Црвена дуга
| Glossolepis incisus | |
|---|---|
| |
| Glossolepis incisus | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Glossolepis incisus Weber, 1907
| |
Crvena duga (lat. Glossolepis incisus) je zrakoperka iz reda Atheriniformes i familije Melanotaeniidae. Vrstu je otkrio Maks Veber između 1890. i 1907. Gaji se kao akvarijumska riba.[2]
Opis životinje[uredi | uredi izvor]
U prirodi dostižu dužinu oko 15 cm, ali kada se gaji u akvarijumu nešto je manja; raste do 12 cm. Telo je vitko i bočno spljošteno sa dva dorzalna peraja veoma blizu jedno drugom. Kod ove vrste je primetan polni dimorfizam, koji se ogleda u obliku tela i u boji. Telo odraslih mužjaka je nešto šire i zaobljenije. Glava tako izgleda manja sa krupnim očima. Mužjaci su crvenožuti sa prelivima. Neki od tih preliva su sa srebrnim odsjajem. Dominantni mužjak ima najizraženiju boju. Ženke su slabije obojene, a inače su žutomaslinaste sa zlatnim prelivom. Imaju i nijansu crvene boje, ali se ona vidi tek pažljivijim posmatranjem. Peraja su im bezbojna. One su pre svega mesojedi i hrane se mravima i drugim insektima sa kopna, koji slučajno završe u vodi, ali i njihovim larvama i manjim rakovima. U nedostatku te hrane, ješće alge, polen i meko semenje.[2]
Mrest[uredi | uredi izvor]
Mrest se dešava od oktobra do decembra svake godine, a ikru izbacuju po malo svakog dana. Kod gajenih riba tokom generacija se gubi ovo ponašanje i mreste se najčešće tokom čitave godine. Pre mresta mužjak dobija intenzivnu boju i tera suparnike sa mesta koji je odredio za taj proces. Ženka će prihvatiti udvaranje tek kada proceni da neće biti ometanja. Mužjak obigrava oko ženke i dovodi je do mesta za mrest. Ženka može da izbaci od 100 do 150 jaja u vidu grozdova. Mužjak ih oplođava i pokretima tela je razbacuje, tako da se lepi po okolnim biljkama.[2]
Areal i stanište[uredi | uredi izvor]
Areal vrste je ograničen na jednu državu, indonežanski deo Nove Gvineje.[3] Stanište vrste je jezero Santani i može se naći u priobalnom delu.[2]
Ugroženost[uredi | uredi izvor]
Ova vrsta se smatra ranjivom u pogledu ugroženosti vrste od izumiranja.[3]
Akvaristika[uredi | uredi izvor]
Dok su mlade ove ribe ili imaju slabo izražene boje ili ih uopšte nemaju. Boja se javlja tek kasnije. To je razlog zašto ih neiskusni akvaristi izbegavaju. Boju dobijaju kada narastu do 5 cm, a punu obojenost, koja brzo sledi, stiču sa sedam do osam centimetara. Međutim, boja varira od ishrane i uslova u akvarijumu. Ovo su mirne ribe koje su radoznale i dobro se slažu sa drugim vrstama u akvarijumu, osim ako ih ne napadaju i ako nisu manje od njih, jer im mogu biti moguća hrana. S obzirom da povremeno nastaju sukobi mužjaka oko preuzimanja dominacije, poželjno je imati po dve ženke na jednog mužjaka, kako bi bili zauzeti udvaranjem. Ti sukobi, naime, mogu da budu ozbiljni, ali su retki. Najčešće se borba svodi na šepurenje i odmeravanje. Preporuka je i da se gaji grupa ovih riba i da akvarijum bude veći, dugačak bar dvanaest decimetara i zatvoren, kako bi se sprečilo slučajno iskakanje. U njemu bi trebalo da ima mnogo biljaka sa uskim lišćem, kao i javanske mahovine koja im dočarava prirodno stanište i značajna im je za mrest. Ipak, biljke ne bi smele da im onemogućavaju plivanje. S obzirom da ove ribe ne vole jako svetlo, potrebne su one biljke kojima ne smeta slabije osvetljenje ili da budu flotantne. Dodatni problem je teškoća pronalaženja biljaka jer je ponuda vrsta sa njihovog staništa ograničena. Kvalitet vode nije odlučujući, ali je bitno da ona bude čista i sa mnogo kiseonika. Ova tolerancija na kvalitet vode ukazuje da su prilično otporne, čak i na bolesti. Ne podnose amonijak i nitrate i na ove supstance reaguju stresanjem i češkanjem o biljke i dekoraciju. Idealna temperatura vode je između 22 i 28°C. Veoma su alave i lako ih je hraniti. Prihvataju svaku hranu i ona treba da bude raznovrsna. Iako su ovo ribe gornjeg i srednjeg dela akvarijuma, ješće i hranu sa dna. Uzimaju sve što im liči na hranu, a ako im se ne dopadne ispljunuće, mada se to retko dešava. Dešava se da pri neredovnoj ishrani čeprkaju mekano lišće biljaka, ali će one pre svega jesti alge sa njih. Takođe se dešava i da pri želji da se nahrane iskaču iz akvarijuma. Ukoliko su uslovi povoljni, ribe će biti lepo obojene, živahne i mrestiće se. Nakon mresta, potrebno je izolovati biljku sa zalepljenom ikrom u poseban akvarijum. Ove ribe nisu kanibali, ali jaja mogu da ugrožavaju druge vrste u akvarijumu. Mlade ribe će se razviti nakon nedelju do deset dana na temperaturi od 24 do 28°C. Sporo napreduju i u početku je najbolje hraniti ih malim crvima i artemijom.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ [1] Glossolepis incisus Baza podataka uključuje i dokaze o riziku ugroženosti. (jezik: engleski)
- ^ a b v g d Časopis „Pet planet“, broj 14, septembar 2005. Rubrika: „Lepota je crvena“, pp. 72-75. Autor: Srđan Mrvaljević. Eco Planet Engineering. Beograd.
- ^ a b Crvena lista[mrtva veza] (jezik: engleski)