Celuloza

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Celuloza[1]
Identifikacija
CAS registarski broj 9004-34-6 YesY
EC-broj 232-674-9
MeSH Cellulose
Svojstva
Molekulska formula (C6H10O5)n
Agregatno stanje beli prah
Gustina 1.5 g/cm3
Tačka topljenja

razlaže se

Rastvorljivost u vodi nije rastvoran
Opasnost
EU-indeks nije listiran
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja Skrob

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references
celuloza polisaharid izgrađen od velikog broja molekula D – glukoze, povezanih glukozidnom vezom.

Celuloza je prirodni makromolekul koji nastaje fotosintezom.[2] Sastoji se od anhidrida glukoze empirijske formule (C6H10O5)n . Celuloza pripada grupi polisaharida koji predstavljaju do 80 % suve materije biljnog sveta, a među kojima je celuloza najznačajnija.

Potpunom hidrolizom celuloze dobija se D – glukoza

(C6H10O5)n +nH2O → nC6H12O6

Osnovu celuloze čine u stvari, dva anhidrida D – glukoze, koji su vezani glukozidnom vezom i čine molekul celobioze. Ispitivanjem se došlo do zaključka da je celuloza polisaharid izgrađen od velikog broja molekula D – glukoze, povezanih glukozidnom vezom.

Fizičke osobine[uredi]

Celuloza u dodiru sa vodom bubri, utoliko više ukoliko je više amorfnih područja u vlaknu. Od količine upijene vode zavise mehaničke osobine celuloze, tj. veće bubrenje smanjuje mehaničku otpornost. Organski rastvarači izazivaju slabije bubrenje od vode.[3]

Polarni rastvarači (hloroform) pokazuju veću moć prodiranja u vlakna celuloze, od nepolarnih rastvarača (ugljendisulfid). Sposobnost upijanja vlakna pojačana je posle tretiranja sa 20% natrijum hidroksida.

Izvori[uredi]

  1. ^ Nishiyama, Yoshiharu; Langan, Paul; Chanzy, Henri (2002). „Crystal Structure and Hydrogen-Bonding System in Cellulose Iβ from Synchrotron X-ray and Neutron Fiber Diffraction“. J. Am. Chem. Soc 124 (31): 9074-82. DOI:10.1021/ja0257319. PMID 12149011. .
  2. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  3. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]