga savladaju njegovi sinovi, kao što je on svog oca. Zbog toga je svoju i Rejinu decu – Hestiju, Demetru, Heru, Hada i Posejdona – progutao čim bi se rodili, da bi tako sprečio proročanstvo da se ostvari. Kada se rodilo šesto dete, Zevs, Reja je zatražila Gejinu pomoć u smišljanju plana da spasi svoju decu i da se osveti Kronu zbog njegovih zločina protiv svog oca i dece.
Reja je tajno rodila Zevsa na Kritu, a Kronu je predala kamen umotan u odeću, koji je on bez pitanja progutao, misleći da je to njegov sin. Reja je krila Zevsa skrivenog u pećini na planini Idi na Kritu. Različite verzije mita govore da ga je odgajila ili koza Amalteja uz pomoć Koribanata, koji su izvodili ratni ples da bi napravili dovoljno buke da priguše bebin plač, tako da ga Kron ne čuje, ili nimfa Adamanteja koja ga je sakrila na drvetu, tako da nije bio ni na nebu, ni na zemlji, ni u moru, jer su sve to bile oblasti kojima je vladao Kron, a postoji i verzija prema kojoj ga je odgajila njegova baba, Geja.
Kada je odrastao, Zevs je uzeo sredstvo za povraćanje, koje mu je dala Geja, da natera Krona da povrati ono što je progutao, obrnutim redom: prvo kamen, pa kozu, a zatim i njegova dva brata i tri sestre. Prema drugim verzijama mita, Titanka Okeanida Metida je dala Kronu sredstvo za povraćanje ili mu je Zevs rasporio stomak. Nakon što je oslobodio svoju braću i sestre, Zevs je oslobodio Gigante, Hekantonhire i Kiklope, koji su iskovali munju za njega, trozbac za Posejdona i šlem nevidljivosti za Hada. U velikom ratu, koji se naziva Titanomahija, Zevs i njegova braće i sestre, uz pomoć Giganata, Hekatonhira i Kiklopa, porazili su Krona i Titane. Nakon toga, većina Titana je zatvorena u Tartar. Neki Titani nisu prognani u Tartar. Atlant, Epimetej, Menetije, Prometej i Okean bili su među onima koji nisu utamničeni nakon Titanomahije. Geja je rodila Tifona da osveti zarobljene Titane, ali Zevs je opet pobedio.
Postoje različite verzije o Kronovoj sudbini nakon Titanomahije. Homer navodi da je on utamničen zajedno s ostalim Titanima u Tartar. U orfičkim pesmama, zauvek je zarebljen u Niktinoj pećini. Pindar govori da ga je Zevs oslobodio iz Tartara i postavio za kralja Jelisejskih polja.[3]
Rimska mitologija i kasnije[uredi | uredi izvor]
Dok su Grci smatrali Krona okrutnom i besnom silom haosa i nereda, smatrajući da su Olimpski bogovi doneli period mira i reda otevši moć od grubih i zlokobnih Titana, Rimljani su imali pozitivnije viđenje ovog boga, tako što su pomešali svog boga Saturna sa Kronom. Kao posledica toga, za razliku od Grka koji su Krona posmatrali samo kao posrednika između Urana i Zevsa, Saturn je zauzimao važnije mesto u rimskoj religiji. Saturnalije su bile festival posvećen Saturnu, a bar jedan Saturnov hram je već postojao u Rimskom kraljevstvu.
Kontroverza Kron/Hron[uredi | uredi izvor]
Uobičajeno Kronovo ime u najstarijim grčkim tekstovima je Κρόνος,[4] pod tim imenom se pominje i u Hesiodovoj "Teogoniji". U klasično doba, a i kod kasnijih komentatora Kronovo ime se povezuje sa grčkim izrazom za "vreme" (χρόνος), kao što je zabeleženo u stihovima Ferekida sa Sira, koji je inače bio poznat po svojim pokušajima da "racionalno utemelji" pesničke teogonije.[5] Savremeni teoretičari se uglavnom slažu da imena Kronos i Hronos nisu povezana, i da je bog vremena Hronos u grčkoj tradiciji sasvim različito mitološko biće.[6]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Hesiod, „Teogonija“. 188ff.
- ^ „Hesiod, Works and Days, line 109”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2020-06-01.
- ^ „Svrgavanje Krona” (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2021-01-20.
- ^ „Hesiod, Theogony, line 104”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2020-10-07.
- ^ „Presokratici.cz - Bilingvní zobrazení”. www.presokratici.cz. Pristupljeno 2020-10-07.
- ^ „Cronus - New World Encyclopedia”. www.newworldencyclopedia.org. Pristupljeno 2020-10-07.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
