Humani genom
Humani genom obuhvata sve molekule DNK jedne garniture hromozoma (haploidnog broja hromozoma) čoveka.[1][2] On obuhvata, u stvari, dva genoma:
- složeni jedarni genom koji predstavlja preko 99% ukupnog genoma i
- mali mitohondrijski genom.
Jedarni genom obezbeđuje ogromnu većinu genetičkih podataka od suštinskog značaja za sintezu polipeptida na ribozomima u citoplazmi. Mitohondrijski genom nosi informaciju za mali broj proteina, dok je većina proteina mitohondrija kodirano jedarnim genima i sintetiše se na ribozomima u citoplazmi, a zatim doprema u mitohondrije.
DNK je izgrađena od 4 različite azotne baze: adenina, guanina, citozina i timina, koje se ponavljaju milajardama puta u genomu. Tako humani genom ima tri milijarde baza koje su zauzele svoja mesta u 24 različita hromozoma. Od njih, 22 hromozoma su autozomi poređani od najvećeg (1) ka najmanjem (22), a preostala dva hromozoma su polni: X i Y.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ International Human Genome Sequencing Consortium (2004). „Finishing the euchromatic sequence of the human genome.”. Nature. 431 (7011): 931—45. Bibcode:2004Natur.431..931H. PMID 15496913. doi:10.1038/nature03001.
- ^ International Human Genome Sequencing Consortium (2001). „Initial sequencing and analysis of the human genome.”. Nature. 409 (6822): 860—921. PMID 11237011. doi:10.1038/35057062.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Carroll, Sean B. (2008). „Regulating Evolution”. Scientific American. New York: Scientific American Inc. str. 60—67.
- Lindblad-Toh K (2005). „Genome sequence, comparative analysis and haplotype structure of the domestic dog”. Nature. 438 (7069): 803—19. Bibcode:2005Natur.438..803L. PMID 16341006. doi:10.1038/nature04338.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
