Centralni nervni sistem

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Centralni nervni sistem čoveka
1. mozak
2. centralni nervni sistem
3. kičmena moždina

Centralni nervni sistem je deo nervnog sistema koga grade neuroni skoncentrisani u nervnim centrima. Pruža se duž uzdužne ose tela i kod kičmenjaka se sastoji od:

  • mozga i
  • kičmene moždine.

Važniji delovi centralnog nervnog sistema[uredi]

Kičmena moždina (medulla spinalis)
Mozak Moždano stablo Rhombencephalon

Pons, Cerebellum, produžena moždina (medulla oblongata) isthmus rhombencephali, ventriculus quartus

Mesencephalon

Tectum, Pretectum, Mezencefalični duktus

Prosencephalon Diencephalon

Epithalamus, Thalamus, Hypothalamus, Subthalamus, Hipofiza, Pinealni organ, Treća moždana komora

Telencephalon

Bazalne ganglije, Rhinencephalon, Amygdala, Hippocampus, Neocortex, Lateralne moždane komore

Mozak[uredi]

Mozak predstavlja proširenje prednjeg dela nervne cevi i sastoji se iz: prednjeg (velikog) mozga, međumozga, srednjeg mozga, malog mozga i produžene moždine.

Prednji ili veliki mozak[uredi]

U toku evolucije je prednji mozak centralnog nervnog sistema najviše progresivno evoluirao. Njegova primarna funkcija je centar čula mirisa i to on obavlja kod nižih kičmenjaka. Kod viših kičmenjaka je, osim mirisne, dobio ulogu glavnog koordinacionog centra i centra više nervne delatnosti.

Nervne ćelije se kod viših kičmenjaka nalaze u površinskom sloju sive mase – moždanoj kori, dok nastavci nervnih ćelija grade unutrašnjost mozga – belu masu. Moždana kora je centar celokupne nervne delatnosi i umne aktivnosti.

Kod većine kičmenjaka površina velikog mozga je glatka; međutim, kod viših sisara, posebno čoveka, ona je uvećana pojavom brazda i nabora. Raspored i izgled brazda je isti kod svih ljudi bez obzira na njihove umne sposobnosti.

Nervni centri su lokalizovani, odnosno u kori mozga se razlikuju zone sa različitim, tačno određenim funkcijama. Tako se u potiljačnoj oblasti nalazi centar za vid, u slepoočnoj je centar za sluh itd. Pošto se nervna vlakna ukrštaju na svom putu, bilo u mozgu bilo u kičmenoj moždini, to desna polovina mozga kontroliše levu stranu tela i obrnuto. Najveću površinu kore zauzimaju tzv. asocijativne zone. U njima su smešteni neuroni koji ostvaruju vezu između drugih oblasti, objedinjuju sve impulse; to su zone psihičkih funkcija, učenja, logičkog mišljenja.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak veliki mozak

Međumozak (diencephalon)[uredi]

Pokriven je ostalim delovima mozga tako da se vidi samo sa donje strane. U njemu leži treća moždana komora. Na njegovom krovu je razvijena epifiza, žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Na donjoj strani, podu komore, označenoj kao hipotalamus, javlja se levkasto ispupčenje (infundibulum) koje je u vezi sa hipofizom. Hipotalamus je vrlo značajan refleksni centar koji kontroliše temperaturu tela, rad unutrašnjih organa, krvni pritisak, san, osećaj gladi, žeđi, straha, besa.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak međumozak

Srednji mozak (mesencephalon)[uredi]

Naročito jako je razvijen kod nižih kičmenjaka. Jednom uzdužnom brazdom podeljen je na dva dela, samo kod sisara postoji i poprečna brazda koja ga deli na četiri režnja. U srednjem mozgu nema komora već se nalazi Silvijusov kanal koji povezuje treću i četvrtu komoru. Duž njegove osnove teku snopovi vlakana koji povezuju prednji mozak sa produženom moždinom i malim mozgom.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak srednji mozak

Mali mozak (cerebellum)[uredi]

Kod sisara je podeljen na dve hemisfere i srednji deo. Mali mozak je centar ravnoteže i mišićne koordinacije pa je njegova veličina proporcionalna pokretljivosti životinje. Naročito jako je razvijen kod životinja koje se brzo i okretno kreću (kod riba su to npr. ajkule, kod ptica su to dobri letači, a kod sisara trkači). Kod vodozemaca i gmizavaca je slabo razvijen.

Siva masa je smeštena u perifernom delu (kori), dok se bela nalazi u unutrašnjosti. Kod sisara dolazi do jakog nabiranja malog mozga pa bela masa zalazi između nabora sive mase, što na poprečnom preseku izgleda kao razgranato drvo. Usled toga se vrlo često naziva drvo života.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak mali mozak

Produžena moždina (medulla oblongata)[uredi]

To je zadnji deo mozga koji se nastavlja na kičmenu moždinu. U njoj se nalazi četvrta komora čiji je krov jako tanak, ali su pod i bokovi zadebljali i u njima se nalaze:

  • nervna vlakna koja povezuju produženu moždinu sa prednjim delovima mozga;
  • nervni centri za: disanje, rad srca, širenje i skupljanje krvnih sudova, gutanje, povraćanje.

Kod čoveka produžena moždina svojim gornjim krajem obrazuje moždani most (pons) i sa nje polaze moždani nervi: IX, X, XI i XII par. takođe kod čoveka produžena moždina gradi pod četvrte moždane komore.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak produžena moždina

Moždane komore[uredi]

Kanal nervne cevi u nivou mozga obrazuje proširenja – moždane komore, koje su međusobno povezane i nastavljaju se u kanal kičmene moždine.

U velikom mozgu se nalaze I i II moždana komora (u svakoj hemisferi po jedna), osim kod riba kod kojih veliki mozak nije izdeljen na hemisfere pa je i komora neparna. III moždana komora nalazi se u međumozgu, a IV je smeštena u zadnjem mozgu (zadnji mozak sačinjavaju mali mozak, produžena moždina i kod čoveka i moždani most). III i IV komora povezane su Silvijusovim kanalom (u srednjem mozgu), a III je preko otvora u vezi sa I i II komorom. IV komora se nastavlja na kanal kičmene moždine.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak moždane komore

Moždanice i likvor[uredi]

CNS je obavijen vezivnim opnama (moždanicama) kojih kod sisara ima tri:

  1. tvrda – spoljašnja, ka lobanji;
  2. paučinasta – srednja, nežna, rastresita i bogata limfom;

3. meka – unutrašnja, naleže na mozak i sadrži krvne sudove koji prodiru u unutrašnjost mozga.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak moždanice

Prostor između moždanica je ispunjen likvorom (cerebrospinalna tečnost) tako da ceo CNS pliva u tečnosti i na tej način se štiti od udara o tvrdu površinu lobanje i kičmenih pršljenova.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak likvor

Kičmena moždina (medulla spinalis)[uredi]

Zadnji deo nervne cevi, kičmena moždina, prostire se celom dužinom tela. Idući ka zadnjem kraju tela ona se sužava. Cilindričnog je oblika i ima centralni kanal u sredini. Sa obe stane kičmene moždine polaze nervi koji su segmentalno raspoređeni – ima ih onoliko koliko i kičmenih pršljenova.

Raspored sive i bele mase je obrnut u odnosu na veliki mozak – bela masa je spolja, a siva se nalazi unutra. Siva masa na poprečnom preseku daje oblik slova H, naime, ona obrazuje jedan par leđnih i jedan par trbušnih rogova. Sa leđnih rogova polaze senzitivna, a sa trbušnih motorna nervna vlakna pa se po izlasku iz kičmene moždine sjedinjuju u zajednički nerv. Belu masu čine uzlazna i silazna nervna vlakna kojima se provode nadražaji ka mozgu kao i impulsi od mozga ka raznim organima. Kičmena moždina je prema tome sprovodnik nadražaja u pravcu mozga (uzlazna nervna vlakna) kao i impulsa koji se šalju od mozga (silazna vlakna). Osim toga, ona je centar za mnoge proste reflekse.

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak kičmena moždina

Spoljašnje veze[uredi]


Nervni sistem

Difuzan nervni sistem | Ganglioneran nervni sistem | Vrpčast nervni sistem | Lestvičast nervni sistem

Cevast nervni sistem:
Centralni nervni sistem (Mozak, Kičmena moždina) - Periferni nervni sistem - Somatski nervni sistem - Autonomni nervni sistem