Žoan Miro

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Хуан Миро)
Skoči na: navigacija, pretraga
Sciences humaines.svg
Ovaj članak je deo projekta seminarskih radova na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Datum unosa: oktobar — decembar 2013.
Vikipedijanci: Ova grupa studenata će pisati članke u GIP-u, zato ne prebacujte ovaj članak u imenski prostor Vikipedije.
Slobodno možete uređivati ovaj članak i pomoći studentima u njegovoj izradi.
Žoan Miro i Fera

{{{opis_slike}}}

Informacije
Datum rođenja 20. april 1893.
Mesto rođenja Barselona (Španija)
Datum smrti 16. april 1983.
Mesto smrti Palma de Majorka (Španija)
Dela
Pravac/tradicija Nadrealizam, Apstraktna umetnost
Uticaji od PikasaŽana DibifeaPaula Klea
Uticao na Umjetnost druge polovine 20. vijeka

Žoan Miro i Fera ( katal. Joan Miró i Ferrà; Barselona 20. april 1893. – Palma de Majorka 25. decembar 1983. ) bio je španski slikar , vajar i keramičar iz Katalonije .[1] Takođe se bavio primenjenom umetnošću i grafikom, a posebno su čuveni i njegovi murali.[2] Prvi muzej koji je posvećen radu ovog slikara je osnovan 1975. godine u Barseloni pod originalnim nazivom Fundació Joan Miró. A drugi muzej pod nazivom Fundació Pilar i Joan Miró osnovan je 1981. godine i nalazi se u Palma de Majorki. Njegova dela pripadaju nadrealizmu.[3] Miroov izraz je lirski i apstraktan, sa primetnim uticajima ekspresionizma, kubizma i fovizma. Karakterišu ga razigranost mašte, humor i fantazija. Dela su mu takođe poznata po neobičnim geometrijskim oblicima, kao i čudnoj, izvrnutoj realnosti. Miro na svojim slikama otvoreno naglašava i podržava buržoaziju.

Rani život, porodica i obrazovanje[uredi]

Ploča na kući u kojoj se Miro rodio

Žoan Miro, rodio se u Barseloni 20. aprila 1893. godine kao sin Mikela Miroa koji je bio sajdžija po profesiji, i majke Dolores Fera[4]. Veoma rano, već u osnovnoj školi počeo je da da pohađa časove crtanja. Jedino što ga je zaista zanimalo bilo je crtanje, za koje je od malena pokazivao veliki talenat. Od 1907. do 1910. godine u Barseloni je pohađao trgovinsku školu, ali takođe i višu umetničku i industrijsku školu pod imenom Ljotha,[5] u kojoj je dobijao veliku podršku od svojih profesora Modesta Urgelja i Josepa Paskoa. Mirovi crteži koji datiraju iz 1907. godine, čuvaju se u Fondaciji Miro i jasno pokazuju veliki uticaj Modesta Urgelja.[6] Sa sedamnaest godina završio je trgovinske studije i zaposlio se u apoteci, u kojoj je radio sve dok ga bolest nije primorala da se povuče u porodičnu kuću u okolini sela Montroig. Kada se oporavio oko 1912. godine Miro odlazi u Barselonu, gde definitivno odlučuje da se posveti slikarstvu. Upisao se u Akademiju Fransesk Gali, koju će pohađati do 1915. godine, gde je upoznao i druge buduće katalonske umetnike od kojih je jedan Đoan Prats, s kojim će i kasnije održavati blizak prijateljski odnos. 1916. godine upoznaje umetničkog trgovca Đuzepea Dalmaua, koji se zainteresovao za njegove radove. Preko njega upoznaje Morisa Rajnala i Fransisa Pikabijua. Svoju prvu samostalnu izložbu predstavio je 1918. godine u Daluma Galeriji. Sva dela na ovoj izložbi je bila su pod uticajem kubizma, fovizma,[7] narodne-Katalonske umetnosti, i rimskih fresaka; njegov rad u ovom trenutku kombinovao je mnoge različite umetnosti. Već 1920. otputovao je na izložbu u Pariz što predstvalja i njegovo prvo putovanje. Iste godine posjećuje Pikasa. To je za Miroa predstvaljalo veliku čast, jer je Pikaso bio jedan od njegovih omiljnih slikara. Pikaso je ostavio veliki uticaj na Mirovo stvaralaštvo, pomogao mu je da konačno pronađe svoj stil i da se oproba kao nadrealista. Sledeću samostalnu izložbu odrzao je u Parizu 1921. godine, u Galeriji La Likorne kada je Ernest Hemingvej kupio Mirovu sliku „La masía”, za koju je izdvojio pet hiljada franaka. Danas, ova slika nalazi se u Nacionalnoj Galeriji u Vašingtonu. Mirov najbolji prijatelj je bio Maks Ernst, još jedan umetnik nadrealizma. Zajedno su dizajnirali kostime i za balet Romeo i Jullija 1926. godine, izveden u Parizu. Nešto kasnije, Miro je počeo da pokazuje interesovanje za druge vrste umetnosti, kao što su kolaži, litografija, grafika i graviranje. Njegov najpoznatiji kolaž je „La Bailarina española”. Miro se oženio s Pilar Hunkosom 1929. godine, a dve godine kasnije dobili su ćerku po imenu Dolores. Kada je izbio Španski građanski rat, preselili su se u Pariz gde je Miro nastavio da se bavi umetnošću[8].

Karijera[uredi]

Mural na aerodromu u Barseloni
Ilustracija za katalonski časopis za decu
Žena i ptica šp. Mujer y Pájaro, 1983.

Žoan Miro započinje svoju karijeru radeći kao računovođa u preduzeću Dalmau i Oliveres iz Barselone. Međutim, 1912. godine odlučuje da se potpuno posveti umetnosti. Prvi njegovi radovi bili su inspirisani delima Vana Goga i Pola Sezana. Tada slika pejzaže i mrtvu prirodu. Godine 1918. imao je svoju prvu samostalnu izložbu u Barseloni, a kasnije, iste godine, postaje član umetničke grupe „La Agrupación Courbet”, kada počinje da stvara pod uticajem kubizma i fovizma.[9] Nakon studija, Miro odlazi u Pariz gde se upoznaje sa značajnim umetnicima tog perioda, kao što su Pablo Pikaso, Tristan Cara i Maks Jakob. Prolazi kroz kratak period kubizma, a slika koja predstavlja njegov prelaz ka nadrealizmu zove se „Farma” (šp. La masía). Već od 1924. izgradio je svoj individualni stil koji će ga učiniti jednim od vrhunskih dometa nadrealizma.[10] Iste godine stvara svoje prvo značajno delo „Arlekinski karneval” (šp. Carnaval de Arlequín), koje najvernije prikazuje Miroov karakteristični stil. Tada postaje i član nadrealističke grupe Andrea Bretona što će mu omogućiti kontakt sa Andreom Monsonom i Maksom Ernstom, sa kojima će kasnije sarađivati. Postaje poznat u Parizu već nakon prve samostalne izložbe, a kasnije se pridružuje ostalim nadrealistima na zajedničkoj izložbi u Pjerovoj galeriji 1928. godine. Ubrzo nakon toga, Miro počinje da radi sa kolažima koji će kasnije uticati da dođe do ideje da se bavi i skulpturom.[11] Tridesetih godina XX veka sve više počinje da eksperimentiše u svom radu. Dizajnirao je i kostime za balet i od tada njegova dela počinju da se pojavljuju u francuskim i američkim galerijama.[12] Iako je za vreme Španskog građanskog rata boravio u Parizu, svoje misli, Miro najbolje izražava u delu „El segador” – muralu koga je naslikao za paviljon španske republike na svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine. [13]Poznate slike koje u isto vreme nastaju su „Cabeza de Mujer” i „Constelaciones”. Nakon Drugog svetskog rata Miro stiče još veću slavu. Dobio je veliki broj porudžbina, kao što su murali za hotel u Sinsinatiju (1947.) i za Univerzitet Harvard (1950).[14] Pored ovih murala ističu se i keramički u muzeju Gugenhajm u Njujorku i na aerodromu u Barseloni, ali najzančajniji su keramički murali koje je naparavio za Uneskovu zgradu u Parizu („Murales cerámicos del Sol y la Luna”). Miro dobija brojne nagrade za svoja dostignuća, a značajnije su prestižna nagrada Bijenale u Veneciji (1954.) i zlatna medalja koju dobija od kralja Huana Karlosa (1980).[15] Miroovo delo je prepuno eksperimentisanja u jarkim bojama, oblicima i stilovima koje je uspeo da izrazi kroz različite tehnike svog umeća. Tako je uspeo da izgradi svoju karijeru, pri čemu se uvek trudio da poništi sve tradicionalne umetničke forme i tako ostao dosledan svom eksperimentisanju kojim obeležava svoje unikatno stvaralaštvo. On je znao da spaja različite stilove u celinu stvarajući ravnotežu između njih tako da na kraju dobije apstraktno i izražajno delo. U svojoj kasnijoj karijeri Miro se više okreće stvaranju monumentalnih dela, javnih izložbi, pri čemu se trudio da se fokusira na simbole i poruku koju oni nose. Veličnu njegovih dela dokazuje velika izložba njegovih sabranih dela u Nacionalnom muzeju modernih umetnosti, u Parizu 1962. godine. Miro se kao umetnik polako razvijao, pri čemu dostiže neverovatni izraz u svojim umetničkim radovima. Time dobija ogromnu slavu, ali uprkos tome, Miro je uvek nastojao da se skoncentriše na svoje stvaralaštvo i delo koje je tokom godina pažljivo i strastveno gradio.

Stilovi[uredi]

Miroov nadrealistički izraz je lirski i apstraktan. Karakteriše ga razigranost mašte, humor i fantazija, apstraktni odnosi neobičnih geometrijskih oblika, kao i čudna, izvrnuta stvarnost. U Parizu, pod uticajem pesnika i pisaca, razvija svoj jedinstveni stil: organske forme i spljoštene slike aviona naslikane oštrim linijama. Miroov stil je bio pod uticajem nadrealizma i dadaizma u različitim fazama.[16]

Rani fovizam : Njegovim ranim modernističkim radovima pripada pre svega delo Portret Vinsenta Nubiole ( 1917). U ovoj fazi vidi se uticaj Pola Sezana oslikavajući platno šarenom pozadinom i višim slikarskim tehnikama, nego što je to činio na ostalim delima.

magijski realizam: Počevši od 1920. godine, Miro je razvio veoma precizan stil birajući svaki od elemenata zasebno i detaljno ih raspoređujući. Dela kao što su „Kuća sa palmom” i „Akt sa ogledalom”, pokazuju jasan uticaj kubizma, mada na veoma uzdržan način. Vrhunac ove faze je delo Farma ( 1921-22).

Rani nadrealizam: Godine 1922. Miro istražuje apstraktno, snažno obojen nadrealizam u najmanje jednoj slici. Od leta 1923. godine, započeo je seriju slika gde su dominantni apstraktni slikarski simboli. Delo ovog perioda je Katalonski pejzaž.

Nadrealistički slikarski jezik: Sredinom 1920. godine Miro je razvio slikarski jezik simbola koji će biti u središtu njegove karijere. Ali, u kasnijim delima, javljaju se daleko manje istaknute prednje figure, a one koje preostanu su pojednostavljene. Ubrzo kasnije započinje svoju seriju slika Španski plesač gde kao tehniku primenjuje plutu, pero i mastilo na belom papiru.

Eksperimentalni stil – Miro je bio među prvim umetnicima koji će razviti automatsko crtanje kao način da se ponište prethodno uspostavljene tehnike u slikarstvu. On sprovodi sopstvene interese u svetu umetnosti, od automatskog crtanja i nadrealizma, do ekspresionizma, lirske apstrakcije i slika ispunjenih bojama.

Kasniji život i smrt[uredi]

Miro 1935.

Žoan Miro je bio talentovan i svestran. Bio je zainteresovan za pećinsko slikarstvo. [17] 1937. radi seriju plakata za špansku republiku budući da je u toku građanskog rata bio na strani revolucionara. Januara 1940. završava poslednju Konstelaciju i usled nemačke okupacije se seli na Palma de Majorku. Miro se zatim seli u Njujork Njujork na osam meseci kako bi radio na velikom muralu za hotel Teras plaza u Sinsinatiju 1947. godine. 1958. u saradnji sa Đuzepeom Ljorensom Artigasom realizuje mural Mur del sol i Mur de la luna za zgradu Uneska. 1975. godine je osnovao fondaciju Žoan Miro u Barseloni. Učestvovao je na izložbi nadrealista u organizaciji Dišana i Bretona Bretona, a takođe je i dobio nagradu fondacije Gugenhajm Gugenhajm.[18] Devedeseti rođendan ovog slikara je u celom svetu bio obeležen brojnim izložbama, monografijama i retrospektivama. ref:pulse.rs Umro je upravo 1983. godine od srca. Umro je u svojoj kući u Palma de Majorki, a sahranjen je uz velike počasti u Barseloni. Danas postoji muzej „Miro” u Palma de Majorki, posvećen ovom velikanu.

Najznačajnija dela[uredi]

Žena kat. Femme 1983.

Slike

  • Portret Vinsenta Nubiole kat. Retrato de Vicens Nubiola 1917.
  • Autoportret kat. Autorretrato 1919.
  • Portret španske balerine kat. Retrato de bailarina española 1921.
  • Farma kat. La masía 1922.
  • Arlekinski karneval kat. El carnaval del arlequín 1925.
  • Čovek sa lulom kat. Hombre con pipa 1925.
  • Bašta kat. El Jardín 1928.
  • Puž, žena, cvet i zvezda kat. Caracol, mujer, flor y estrella 1934.
  • Sazvežđe: buđenje dok sviće kat. Constelación: despertando al amanecer 1944.
  • Žena ispred sunca kat. Mujer ante el sol 1950.

Skulpture

  • Ljudi sa kišobranom - kat. Personaje con paraguas, 1933.
  • Mesečeva ptica - kat. Pájaro lunar, 1946.-1949.
  • Sunčeva ptica - kat. Pájaro solar, 1946.-1949.
  • kat. Reloj de viento, 1967.
  • kat. La caricia de un pájaro, 1967.
  • kat. Mujer botella, 1973.
  • Pas - kat. Perro, 1974.
  • Mis Čikaga - kat. Miss Chicago, 1981.
  • Žena - kat. Femme, 1981.
  • Žena i ptica - kat. Mujer y Pájaro, 1983.

Reference[uredi]

  1. ^ „Жоан Миро“. http://www.britannica.com/ Приступљено 5.3.2014. 
  2. ^ „Жоан Миро“. http://www.britannica.com/ Приступљено 5.3.2014. 
  3. ^ „Жоан Миро“. http://www.britannica.com/ Приступљено 5.3.2014. 
  4. ^ „Жоан Миро“. http://totallyhistory.com/ Приступљено 5.3.2014. 
  5. ^ „Жоан Миро“. http://totallyhistory.com/ Приступљено 5.3.2014. 
  6. ^ https://es.wikipedia.org/wiki/Joan_Mir%C3%B3
  7. ^ „Жоан Миро“. http://www.biografiasyvidas.com/ Приступљено 5.3.2014. 
  8. ^ „Жоан Миро“. http://totallyhistory.com/ Приступљено 5.3.2014. 
  9. ^ „Биографија Жоана Мироа“. http://www.notablebiographies.com/ Приступљено 6.3.2014. 
  10. ^ MALA ENCIKLOPEDIJA „PROSVETA“ (1978): knjiga br. 2 JUGOSLAVIJA K-P, treće izdanje, Prosveta, Beograd
  11. ^ „Биографија Жоана Мироа“. http://joanmiro.com/ Приступљено 6.3.2014. 
  12. ^ „Жоан Миро“. http://www.britannica.com/ Приступљено 6.3.2014. 
  13. ^ „Жоан Миро“. http://www.britannica.com/ Приступљено 6.3.2014. 
  14. ^ „Жоан Миро“. http://www.britannica.com/ Приступљено 6.3.2014. 
  15. ^ „Живот Жоана Мироа“. http://www.creativespotlite.com/ Приступљено 6.3.2014. 
  16. ^ Soldatić, Donić, Svet hispanistike, 2011, strana 272.
  17. ^ „Хуан Миро“. http://www.stil-magazin.com/.+2.2.2009. Приступљено 6.3.2014. 
  18. ^ „Хуан Миро“. http://www.stil-magazin.com/.+2.2.2009. Приступљено 6.3.2014. 

Izvori[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Žoan Miro